GameStop: Kako su se ljudi sa Reddita suprotstavili velikim fondovima

Kako su šorteri ostali kratki – ili kako su ‘meme’ investitori pokušali da pobede investicione fondove na njihovom terenu

Ako ste ispratili prošlonedeljni 'rat' ljudi sa Reddita i hedž fondova sigurno ste zapitali i da li će ova situacija ostaviti posledice na finansijsko tržište. O tome, ali i samom događaju, detaljno govorimo u nastavku teksta.

U gotovo svim biznis i tech portalima sredinom januara odjeknula je vest o nekontrolisanom rastu akcija kompanije GameStop uz pitanje o njenoj daljoj sudbini. Neki su ovu priliku iskoristili da kritikuju tzv. egzotične hartije od vrednosti i investicione strategije koje su se u poslednjim decenijama razvijale na tržištama kapitala i koje su često bile pominjane u opisivanju prethodne svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Drugi su, pak, ovu borbu videli kao revolt i borbu malih investitora protiv tzv. ajkula na tržištima kapitala – hedž i private equity fondova.

Za bilo kakav kritički utemeljen stav važno je imati u vidu sve informacije i razumeti motive strana upletenih u događaj, a nije ih bilo malo. Ukoliko ne možete da ispratite sve aktere umešane u ovu aferu ne brinite, niste sami. U nastavku vam najpre predstavljam ko je ko u ovoj igri.

Reddit

Reddit je veb stranica u vidu foruma na kojoj učesnici postavljaju najrazličitije sadržaje koji se kasnije komentarišu, ocenjuju i debatuju od strane ostalih učesnika. Ono što je specifično za navedeni portal jeste da broj glasova za određeni sadržaj povećava rejting navedenog posta i samim tim biva plasiran većem broju čitaoca.

GameStop

Kompanija GameStop je klasičan lanac maloprodaje video igara osnovan davne 1984. godine. Ukupan broj maloprodajnih objekata kojima raspolažu je preko 5.000. Biznis model kompanije bio je oproban i bazirao se na prodaji video igara na CD-u u fizičkim objektima širom Sjedinjenih Američkih Država. Bilo je jasno da kompanija nema velike šanse u digitalnoj eri internet kupovine ukoliko značajno ne inovira svoj biznis model. Dodatno, kriza izazvana virusom COVID-19 onemogućila je kupcima da fizički obilaze radnje i kupuju igrice koje su već odavno dostupne na alternativnim online platformama.

Finansijski izveštaji kompanije su pratili situaciju na terenu te se pad u prodaji negativno odrazio i na finansijski rezultat.

Robinhood

Robinhood je besplatna platforma za trgovinu hartijama od vrednosti i kriptovalutama bez ikakvih naknada i provizija za svoje korisnike. Jedna je od prvih platformi koja je pomenutu uslugu nudila potpuno besplatno propagirajući dostupnost tržištu kapitala svim društvenim slojevima.

Pitaćete se da li je ovo nekakva neprofitna organizacija? Kako oni zapravo pokrivaju svoje troškove? Robinhood sav svoj profit zarađuje tako što neplasirane iznose sa investicionih računa svojih klijenata plasira kao depozite i na to dobija određenu pasivnu kamatu.

Hedž fondovi

Hedž fondovi su u našoj literaturi poznati i kao fondovi smelog kapitala. Prikupljaju fondove od individualnih investitora, koji su vrlo često imućniji pojedinci i plasiraju u odgovarajući portfolio hartija od vrednosti kako bi omogućili adekvatan povraćaj na uložena sredstva za svoje investitore ili tzv. alfu. Ovi fondovi ne libe se da investiraju u opcije, svopove i ostale finansijske derivate kako bi obezbedili visoke stope prinosa. Vremenom se na tržištima kapitala razvio veliki broj ovih egzotičnih derivata čije tokove novca vrlo često ni njihovi investitori ne razumeju do kraja.

Kako da prodam nešto što nemam?

Ukoliko želite da trgujete akcijama na Wall Street-u vrlo brzo ćete se upoznati sa dve popularne strategije. Tradicionalan način da date svoje dolare i za uzvrat dobijete svoje akcije na tržištu kapitala zove se tzv. duga pozicija (going long). Ovaj termin svoje poreklo vuče iz ranih začetaka tržišta kapitala i tradicionalnog pristupa trgovini – investitor koji kupuje akciju očekuje da će istoj cena rasti i da će je držati dugo kako bi zarađivao na razlici između cene koju je platio i buduće cene koja će biti viša.

Za razliku od duge pozicije, postoji i strategija prodaje na kratko (short selling). Naime, investitor očekuje da će cena akcije padati. Prodaje je danas po visokoj ceni uz obavezu da će je u budućnosti kupiti nazad, po nižoj očekivanoj ceni. Ova pozicija je dosta rizičnija i generalno je karakteristična za smelije investitore. Njena ideja je prodaću sada skupo, a kasnije ću kupiti nazad kada cena bude niža.

Pitanje koje se legitimno nameće je kako doći do akcija koje su trenutno precenjene. Odgovor je da ih ne morate ni imati, mogu biti pozajmljene. Upravo se to i desilo sa akcijom GameStopa.

Hedž fondovi su shvatili da je biznis model po kome kompanija posluje prevaziđen i da je za očekivati da će kompanija u narednim godinama doživeti krah u skladu sa čime će padati i cena akcije. Imajući to u vidu, pozajmili su veliki broj GameStop-ovih akcija koje su prodali sa obavezom kupovine u budućnosti sa ciljem da ta buduća kupovina bude po mnogo nižoj ceni. Motiv je  zaraditi na razlici. Ovo je uradio veliki broj hedž fondova, pa je u nekom momentu na Wall Streetu u ukupnom broju transakcija bio veći broj prodatih nego kupljenih akcija GameStopa.

