ECD.rs sa svojih 20.000 korisnika nastavlja razvoj upotrebe kriptovaluta u Srbiji

Od 1. bitkoin ATM-a u Beogradu do 20.000 korisnika – kako je ECD.rs popularizovao kriptovalute u Srbiji?

Od pojavljivanja bitkoina 2009. godine plaćanje kriptovalutama brzo se raširilo širom sveta, a vrednost digitalnog novca rapidno je rasla. Međutim, da li je inicijalni 'hype' rudarenja prošao, kako stoje stvari sa Srbijom na tržištu kriptovaluta i koja je njihova budućnost?

Koliko se brzo pomenuto tržište menja na globalnom nivou, najbolje nam pokazuju i novi poslovni potezi Facebooka koji takođe ulazi u svet blockchain sistema razvijajući digitalni novčanik Calibra za monetizaciju svoje kriptovalute Libra.

Sa druge strane, na lokanom nivou se takođe dešavaju velike promene na ovom polju, o čemu smo razgovarali sa Aleksandrom Matanovićem, suosnivačem i izvršnim direktorom servisa ECD.rs, koji je tokom sedam godina poslovanja značajno uticao na razvoj i promociju kriptovaluta u Srbiji.

Godine 2015. pušten je prvi ATM za kupovinu Bitcoina u Beogradu, nakon čega je usledio niz proizvoda i inicijativa uz pomoć kojih je firma nastojala da olakša upotrebu ovog modernog načina plaćanja.

Sa Aleksandrom smo razgovarali o trendovima na tržištu kriptovaluta, prvim koracima u nastanku ECD.rs sistema, ali i o tome koje naredne projekte i planove kompanija sprema za tržište Srbije i kako izgledaju oni postojeći.

Korisnička baza raste sve brže

Već na početku, Matanović nam otkriva da je zajedno sa prijateljem koji je u to vreme “rudario” bitkoin, saznao da u Srbiji ima mnogo više “rudara” nego što se predviđalo. Ipak, u to vreme je bilo veoma teško, skupo i komplikovano da se ti bitkoini prodaju.

Upravo u ovom problemu Aleksandar i njegov prijatelj su videli šansu za pokretanje sopstvenog poslovanja, tačnije digitalnog servisa koji je, osim mogućnosti za kupovinu i prodaju kriptovaluta, nudio i sve informacije, a kasnije i edukaciju o ovom novcu. Kako kaže naš sagovornik, ova poslovna priča započeta je bez neke jasne vizije kuda će ih odvesti, više je to bilo “na osećaj”.

Ipak, od inicijalnog početka 2012. godine, ECD.rs sajt se danas dosta razlikuje od početne verzije, kako vizuelno, tako i po načinu funkcionisanja. Još na početku, sav promet bitkoina se odvijao preko berze MtGox koja je imala kodove pomoću kojih su ljudi mogli jedni drugima trenutno da prenose sredstva u okviru njihove berze. Aleksandar dalje objašnjava:

Mi u početku zapravo nismo otkupljivali bitkoine od “rudara” već smo im unovčavali te kodove. Vremenom se sve dosta promenilo, unapredili smo i automatizovali procese sa kodova smo prešli na bitkoine, pa zatim i na još nekoliko drugih kriptovaluta, dodali automate, plaćanje karticama i druge opcije.

Sa druge strane, ponosni smo da naš servis funkcioniše vrlo jednostavno za korisnike. ECD omogućava ljudima da brzo i jednostavno kupe ili prodaju kriptovalute. Nakon logovanja, korisnik bira kriptovalutu, a zatim bira da li kupuje ili prodaje. U sledećem koraku unosi se iznos koji se kupuje/prodaje i broj računa gde se vrši isplata u dinarima (u slučaju prodaje) ili adresa na koju treba poslati izabranu kriptovalutu (u slučaju kupovine).

Nakon ovog procesa, korisnik potvrđuje unete podatke i dobija instrukcije za plaćanje, bilo da je to plaćanje u dinarima ili kriptovalutama. Kada izvrši plaćanje, dobija željenu kriptovalutu, odnosno isplatu na dinarski račun, bez potrebe da ponovo dolazi na sajt. U prilog tome koliko zapravo sa lokalnog stanovišta ovaj servis značajan, pokazuje i broj korisnika ECD-a koji se od 2016. godine značajno povećao i dostigao brojku od 20 hiljada. Matanović sa druge strane dodaje da nisu svi korisnici aktivni ali da sama baza raste iz dana u dan:

Sudeći po našoj statistici, kriptovalute su “muška stvar”, svega 5% naših korisnika čine žene. To inače ne odudara previše i od svetskog proseka. Takođe, mlađi korisnici postaju sve zastupljeniji, što je nekako i logično.

