ECD.rs sa svojih 20.000 korisnika nastavlja razvoj upotrebe kriptovaluta u Srbiji

Od 1. bitkoin ATM-a u Beogradu do 20.000 korisnika – kako je ECD.rs popularizovao kriptovalute u Srbiji?

Od pojavljivanja bitkoina 2009. godine plaćanje kriptovalutama brzo se raširilo širom sveta, a vrednost digitalnog novca rapidno je rasla. Međutim, da li je inicijalni 'hype' rudarenja prošao, kako stoje stvari sa Srbijom na tržištu kriptovaluta i koja je njihova budućnost?

Koliko se brzo pomenuto tržište menja na globalnom nivou, najbolje nam pokazuju i novi poslovni potezi Facebooka koji takođe ulazi u svet blockchain sistema razvijajući digitalni novčanik Calibra za monetizaciju svoje kriptovalute Libra.

Sa druge strane, na lokanom nivou se takođe dešavaju velike promene na ovom polju, o čemu smo razgovarali sa Aleksandrom Matanovićem, suosnivačem i izvršnim direktorom servisa ECD.rs, koji je tokom sedam godina poslovanja značajno uticao na razvoj i promociju kriptovaluta u Srbiji.

Godine 2015. pušten je prvi ATM za kupovinu Bitcoina u Beogradu, nakon čega je usledio niz proizvoda i inicijativa uz pomoć kojih je firma nastojala da olakša upotrebu ovog modernog načina plaćanja.

Sa Aleksandrom smo razgovarali o trendovima na tržištu kriptovaluta, prvim koracima u nastanku ECD.rs sistema, ali i o tome koje naredne projekte i planove kompanija sprema za tržište Srbije i kako izgledaju oni postojeći.

Korisnička baza raste sve brže

Već na početku, Matanović nam otkriva da je zajedno sa prijateljem koji je u to vreme “rudario” bitkoin, saznao da u Srbiji ima mnogo više “rudara” nego što se predviđalo. Ipak, u to vreme je bilo veoma teško, skupo i komplikovano da se ti bitkoini prodaju.

Upravo u ovom problemu Aleksandar i njegov prijatelj su videli šansu za pokretanje sopstvenog poslovanja, tačnije digitalnog servisa koji je, osim mogućnosti za kupovinu i prodaju kriptovaluta, nudio i sve informacije, a kasnije i edukaciju o ovom novcu. Kako kaže naš sagovornik, ova poslovna priča započeta je bez neke jasne vizije kuda će ih odvesti, više je to bilo “na osećaj”.

Ipak, od inicijalnog početka 2012. godine, ECD.rs sajt se danas dosta razlikuje od početne verzije, kako vizuelno, tako i po načinu funkcionisanja. Još na početku, sav promet bitkoina se odvijao preko berze MtGox koja je imala kodove pomoću kojih su ljudi mogli jedni drugima trenutno da prenose sredstva u okviru njihove berze. Aleksandar dalje objašnjava:

Mi u početku zapravo nismo otkupljivali bitkoine od “rudara” već smo im unovčavali te kodove. Vremenom se sve dosta promenilo, unapredili smo i automatizovali procese sa kodova smo prešli na bitkoine, pa zatim i na još nekoliko drugih kriptovaluta, dodali automate, plaćanje karticama i druge opcije.

Sa druge strane, ponosni smo da naš servis funkcioniše vrlo jednostavno za korisnike. ECD omogućava ljudima da brzo i jednostavno kupe ili prodaju kriptovalute. Nakon logovanja, korisnik bira kriptovalutu, a zatim bira da li kupuje ili prodaje. U sledećem koraku unosi se iznos koji se kupuje/prodaje i broj računa gde se vrši isplata u dinarima (u slučaju prodaje) ili adresa na koju treba poslati izabranu kriptovalutu (u slučaju kupovine).

Nakon ovog procesa, korisnik potvrđuje unete podatke i dobija instrukcije za plaćanje, bilo da je to plaćanje u dinarima ili kriptovalutama. Kada izvrši plaćanje, dobija željenu kriptovalutu, odnosno isplatu na dinarski račun, bez potrebe da ponovo dolazi na sajt. U prilog tome koliko zapravo sa lokalnog stanovišta ovaj servis značajan, pokazuje i broj korisnika ECD-a koji se od 2016. godine značajno povećao i dostigao brojku od 20 hiljada. Matanović sa druge strane dodaje da nisu svi korisnici aktivni ali da sama baza raste iz dana u dan:

Sudeći po našoj statistici, kriptovalute su “muška stvar”, svega 5% naših korisnika čine žene. To inače ne odudara previše i od svetskog proseka. Takođe, mlađi korisnici postaju sve zastupljeniji, što je nekako i logično.