Imajući u vidu fundamentalne vrednosti akcije kompanije koja beleži pad u aktivnosti verovatno bi planovi hedž fond portfolio menadžera bili ostvareni da na scenu nisu stupili, sada već kolokvijalno nazvani meme investitori.

Naime, milioni investitora malih pojedinačnih vrednosti pratili su navedenu situaciju na Reddit-u i zaključili da ukoliko bi cena akcije GME iznenada skočila, ekipa sa Wall Street-a mogla bi biti pritisnuta da vrati akcije svojim zajmodavcima. Pri tome, izgubili bi novac investitora jer očekivana razlika u ceni ne bi ni postojala. Sve ostalo je istorija.

Ekonomski fundamenti nalažu da ukoliko se tražnja za određenim dobrom poveća, u ovom slučaju tražnja za akcijom kompanije GameStop, cena iste će se povećati. Milioni investitora krenuli su da kupuju akcije ove kompanije i na taj način podižu cenu ulazeći u tzv. popularno nazvani short squeeze koji je najveći strah svakog prodavca na kratko. Naime, rizik ove strategije se ogleda u činjenici da ukoliko se predviđeni scenario pada cena akcija ipak ne desi i cena akcije krene da raste, investitor će biti u obavezi da predmetnu akciju kupi po višoj ceni. Ovo u prvom trenutku smanjuje profit od razlike u ceni, a nakon toga vodi u neminovni gubitak jer investitor kupuje akcije nazad po ceni koja je viša od cene po kojoj je prodao.

U realnosti, zbog navedenog short squeeze-a cena akcije GameStopa je ekspresno skočila i u roku od dve nedelje njena cena bila je viša za 1600% što je nezapamćeno na tržištu kapitala. I to je trenutak kada je nastupio finansijski zemljotres.

Kada mali postanu veliki

Ono što je dodatno uticalo na popularnost navedenog događaja jeste činjenica da je Robinhood ubrzo nakon navedenog skoka ograničio broj akcija koje mogu biti kupljene na dnevnom nivou. Ovaj korak bio je argumentovan činjenicom da obima transakcija prevazilazi dnevni nivo keša same platforme, a samim tim i njene kapacitete. Ograničavajućem maksimuma moguće dnevne kupovine akcija, Robinhood je zaustavio dalji skok cene koja je u naredne dve nedelje krenula da pada.

Trenutno, mali investitori pokušavaju da implementiraju sličnu strategiju sa drugim akcijama koje su hedž fondovi prodali na kratko kao što su akcije drugih fizičkih lanaca, pozorišta i bioskopa koja su značajno pogođena usled COVID-19 pandemije.

Postupajući na ovaj način poneli su epitet Reddit armije, koja se ne bori samo za profit, već svojim, pomalo robinhudovskim delovanjem odvraća institucionalne investitore od klađenja na propast određenih biznisa.

Takođe, doveli su i do toga da su nadležna zakonodavna tela u SAD ponovo otvorila debatu o regulaciji finansijskih tržišta u delu ovog načina trgovanja.

A kuda sve ovo vodi?

U svetu finansija svaka investicija posmatra se sa aspekta profita po jedinici rizika. Dakle, viši prinosi se mogu dobiti samo ukoliko imate veći apetit za rizik. Takođe, moramo biti svesni i da ovi viši rizici nose veću šansu za gubitak koji, kako ekonomska teorija nalaže, mora da se podnosi, a ne da se prenosi na ostale učesnike na tržištu.

Kakav god da je vaš lični stav po pitanju situacije koja se desila sa GameStop akcijama, činjenica je da na tržištu kapitala možete imati tradicionalni bafetovski pristup investiranju orijentisan na dug rok i ekonomske fundamente ili visoko rizični kockarski ili špekulativni pristup. Bilo kako bilo, od presudnog značaja za stabilnost tržišta kapitala jeste da se preuzeti rizici snose, a nikako prenose dalje kroz ekosistem.

Uloga regulatora jeste da, ne ometajući nevidljivu ruku tržišta, vodi računa da se rizici u sistemu lokalizuju na aktere koji su ih preuzeli bilo da su to pojedinci ili veliki institucionalni investitori poput pomenutih hedž fondova.

Ono što je svakako omogućilo nastanak pomenutih, neformalnih grupa jeste liberalizacija i dostupnost online trading platformi širokom krugu pojedinačnih investitora, koji sada po prvi put u istoriji imaju mogućnost da, putem interneta, nastupaju zajedno i kao takvi bivaju novi učesnici u ekosistemu tržišta kapitala. Vreme će pokazati na koji način će se ravnoteža na tržištu uspostaviti u novonastalim okolnostima i da li će hedž fondovi sačuvati svoju poziciju neprikosnovenih predatora na finansijskim tržištima. Ono što je činjenica je da i jedno relativno zaokruženo i zatvoreno tržište, kakvo je Wall Street, ipak nije zaobišla tehnološka revolucija i da odnosi snaga na ovom tržištu više nikada neće biti isti.

Ne ulazeći u moralne i etičke motive umešanih strana, ova situacija je pokazala da ni tržišta kapitala neće ostati imuno na posledice digitalne transformacije koja je omogućila jednak pristup i učešće za sve vrste investitora, bez obzira na količinu kapitala kojom raspolažu ili upravljaju.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Digitalni mediji

Šta je to Patreon i koja je njegova uloga u podršci kreatorima sadržaja na Internetu?

U poslednjih dve, tri godine na domaćoj YouTube sceni sve više se govori o Patreonu - platformi koji nezavisnim video kreatorima pomaže da naprave nove modele zarade i okupe publiku koja će ih novčano nagraditi za kvalitetan sadržaj.

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.