Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Ne postoji standardna definicija senior programera, ali oni koji tu titulu nose duži niz godina slažu se u jednom – to mora biti osoba koja je prošla kroz razne projekte i tehničke probleme, te u situaciji kada rešava neki nepoznati izazov može da iskoristi deo prethodnog znanja i iskustva.

Kada ste se kao programer osposobili da se nosite sa tim nedostatkom informacija, postali ekspert u tehnologiji u kojoj radite, razumeli poslovne zahteve i manje iskusnim kolegama na projektu redovno prenosite znanje, možete prisvojiti to zvanje o kom se u IT zajednici najviše priča i koje je, po svim merilima – najtraženije.

I onda, kao što to obično biva, sebi postavljate pitanje – šta dalje? Jer, kako se u programerskim krugovima nekada govorilo, nećeš valjda sa 50 godina da pišeš kod?

Odgovor na to pitanje daju nam bivši senior programeri iz kompanije Endava čije su se karijere razvijale u potpuno drugačijim pravcima – u arhitekturi sistema ili u menadžmentu (projektnom i komercijalnom).

Kada programeri prelaze u biznis deo kompanija?

Pre upuštanja u dalju polemiku o razvoju karijere senior programera bitno je naglasiti da se razvojni put zaposlenih u softverskoj servisnoj kompaniji mogu razlikovati u odnosu na one koji rade u softverskoj product firmi, ali i onih koji rade za kompanije čija primarna delatnost nije softver već pružanje nekih sasvim drugih usluga, kao što je npr. banka, objašnjava Vladimir Marković, Delivery Partner u Endavi:

Mladi programeri u softverskoj firmi karijerni put najčešće počinju u inženjerskom timu kao junior programeri, da bi nakon određenog vremena (što je krajnje individualno i zavisi i od okruženja i niza okolnosti kao što su projektni tim, vrste projekta i sl.) dobijali sve bitniju ulogu na projektima. Najbolji među njima, koji istovremeno pokazuju talenat za razumevanje biznisa i komunikaciju sa klijentima, kao i zanimanje za vođenje ljudi, dobiće priliku da postanu vođe timova i projekta, gde će se ozbiljnije susresti sa izazovima koji nisu isključivo inženjerske prirode.

Danas srećemo veliki broj mladih inženjera koji svoj put započinju kao freelanceri, radeći u jednom izolovanom mod-u na manjim projektima, na kojima su često jedini programeri, čime se, bojim se, gubi izuzetno bitno iskustvo rada u timu, kao i mogućnost učenja od iskusnijih kolega.

Na domaćem tržištu nekada je važilo pravilo da je finansijski napredak programera u nekom trenutku podrazumevao prelazak u menadžment, kaže Vladimir, i to je bio odraz stanja u kom se tržište nalazilo. Danas, dodaje, situacija je takva da možeš imati sjajnu karijeru, da možes biti poštovan i cenjen kao stručnjak i ako odlučiš da ostaneš u programiranju i tehnologiji, a svedoci smo da se sve više programera odlučuje za taj put, što je odlično za profesiju.

Međutim, tvoja interesovanja, vrlo često, mogu ići dalje od pisanja koda – ka biznis delu koji podrazumeva i strategije razvoja firme, marketing i prodaju i ostale stvari potrebne za dalje skaliranje biznisa. Tada vas očekuje kontinuirani tranzit od tehničkih ka netehničkim pozicijama, ako za to imate interesovanje. Marković dodaje:

Kada si programer i fokusiran isključivo na inženjerske stvari, postoji neka prirodna distanca u odnosu na one koji se bave biznisom i menadžmentom, jer ti taj deo nije blizak.

Kada se u nekom trenutku približiš tom delu, shvatiš da je u pitanju vrlo izazovan posao, koliko je teško voditi softversku firmu, zadržati cashflow, isplatiti plate, organizovati ljude, i da su, na kraju, svi na istoj strani, jer je za uspešno funkcionisanje kompanije neophodno da i biznis i inženjerski timovi odrade dobar posao.

Ti prelazi u karijeri od programiranja ka drugim stvarima se, obično, dešavaju spontano jer zaduženja postepeno rastu, dodaje Ivana Simić, Senior Development Lead. “Kako ćete se dalje razvijati zavisiće od vašeg izbora da li ćete ići u pravcu organizacije timova ili komercijalnom menadžmentu i u skladu sa tom odlukom ćete manje ili više biti izloženi tehničkim stvarima kojima ste se do tada bavili“, kaže.