S obzirom na veliki broj korisnika ovaj servis kao model monetizacije koristi proviziju pri kupovini i prodaji kriptovaluta, koja trenutno predstavlja i jedini izvor zarade. Tačnije, pri konverziji kriptovaluta u dinare i obrnuto, koristi se trenutni kurs kriptovalute u odnosu na dolar na većim berzama, a pri konverziji dolara u dinare srednji kurs NBS – tako da osim provizije nema dodatnih troškova za korisnike.

Pre tri godine, u portfolio usluga i proizvoda ECD-a upisala se i aplikacija za plaćanje bitkoinima Hash&Go koja omogućava da se kod određenih trgovaca na veoma transparentan način izvrši određeno plaćanje ovom digitalnom valutom. Naš sagovornik kaže da mušterija vidi cenu u dinarima i bitkoinima, kao i kurs, te da se na kraju izdaje račun a trgovac dobija dinare na svoj bankovni račun.

Prema njegovim rečima, iako je bitkoin pre svega zgodan za online plaćanja, ideja iza aplikacije je bila da se omogući nekim “offline” biznisima da svoje usluge i proizvode naplaćuju u bitkoinu. Tehnologija je svakako tu, ali prepreka za punu implementaciju kriptovaluta i dalje ima. Jedna od njih je i NBS koja i dalje nije prihvatila bitkoin kao zvanično sredstvo plaćanja čak i kada je pre dve godine ova kriptovaluta dostigla vrhunac svoje vrednosti.

U planu je i širenje mreže ATM-ova

Poznato je da je ovaj beogradski tim tokom svog poslovanja uložio značajne resurse i trud u edukaciju o kriptovalutama. Otuda se i izrodila inicijativa za osnivanje Bitcoin Asocijacije Srbije, a pored nje, održan je niz kurseva na ovu temu kao i pokretanje master programa na fakultetima. Aleksandar smatra da je edukacija o boljem razumevanju blockchain sistema (na kojima se i zasnivaju kriptovalute) izuzetno važna i da većina ljudi ulazi u ovu oblast iz pogrešnih razloga, pre svega zato što nisu dovoljno dobro informisani:

Oni pre svega očekuju brzu zaradu ili misle da blockchain može rešiti svaki problem koji postoji na svetu, pa se onda razočaraju kad vide da ne ide to baš tako.

To je jedan od razloga što cena kriptovaluta ume toliko da varira. Ljudi koji ne znaju u šta su ušli su skloniji i euforiji i panici. Tu nas svakako čeka još puno posla. Duboko verujem da će blockchain i kriptovalute postati deo naše svakodnevnice i zato zaslužuju svoje mesto i u okviru formalnog obrazovanja, bez obzira na to za šta se neko školuje.

Osim inicijative za edukaciju, velika uloga za ECD na tržištu Srbije bila je uvođenje običnih i dvosmernih bankomata za kupovinu bitkoina a kasnije i Litecoin-a. Trenutno se u državi nalazi ukupno 11 ATM aparata, tačnije šest u Beogradu, dva u Novom Sadu i po jedan u Nišu i Subotici. Matanović nam otkriva da je u planu dalje širenje mreže automata, ali da za sada nema konkretne datume i lokacije.

Ono što je ipak sigurno jeste da se u Srbiji ubedljivo najviše trgovalo sa bitkoinom, međutim njegova dominacija i nije više tako izražena. Gledano procentualno, oko 60% transakcija je u ovoj digitalnoj valuti, oko 35% u itirijumu, a preostalih 5% dele lajtkoin i bitkoin keš.

Ideja je ubrzati prodaju i kupovinu kriptovaluta u Srbiji

Na pitanje Netokracije da li postoji poseban razlog zbog kojeg je u prethodnih nekoliko meseci inicijalni hype o kriptovalutama opao, Aleksandar smatra da ne postoji drastičan pad interesovanja, ali je zastupljenost u medijima usko vezana za percepciju ovog tržišta kod korisnika. “Kad god cena značajno raste ili pada (pogotovo kada raste) svi bi o tome nešto da pišu. I medijima i široj javnosti je kretanje cene najzanimljivija tema, što je šteta, jer se puno toga interesantnog sve vreme zapravo dešava u pozadini“, dodaje on.

Hronološki prikaz razvoja poslovanja i proizvoda kompanije ECD od početka 2012. godine pa sve do danas.

