Šta je Fantasy Manager fudbal i kako se kladiti na to?

Šta je Fantasy Manager i zašto je to najbolja i najgora stvar koja je mogla da se desi ljubiteljima sporta?

'Fantasy Manager' je termin koji se sve češće javlja među ljubiteljima sporta i igara na sreću. Sve je više ljudi koji bi se oprobali kao virtuelni sportski menadžeri, a mi analiziramo o čemu se tu zapravo radi.

Igre na sreću i online gambling igre su termini koji u svojoj srži imaju veoma važan termin – igru. Međutim, ovde nije reč o video igrama, već onim na sreću u digitalnom formatu, koje opet zahtevaju određeno poznavanje tematike, kreativnost i strategiju. Ovog puta govorimo o fantasy fudbal menadžeru koji bukvalno velikom brzinom osvaja ljubitelje ovog sporta i ljubitelje klađenja.

Setićemo se da je fantasy koncept sklapanja timova na Internetu jedno vreme bio veoma popularan, posebno za vreme velikih sportskih manifestacija kao što su evropska i svetska prvenstva, ali i značajna klupska takmičenja.

Međutim, u godinama koje su usledile, Fantasy Manager koncept i njegov potencijal su se značajno menjali i usavršavali. Otuda se i rodila ideja za ovu analizu posvećenu pomenutoj tematici koju su nam sa aspekta digitalnog gamblinga i zabave detaljnije približili Vladimir Kečkeš (Engleski fudbal i Burazzers.net) i Nenad Aleksić (MaxBet).

Šta je to fantasy fudbal?

Započevši razgovor za Netokraciju, Vladimir kaže da ukoliko volite da gledate fudbal, onda je to nešto najbolje i u isto vreme najgore što je moglo da vam se desi. Naš sagovornik ovde aludira pre svega na Premier League Fantasy fudbal i to onaj oficijalni na sajtu Premijer Lige koji je uzeo kao relevantan primer kako bi bliže objasnio ovaj popularan koncept igre.

“Reč je o krajnje zaraznoj igri gde imate priliku da se iskažete kao menadžer, da pokažete vaše poznavanje premijerligaškog fudbala. Reč je o virtuelnoj igri koja je povezana sa stvarnim dešavanjima u Premijer Ligi. Naime, vi birate stvarne igrače koji zapravo igraju za svoje ekipe i na osnovu njihovih partija dobijate pozitivne ili negativne bodove”, objašnjava Kečkeš na početu razgovora.

Međutim, kako je nastao fantasy koncept? Vladimir otkriva:

Priča o nastanku ima koliko hoćete, od Vilfreda Vinkebaha i prvog NFL fantasy koncepta iz 1962, preko Bernija Donelija u Engleskoj 1971, Rikarda Albinija koji je 1990. doneo Kalčo fantasy do Dejli Telegrafa koji je u sezoni 1993/94 pokrenuo prvi fantasy u Premijer ligi.

Ipak, FPL kakav ga danas znamo startovao je u sezoni 2002/2003 da bi ga u ovom momentu igralo tačno 7.386.857 igrača. Moja prva sezona je 2011/12 i ne znam kako sam i dalje mentalno zdrav. Osim ove masovnosti, o popularnosti koncepta govori i činjenica da svako takmičenje dobija i svoj fantasy deo. Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, Evroliga, pa čak i domaća Ling Long Super liga, verovali ili ne.

Ovako postavljen način igranja je kao stvoren za kladioničare i sve one koji pomno prate sport, posebno fudbal, ali i igrače koji nastupaju u najjačim ligama Evrope. Otuda smo se i osvrnuli na to kako je fantasy način klađenja došao u ponude srpskih kladionica i koja je njegova uloga u gambling industriji.