Ako vas put navede ka rešavanju sve kompleksnijih problema i ka arhitekturi sistema, nećete sve svoje vreme moći da posvetite pisanju koda, iako ćete se, kako kaže Saša Veličković, Software Arhitect, truditi da ne zarđate:

Čak i u arhitekturi dosta vremena odlazi na usaglašavanje zahteva klijenata sa tehničkim delom pa se mora dobro razumeti biznis. Naš posao je da ispunimo želje klijenata i napravimo most između onoga što je realno i što su mogućnosti tima i tih zahteva, a to iziskuje pregovaranje, kompromis, što je ujedno i najveći izazov

Pisanje koda kao najlakši posao

Iako smo spomenuli da proces prelaska sa pozicije senior programera na neku drugu kontinuirano traje i obično se ne dešava naglo (mada ima situacija kada nekoga zbog obima posla morate baciti u vatru), on ima određenih prepreka. Saša dodaje:

Ako mene pitate, pisanje koda je, zapravo, najlakši deo. Kada se govori o uspehu projekta, o samom softveru, mnogo više zavisi od drugih rola kao što su Delivery Lead ili arhitekta jer oni moraju da popločaju put za obavljanje tog posla. Kada zadatak dođe do developmenta to je već razjašnjen posao iako se i tu, naravno, javljaju različiti izazovi tehničke prirode.

Još nezgodnijom tu situaciju čini činjenica da su osobe koje razumeju i tehnički i biznis deo prilično retko sreću, „Ti profesionalci su najuniverzalniji i najtraženiji – mogu da vode projekat, da se bave inženjerskim poslom ili da budu deo menadžmenta kompanije. Ako ta osoba razume i potrebe klijenata i kako kompanija za koju radi može da im pomogne, a pritom ume da komunicira s njima, može da bude izuzetno bitan deo u širenju biznisa”, kaže Vlada.

Pritom, prisetimo se činjenice da je danas poprilično teško zadržati kvalitetan kadar, a posebno senior inženjere, te ste kao kompanija ograničeni i time i činjenicom da ne poseduje svako soft skills potrebne za napredovanje u biznis smeru. Uz to, generalno rešenje za te probleme ne postoji, što potvrđuje i Ivana:

Neka naša interna istraživanja pokazala su da delimično rešenje može biti to da ljudima sa puno iskustva pružite priliku za promenu posla (projekta ili odgovornosti) nakon šest do devet meseci. Naravno, često se dešava da ljudi dugo rade u istom timu ili na istom projektu čak i više od četiri godine, ne želeći da menjaju tim ili projekat. Njihov motiv za ostanak u kompaniji je drugačiji. Posao im pričinjava zadovoljstvo zbog okruženja u kom rade.

Tu dolazimo do glavnog aktera ovih internih procesa unapređenja: samih kompanija.

‘Coaching’ kao potencijalno rešenje?

Zaposleni u kompaniji, imali oni više ili manje poslovnog iskustva, najviše znanja (oko 70%) usvajaju na samim projektima, što pokazuju interna istraživanja sprovedena u okviru Endave. Svega 10% učenja odvija se kroz formalno organizovane aktivnosti poput konferencija, a 20% znanja usvaja se svesnim obučavanjem ljudi za preuzimanje buduće uloge.

Te “obuke” vrše se kroz coaching sistem i na taj način Endava pokušava da reši izazov razvoja karijera svojih zaposlenih. Ivana za Netokraciju objašnjava:

Poslovno unapređenje organizovano je kroz dve vertikale: kroz sistem Line menadžera, čija je uloga vezana za projekat i koji svakodnevno daje feedback o radu, i karijernih coach-eva koji nisu vezani za projekte i imaju cilj da ljudima pomognu u razvoju karijere.

Svaki zaposleni, objašnjava dalje Ivana, ima dodeljenog coach-a koji je, po mogućstvu, dva grade-a iznad njega i koji će mu pomoći da sagleda širu sliku van projekta na kom trenutno radi. „Čest je slučaj da projektni menadžeri stavljaju interese projekta iznad interesa inženjera, a postojanjem ovog sistema obezbeđuje se da svako na adekvatan način dobije opšte informacije koje se tiču razvoja njihove karijere“, primećuje naša sagovornica.

Ti “mentori” su obično ljudi koji su prešli isti ili sličan karijerni put u skorijoj prošlosti, te im je taj tranzit svež. Kada je neko to radio pre, recimo, petnaest godina ne može da se seti izazova sa kojima se suočavao i na taj način se povezati sa onima kojima bi delove tog svog iskustva trebalo da prenese.

