Da li eZUP projekat vodi do efikasnije i bolje e-administracije u Srbiji?

Kako piše portal Blic, prilikom posete Bačkoj Palanci, ministarka Ana Brnabić navela je da su povodom eZUP projekta organizovane obuke koje je pohađalo čak 434 zaposlena u lokalnim samoupravama, kako bi se na vreme krenulo sa upotrebom samog softvera. Štaviše, ona je naglasila da će biti formirane i mobilne ekipe koje će pomagati svim gradovima i opštinama u Srbiji da savladaju primenu.

Kako Brnabić kaže, „od juna meseca tekuće godine kreće i pilot faza projekta ukidanja overe zdravstvenog osiguranja od strane poslodavaca. Sa druge strane, tokom leta je planirano da se sistem testira, kako bi u oktobru krenuo da se primenjuje na sve, osim na samostalne preduzetnike i poljoprivrednike, dodala je ona.

Na sastanku sa čelnicima opštine Bačka Palanka ministarka je istakla da je „lokalni ekonomski razvoj izuzetno važan jer privreda i ekonomija treba da dolaze sa lokala jer je, kako onda kaže, to jedini način za ekonomski razvoj cele zemlje, o čemu je Brnabić m govorila na ovogodišnjoj Webiz konferenciji u Zrenjaninu. Ministarka je posetila i Sombor, te pohvalila odlično odrađen posao oko prepisa matičnih knjiga u elektronski oblik – navevši da je taj grad primer dobre prakse za sve lokalne samouprave.

Šta građani mogu da očekuju od razmene podataka unutar nekoliko različitih agencija, prokomentarisao je Slobodan Marković iz RNIDS-a, koji za Netokraciju ističe:

Novi Zakon o upravnom postupku, koga smo inače previše čekali, konačno stupa na snagu u punom obimu sledeće nedelje tačnije od 1. juna. Odmah po usvajanju zakona, prošle godine, stupile su na snagu odredbe koje su predvidele razmenu podataka između državnih institucija, umesto šetanja građana od šaltera do šaltera.

Međutim, primena ovog principa u praksi bila je ograničena nedostatkom IKT infrastrukture za razmenu podataka, tako da su građani bili pred nezahvalnim izborom – da čekaju da državne institucije razmene podatke putem papira i pošte ili da se vrate poznatoj praksi obilaženja šaltera.

Nedostaci u e-upravi i dalje postoje

Marković između ostalog dodaje da novi eZUP projekat donosi i mogućnost uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta – jedinstvenog šaltera, koji naravno može biti elektronski i preko koga se mogu podnositi zahtevi za izdavanje dokumenata koji podrazumevaju aktivnosti više institucija. “Ovaj mehanizam, koji je do sada primenjen za izdavanje građevinskih dozvola, sada postaje nešto što će, barem po slovu zakona, moći da primene i druge državne institucije.

S tim u vezi, bitno je istaći i nekoliko krupnih stvari koje smatram da nam još uvek nedostaju i sprečavaju bržu primenu servisa e-uprave” ocenio je on, dodavši sledeće:

Tu je pre svega nemogućnost plaćanja taksi i naknada putem platnih kartica, mobilnih aplikacija ili, zašto da ne, servisa za e-novac i to kako na šalterima institucija, tako i putem web portala državnih institucija. Da ne govorimo o tome da većinu državnih usluga nije moguće platiti čak ni preko e-bankinga, jer institucije nemaju način da provere status uplate kod Trezora – pa su onda građani prinuđeni da od banaka traže pečatirane potvrde o elektronskim uplatama i opet ih raznose po nekakvim šalterima.

Treća stvar koju naš sagovornik navodi, a koja kako on kaže postaje sve kritičnija, jeste koordinirani razvoj državnih e-servisa, njihova pouzdanost i bezbednost, čiji nedostatak najbolje ilustruju državni servisi koji “padaju” pri svakom blažem opterećenju, zatim objavljivanje aplikacija za državne e-servise sa nevalidnim sertifikatima, koje operativni sistemi prepoznaju kao malware i drugo – te se nadamo da bi u narednom periodu mogli da budu otklonjeni pojedini nedostaci kako bi se sve usluge e-administracije koristile na brži i kvalitetniji način.