Ko i kakav porez plaća prilikom prodaje kompanije?

Ko i kakav porez plaća prilikom prodaje kompanije?

Ukoliko vam nije jasno gde se i kakav porez plaća kada vlasnici prodaju svoju firmu, bilo da je u pitanju pravno lice u Srbiji ili inostranstvu, ovaj tekst je za vas.

U svetlu transakcija čiji su predmet bila otuđenja udela u srpskim firmama, javila su se brojna pitanja među onima koji nemaju mnogo iskustva sa srpskim poreskim propisima: ko plaća porez i kakav je porez u pitanju, da li Srbija ima pravo da oporezuje dobitke koje nerezidenti ostvaruju u ovakvim transakcijama, da li oni moraju da sprovedu propisanu proceduru pred Poreskom upravom čak i u slučaju kada Srbija nema pravo oporezivanja dobitaka u skladu sa zaključenim međunarodnim ugovorima, i slično.

U nastavku teksta ćemo pokušati da ukratko objasnimo kakve poreske i administrativne obaveze nastaju prilikom prenosa udela u srpskim firmama.

Prenos udela od strane srpskog rezidenta – pravnog lica

U slučaju prodaje ili drugog prenosa uz naknadu udela koji su u knjigama obveznika evidentirani kao dugoročni finansijski plasmani, nastaje obaveza utvrđivanja kapitalnog dobitka. Dakle, ova obaveza postoji ne samo u slučaju prenosa udela uz novčanu naknadu, već i u slučaju prenosa uz nenovčanu naknadu (na primer, putem razmene za drugo pravo).

Kapitalni dobitak se uključuje u poreski bilans obveznika i oporezuje po stopi od 15% – odnosno, u slučaju otuđenja od strane domaćeg pravnog lica, ne podnosi se posebna poreska prijava prilikom otuđenja, već je kapitalni dobitak obuhvaćen i oporezovan kroz poreski bilans za period u kome je došlo do prenosa uz naknadu.

Navedeno je slučaj bez obzira na to da li se prenose udeli u domaćim ili stranim društvima. Međutim, ukoliko se radi o otuđenju udela u stranim društvima, može se desiti da ono bude oporezovano i u zemlji u kojoj se nalazi društvo čiji su udeli preneti (u zavisnosti od lokalnih poreskih propisa, postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i konkretne zemlje, tretmana kapitalnih dobitaka u tom ugovoru, ispunjenosti uslova za primenu ugovora, itd.).

U tom slučaju, porez na dobit koji se plaća u Srbiji može biti umanjen za iznos poreza plaćenog u toj drugoj državi. Ipak, ova mogućnost ne postoji u slučaju kada u skladu sa konkretnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja takvog dobitka ima isključivo Srbija, a obveznik iz bilo kog razloga nije primenio odredbe tog ugovora i oslobodio se plaćanja preza u drugoj državi.

Prenos udela u srpskom društvu od strane nerezidentnog pravnog lica

Prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari na teritoriji Srbije po osnovu kapitalnih dobitaka od otuđenja udela u srpskom društvu je predmet oporezivanja po stopi od 20%, osim ako ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. I u slučaju nerezidenata, kapitalni dobitak nastaje prilikom prodaje ili drugog prenosa uz naknadu, koja ne mora biti novčana. U ovakvim slučajevima se pred nerezidentno pravno lice postavljaju i određeni administrativni zahtevi, kao što je pribavljanje poreskog identifikacionog broja u Srbiji i imenovanje poreskog punomoćnika koji će u njegovo ime podneti prijavu za porez na kapitalnu dobit.

Međutim, čak i kada nerezident ostvari dobitak na prenosu udela u srpskom društvu, Srbija neće uvek imati pravo oporezivanja takvog dobitka. Naime, na osnovu određenog broja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje Srbija ima zaključene sa drugim državama, kapitalni dobici su oporezivi samo u zemlji rezidentnosti prenosioca (odnosno tog stranog pravnog lica), pa se on može osloboditi plaćanja poreza u Srbiji na osnovu primene takvih ugovora, uz ispunjenje propisanih uslova.

Ono što je bitno naglasiti je da se propisana procedura pred Poreskom upravom u svakom slučaju mora sprovesti (u vezi sa pribavljanjem poreskog identifikacionog broja, imenovanjem poreskog punomoćnika i podnošenjem poreske prijave), čak i ukoliko se primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na osnovu koga se nerezident oslobađa plaćanja poreza u Srbiji.

U tom slučaju, u okviru standardne procedure će Poreskoj upravi biti dostavljena i dokumentacija u vezi sa primenom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Dakle, nerezident se mora pozvati na odredbe ovakvog ugovora, budući da se takvo pravo ne stiče automatski, na osnovu samog postojanja ugovora između Srbije i države njegove rezidentnosti po kome Srbija nema pravo oporezivanja ostvarenog dobitka.

Prenos udela od strane fizičkog lica – rezidenta

Poreski rezident Srbije je svako fizičko lice koje:

  • Ima registrovano prebivalište na teritoriji Srbije ili centar poslovnih i životnih interesa, ili;
  • Boravi u Srbiji 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinju ili se završavaju u odnosnoj poreskoj godini.

