Miloš Ranđelović: Kako pronaći posao u IT industriji na Novom Zelandu

Miloš Ranđelović otkriva kako pronaći posao u tehnološkoj industriji na Novom Zelandu

U nastavku serijala 'Programeri bez granica' razgovarali smo sa Milošem koji već nekoliko godina uspešno radi u sklopu IT industrije u Oklandu. On nam otkriva kako stvari funkcionišu na tom tržištu.

Kompanija Xero sa trenutnim market cap-om od preko 15 milijardi dolara i preko 2.5 miliona kompanija koje su aktivni pretplatnici, je jedan od globalnih lidera kada su u pitanju online računovodstvene platforme (i pri tom i najveća novozelandska IT kompanija), a poslednjih godina se proširio sa računovodstva na mnoge druge aspekte upravljanja malih i srednjih preduzeća.

U ovoj kompaniji sa sedištem u Oklandu radi i naš Miloš Ranđelović, nekada programer a danas Head of Product Analytics, sa kojim smo razgovarali o njegovom poslu i stanju IT tržiša u ovoj dalekoj zemlji, kao i uticaju koji je epidemija korona virusa na njega ostavila. Kako nam je Miloš otkrio, pomenuta kompanija gledajući eksterno deluje kao jedna fluidna celina, međutim u unutrašnjosti je to gomila product timova (preko hiljadu ljudi) koji konstantni izbacuju nove verzije i unapređenja u aplikaciji: 

Moja uloga u Xero-u je da upravljam timom koji razvija interni proizvod koji služi za prikupljanje i razumevanje takozvane “product” ili bihejvioralne analitike (Product/Behavioral Analytics) – kako bi svi ostali Product timovi imali detaljan uvid u to kako zapravo krajnji korisnici koriste naše proizvode, da li imaju poteškoća sa korišćenjem određenih funkcionalnosti, da li neke taskove obavljaju više na desktopu ili mobilnom telefonu, A/B testiranje novih verzija, i mnoge druge stvari.

Miloš kaže da je jedan deo tima čine inženjeri i tu se razvija ceo pipeline i gomila drugih stvari za prikupljanje i procesiranje velikog broja podataka, a drugi deo su tzv. Implementation Leads koji pomažu timovima da razumeju metrike koje treba da skupe i analiziraju, i bave se edukacijom i podržavaju druge timove. U nastavku pročitajete kompletan intervju sa Milošem i njegovim karijernim putem koji razvija na Novom Zelandu.

Kako je izgledao tvoj profesionalni put i kada si se odlučio da napustiš Srbiju i odeš u Novi Zeland? 

Svoju karijeru sam počeo kao programer, najvećim delom u bankarskom sektoru u Srbiji, i kao programer sam i otišao na Novi Zeland gde sam promenio nekoliko različitih industrija, a i kompletno promenio karijeru – kada sam iz developmenta prešao u product management. Mada nikada nisam radio kao klasični “Product Manager”, već je to uvek bila uloga negde na sredini između biznis i tehničke strane, što je okruženje koje mi trenutno najviše prija.

Na Novi Zeland sam inače otišao sasvim slučajno, skoro bukvalno preko noći, na preporuku bivše koleginice koja je prethodno sarađivala sa firmom koja mi je na kraju sponzorisala radnu vizu. Nešto više od sedam godina kasnije trenutno imam status trajnog rezidenta i brojim dane kada ću moći da apliciram i za pasoš.

Zvuči kao da je bilo lako dobiti radnu vizu? 

Poslednjih godina kriterijumi postaju sve teži i teži, iako se zavisnost od imigranata ne smanjuje. Ne pomaže ni činjenica da Novi Zeland i Srbija nemaju međusobno ambasade, pa aplikacije idu preko raznih konzulata u drugim državama.

Najlakši način je svakako sa unapred obezbeđenom ponudom za posao, ali kao neko iz Srbije se onda takmičite sa radnicima iz celog sveta, a mnogi drugi su tu u prednosti jer mogu mnogo lakše do vize. Takođe postoji i velika inicijalna finansijska investicija – i oko same aplikacije a i oko preseljenja, pa iako će se taj novac definitivno jako brzo povratiti, nije svako u prilici to da priušti, pogotovo kada je krajnji ishod neizvestan.

Sa kojim si se tada karijernim izazovima suočavao, a sa kojim se sada?

Inicijalno, najveći problem je bio uklopiti se u skroz drugačiji mentalni sklop i sistem vrednosti. Novozelanđani imaju tendenciju da “ublažavaju” situaciju kroz govor (odnosno, nisu previše direktni) i u poslovnom svetu je mnogo važnije kako se neko uklapa u tim i taj sistem vrednosti nego kakve su nečije tehničke sposobnosti jer to uvek može da se nauči ili douči. Takođe, Novi Zeland je izuzetno multi-kulturološka sredina, gde u svakoj firmi se svakodnevno susrećete sa maltene svim svetskim kulturama i nacionalnostima, što definitivno svakom proširi vidike i pogled na svet. 

Naravno, kao svež imigrant u početku tu je i sva “životna birokratija” oko preseljenja na kompletno suprotni kraj sveta, mada dobra stvar je što je birokratija ovde svedena na minimum i sve se završava brzo i online. Trenutno je najveći izazov (mada više to gledam kao priliku) moje lično usavršavanje i činjenica da upravljam sve većim timovima (što direktno, što indirektno), što je potpuno drugačija realnost i set problema u odnosu na period kada sam se bavio “samo” programiranjem. 

