Život posle hakatona

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

U proteklih nekoliko godina svedoci smo sve većeg broja hakatona u organizaciji najrazličitijih kompanija koje posluju u Srbiji. Šarenolike su i teme koje se na hakatonima obrađuju. Ova takmičenja koja su ime dobila spajanjem reči hack i marathon imaju pre svega za cilj da iznedre nova i inovativna rešenja sa idejom da se na njihovoj impelemntaciji i integraciji u veći sistem radi naknadno. S druge starne, ističe se i mogućnost ulaska u svet preduzetništva, a često nisu zanemarljive ni novčane nagrade koje se dodeljuju za najbolje ideje.

Uprkos mišljenju mnogih o ovakvim događajima, hakatona će i dalje biti na IT sceni Srbije. Kroz njih će proći neki novi, ambiciozni timovi željni izazova i dokazivanja. Međutim, šta je sa timovima koji su se već takmiliči, koji su svoju ideju razvijalu, predstavili je žiriju i za to osvojili nagradu?

Da li se učestvovanje isplatilo, koliko su im kompanije (organizatori) pomogli u plasiranju proizvoda i da li se i dalje bave razvojem tih ideja?

Pitanja ima mnogo, a odgovore na neka od njih potražili smo u razgovoru sa Goranom Kneževićem i Petrom Pejićem, kapitenima pobedničkih timova na dva različita hakatona.

Hakatoni su odličan poligon za edukaciju i povezivanje

Sa aplikacijom Future Maxi koja pomaže kupcima da lakše prepoznaju koji su proizvodi pogodni za njihov režim ishrane, Petar Pejić je zajedno sa svojim timom osvojio prvo mesto i 2.500 evra kao glavnu nagradu na prošlogodišnjem Retail Tech hakatonu. Danas, Petar vodi firmu sa sedištem u Nišu pod nazivom Future Reality Systems i koja se bavi razvojem virtual reality sistema za arhitekte.

Vrativši se godinu unazad, Petar za Netokraciju otkriva da je pomenuti hakaton bio drugi po redu na kome je on lično učestvovao i prvi na kojem je osvojena nagrada. Kako kaže, tim je za takmičenje saznao preko društvenih mreža, dok je najveća inicijativa za prijavu došla od kolege Tihomira Đurkovića koji je imao pregršt ideja kako primeniti napredna rešenja u retail sektoru.

Prema rečima našeg sagovornika, među kolegama je bilo dosta zainteresovanih za hakaton. Tamo je čitav tim naučio dosta o funkcionisanju velikog retail sistema i sa kojim se problemom industrija suočava.

Iako sa tehničkog aspekta pomenuti hakaton timu nije doneo previše, najveća benefit ležala je u boljem povezivanju članova tima i upoznavanju novih ljudi iz zajednice:

Tokom 48 sati rada, sa malo sna svako od nas je umoran, nervozan, pod pritiskom i tada pokazuje svoju drugu stranu i pokazuje svoje kvalitet ili mane. Hakatoni zbog ovoga predstavljaju idealno mesto za upoznavalje novih članova tima sa postojećim ljudima unutar jedne IT firme, a uz to su i zanimljivi.

Tokom samog hakatona, najveći deo vremena (ceo dan, možda i koji sat više) smo utrošili na razvoj ideja i odlučivanje šta raditi. U našem timu su se nakon dvadesetak sati rada iskristalisale dve ideje. Kako demokratski sistem glasanja među članovima tima nije dao rezultata (2-2) odlučili smo da izvlačimo papiriće. I tako smo pukom srećom izabrali moju ideju koja je nakon toga rezultirala pobedom.

Pobeda je bila na stolu, slavlje se završilo i bilo je potrebno okrenuti se realnim stvarima i izazovima vezanim za dalji razvoj proizvoda i njegovu implementaciju. Šta se sa aplikacijom dalje desilo i da li je neka kompanije otkupila? Petar nam objašnjava:

Kako su naš pobednički tim činili ljudi iz moje firme Future Reality Systems i Badin Soft, nakon pobede i mogućnosti za dalji razvoj, mi smo ovoj priči pristupili sa maksimalnom ozbiljnošću. Naše dve firme su kreirale biznis plan i studiju tehničke izvodljivosti kompletne aplikacije i svih pozadinskih sistema neophodnih za skaliranje na globalnom nivou.

U jeku inicijalnih razgovora sa predstavnicima kompanije, postojalo je intersovanje za dalju saradnju i razvoj platforme. Međutim, nakon daljih finansijsko-ekonomskih analiza kompanija se povukla tako da smo trenutno u pasivnoj potrazi za potencijalnim klijentima, ali na drugom kontinentu.

