Ko i kakav porez plaća prilikom prodaje kompanije?

U svetlu transakcija čiji su predmet bila otuđenja udela u srpskim firmama, javila su se brojna pitanja među onima koji nemaju mnogo iskustva sa srpskim poreskim propisima: ko plaća porez i kakav je porez u pitanju, da li Srbija ima pravo da oporezuje dobitke koje nerezidenti ostvaruju u ovakvim transakcijama, da li oni moraju da sprovedu propisanu proceduru pred Poreskom upravom čak i u slučaju kada Srbija nema pravo oporezivanja dobitaka u skladu sa zaključenim međunarodnim ugovorima, i slično.

U nastavku teksta ćemo pokušati da ukratko objasnimo kakve poreske i administrativne obaveze nastaju prilikom prenosa udela u srpskim firmama.

Prenos udela od strane srpskog rezidenta – pravnog lica

U slučaju prodaje ili drugog prenosa uz naknadu udela koji su u knjigama obveznika evidentirani kao dugoročni finansijski plasmani, nastaje obaveza utvrđivanja kapitalnog dobitka. Dakle, ova obaveza postoji ne samo u slučaju prenosa udela uz novčanu naknadu, već i u slučaju prenosa uz nenovčanu naknadu (na primer, putem razmene za drugo pravo).

Kapitalni dobitak se uključuje u poreski bilans obveznika i oporezuje po stopi od 15% – odnosno, u slučaju otuđenja od strane domaćeg pravnog lica, ne podnosi se posebna poreska prijava prilikom otuđenja, već je kapitalni dobitak obuhvaćen i oporezovan kroz poreski bilans za period u kome je došlo do prenosa uz naknadu.

Navedeno je slučaj bez obzira na to da li se prenose udeli u domaćim ili stranim društvima. Međutim, ukoliko se radi o otuđenju udela u stranim društvima, može se desiti da ono bude oporezovano i u zemlji u kojoj se nalazi društvo čiji su udeli preneti (u zavisnosti od lokalnih poreskih propisa, postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i konkretne zemlje, tretmana kapitalnih dobitaka u tom ugovoru, ispunjenosti uslova za primenu ugovora, itd.).

U tom slučaju, porez na dobit koji se plaća u Srbiji može biti umanjen za iznos poreza plaćenog u toj drugoj državi. Ipak, ova mogućnost ne postoji u slučaju kada u skladu sa konkretnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja takvog dobitka ima isključivo Srbija, a obveznik iz bilo kog razloga nije primenio odredbe tog ugovora i oslobodio se plaćanja preza u drugoj državi.

Prenos udela u srpskom društvu od strane nerezidentnog pravnog lica

Prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari na teritoriji Srbije po osnovu kapitalnih dobitaka od otuđenja udela u srpskom društvu je predmet oporezivanja po stopi od 20%, osim ako ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. I u slučaju nerezidenata, kapitalni dobitak nastaje prilikom prodaje ili drugog prenosa uz naknadu, koja ne mora biti novčana. U ovakvim slučajevima se pred nerezidentno pravno lice postavljaju i određeni administrativni zahtevi, kao što je pribavljanje poreskog identifikacionog broja u Srbiji i imenovanje poreskog punomoćnika koji će u njegovo ime podneti prijavu za porez na kapitalnu dobit.

Međutim, čak i kada nerezident ostvari dobitak na prenosu udela u srpskom društvu, Srbija neće uvek imati pravo oporezivanja takvog dobitka. Naime, na osnovu određenog broja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje Srbija ima zaključene sa drugim državama, kapitalni dobici su oporezivi samo u zemlji rezidentnosti prenosioca (odnosno tog stranog pravnog lica), pa se on može osloboditi plaćanja poreza u Srbiji na osnovu primene takvih ugovora, uz ispunjenje propisanih uslova.

Ono što je bitno naglasiti je da se propisana procedura pred Poreskom upravom u svakom slučaju mora sprovesti (u vezi sa pribavljanjem poreskog identifikacionog broja, imenovanjem poreskog punomoćnika i podnošenjem poreske prijave), čak i ukoliko se primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na osnovu koga se nerezident oslobađa plaćanja poreza u Srbiji.

U tom slučaju, u okviru standardne procedure će Poreskoj upravi biti dostavljena i dokumentacija u vezi sa primenom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Dakle, nerezident se mora pozvati na odredbe ovakvog ugovora, budući da se takvo pravo ne stiče automatski, na osnovu samog postojanja ugovora između Srbije i države njegove rezidentnosti po kome Srbija nema pravo oporezivanja ostvarenog dobitka.

