Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

Godinu dana unazad postao sam svestan da klasičan TV gotovo i ne gledam i da je za zabavu nakon posla u potpunosti zadužen on demand sadržaj na servisima kao što su Netflix, HBO i YouTube.

Mnogi bi mi verovatno rekli – dobrodošao u 21. vek liče! Međutim, iskreno govoreći, za streaming servise kao što su Netflix i Amazon Prime vezao sam se tek pre nekih godinu dana, otkako sve intenzivnije pratim njihov sadržaj. Otuda i ideja da se osvrnem na sve izrarženiji polaritet koji se javlja između TV i on demand sadržaja, na prednosti i mane i jednog i drugog modela, ali i na pitanje da li tradicionalna televizija može da preživi u eri digitalizacije i hiperprodukcije serija i filmova.

Sadržaja je danas više nego ikada. Gledano sa strane korisnika to je sjajna stvar jer nam ostavlja veću mogućnost izbora – a to je ono što želimo i zbog čega se i odlučujemo da plaćamo mesečnu pretplatu. Netflix, kao trenutni broj jedan video streaming servis u svetu, prema poslednjim istraživanjima ima 151 milion pretplatnika globalno, u čijem udelu od pre par godina učestvuje i Srbija.

Ipak, ovde nije reč samo o Netflixu, već i o drugim sličnim servisima kojih je danas više nego ikada pre, s obzirom na to da u trku sa plaćenim sadržajem ulaze i velike kompanije sa proizvodima kao što su Apple TV Plus, Disney Plus, HBO Max, kao i već pomenuti Amazon Prime koji je na tržištu već par godina. Možda ih bude i više, a otuda i pitanje da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose i rijaliti programe ili će i dalje imati svoje jake adute?

Sve je u budžetima – ili pak nije?

Istina je da televizija kakvu danas znamo neće tako lako popustiti u ovom nadmetanju, iz prostog razloga što su brojke i dalje na njihovoj strani. Zapravo, pojedini podaci pokazali su da je u prošloj godini preko 1,67 milijardi domaćinstava imalo pretplatu na kablovske operatere, ali isto tako treba staviti do znanja da raste i broj on demand pretplata širom sveta, te da će broj korisnika koji koriste SVoD servise porasti sa 250 na 568 miliona do 2022. godine. Sa druge strane, prihod ovih servisa bi u ovoj 2020. mogao da dostigne fantastičnih 22,2 milijarde dolara!

Iako kablovski operateri u Srbiji danas nude veliki broj kanala, a samim tim i šarenolik sadržaj, činjenica je da on demand servisi rapidno rastu jer nude kvalitetniji sadržaj korisnicima, a sve to zahvaljujući velikim budžetima i ulaganjima sa njihove strane.

Uzmimo opet za primer Netflix koji za sopstvenu produkciju i kreiranje originalnog sadržaja ima spreman budžet od 8 milijardi dolara, dok recimo HBO Max (dostupan od maja ove godine) pored već poznatog imena u svetu streaming servisa i takođe velikog budžeta, korisnicima će na velike ekrane vratiti i kultnu seriju Friends, a samim tim “kupiti” veliki broj korisnika.

Kada već govorimo o pretplatama, naravno da one postoje i za TV kanale. Isti taj HBO možemo da gledamo i putem kabla uz određenju novčanu nadoknadu. Štaviše kada već govorimo o kvalitetnom sadržaju na televiziji, ne treba zaboraviti da su na TV-u prisutne i druge snažne i bogate produkcije koje, istina, nude neke drugačije i različitije žanrove, zapravo dokumentarne i igrane – i za koje je i dalje vezan ogroman broj ljudi širom sveta. Otuda nam je i jasno da je on demand sadržaj i dalje u postepenom procesu usvajanja i prihvatanja od strane korisnika, što nam pokazuje i ova grafika.

Otuda se vraćam i na početak, kada sam i ja lično shvatio koliko me sadržaj sa streaming video servisa zapravo privlači i zabavlja, ostavljajući tu slobodu da taj isti sadržaj mogu da pogledam u svakom trenutku, kad god poželim. Bilo da su to serije, filmovi, pa čak i dokumentarci, spreman sam da se pretplatim i na više različitih servisa radi veće slobode izbora, jer jedan The Grand Tour se ne sme propustiti.

Televizija nastavlja svojim putem i čini se da ima lepu budućnost – ako se bude ulagalo u sadržaj

U “ratu” za kvalitetan video sadržaj koji se vodi kako na gobalnom tako i na lokalnom nivou, korisnici definitivno dobijaju najviše benefita, iz prostog razloga što imaju veću mogućnost izbora, bilo da su u datom trenutku zainteresovani za TV sadržaj ili za maratonsko gledanje serija na pomenutim servisima.

Uzmimo za primer samo domaće tržište, gde se u prethodne dve, tri godine značajno povećala produkcija serija i filmova. Kablovski operateri su jednostavno shvatili da osim što treba da budu jaki konkurentni na tržištu, takođe treba da privole one korisnike koji svoje vreme prodove gledajući inostranu produkciju putem streming-a. Otuda smo i bili svedoci nikada više serija ali i novih filmova koje su radile domaće ekipe.

Ovaj podatak svakako jeste dobar jer doprinosi osnaživanju tržišta, ali verujem da će u narednom periodu biti sve više onih ljudi koji će se okretati on demand sadržaju na Internetu, jer recimo za šestu sezonu serije The Blacklist nećete morati da čekate mesec i više dana, već će vam znatno ranije biti dostupna – na tabletu, pametnom televizoru ili mobilnom telefonu.

Između ostalog, ljudi će za relativno sličnu pretplatnu kao i za kablovske operatere imati najnoviji sadržaj na raspolaganju (filmove i serije koje su nominovane i nagrađivane Oskarom). To je samo još jedan od pokazatelja koliko su streaming servisi porasli, koliko su se vremenom razvili, da su danas zapravo pandan i najsnažniji konkurent tradicionalnom i popularnom mediju kao što je TV.