Posmatrajući sa strane IT tržišta, kako ono izgleda na Novom Zelandu i po čemu se najčešće razlikuje u odnosu na Evropu ili SAD? 

Jedna od karakteristika Novog Zelanda je što postoji jako velika kultura malih i srednjih preduzeća, i u samoj kulturi naroda je da budu preduzetnici. Postoji jako veliki broj takvih firmi, što u IT-u, što u drugim granama industrije, i veliki broj firmi koje podržavaju taj ekosistem. Iako je u poslednjih par godina venture capital iz inostranstva u porastu (pogotovo iz Kine i SAD), dobar deo firmi se pokreće od ličnog kapitala. 

Takođe, moj lični utisak je da firme ovde pre svega gledaju da budu održive makar i na lokalnom nivou, odnosno ne postoji jurnjava da svaka firma bude sledeći jednorog, kao u Dolini. Što se tiče same radne snage u IT-ju, definitivno postoji jako veliki deficit, i cela ekonomija u velikoj meri zavisi od imigranata u tom pogledu.

Koje su najplaćenije oblasti u IT-ju na Novom Zelandu?

Definitivno sve grane IT-ja mogu naći jako lepo uhlebljenje u mnogobrojim IT poslovima, kako tehničkih tako i ne-tehničkih. Kao neko ko je bio u direktnoj prilici da zaposli jako puno ljudi do sada, nema oblasti gde nismo imali problem i morali da čekamo jako dugo na pravog kandidata, čak i u velikoj firmi kao što je Xero. Generalno, plate u IT-ju jesu značajno veće od proseka, mada ta razlika nije ni približno velika kao recimo u Srbiji ili nekim mestima u SAD (u zapadnoj Evropi mislim da je balans mnogo bolji). 

Imaju li tamošnje firme neki poseban adut kojim nastoje da privuku zaposlene?

Naravno, velika je utrka među firmama oko privilegija koje nude, pa je tu uvek gomila stvari kao što su plaćena osiguranja, deonice ili opcije, dodatni slobodni dani, itd. Mislim da je najveći adut strancima sam Novi Zeland kao destinacija – prvo zbog njihove opuštene kulture i work-life balansa, a zatim i činjenica da Novi Zeland ima jako lepu i jako uređenu prirodu, i dosta ljudi provodi vreme napolju i postoji cela kultura mini putovanja za vikend i praznike, gde se uvek rade neke od mnogobrojnih outdoor aktivnosti.

Za razliku od prethodne godine, da li je 2020. donela više posla i obaveza iako smo svedoci ekonomske i zdravstvene krize?

Ova godina je mnogima bila teška, ali Novi Zeland je srećom reagovao rano, imali smo lockdown još u martu/aprilu kada je se prenos virusa kroz zajednicu zaustavio, uvedena je stroga kontrola na granici – i zato sada imamo tu privilegiju da možemo da živimo i radimo relativno normalno, uz i dalje strogu kontrolu na granici.

Naravno, ekonomija je svakako doživela udar i budući da država dosta zavisi i od uvoza i od izvoza (i robe i radne snage) daleko da je sve to prošlo glatko, ali generalno firme nisu imale većih problema da se prebace na online ili remote rad, a sada se već situacija vraća na “novu normalu” (gde ima dosta više fleksibilnosti za pre svega rad od kuće), tako da posla i obaveza nije manjkalo.

Neke idustrije (kao npr. turizam) su doživele veći udarac od drugih, ali je vlast učinila dosta da situaciju olakša koliko god je to bilo moguće. Jako mi je drago što je vlast ovde reagovala brzo i odlučno, i što je narod bio solidaran sa svim odlukama, i zato sada imamo bolju i epidemiološku i ekonomsku situaciju nego u većini drugih zemalja.

Da li se generalno promenila situacija na IT tržištu u ovoj dalekoj državi uprkos pomenutoj pandemiji?

Veća fleksibilnost za rad od kuće je svakako najveća promena, čak i sada kada je situacija takva da mogu svi koji žele da se vrate u kancelarije. Firme čak i planiraju da će kancelarije u budućnosti (kada se situacija i globalno popravi) raditi sa smanjenim kapacitetom i da će remote rad biti nova normala. Nažalost, zbog zatvorenih granica trenutno je skroz zamrznuto izdavanje novih viza (sem u izuzetnim slučajevima) tako da je manjak radne strane očigledniji nego ikad.

Koja su tvoja predviđanja za naredni period kada je, gledano globalno, IT industrija u pitanju?

Globalno gledano, dosta visokotehnoloških firmi je tokom pandemije doživelo pravi bum, jer je se desilo ubrzano usvajanje digitalnih alata i procesa u skoro svim industrijama, a i na insititucionalnom nivou. Firme koje su prošle tu tehnološku revoluciju brže su bile firme koje su imale veću šansu za opstanak, a dosta firmi je iskoristilo priliku u drugačijim uslovima i  doživelo i rast.

Mislim da će se taj trend nastaviti i da će ulaganja u IT nakon pandemije biti još veća. Većina firmi su na početku pandemije nastupile dosta obazrivo i budžeti su rezani redom za sve što nije bilo neophodno (dosta ljudi je na žalost ostalo i bez posla), ali sada se već polako ponovo otvaraju vrata većim investicijama u rast i razvoj, makar gledano iz ovog našeg “mehura” ovde. Ograničenja oko međunarodnih kretanja i viza će svakako biti izazov, ali nadamo se da će 2021. godina biti mnogo bolja od trenutne i da je poboljšanje situacije na vidiku.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.