Kako nam je Kečkeš otkrio, fantasy je u etar prvo pustio Meridian ali, prema rečima našeg sagovornika, sa marketinške strane ovaj koncept nije bio adekvatno ispraćen, pa samim tim ni priča nije i adekvatno zaživela:

Danas je druga situacija, nekoliko kladionica su paralelno svoju ponudu obogatile fantasy igračima – Mozzart, MaxBet, Admiralbet, Soccer. Kao neko ko je već neko vreme u ovoj industriji nisam pristalica produbljivanja ponude jer uglavnom takve vrste promena poremete tržište i kladionice koje sebi učine medveđu uslugu.

Daću vam primer iz ponude fudbala. Igre kao što su 1X&2+, GG3+I pol. i slične izvedene igre postoje samo na ovom tržištu. Mi smo ih izmislili i tako dodatno razmazili igrače. Ponuda igara na domaćem tržištu je pet puta veća nego u svetu i to, prema mom mišljenju, nije dobro.

Sve ovo, dodaje Vladimir, jeste loš primer obogaćivanja ponude jer se ide u dubinu, dok fantasy daje širinu i to je, prema njegovom mišljenju, pravac kojem domaće kladionice treba da teže kada govorimo o digitalnim proizvodima:

Kladionice su dobile kompletnu nišu za akviziciju novih korisnika jer fantasy igrači nisu strastveni kladioničari, pa otuda i dolaze i najveći benefiti ovakve ponude. “Ok, tu sam odigraću fantasy tiket za simboličan iznos ali kad sam već tu da odigram i tiket iz Premijer lige” je za mene rečenica koja najbolje oslikava zašto danas imamo fantasy u ponudi i zašto se ona širi. Akvizicija kroz udovoljavanje.

Štaviše, ciljna grupa u smislu godina, obrazovanja, pa čak i pola praktično ne postoji i posebno targetiranim grupama unutar ove grupe ne treba razmišljati. Inače, što se tiče dublje analize same igre i klađenja na fantasy ponudu, ona je pre svega namenjena malim igračima, simboličnim uplatama i dugačkim tiketima, o čemu nam je Vladimir i govorio:

Svako ko ima nekog iskustva u igranju fantazija zna koliko on može biti nepredvidiv i uz svo nerviranje koje sama igra donosi igraču ne treba i ono koje bi mu donelo gubitak ozbiljnijeg novca. Dakle, osim akvizicije, kladionice bi svoj profit mogle bazirati i na ekonomiji obima koja dolazi sa masovnošću igre. Marža koja se reflektuje na takvim tiketima teži beskonačnosti. Mogućnosti za dobar marketing u ovom slučaju su suludo dobre.

“Do sada je sve nekako na soft promociji jer se i dalje vagaju svi benefiti i ispipava koliko je fantasy kao koncept u klađenju isplativ. Kada kladionice budu imale prve rezultate, očekujem veći boom i proširenje koncepta na ostale sportove i lige. Ako preživimo ovu sezonu, sledeća će tek biti spektakl”, ocenio je Vladimir.

Tehnologija i gambling 2.0

U nastavku ove analize dotakli smo se i fenomena klađenja zahvaljujući digitalnim rešenjima, o čemu nam je govorio Nenad Aleksić iz online tima MaxBet kladionica koji je zadužen za sport i virtuale u ovoj kompaniji. Govoreći za Netokraciju, Nenad kaže da otkada se ovaj fantasy koncept pojavio, privlačio je korisnike upravo zbog toga što im nudi kontrolu kakvu inače nemaju.

“Upravljanje fantasy timom podrazumeva vođenje svoje ekipe do pobede ili osvajanja lige, oslanjajući se isključivo na lični osećaj. Korisnik kontroliše tim, sklapa prijateljstva kroz različite lige, može da pobedi, očekuje ga nagrada, a put ka njoj je izuzetno zabavan”, smatra Aleksić i dodaje:

Verujem da niko ko je aktivno pratio razvoj ove vrste igre nije iznenađen kontinuiranom rastu njene popularnosti. Uz ovakav sklop elemenata igre koju poseduje fantasy, popularnost je zagarantovana. Kao jedan od lidera u industriji igara na sreću na našim prostorima, MaxBet brend se trudi da nudi svojim korisnicima ono što žele – zato je razvijanje igara ovog tipa jedan je od naših fokusa.