Ipak, saglasni su naši sagovornici, i taj sistem, ma koliko bio delotvoran, kod zaposlenih može uneti zabunu zbog potencijalnog preklapanja u obavezama i odgovornostima koje obe role nose sa sobom. Vlada dodaje:

Osim što ljudima treba tačno objasniti šta taj sistem podrazumeva potrebno ih je podstaći i da ga prihvate. Postoje ljudi u sistemu koji žele da imaju jednog nadređenog i koji sporije prihvataju ovaj način rada. Iako je svakom zaposlenom imenovan coach, to nije dovoljno, već je potrebno napraviti adekvatan odnos na relaciji zaposleni – coach.

Dosadašnja praksa im je pokazala da kada ljudi imaju definisane karijerne ciljeve mnogo lakše uspostavljaju odnos sa mentorom jer tačno znaju šta bi ga pitali i koje bi mu savete tražili, čak i ako iza sebe već imaju mnogo godina iskustva.

„Cela ideja je da se razvoj karijere delegira što niže, da ljudi sami promišljaju i konsultuju se sa svojim mentorima oko pravaca u kom žele da se razvijaju, što je mnogo bolje nego da se neka osoba koja je hijerarhijski visoko pozicionirana odlučuje o svemu“, dodaje Saša.

To je ujedno i dobar način za razlikovanje ljudi koji su ambiciozniji od onih koji nisu, što je plus i za ljude i za kompaniju. Naravno, kao i za sve, zaključuju naši sagovornici, potrebno je vreme da couching sistem u potpunosti zaživi i to je ujedno jedan od ciljeva kompanije u narednom periodu.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kojih 12 grešaka prave osnivači startapa?

U 181. epizodi Office Talks podkasta, ugostili smo Milenu Milić i Miljana Tekića koji su s nama analizirali prvi Garaža report i otkrili 12 najčešćih grešaka kojima domaći startapi odbijaju investitore!

Startapi i poslovanje

Garaža report: Greške kojima srpski startap osnivači odbijaju VC fondove

U razgovoru sa Milenom Milić analizirali smo razloge zbog kojih je došlo do stagnacije u rastu domaćih startapa, objavljene u reportu zajednice Garaža.

Kultura 2.0

Da li u jeku veštačke inteligencije zaboravljate “Kako vaš mozak radi”?

Američki neuronaučnik i TED govornik Greg Gejdž, posetio je Srbiju tokom Nedelje svesti o mozgu i predstavio dopunjeno izdanje svoje knjige "Kako vaš mozak radi – neuronaučni eksperimenti za svakoga".

Propustili ste

Intervju

Domaća kompanija Vega IT nastavlja globalno širenje otvaranjem kancelarije u Londonu

Tokom prošle godine postali smo svedoci značajnih turbulencija u IT industriji. Dok se mnoge globalne kompanije fokusiraju na optimizaciju troškova, zamrzavanje plata i masovna otpuštanja, Vega IT, kao domaći igrač, nastavlja sa širenjem na globalno tržište.

Startapi i poslovanje

LavitFlow je ‘alat za sve’ koji koristi 180 programera, product menadžera i web dizajnera

U pitanju je proizvod kompanije Lav IT Solutions koji ubrzava radne procese zaposlenih u savremenom poslovnom svetu. A kako? Pitali smo Miroslava Ostojića, osnivača pomenute kompanije.

Office Talks Podcast

Prodaja IT usluga : Saveti direktora prodaje Hooloova

Gost 185. epizode Office Talks podkasta bio je Đorđe Vukotić, prodajni direktor u kompaniji Hooloovoo koji nam je objasnio kako izgraditi uspešan sales tim u domenu IT industrije.

Startapi i poslovanje

‘Fundraising’ za startape iz ljudske perspektive

Pre nego što započnemo ovaj razgovor, želeo bih da zamislite da smo na jednoj prijateljskoj kafi i sve što ćete čuti tj. pročitati je nešto što bih, lično, voleo da je meni neko ispričao (mnogo grešaka i pristupa) ranije.

Karijere

Social Impact Award program pomaže 10.000 mladih preduzetnika godišnje

Nevladina organizacija Razlivalište već devet godina uspešno sprovodi globalni Social Impact Award (SIA) program podrške društvenom preduzetništvu. Ukoliko imate između 15 i 30 godina i želite da uplovite u preduzetničke vode, sve o programu pročitajte u tekstu koji sledi!

Intervju

Anka Gorgiev: 95% novih proizvoda ne uspe, zato je tu neuromarketing da razume korisnike

DigiTalk konferencija u Zrenjaninu nam se bliži, a publika će pored mnogih predavača imati priliku da posluša predavanje Anke Gorgiev koja je stručnjak iz oblasti neuromarketinga, a sa kojom smo imali priliku da detaljno porazgovaramo u intervjuu koji sledi.