Programeri dugih jezika - ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

O ovoj osetljivoj temi govorila je Ana Mirković, osnivač Instituta za digitalne komunikacije i master psihologije Filozofskog fakuteta u Beogradu. Ona nam je, u razgovoru sa našim Markom Mudrinićem, detaljnije približila temu da li zaposleni koji iznose svoje lične stavove na LinkedIn-u u vezi osetljivih društvenih tema utiču na percepciju svog poslodavca od strane poslovne zajednice.

Otuda je Ana više govorila na koji način bi HR ili Employer Branding timovi u kompanijama trebalo da pristupe pomenutom slučaju. Takođe, jedna od tema bila je i to na koji način kompanije mogu danas da skrenu pažnju zaposlenima da možda mogu da se suzdrže od pojedinih komentara i da li na LinkedIn-u zapravo ima prostora za javnu komunikaciju.

LinkedIn komunikacija boji percepciju i prestiž jedne kompanije

Na Markovo pitanje na koji način ocenjuje nastup domaćih kompanija kada su osetljive društvene teme u pitanju, Ana iskreno odgovara da se uvek divi kompanijama koje pokreću pitanja od društvenog značaja i smatra da je u eri digitalne komunikacije zaista važno da se svi bavimo društvenim pitanjima:

Pojedini podaci nam pokazuju da se u vreme digitalne komunikacije mnogo priča o tome da kompanije treba da samo 20% sadržaja koji komuniciraju na društvenim mrežama, uključujući i LinkedIn, usmere na njihovo poslovanje i ono što je njima nužno važno, a 80% sadržaja za ljude koji ih prate, partnerima i drugo.

Dajući primer kompanija na Zapadu, Marko kaže da je tamo situacija potpuno drugačija, uzimajući za primer onu čuvenu Nike kampanju u kojoj je ovaj gigant podržao ragbistu  Kepernika koji je ustao protiv rasizma. Upravo zato čini se da se kod nas, za razliku do navedenih primera sa Zapada, neguje kultura ćutanja i kultura neisticanja.

Otuda postavljamo pitanje zašto je to tako, da li su to sociološki problemi i strahovi ili je to razmišljanje da je kompanija tu samo da ostvaruje profit? Ana odgovara sledeće:

Kao prvo, mislim da jako malo radimo na komunikaciji, a kompanije svakim svojim gestom bilo na ili van digitalnih medija komuniciraju svoje vrednosti, a ne znaju osnove komunikacije. To je proces u kojima one nama šalju svoje ključne poruke sa ciljem da ih mi čujemo i razumemo. Ako ih nismo razumeli, do njih je, nije do nas.

Druga stvar, kada komunicirate i kada hoćete da vas neko razume i čuje, onda se vodite njihovim vrednostima. Ja se vodim vrednostima mojih potrošača, kupaca, jer ako je njihova vrednost ekološka svesnost, briga o ekologiji, onda su oni meni važni, jer ja hoću da se transformišem i budem njima blizak, te podelim sa njima tu vrednost.

Ako su im vrednosti sloboda izražavanja, ne rasizam ili bilo koj oblik diskriminacije, ja hoću glasno da izađem sa stavom vezanim za to. Kod nas kompanije ne slušaju svoje potrošače, jer nema iskrenog nastojanja da čujemo naše ljude.

Mirković dodaje da mi danas živimo u demokratskom društvu gde ne važe ustaljena biznis pravila kao što važe u svetu. Međutim, prema njenom mišljenju čak i u svetu, većina kompanija zapravo nisu društveno odgovorne, ali one koje pokažu stav, kao što je slučaj sa Nike-om, taj stav toliko glasno izgovore da ih mi i ceo svet čuje.

