Freelencing tržište nakon korone: Oko 70% freelencera zadržalo je iste cene usluga

Do 30% domaćih frilensera traži sigurnost stalnog posla jer frilensing na globalu pokazuje znake recesije

Šta čeka srpske frilensere u narednom periodu i kako će izgledati budućnost frilensinga na domaćem tržištu?

Prošle godine domaću javnost ustalasalo je globalno istraživanje o digitalnim frilenserima koje je, po mišljenju mnogih, iznelo jedan gotovo neverovatan podatak: Internet frilensing kao karijera najzastupljeniji je u našoj zemlji – sa 3,52 frilensera na 1.000 stanovnika.

Iako je samo istraživanje (tačnije njegova metodologija) upitno, ako bismo situaciju analizirali danas, u jeku svetske epidemije, zdravorazumskom metodom bismo zaključili da, čak i ako smo se mogli pohvaliti tolikom brojem frilensera, to u budućnosti verovatno neće biti tako.

Zbog toga, u nastavku teksta, nastojimo da otkrijemo kako tačno stoji frilensing tržište u Srbiji u ovom trenutku, koje su grane najviše pogođene, koje su doživele rast i, možda i najbitnije, šta čeka domaće frilensere u narednom periodu.

O tome razgovaramo sa Pedrom Gajićem, čovekom koji je radio na stvaranju Toptala (jedne od najvećih frilens platformi na svetu) i koji trenutno radi u kompaniji symphony.is, kao i Lukom Petrovićem, freelence web developerom, koji će nam na osnovu desetogodišnjeg iskustva predstaviti svoje viđenje ove situacije.

Raste potreba za developerima koji poznaju algoritme i različite matematičko-statističke modele

“Prema mom uvidu u podatke, pre samog početka pandemije došlo je do blage stagnacije frilens poslova – bar po onome što smo mogli videli u prve dve do tri nedelje, dok se pratila situacija u zemlji, regionu i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država (s obzirom na to da veliki broj domaćih frilensera radi za tamošnje tržište)”, objašnjava Gajić na početku razgovora za Netokraciju.

Međutim, kako dodaje naš sagovornik, odmah nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji je u potpunosti opao broj poslova na lokalnom tržistu, a veliki broj ljudi orijentisao se na tržište koje u tom trenutku nije bilo tako drastično pogođeno merama (pre svega na SAD, jer je kod njih nešto kasnije došlo do uvođenja drastičnih mera):

Srbija je uvela vanredno stanje sredinom marta, a u SAD je ono uvedeno dve do tri nedelje kasnije. Ipak, njihovo tržiste je bilo relativno stabilno dok je kod nas došlo do značajnog pada posla zbog vanrednog stanja. Sa druge strane, ako generalno pogledamo trenutnu situaciju na svetskom tržištu frilens poslova, ona beleži pad od nekih 32% u broju poslova, a ovi podaci se pre svega odnose na poslove koji dolaze iz SAD i Evrope.

Ipak, uprkos ovom podatku koji svedoči o smanjenju broja oglasa, Luka Petrović nam otkriva da on lično, kao web developer i frilenser, nije primetio nikakvo smanjenje obima posla. “Države u svetu su imale drugačiju dinamiku borbe sa pandemijom, pa nekako imam utisak da se ponuda poslova iznivelisala, a moje iskustvo govori o tome da Internet nije nestajao tokom pandemije”, dodaje on.

Najveći udar, kako nam otkriva Gajić, pretrpeli su oni frilenseri koji nisu bili direktno u digitalnom biznisu (marketing, brend ili event manadžeri), a koji u narednom periodu neće lako pronalaziti poslove ukoliko se ne preorijentišu na digitalne platforme.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, tokom pandemije došlo je i do značajnog skoka broja poslova koji se odnose na copywriting, društvene mreže, online trgovinu, gaming, prevođenje i, naravno, određene grane developmenta:

Došlo je do značajnog skoka potražnje frilensera/programera koji poznaju algoritme i različite matematičko-statističke modele. Ali, kada govorimo o padu broja frilesera u Srbiji, smatram da su dva faktora uticala na to: trenutna situacija i izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji su počeli da se primenjuju početkom 2020. godine.