S obzirom na veliki broj korisnika ovaj servis kao model monetizacije koristi proviziju pri kupovini i prodaji kriptovaluta, koja trenutno predstavlja i jedini izvor zarade. Tačnije, pri konverziji kriptovaluta u dinare i obrnuto, koristi se trenutni kurs kriptovalute u odnosu na dolar na većim berzama, a pri konverziji dolara u dinare srednji kurs NBS – tako da osim provizije nema dodatnih troškova za korisnike.

Pre tri godine, u portfolio usluga i proizvoda ECD-a upisala se i aplikacija za plaćanje bitkoinima Hash&Go koja omogućava da se kod određenih trgovaca na veoma transparentan način izvrši određeno plaćanje ovom digitalnom valutom. Naš sagovornik kaže da mušterija vidi cenu u dinarima i bitkoinima, kao i kurs, te da se na kraju izdaje račun a trgovac dobija dinare na svoj bankovni račun.

Prema njegovim rečima, iako je bitkoin pre svega zgodan za online plaćanja, ideja iza aplikacije je bila da se omogući nekim “offline” biznisima da svoje usluge i proizvode naplaćuju u bitkoinu. Tehnologija je svakako tu, ali prepreka za punu implementaciju kriptovaluta i dalje ima. Jedna od njih je i NBS koja i dalje nije prihvatila bitkoin kao zvanično sredstvo plaćanja čak i kada je pre dve godine ova kriptovaluta dostigla vrhunac svoje vrednosti.

U planu je i širenje mreže ATM-ova

Poznato je da je ovaj beogradski tim tokom svog poslovanja uložio značajne resurse i trud u edukaciju o kriptovalutama. Otuda se i izrodila inicijativa za osnivanje Bitcoin Asocijacije Srbije, a pored nje, održan je niz kurseva na ovu temu kao i pokretanje master programa na fakultetima. Aleksandar smatra da je edukacija o boljem razumevanju blockchain sistema (na kojima se i zasnivaju kriptovalute) izuzetno važna i da većina ljudi ulazi u ovu oblast iz pogrešnih razloga, pre svega zato što nisu dovoljno dobro informisani:

Oni pre svega očekuju brzu zaradu ili misle da blockchain može rešiti svaki problem koji postoji na svetu, pa se onda razočaraju kad vide da ne ide to baš tako.

To je jedan od razloga što cena kriptovaluta ume toliko da varira. Ljudi koji ne znaju u šta su ušli su skloniji i euforiji i panici. Tu nas svakako čeka još puno posla. Duboko verujem da će blockchain i kriptovalute postati deo naše svakodnevnice i zato zaslužuju svoje mesto i u okviru formalnog obrazovanja, bez obzira na to za šta se neko školuje.

Osim inicijative za edukaciju, velika uloga za ECD na tržištu Srbije bila je uvođenje običnih i dvosmernih bankomata za kupovinu bitkoina a kasnije i Litecoin-a. Trenutno se u državi nalazi ukupno 11 ATM aparata, tačnije šest u Beogradu, dva u Novom Sadu i po jedan u Nišu i Subotici. Matanović nam otkriva da je u planu dalje širenje mreže automata, ali da za sada nema konkretne datume i lokacije.

Ono što je ipak sigurno jeste da se u Srbiji ubedljivo najviše trgovalo sa bitkoinom, međutim njegova dominacija i nije više tako izražena. Gledano procentualno, oko 60% transakcija je u ovoj digitalnoj valuti, oko 35% u itirijumu, a preostalih 5% dele lajtkoin i bitkoin keš.

Ideja je ubrzati prodaju i kupovinu kriptovaluta u Srbiji

Na pitanje Netokracije da li postoji poseban razlog zbog kojeg je u prethodnih nekoliko meseci inicijalni hype o kriptovalutama opao, Aleksandar smatra da ne postoji drastičan pad interesovanja, ali je zastupljenost u medijima usko vezana za percepciju ovog tržišta kod korisnika. “Kad god cena značajno raste ili pada (pogotovo kada raste) svi bi o tome nešto da pišu. I medijima i široj javnosti je kretanje cene najzanimljivija tema, što je šteta, jer se puno toga interesantnog sve vreme zapravo dešava u pozadini“, dodaje on.

Hronološki prikaz razvoja poslovanja i proizvoda kompanije ECD od početka 2012. godine pa sve do danas.