Navevši primer male grupe ljudi koja jeste “glasna” na LinkedIn-u sa iznošenjem stavova i koja je spremna da javno ostavlja komentare koji apsolutno nisu prijatni, Mudrinić stavlja do znanja da HR odeljenja u ovom slučaju ima pune ruke posla i da je potrebno na vreme reagovati. Ana sa druge strane objašnjava njeno viđenje ove situacije, tačnije da li ta osoba (zaposleni) predstavlja kompaniju i da li je ova komunikacija problematična za poslodavca:

Na LinkedIn-u svaka komunikacija na neki način boji i percepciju, imidž i reputaciju same kompanije. Na LinkedIn-u pomenuta komunikacija nije pristojna, nije medijski pismena, nije socijalno poželjna i nije inteligentna. Dakle, LinkedIn je jedna poslovna mreža gde ljudi treba da razmenjuju svoja poslovna iskustva, a ljudi se često upecaju i ulaze u komunikaciju komentarišući neke druge, potpuno nerelevantne teme, što kasnije može dovesti do problema.

Mi svakako predstavljamo kompaniju na LinkedIn-u i kompanija bi morala da se pozabavi ovom temom na nivou organizovanja nekih radionica, otvorenih razgovora sa ljudima. Mnogo je važno da čujemo te ljude i razumemo ih, jer iznošenje stereotipnih informacija ali i govor mržnje usmeren prema nekome ili nečemu se smatra medijskom nepismenošću.

Definišite svoje ciljeve u pitanju komunikološke strategije

U nastavku ovog, veoma zanimljivog razgovora, pokušali smo detaljnije da približimo to kako nekoj osobi koja je zaista ostrašćena oko iznošenja stavova pristupiti na pravi način, skrenuti joj pažnju i da li se u tom slučaju javlja određeni oblik cenzure? Ana dodaje da je sloboda sjajna stvar ali ona podrazumeva odgovornost za sve što ćete reći, uraditi kao i za poruku koju ćete poslati – tačnije da iznesete neki stav ali da ne povredite nekoga. Ona kaže da bi HR-ovi trebalo da razgovaraju o tome i da se priča o vrednostima sa zaposlenima.

Kako se konferencija bližila kraju, imali smo i pitanje iz publike koje je glasilo da ako trenutno na društvenim mrežama imamo dokaz da kada se dopuste otvoreni dijalozi na određenu temu, on u većini slučajeva završi kao govor mržnje – kako bi onda izgledala budućnost društvenih mreža, da li ćemo morati da se vratimo na kanale jednosmerne komunikacije ili se predviđa neki optimističniji scenario? Ana objašnjava:

Ja smatram da smo sve svesniji i da osobe koje izražavaju govor mržnje samo misle o sebi, da mnogo više štete sebi nego kompaniji u kojoj rade, timu sa kojim rade ali i samoj zajednici. Taj socijalni pritisak će više ići ka njima nego ka marginalizovanim grupama prema kojima je ta mržnja i usmerena.

Postoje projekti koji će se baviti medijskom opismenjavanju društva, a pre svega potrebno je krenuti od dece, kako bi se suzbio i smanjio govor mržnje i kako bi ljudi koji čine društvo bili više empatičniji u komunikaciji.

Ona kaže i to da pored toga što kompanije treba da se u javnosti ograde od negativnih stavova svojih zaposlenih, iste bi trebalo da bar jednom, dva puta u toku nedelje imaju razgovore sa svojim zaposlenima o tome koje su vrednosti kompanije, moraju da se zapitaju i da definišu koja je njihova ključna vrednost.

“Kada postavite ključne vrednosti, bilo da je to sloboda, inovacija ili da je to prestiž, onda ljude informišite o toj vrednosti, a koji će u jednom trenutku početi da razmišljaju o istoj. Definišite ciljeve u pitanju strategije, kako generalne, tako i komunikološke i probajte da iskočite iz kutije, da vidite da je lepo izaći iz nekih ustaljenih okvira”, zaključila je Ana na kraju.


Ostavi komentar

  1. Višnja

    Višnja

    29. 5. 2021. u 21:13 Odgovori

    Ja veći problem vidim u tome što su tehnološke firme počele da nameću svoju ideologiju (uglavnom levo/liberalno orijentisanu) i odnos po mnogim društvenim pitanjima svojim zaposlenima. To je posebno izraženo u Silicijumskoj dolini, čime su programeri sa tradicionalnijim i konzervativnijim stavovima direktno diskriminisani. To nije dobra tendencija, radno mesto je uvek bilo politički/ideološki neutralno.