Poreski rezidenti plaćaju porez u Srbiji na svoj celokupni svetski dohodak u Srbiji, što znači da bez obzira da li je prihod ostvaren u Srbiji ili u inostranstvu, Srbija će imati pravo oporezivanja tog dohotka (postoje mehanizmi za izbegavanje dvostrukog oporezivanja koji su predviđeni kako Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja tako i samim Zakonom o porezu na dohodak građana).

U nastavku ćemo se osvrnuti na slučaj kada poreski rezident Srbije vrši prenos prava, udela ili hartija od vrednosti u Srbiji.

Kao i kod pravnih lica, prenos prava, udela ili hartija od vrednosti uz naknadu stvara obavezu utvrđivanja kapitalnog dobitka ili gubitka. Naknada ne mora biti samo u novcu, već može biti i nenovčana (putem razmene za drugo pravo).

Zakonom o porezu na dohodak građana su predviđeni i  određeni i izuzeci od navedenog pravila, kada ne postoji obaveza plaćanja poreza na kapitalni dobitak, i oni između ostalog uključuju prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koji su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu, ako se prenos vrši između bračnih drugova, ili ako se vrši prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koji su u vlasništvu duže od 10 godina.

U svakom slučaju, fizičko lice je u obavezi da podnese poresku prijavu nadležnoj jedinici Poreske uprave (nadležnost se određuje prema mestu prebivališta fizičkog lica). Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG 3R u papiru ili elektronski. U zavisnosti od vrste prava koje se prenosi zavisi i rok za podnošenje poreske prijave, tako da ako je u pitanju udeo u pravnom licu taj rok je 30 dana od dana ostvarivanja ili početka ostvarivanja prihoda po osnovu prodaje udela, a u slučaju da je u pitanju prodaja hartija od vrednosti rok je 30 dana od isteka svakog kalendarskog polugodišta u kom je izvršen prenos (dakle do 30.07. ili 30.01.).

Poreska uprava rešenjem utvrđuje da li je nastao kapitalni dobitak ili gubitak i ukoliko je utvrđen dobitak, porez se plaća u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Poreska stopa je 15%.

Ono što je dobro znati jeste da, ako je prvo ostvaren kapitalni gubitak, on se može prebijati sa kasnijim kapitalnim dobicima u narednih 5 godina od dana ostvarenja gubitka.

Prenos udela od strane fizičkog lica – nerezidenta

Poreski nerezident Srbije je fizičko lice koje ne ispunjava uslove iz Zakona o porezu na dohodak građana da se smatra poreskim rezidentom, ili pak lice koje ispunjava te uslove ali u skladu sa Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je poreski nerezident Srbije.

Poreski nerezident Srbije plaća porez u Srbiji samo na prihod koji ima izvor u Srbiji.

Tako da, ukoliko nerezident prenese prava, udele ili hartije od vrednosti koji se nalaze u Srbiji, biće u obavezi da podnese poresku prijavu za utvrđivanje kapitalnog dobitka ili gubitka i plati porez.

Naravno, ukoliko postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, odredbe tog Ugovora će utvrditi koja zemlja ugovornica ima pravo na oporezivanje kapitalnog dobitka.

Svakako, nerezident će morati da podnese poresku prijavu, ali će morati i da imenuje poreskog punomoćnika pre toga, da pribavi poreski identifikacioni broj i podnese poresku prijavu (tačnije punomoćnik uz sve dokaze), nakon čega će Poreska uprava utvrditi da li postoji obaveza i ako postoji da li je u pitanju kapitalni dobitak ili gubitak.


Koautor teksta je Milica Stublinčević. Milica je deo Deloitte-ovog poreskog sektora od septembra 2018. godine. Pre toga je stekla višegodišnje iskustvo u oblasti revizije finansijskih izveštaja i poreskog savetovanja, prevashodno u oblasti poreza na dobit i transfernih cena. Trenutno se prvenstveno bavi pružanjem usluga iz oblasti poreza na dobit pravnih lica, međunarodnog oporezivanja i poreskih strukturiranja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila i master studije, i članica je Association of Chartered Cerified Accountants (ACCA), Ujedinjeno Kraljevstvo, Srpskog fiskalnog društva i Međunarodne fiskalne asocijacije.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

Startapi i poslovanje

Američki LotusFlare najbrojniji tim ima u Beogradu i radi na proizvodima koji menjaju ‘telco’ industriju

Beogradska kancelarija kompanije LotusFlare trenutno okuplja oko 60 IT stručnjaka i aktivno širi tim. O proizvodima na kojima rade i planovima za budućnost sa njihovim predstavnicima razgovaramo u tekstu koji sledi.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon $100 miliona Series C investicije, američki Embroker nastavlja da razvija nove proizvode i širi svoj tim u Beogradu

Generalni menadžer kancelarije u Beogradu i globalni VP Engineering-a za Netokraciju govori o proizvodima koje Embroker razvija, o sektoru digitalnog osiguranja malih biznisa, ali i o daljim planovima za proširenje tima u srpskoj prestonici.

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.