Ko i kakav porez plaća prilikom prodaje kompanije?

Ko i kakav porez plaća prilikom prodaje kompanije?

Ukoliko vam nije jasno gde se i kakav porez plaća kada vlasnici prodaju svoju firmu, bilo da je u pitanju pravno lice u Srbiji ili inostranstvu, ovaj tekst je za vas.

U svetlu transakcija čiji su predmet bila otuđenja udela u srpskim firmama, javila su se brojna pitanja među onima koji nemaju mnogo iskustva sa srpskim poreskim propisima: ko plaća porez i kakav je porez u pitanju, da li Srbija ima pravo da oporezuje dobitke koje nerezidenti ostvaruju u ovakvim transakcijama, da li oni moraju da sprovedu propisanu proceduru pred Poreskom upravom čak i u slučaju kada Srbija nema pravo oporezivanja dobitaka u skladu sa zaključenim međunarodnim ugovorima, i slično.

U nastavku teksta ćemo pokušati da ukratko objasnimo kakve poreske i administrativne obaveze nastaju prilikom prenosa udela u srpskim firmama.

Prenos udela od strane srpskog rezidenta – pravnog lica

U slučaju prodaje ili drugog prenosa uz naknadu udela koji su u knjigama obveznika evidentirani kao dugoročni finansijski plasmani, nastaje obaveza utvrđivanja kapitalnog dobitka. Dakle, ova obaveza postoji ne samo u slučaju prenosa udela uz novčanu naknadu, već i u slučaju prenosa uz nenovčanu naknadu (na primer, putem razmene za drugo pravo).

Kapitalni dobitak se uključuje u poreski bilans obveznika i oporezuje po stopi od 15% – odnosno, u slučaju otuđenja od strane domaćeg pravnog lica, ne podnosi se posebna poreska prijava prilikom otuđenja, već je kapitalni dobitak obuhvaćen i oporezovan kroz poreski bilans za period u kome je došlo do prenosa uz naknadu.

Navedeno je slučaj bez obzira na to da li se prenose udeli u domaćim ili stranim društvima. Međutim, ukoliko se radi o otuđenju udela u stranim društvima, može se desiti da ono bude oporezovano i u zemlji u kojoj se nalazi društvo čiji su udeli preneti (u zavisnosti od lokalnih poreskih propisa, postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i konkretne zemlje, tretmana kapitalnih dobitaka u tom ugovoru, ispunjenosti uslova za primenu ugovora, itd.).

U tom slučaju, porez na dobit koji se plaća u Srbiji može biti umanjen za iznos poreza plaćenog u toj drugoj državi. Ipak, ova mogućnost ne postoji u slučaju kada u skladu sa konkretnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja takvog dobitka ima isključivo Srbija, a obveznik iz bilo kog razloga nije primenio odredbe tog ugovora i oslobodio se plaćanja preza u drugoj državi.

Prenos udela u srpskom društvu od strane nerezidentnog pravnog lica

Prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari na teritoriji Srbije po osnovu kapitalnih dobitaka od otuđenja udela u srpskom društvu je predmet oporezivanja po stopi od 20%, osim ako ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. I u slučaju nerezidenata, kapitalni dobitak nastaje prilikom prodaje ili drugog prenosa uz naknadu, koja ne mora biti novčana. U ovakvim slučajevima se pred nerezidentno pravno lice postavljaju i određeni administrativni zahtevi, kao što je pribavljanje poreskog identifikacionog broja u Srbiji i imenovanje poreskog punomoćnika koji će u njegovo ime podneti prijavu za porez na kapitalnu dobit.

Međutim, čak i kada nerezident ostvari dobitak na prenosu udela u srpskom društvu, Srbija neće uvek imati pravo oporezivanja takvog dobitka. Naime, na osnovu određenog broja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje Srbija ima zaključene sa drugim državama, kapitalni dobici su oporezivi samo u zemlji rezidentnosti prenosioca (odnosno tog stranog pravnog lica), pa se on može osloboditi plaćanja poreza u Srbiji na osnovu primene takvih ugovora, uz ispunjenje propisanih uslova.

Ono što je bitno naglasiti je da se propisana procedura pred Poreskom upravom u svakom slučaju mora sprovesti (u vezi sa pribavljanjem poreskog identifikacionog broja, imenovanjem poreskog punomoćnika i podnošenjem poreske prijave), čak i ukoliko se primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na osnovu koga se nerezident oslobađa plaćanja poreza u Srbiji.

U tom slučaju, u okviru standardne procedure će Poreskoj upravi biti dostavljena i dokumentacija u vezi sa primenom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Dakle, nerezident se mora pozvati na odredbe ovakvog ugovora, budući da se takvo pravo ne stiče automatski, na osnovu samog postojanja ugovora između Srbije i države njegove rezidentnosti po kome Srbija nema pravo oporezivanja ostvarenog dobitka.