      • Višnja

        Višnja

        30. 5. 2021. u 22:37 Odgovori

        @Marko Mudrinic Kao što sam rekla radno mesto treba da bude politički/ideološki neutralno, što zahteva i važeći Zakon o radu Republike Srbije za domaće firme koji zabranjuje svaku diskriminaciju po političkoj/ideološkoj/verskoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. Možeš li da navedeš skorašnji primer neke tehnološke firme koja ima desno obojene stavove? Za levo-liberalne stavove dobar domaći primer je COING-ov oglas za posao, američki primer je cenzura na društvenim mrežama Rebuplikanaca od svih većih društvenih mreža. U demokratskim društvima se društvena pitanja rešavaju na izborima ili referendumu, društvenim aktivizmom koji je privatna stvar svakog pojedicna nevezana za radno mesto, javnim raspravama o zakonima i u parlamentu. Ne tako što velike tehnološke korporacije koje imaju ogromnu moć i monopol odluče u skladu sa svojom poslovnom politikom da je neka društvena pojava dobra ili loša.

        • Vlada

          Vlada

          31. 5. 2021. u 18:40 Odgovori

          Podržavam mišljenje, Višnja, ali mislim da smo, ili ćemo biti u manjini. Moje mišljenje je da 100x ponovljena laž lako postane istina. Zamislimo da neka grupa, npr SZO proglasi da grip (ne korona, običan grip) nije bolest. I sad iako od gripa umre 0,5 miliona ljudi godišnje, ljudi koji podlegnu toj propagandi će nas ubeđivati suprotno. I mi tu ništa nećemo moći, jer mediji mogu šta god hoće, naravno dok ljudi prihvataju, a nema naznake da neće 🙂

          • Valerija

            Valerija

            3. 6. 2021. u 09:34

            Evo kako je i Mudrinić odmah potegao “desno obojene stavove”. I to ističe kao neki argument. Jer, eto, “desno obojeni stavovi” su problem.

            Pa da vidimo kakav su tačno problem: u SAD kao najuticajnijoj zemlji na svetu, desnica nije nikakva pretnja jer nema nikakvu institucionalnu snagu. Uglavnom se radi o teško marginalizovanoj grupi koja svoju marginalizaciju na kraju i prihvata. Sa druge strane, _ekstremna_ levica vlada medijima, univerzitetima, tech industrijom i industrijom zabave. Više od toga nije ni potrebno za praktično apsolutnu kontrolu javnog mnjenja.

  2. Dule

    Dule

    22. 6. 2021. u 18:35 Odgovori

    Dobijem transfer blama kada na domaćem Linkedinu vidim kritiku američke levice ili desnice i tripovanja da to postoji u Srbiji, a onda kada se ti isti dotaknu domaćih tema (u kojima sam se susretao sa gej pravima, odnosu prema prijavljivanju silovanja i porodičnog nasilja, odnosu prema Romima, priči o globalizmu), ni ne shvataju da ih ni američka levica ni desnica, ni republikanci ni demokrate, ne bi prihvatile pod svoje, nego bi se i ogradili i bili šokirani takvim javnim nastupom i stavovima koje pišu. Stvarno ljudi, 100 puta razmislite pre nego što objavite nešto na Linkedinu, čitajte knjige i preispitujte svoja uverenja, stvarno kačite smeće.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

Startapi i poslovanje

Američki LotusFlare najbrojniji tim ima u Beogradu i radi na proizvodima koji menjaju ‘telco’ industriju

Beogradska kancelarija kompanije LotusFlare trenutno okuplja oko 60 IT stručnjaka i aktivno širi tim. O proizvodima na kojima rade i planovima za budućnost sa njihovim predstavnicima razgovaramo u tekstu koji sledi.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon $100 miliona Series C investicije, američki Embroker nastavlja da razvija nove proizvode i širi svoj tim u Beogradu

Generalni menadžer kancelarije u Beogradu i globalni VP Engineering-a za Netokraciju govori o proizvodima koje Embroker razvija, o sektoru digitalnog osiguranja malih biznisa, ali i o daljim planovima za proširenje tima u srpskoj prestonici.

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.