Čini se ipak da je sa rudarenjem stvar nešto drugačija, s obzirom na to da snažne grafičke karte ponovo dominiraju prodavnicama kompjuterske opreme, pa se Matanović slaže da ljudi danas manje “kopaju” kriptovalute nego pre recimo godinu i po dana:

Ako pogledamo celokupnu istoriju kriptovaluta, situacija sa rudarenjem se nekako ciklično menjala. Iz perioda umerene isplativosti se ulazilo u periode ekstremne isplativosti, pa onda u periode kada rudarenje uopšte nije isplativo… i tako u krug.

Krajem prošle godine je rudarenje bilo neisplativo, ali ove godine smo polako ušli u fazu kad se ipak nešto može zaraditi. Ako se trend rasta cene iz poslednjih nekoliko meseci nastavi, lako možemo opet doći do toga da gejmeri ne mogu da nabave grafičke kartice jer su rudari sve pokupovali.

Aleksandar se na samom kraju razgovora osvrće na budućnost tržišta kriptovaluta, dodavši da su one globalni fenomen, te se njihova budućnost neće previše razlikovati od regiona do regiona – ili će ući u mainstream ili ne. Prema njegovim rečima zbog različite regulative i još nekih faktora, negde će to ići lakše, a negde malo teže. Ono što je bar za sada prepreka jeste da sama tehnologija nije još dovoljno sazrela da podrži stotine miliona korisnika.

Ipak, da bi se o kriptovalutama više govorilo i kako bi se njihova upotreba dodatno raširila kako na lokalnom, tako i na svetskom nivou, potreban nam je značajan broj pomenutih inicijativa koje sprovode kompanije slične ECD-u. Kako naš sagovornik otkriva, iz ovog beogradskog tima uvek pripremaju nešto novo i u poslednje vreme svi vredno rade na širenju na druga tržišta. Međutim, posla na lokalu ima dosta.

“Kada je Srbija u pitanju, trenutno smo fokusirani na to da proces kupovine i prodaje kriptovaluta dodatno ubrzamo, a u pripremi su i dve nove usluge koje planiramo da pokrenemo u narednih nekoliko meseci, nakon čega ćemo blagovremeno obavestiti javnost”, zaključio je na kraju Aleksandar.

Ostavi komentar

  1. miner

    miner

    10. 1. 2021. u 15:33 Odgovori

    Da. Tekst je korektan. Mada i blag prema postojećim vlasnicima svetskih valuta kao što je dolar. Jer kao što se da primetiti svi oni strašno pljuju bitcoin i govore da je BTC balon. Ako je bitcoin balon sta je onda američki dolar? Balon kao tri Amerike. Ili hrpa necega sto je papir sa slikicima nekih cika predsednika koji kao mnogo znace?
    E pa stvari sto je ovako. Svetske valute, a to je dolar, su bazirane na sili a ne na stvarnoj vrednosti. To je danas tako i svet funkcionise na batini a ne na nekom odnosu valuta. Kad zafali parica stamparije dolara rade besumucno da nadoknade kvazi nestasicu. I dokle tako? Dok se ne pojavi bitcoin (ili nesto trece) kojeg nije tako lako manipulisati i pretnjom nametnuti. Citajte kad imate vremena o bitconu na bitcoinkupovinaprodaja, svasta cete nauciti i saznati ili se informisati. Saznacete da BTC ili bitcoin ne moze da se stampa. I bitcoin ne podleze inflaciji. Ne moze neko narediti pa da se nastampa koliko treba. Jednostavno, to ne mere. Ima ga toliko koliko ga ima, oko 10-tak miliona jedinica u prometu. Uh! A znate koliko onih vrednih dolarcica ima u prometu? Koliko desetina hiljada milijardi i iza njih stoje tenkovi i nosaci aviona. Samo dokle? Sta kada bude i tudjih nosaca aviona i kada i druge pozele deo tog kolaca? Ili, sta ako oni koji fanaticno cuvaju dolar pozele da ga promene u bitcoin i da cuvaju bitcoin a ne dolar? Jer bitcoin preti da poleti u nebo. Sada mu je vrednost oko $30.000 a za nekoliko dana, nedelja, meseci moze biti i $1.000.000 USA. Kakav mamac za one koji cuvaju inflatorne i rizicne dolarcice. U stvari, deluje da prava bitka tek zapocinje. Mozete biti posmatrac ili ucesnik. Zavisi koliko vma je dubok dzep ili koliko volite da reskirate.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.