Ako uzmemo u obzir da je veliki broj filensera radio po nekom preduzetničkom modelu, jasno je da to više nije bilo moguće jer su radili dugoročno za jednog klijenta. Naravno, to su opet oni frilenseri ili kontraktori koji nisu bili u sivoj zoni poslovanja.

Oko 70% frilensera zadržalo je iste cene usluga

Naše sagovornike pitali smo i šta se usled smanjenja ponude poslova dogodilo sa cenama – i što se tiče usluga koje frilenseri nude i što se tiče budžeta koje su klijenti spremni da odvoje. Luka nam otkriva da on nije primetio povećanje cena, niti ih je lično dizao, a Pedro dodaje da se cene usluga jesu promenile, pre svega u onim poslovima koji beleže rast.

Sve to, dodaje Gajić, svedoči u prilog tome da je trenutna situacija samo to – trenutna:

Dakle, trenutni skok cene rada se značajno odnosi na cenu rada programera koji se bave gore pomenutim matematičkim modelima, ML/AI i slično. Promena je skoro 50%, ali mislim da neće trajati toliko dugo i da se sve vezuje za trenutnu situaciju.

Što se tiče cena ostalih frilens usluga, moj uvid u situaciju pokazuje da nije bilo nekih dramatičnih izmena. Statistički gledano, 20-30% frilensera je snizilo cene usluga, dok je 70% zadržalo iste cene usluga. Svega 3-5% njih je podiglo cene svojih usluga, a ovo povećanje odnosi se na seniore za dugogodišnjim iskustvom i sa jednim od gore navedenih skilova.

Zato, dodaje Luka, po njegovom mišljenju ne postoji velika razlika u izazovima pre i posle pandemije za domaće frilensere. “Država se i dalje bori za deo kolača koji joj ne pripada, mi i dalje nalazimo načina da to zaobiđemo”, objašnjava on i dodaje:

Po meni, frilenseri is Srbije imaju jako dobar balans između cene i kvaliteta. Naši mladi ljudi dobijaju jako dobru osnovu da kasnije nadograde svoje znanje. Tu mislim pre svega na IT. Niži troškovi života daju kompetativnost našim cenama, a generalno nepovoljni politički i ekonomski uslovi u našoj zemlji daju podsticaj da radimo na stranom tržištu.

Zbog toga sam mišljenja da nas apsolutno ne očekuje kriza, s tim da se ovde moram limitirati na IT sektor. Za ostale zaista ne znam. Ono što mislim da bi se moglo desiti je upravo povećanje broja frilensera, tj. ljudi koji su izgubili “regularne” poslove.

Sa druge strane, Pedro dodaje da što se tiče smanjenja broja ljudi koji imaju frilensing karijeru, tu takođe ima podatke koji govore u prilog tome da se smanjuje broj frilensera u Srbiji. “Podaci koje ja imam pokazuju da je nekih 20-30% frilensera i kontraktora odlučilo da traži sigurnost standardnog posla“, navodi on i dodaje:

Sama neizvesnost poslovne situacije i opadanje broja poslova ukazuju da većina njih ne želi da rizikuje. Po mojim podacima, 6 od 10 programera starijih od 30 godina je rešilo da potraži standardni posao, a i 8 od 10 programera koji imaju manje od 30 godina. Ovde imam podatke samo za programere koji su radili na dobro poznatim platformama za frilensere. Takođe, u starijoj grupi programera nalaze se ljudi koji imaju porodice pa je samim tim odluka manje-više očekivana.

Sigurnost posla, dodaje Luka, po njemu nema nimalo veze sa tim da li firma za koju radite dobro stoji, već sa znanjem i iskustvom koje imaš. “Sigurnost je kada imaš dovoljno zanja i iskustva da sledeće zaposlenje možeš naći u nekoliko dana. Za takve straha nema”, ocenjuje on.