Gledajući kroz prizmu nekoga ko dolazi iz sveta gamblinga, naš sagovornik kaže da fantasy kao koncept u industriji klađenja pre svega donosi dobru zabavu. Prema njegovim rečima, u velikoj meri korisnici danas ne žele da budu pasivni niti puki posmatrači već žele da i sami aktivno učestvuju.

Kako Nenad napominje, značajno je naglasiti i to da je Fantasy Management u suštini konkurentan – a ljubitelji sporta vole konkurenciju. “Kada se uvrsti činjenica da korisnik kreira sopstvenu strategiju vođenja tima, kao i da je ishod do kraja neizvesan, jasno nam je što je fantasy tako popularan”, smatra Aleksić.         

Ono što je, dodaje Nenad, bitno napomenuti kod ovog koncepta jeste da korisnik sam upravlja svojim timom, prodaje i kupuje igrače, određuje strategiju i vrši korekcije tokom sezone. Interakcija sa novim ljudima i mogućnost virtuelnog online nadmetanja sa bliskim osobama, kolegama sa posla, ekipom sa fudbala ili društvom iz kafića – sve to u kombinaciju unosi i društveni aspekt i pojačava užitak. Aleksić tom prilikom kaže:

Ono što naše analize pokazuju, interaktivnost je ključna za korisnike, a upravo je to ono što dobijaju kroz Fantasy. Fantasy kroz klađenje korisnike usmerava jedne ka drugima a to predstavlja novi vid zabave koji je potreban industriji klađenja.

Na pitanje Netokracije da li je Fantasy format zapravo jedan od retkih momenata u klađenju gde korisnici isključivo svojim znanjem i poznavanjem igrača mogu zaraditi, naš sagovornik dodaje da iako strpljenje i disciplina u kombinaciji sa dobrom pripremom i analizom sigurno mogu uvećati šanse za dobitak – nema garancija za zaradu.

Naravno, dobro poznavanje igrača, dešavanja u ligi, povreda, formacija i rasporeda utakmica igraju značajnu ulogu. Osetivši da je virtuelni gambling i sve veći upliv tehnologije u klađenje prava prilika, MaxBet je sa početkom engleskog šampionata u fudbalu za sezonu 2020/21. u svoju ponudu uvrstio i mogućnost klađenja na Fantasy Premier Ligu, o čemu nam je Nenad i govorio:

U odnosu na tradicionalno klađenje postoje razlike u merenju rezultata ishoda što je izuzetno bitno za naše korisnike. Mnogi MaxBet korisnici do informacija o ponudama uglavnom dolaze u štampanoj formi koja im je dostupna na našim uplatnim mestima, međutim sve više njih prati svakodnevna dešavanja na MaxBet sajtu i putem naše mobilne aplikacije.

Ipak, veliki broj korisnika do sada nije bio upoznat sa klađenjem na fantasy formatu. Uz odličnu podršku našeg marketing i digital tima uspeli smo da veliki broj novih korisnika upoznamo sa osnovama igre što potvrđuje konstantan rast broja opklada koji dolazi, kako sa naših uplatnih mesta, tako i putem sajta i aplikacije.

Ukoliko zaokružimo čitavu priču, kada govorimo o potencijalu fantasy-ja, on je nesumnjivo ogroman i tek treba da pokaže svoj pun potencijal u pomenutoj industriji u kojoj se interaktivni odnos sa korisnicima menjao tokom godina.

“Kao i u svim sferama života, zabava je postala veoma bitan deo industrije klađenja, otuda i toliko interesovanja za fantasy koji korisnicima donosi upravo to – nadmetanje i zabavu. Nesumnjivo je ovo jedan od najvećih pravaca klađenja današnjice i svakako budućnosti”, zaključio je Nenad.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.