Prenos udela od strane fizičkog lica – rezidenta

Poreski rezident Srbije je svako fizičko lice koje:

• Ima registrovano prebivalište na teritoriji Srbije ili centar poslovnih i životnih interesa, ili;
• Boravi u Srbiji 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinju ili se završavaju u odnosnoj poreskoj godini.

Poreski rezidenti plaćaju porez u Srbiji na svoj celokupni svetski dohodak u Srbiji, što znači da bez obzira da li je prihod ostvaren u Srbiji ili u inostranstvu, Srbija će imati pravo oporezivanja tog dohotka (postoje mehanizmi za izbegavanje dvostrukog oporezivanja koji su predviđeni kako Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja tako i samim Zakonom o porezu na dohodak građana).

U nastavku ćemo se osvrnuti na slučaj kada poreski rezident Srbije vrši prenos prava, udela ili hartija od vrednosti u Srbiji.

Kao i kod pravnih lica, prenos prava, udela ili hartija od vrednosti uz naknadu stvara obavezu utvrđivanja kapitalnog dobitka ili gubitka. Naknada ne mora biti samo u novcu, već može biti i nenovčana (putem razmene za drugo pravo).

Zakonom o porezu na dohodak građana su predviđeni i  određeni i izuzeci od navedenog pravila, kada ne postoji obaveza plaćanja poreza na kapitalni dobitak, i oni između ostalog uključuju prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koji su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu, ako se prenos vrši između bračnih drugova, ili ako se vrši prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koji su u vlasništvu duže od 10 godina.

U svakom slučaju, fizičko lice je u obavezi da podnese poresku prijavu nadležnoj jedinici Poreske uprave (nadležnost se određuje prema mestu prebivališta fizičkog lica). Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG 3R u papiru ili elektronski. U zavisnosti od vrste prava koje se prenosi zavisi i rok za podnošenje poreske prijave, tako da ako je u pitanju udeo u pravnom licu taj rok je 30 dana od dana ostvarivanja ili početka ostvarivanja prihoda po osnovu prodaje udela, a u slučaju da je u pitanju prodaja hartija od vrednosti rok je 30 dana od isteka svakog kalendarskog polugodišta u kom je izvršen prenos (dakle do 30.07. ili 30.01.).

Poreska uprava rešenjem utvrđuje da li je nastao kapitalni dobitak ili gubitak i ukoliko je utvrđen dobitak, porez se plaća u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Poreska stopa je 15%.

Ono što je dobro znati jeste da, ako je prvo ostvaren kapitalni gubitak, on se može prebijati sa kasnijim kapitalnim dobicima u narednih 5 godina od dana ostvarenja gubitka.

Prenos udela od strane fizičkog lica – nerezidenta

Poreski nerezident Srbije je fizičko lice koje ne ispunjava uslove iz Zakona o porezu na dohodak građana da se smatra poreskim rezidentom, ili pak lice koje ispunjava te uslove ali u skladu sa Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je poreski nerezident Srbije.

Poreski nerezident Srbije plaća porez u Srbiji samo na prihod koji ima izvor u Srbiji.

Tako da, ukoliko nerezident prenese prava, udele ili hartije od vrednosti koji se nalaze u Srbiji, biće u obavezi da podnese poresku prijavu za utvrđivanje kapitalnog dobitka ili gubitka i plati porez.

Naravno, ukoliko postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, odredbe tog Ugovora će utvrditi koja zemlja ugovornica ima pravo na oporezivanje kapitalnog dobitka.

Svakako, nerezident će morati da podnese poresku prijavu, ali će morati i da imenuje poreskog punomoćnika pre toga, da pribavi poreski identifikacioni broj i podnese poresku prijavu (tačnije punomoćnik uz sve dokaze), nakon čega će Poreska uprava utvrditi da li postoji obaveza i ako postoji da li je u pitanju kapitalni dobitak ili gubitak.

Koautor teksta je Milica Stublinčević. Milica je deo Deloitte-ovog poreskog sektora od septembra 2018. godine. Pre toga je stekla višegodišnje iskustvo u oblasti revizije finansijskih izveštaja i poreskog savetovanja, prevashodno u oblasti poreza na dobit i transfernih cena. Trenutno se prvenstveno bavi pružanjem usluga iz oblasti poreza na dobit pravnih lica, međunarodnog oporezivanja i poreskih strukturiranja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila i master studije, i članica je Association of Chartered Cerified Accountants (ACCA), Ujedinjeno Kraljevstvo, Srpskog fiskalnog društva i Međunarodne fiskalne asocijacije.