Međutim, kako dodaje Pedro, kriza se svakako očekuje – i to ne samo na frilenserskom tržištu, već generalno. “Nemam zvanične podatke o tome koliko će se smanjiti broj frilens poslova, ali trenutne statistike govore o značajnom padu. Prateći trenutne trendove i broj prijava koje imamo za standardne poslove, primećuje se da je veći broj frilensera već u potrazi za standardnim poslovima. Rekao bih da će pre svega kategorije koje se ne odnose na digitalne poslove prve osetiti krizu, a kasnije i ostali”, zaključuje naš sagovornik.


Ostavi komentar

  1. Wow

    Wow

    11. 8. 2020. u 11:40 Odgovori

    Očekujem egzodus programera i frilensera iz Srbije sa otvaranjem granica a evo i zašto

    1. Promena zakona o paušalcima izazvala je ogromnu podelu u IT zajednici u Srbiji, tako da imate jednu grupu koja bojkotuje drugu grupu koja je lobirala za taj zakon, čudna i loša situacija.
    2. Kriza sa koronom – veliki broj frilensera koji su se zbog zakona o paušalu kolebali da li ostati ili napustiti Srbiju posle krize sa koronom i katastrofalno lošeg rukovođenja krizom od strane države odlučuju da je ipak bolje da odu, razvijene države imaju daleko bolje zdravstvene sisteme i institucije, to u ovoj situaciji izlazi u prvi plan.
    3. Povećanje potražnje za IT stručnjacima posle Korona krize – Strane kompanije već sada imaju velike akcije na Linkedinu i ostalim mrežama gde vrbuju koga god mogu za odlazak vani, recimo da senior programer sa preko pet godina iskustva lako može da dobije ponudu i od preko 80000 eura godišnje sa relokacionim paketom.

    Na kraju očekujem kompletan kolaps IT sektora u Srbiji i to u roku od par godina, sami smo krivi za to, prvo država koja razmišlja od danas do sutra i najvećim delom krivim kompletnu IT zajednicu koja prstom mrdnula nije da promeni stvari, ako ništa drugo mogli su da organizuju barem jedan veliki protest. Za par godina 2019 godina izgledaće kao zlatno doba ITja u Srbiji nažalost.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Propustili ste

E-commerce

Lansiran ecommerce4all – nova platforma za podršku razvoja e-trgovine

Mnogi poslovni podaci i informacije vezane za poslovanja e-trgovine od danas su zvanično dostupni na prvoj regionalnoj platformi za e-trgovinu pod nazivom 'E-commerce for all – ecommerce4all.eu' koja je već sada dostupna u Srbiji.

Intervju

Kako su srednja škola i prvi iPhone usmerili Vladimira ka karijeri ‘mobile software’ arhitekte

Dolazak u IT industriju može da krene iz više životnih pravaca. Međutim, kada se još u školskom periodu interesujete za računare i rad na njima, velika je verovatnoća da će buduća karijera biti vezana za tehnologiju. Svoju priču u dolazak u svet IT-ja i kompaniju Levi9, otkriva nam Vladimir Pavlović koji je Mobile Software arhitekta.

Startapi i poslovanje

Britanski Paysend najavio otvaranje kancelarije u Beogradu nakon $125 miliona investicije

Još jedna inostrana kompanija koja je prepoznala domaći tehnološki talenat.

Office Talks Podcast

Šta traže ruske IT firme u Beogradu?

Tri meseca od početka sukoba u Ukrajini vidimo veliki broj IT firmi i programera koji su odabrali upravo Beograd za svoju novu bazu. Kako ove promene na tržištu utiču na lokalni kadar i da li dolazi do skoka cene programera? O ovim temama razgovaramo u 96. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpsko-švajcarski Strong Network podigao €5,1 investicije – širi se na Evropu i SAD

Strong Network, srpsko-švajcarski startap dobio je investiciju vrednu 5,1 miliona evra kako bi ubrzao svoje širenje na teritorije Evrope i SAD-a. Rundu investiranja predvodio je OpenOcean zajedno sa Wingman Ventures fondom.

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.