Čini se ipak da je sa rudarenjem stvar nešto drugačija, s obzirom na to da snažne grafičke karte ponovo dominiraju prodavnicama kompjuterske opreme, pa se Matanović slaže da ljudi danas manje “kopaju” kriptovalute nego pre recimo godinu i po dana:

Ako pogledamo celokupnu istoriju kriptovaluta, situacija sa rudarenjem se nekako ciklično menjala. Iz perioda umerene isplativosti se ulazilo u periode ekstremne isplativosti, pa onda u periode kada rudarenje uopšte nije isplativo… i tako u krug.

Krajem prošle godine je rudarenje bilo neisplativo, ali ove godine smo polako ušli u fazu kad se ipak nešto može zaraditi. Ako se trend rasta cene iz poslednjih nekoliko meseci nastavi, lako možemo opet doći do toga da gejmeri ne mogu da nabave grafičke kartice jer su rudari sve pokupovali.

Aleksandar se na samom kraju razgovora osvrće na budućnost tržišta kriptovaluta, dodavši da su one globalni fenomen, te se njihova budućnost neće previše razlikovati od regiona do regiona – ili će ući u mainstream ili ne. Prema njegovim rečima zbog različite regulative i još nekih faktora, negde će to ići lakše, a negde malo teže. Ono što je bar za sada prepreka jeste da sama tehnologija nije još dovoljno sazrela da podrži stotine miliona korisnika.

Ipak, da bi se o kriptovalutama više govorilo i kako bi se njihova upotreba dodatno raširila kako na lokalnom, tako i na svetskom nivou, potreban nam je značajan broj pomenutih inicijativa koje sprovode kompanije slične ECD-u. Kako naš sagovornik otkriva, iz ovog beogradskog tima uvek pripremaju nešto novo i u poslednje vreme svi vredno rade na širenju na druga tržišta. Međutim, posla na lokalu ima dosta.

“Kada je Srbija u pitanju, trenutno smo fokusirani na to da proces kupovine i prodaje kriptovaluta dodatno ubrzamo, a u pripremi su i dve nove usluge koje planiramo da pokrenemo u narednih nekoliko meseci, nakon čega ćemo blagovremeno obavestiti javnost”, zaključio je na kraju Aleksandar.

Ostavi komentar

  1. miner

    miner

    10. 1. 2021. u 15:33 Odgovori

    Da. Tekst je korektan. Mada i blag prema postojećim vlasnicima svetskih valuta kao što je dolar. Jer kao što se da primetiti svi oni strašno pljuju bitcoin i govore da je BTC balon. Ako je bitcoin balon sta je onda američki dolar? Balon kao tri Amerike. Ili hrpa necega sto je papir sa slikicima nekih cika predsednika koji kao mnogo znace?
    E pa stvari sto je ovako. Svetske valute, a to je dolar, su bazirane na sili a ne na stvarnoj vrednosti. To je danas tako i svet funkcionise na batini a ne na nekom odnosu valuta. Kad zafali parica stamparije dolara rade besumucno da nadoknade kvazi nestasicu. I dokle tako? Dok se ne pojavi bitcoin (ili nesto trece) kojeg nije tako lako manipulisati i pretnjom nametnuti. Citajte kad imate vremena o bitconu na bitcoinkupovinaprodaja, svasta cete nauciti i saznati ili se informisati. Saznacete da BTC ili bitcoin ne moze da se stampa. I bitcoin ne podleze inflaciji. Ne moze neko narediti pa da se nastampa koliko treba. Jednostavno, to ne mere. Ima ga toliko koliko ga ima, oko 10-tak miliona jedinica u prometu. Uh! A znate koliko onih vrednih dolarcica ima u prometu? Koliko desetina hiljada milijardi i iza njih stoje tenkovi i nosaci aviona. Samo dokle? Sta kada bude i tudjih nosaca aviona i kada i druge pozele deo tog kolaca? Ili, sta ako oni koji fanaticno cuvaju dolar pozele da ga promene u bitcoin i da cuvaju bitcoin a ne dolar? Jer bitcoin preti da poleti u nebo. Sada mu je vrednost oko $30.000 a za nekoliko dana, nedelja, meseci moze biti i $1.000.000 USA. Kakav mamac za one koji cuvaju inflatorne i rizicne dolarcice. U stvari, deluje da prava bitka tek zapocinje. Mozete biti posmatrac ili ucesnik. Zavisi koliko vma je dubok dzep ili koliko volite da reskirate.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.

Gaming

Otvorene nacionalne kvalifikacije za internacionalni IeSF šampionat – najboljima put u Izrael i vredne nagrade

U nedelju 25. aprila u organizaciji Srpskog Saveza E-sporta zvanično su otvorene nacionalne kvalifikacije za 13. IeSF Svetski e-sports šampionat čiji je domaćin Eilat, grad u Izraelu.