Prenos udela od strane fizičkog lica – rezidenta

Poreski rezident Srbije je svako fizičko lice koje:

  • Ima registrovano prebivalište na teritoriji Srbije ili centar poslovnih i životnih interesa, ili;
  • Boravi u Srbiji 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinju ili se završavaju u odnosnoj poreskoj godini.

Poreski rezidenti plaćaju porez u Srbiji na svoj celokupni svetski dohodak u Srbiji, što znači da bez obzira da li je prihod ostvaren u Srbiji ili u inostranstvu, Srbija će imati pravo oporezivanja tog dohotka (postoje mehanizmi za izbegavanje dvostrukog oporezivanja koji su predviđeni kako Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja tako i samim Zakonom o porezu na dohodak građana).

U nastavku ćemo se osvrnuti na slučaj kada poreski rezident Srbije vrši prenos prava, udela ili hartija od vrednosti u Srbiji.

Kao i kod pravnih lica, prenos prava, udela ili hartija od vrednosti uz naknadu stvara obavezu utvrđivanja kapitalnog dobitka ili gubitka. Naknada ne mora biti samo u novcu, već može biti i nenovčana (putem razmene za drugo pravo).

Zakonom o porezu na dohodak građana su predviđeni i  određeni i izuzeci od navedenog pravila, kada ne postoji obaveza plaćanja poreza na kapitalni dobitak, i oni između ostalog uključuju prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koji su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu, ako se prenos vrši između bračnih drugova, ili ako se vrši prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koji su u vlasništvu duže od 10 godina.

U svakom slučaju, fizičko lice je u obavezi da podnese poresku prijavu nadležnoj jedinici Poreske uprave (nadležnost se određuje prema mestu prebivališta fizičkog lica). Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG 3R u papiru ili elektronski. U zavisnosti od vrste prava koje se prenosi zavisi i rok za podnošenje poreske prijave, tako da ako je u pitanju udeo u pravnom licu taj rok je 30 dana od dana ostvarivanja ili početka ostvarivanja prihoda po osnovu prodaje udela, a u slučaju da je u pitanju prodaja hartija od vrednosti rok je 30 dana od isteka svakog kalendarskog polugodišta u kom je izvršen prenos (dakle do 30.07. ili 30.01.).

Poreska uprava rešenjem utvrđuje da li je nastao kapitalni dobitak ili gubitak i ukoliko je utvrđen dobitak, porez se plaća u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Poreska stopa je 15%.

Ono što je dobro znati jeste da, ako je prvo ostvaren kapitalni gubitak, on se može prebijati sa kasnijim kapitalnim dobicima u narednih 5 godina od dana ostvarenja gubitka.

Prenos udela od strane fizičkog lica – nerezidenta

Poreski nerezident Srbije je fizičko lice koje ne ispunjava uslove iz Zakona o porezu na dohodak građana da se smatra poreskim rezidentom, ili pak lice koje ispunjava te uslove ali u skladu sa Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je poreski nerezident Srbije.

Poreski nerezident Srbije plaća porez u Srbiji samo na prihod koji ima izvor u Srbiji.

Tako da, ukoliko nerezident prenese prava, udele ili hartije od vrednosti koji se nalaze u Srbiji, biće u obavezi da podnese poresku prijavu za utvrđivanje kapitalnog dobitka ili gubitka i plati porez.

Naravno, ukoliko postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, odredbe tog Ugovora će utvrditi koja zemlja ugovornica ima pravo na oporezivanje kapitalnog dobitka.

Svakako, nerezident će morati da podnese poresku prijavu, ali će morati i da imenuje poreskog punomoćnika pre toga, da pribavi poreski identifikacioni broj i podnese poresku prijavu (tačnije punomoćnik uz sve dokaze), nakon čega će Poreska uprava utvrditi da li postoji obaveza i ako postoji da li je u pitanju kapitalni dobitak ili gubitak.


Koautor teksta je Milica Stublinčević. Milica je deo Deloitte-ovog poreskog sektora od septembra 2018. godine. Pre toga je stekla višegodišnje iskustvo u oblasti revizije finansijskih izveštaja i poreskog savetovanja, prevashodno u oblasti poreza na dobit i transfernih cena. Trenutno se prvenstveno bavi pružanjem usluga iz oblasti poreza na dobit pravnih lica, međunarodnog oporezivanja i poreskih strukturiranja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila i master studije, i članica je Association of Chartered Cerified Accountants (ACCA), Ujedinjeno Kraljevstvo, Srpskog fiskalnog društva i Međunarodne fiskalne asocijacije.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.