Petar i njegov tim nisu odustali od validacije ideje za aplikaciju Future Maxi, ali su se ipak okrenuli daljem razvoju firme i projekata na kojima aktivno rade za klijente. Kako naš sagovornik kaže, iako do potpune realizacije proizvoda nije došlo, njegova očekivanja sa samog hakatona su opravdana – jer mu je interes pre svega bio da učestvuje na jednom takvom događaju. “Kada nam vreme to dozvoljava, učestvujemo na hakatonima koji nam se čine interesantnim. Samo ove godine prijavili smo se za hakaton u Crnoj Gori gde smo osvojili drugo mesto”, dodaje Pejić.

Od slučajne prijave za hakaton do pobede i puta u Finsku

Za razliku od našeg prethodnog sagovornika, Goran Knežević i njegov tim koji je razvijao rešenje za pametne brave zasnovane na Narrowband IoT tehnologiji, za sada su i dalje pod utiskom pobede na ovogodišnjem hakatonu. Proizvod je spreman za dalji razvoj, utisci se polako sležu i kako saznajemo, sada treba nastaviti u planiranom ritmu kako bi se došlo do rezultata.

Međutim, kako je izgledao prvi korak? Knežević kaže da u trenutku kada je tim radio na konceptu uređaja i razmišljao o NB IoT tehnologiji kao i izazovu testiranja iste u Evropi, pojavio se članak da će kompanija Vip mobile u rad pustiti testnu NB IoT mrežu:

Kada smo ih kontaktirali, uputili su nas da se prijavimo na takmičenje. Pogledali smo o čemu se radi i prijavili se sa idejom da dobijemo pristup mreži i ništa više. Nakon dosta rada i truda, na kraju smo izašli kao pobednici.

Ono što je za nas veoma važno jeste da smo tokom takmičenja stekli neophodna znanja tehničke i biznis prirode, ali i preko toga neočekivane lekcije za život. Velika prednost je sigurno bila upoznati se sa drugim takmičarima i razgovarati o idejama i saradnji.

Govoreći sa aspekta individualnog i timskog razvoja, Goran kaže da pobeda na hakatonu donosi sa sobom jedan veliki marketinški plus, ali i odgovornost – sama pobeda je poslužila je i kao dodatni izvor snage i motivacije za ono što je usledilo.

Reč je naravno o razvoju rešenja, koje prema rečima našeg sagovornika i dalje traje i trebalo bi da se nađe na tržištu početkom sledeće godine. Sa druge strane, Knežević dodaje da su razgovori o komercijalnoj saradnji trenutno u mirovanju dok se ne završi razvoj sledeće verzije pametne brave. Štaviše, do sada nije bilo formalnih razgovora sa organizatorom takmičenja i drugim kompanijama o daljoj primeni samog rešenja, ali postoje naznake o budućoj saradnji.

Sumirajući utiske, Goran u prvi plan stavlja da njegov tim pred samo takmičenje nije imao apsolutno nikakva očekivanja, ali su dali sve od sebe i vratilo im se pobedom. Pored osvojenih sredstava, timu je mnogo značila poseta kompaniji Nokia u Finskoj:

Timski smo posetili Nokia Bell development centar i garage lab u Helsinkiju, što je bio deo nagrade koju smo osvojili na Vip chalenge takmičenju. Tamo smo imali priliku da se upoznamo sa prednostima 5G mreže i mogućnostima koje ona donosi kao i sa drugim tehnologijama i opremom koju Nokija proizvodi i prodaje. Takođe smo imali priliku da razgovaramo sa predstavnicima Nokia venture capital fonda. Sve u svemu pozitivno iskustvo.

Zaključivši priču, Knežević kaže da bi danas svakome ko ima talenat i ideju za određeni tech proizvod preporučio učestvovanje na hakatonu kao šansu za dalje usavršavanje i napredak. “Po mom mišljenju najvažnije je da čuješ šta ljudi misle o tvojoj ideji i to naročito eksperti iz domena tehnoloških rešenja koji se takmiče protiv tebe. Sve preko toga je bonus”, dodao je on.

Upravo ovakvi događaji i služe da se mladim timovima pruži šansa da dodatno razviju i unaprede svoj proizvod, prerastajući polako u startape. Međutim, sve dok hakatone budemo percipirali kao jedan od elemenata digitalizacije društva, nećemo mnogo napredovati kao industrija jer to je jedan sasvim drugačiji, kompleksniji i duži proces.

Hakatoni su tu da okupe, motivišu i dalje edukuju mlade ljude bez kojih ne bismo mogli da zamislimo razvoj IT industrije, o kojoj toliko pričamo.

Momci koji su sa nama podelili njihovu priču, upravo to potvrđuju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.