E prime u Srbiji povećao proizvodnju električnih bicikala - sledi dalji izvoz u EU

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Od male i zavučene radnje i radionice na Novom Beogradu koja se nalazila između novih poslovnih centara velikih kompanija, E-prime je za nešto više od dve godine konačno ušao u nove prostorije od preko 1.200 kvadratnih metara, podižući tako svoje poslovanje na jedan novi, znatno viši nivo.

Otvorili su nove kancelarije na obodu grada, a uz to je došao i potpuno nov proizvodni pogon električnih bicikala – što je odavno bio san i želja osnivača Milana Manojlovića, sa kojim smo prvi put razgovarali pre dve godine.

Tada smo se uverili da ova firma ima proizvodni potencijal i kvalitet, što se potvrdilo i nakon prošlogodišnjeg sajma automobila u Beogradu na kojem je E-prime predstavio nove proizvode javnosti i najavio lepu budućnost poslovanja koja je na kraju rezultovala širenjem u novi objekat, zapošljavanje novih ljudi i izvoz u države EU (gde je samo prošle godine prodato preko tri miliona električnih bicikala).

Sa Milanom smo, pored novina u vezi objekta i proizvodne hale, govorili o daljim planovima E-prime-a, tranziciji koja je usledila u prethodnih godinu dana kada je reč o rastu proizvodnje, ali i zakonskim regulativama koje obuhvataju bicikle na električni pogon – koje polako postaju popularno prevozno sredstvo kako u regionu, tako i u Srbiji.

U novim prostorijama kompanije sklapaju se i baterije za bicikle koje se koriste za pogon elektro motora.

Električni bicikli Made in Serbia 

Dok nisu pokrenuli svoju proizvodnju, E-prime je prodavao od 100 do 200 modela bicikala godišnje, dok su sada, zahvaljujući povećanju kapaciteta, u stanju da ovaj broj proizvedu za jedan mesec (dnevno oko četiri, pet bicikala). Kako nam je Milan već na početku razgovora otkrio, s obzirom na to da je E-prime imao više podizvođača u više različitih delova Srbije, dolazilo je do problema sa rokovima isporuka delova koji su ti podizvođači raspisali, a samim tim i do problema isporuke proizvoda.

Čitava ova situacija bila je inicijalna kapisla da menadžment ove kompanije donese odluku o otvaranju novih prostorija i širenju proizvodnih kapaciteta. Krovna ideja sa novim prostorom, dodaje Milan, bila je da se što više smanji zavisnost od drugih kako bi se, između ostalog, lakše kontrolisali proizvodni procesi bicikala.

U okviru novih prostorija prebačen je kompletan proizvodni proces – od sečenja profila ramova za bicikle, farbanja, plastifikacije, preko proizvodnji baterija i do sklapanja gotovog proizvoda. 

Najveću površinu zauzima hala za proizvodnju ramova bicikala, što podrazumeva obradu materijala, varenje ali i farbanje.

Ipak, proizvodni proces ovih bicikala nije jednostavan, a Manojlović dodaje da firma i dalje zavisi od određenih dobavljača jer postoje delovi koje E-prime ne može sam da proizvodi, kao što su kočnice i menjači (komponente koje se uvoze), dok se sve ostalo pravi u Srbiji – što sa sobom donosi i izazove, što nam je Manojlović i otkrio:

Trenutno u novim prostorima kompanije E-prime za sada radi između 15 i 20 ljudi. Međutim, ovde postoje izazovi kao što je posao zavarivača, koji su veoma traženi i teško ih je zaposliti na puno radno vreme. Za sada imamo trojicu radnika na ovoj poziciji koji se menjaju u zavisnosti od smene, a koji su angažovani preko njihovih radnji i koji čitav posao obavljaju u novim radionicama E-prime-a. Štaviše, usled povećanog obima posla, razmišljamo da uvedemo još jednu smenu.

Kada već govorimo o proizvodnji, naš sagovornik nam je otkrio da E-prime ispunjava Euro 1 normu, što podrazumeva da 40% delova mora da bude sa poreklom proizvođača:

Kada radimo izvoz naših proizvoda, mi to radimo sa Euro 1 dokumentom, što podrazumeva priznanje na inostranom tržištu da je, u ovom slučaju električni bicikl, proizveden u Srbiji. Međutim, ako kupcima u inostranstvu damo velike popuste, onda to ne može da se desi i podrazumeva se plaćanje carine na naše proizvode u EU što iznosti 6%. Sve zavisi od modela do modela.

Čitav proizvodni proces zaokružuje i odeljenje za sklapanje svih modela koje E-prime proizvodi a u kojem se nalaze svi potrebni delovi.

Izvoz u bogate države EU sve više raste

Uspešnu godinu za ovu kompaniju za sada beleži i povećan broj zahteva i porudžbina od korisnika sa tržišta EU. Samo za Holandiju spremno je oko 50 bicikala koji bi trebalo da budu izvezeni ove nedelje, dok je za kupce iz Slovačke spremno 15 modela. Jedan od glavnih razloga za povećani izvoz na ovo bogato i konkurentno tržište jeste i prisustvo kompanije na jednom od najvećih svetskih sajmova posvećenih biciklama u Fridrishafenu, otkriva naš sagovornik.

Pored navedenih zemalja, E-prime treba da nastavi i sa izvozom u Belgiju, a ono što je zanimljivo jeste da se očekuje i potvrda isporuke 25 modela za Englesku. Štaviše, primetan je uspeh i na domaćem tržištu sklapanjem partnerstva sa servisom Glovo kojem će biti isporučeno oko dvadesetak bicikala, što predstavlja značajan broj pored ostalih regularnih kupaca iz Srbije.

Sa druge strane, izvoz u inostranstvo i nije tako jednostavan proces. Naime, Milan kaže da E-prime u Holandiju izvozi bicikle pod drugim brendom – „Toro“, što predstavlja klasičan OEM. Ovaj dogovor sa kupcima iz pomenutih zemalja je nastao usled velikih marži od strane Holandije i Nemačke koje se kreću od 50% do 60% na datu cenu bicikla:

Ovo su neki od načina da se ovo tržište otvori jer će proizvod ovog tipa mnogo više koštati u Holandiji nego u Srbiji, a vi zapravo prodajete isti proizvod na drugom tržištu pod drugim brendom. Ono što je za nas najvažnije jeste da je bicikl stvarno ovde proizveden i da su ljudi angažovani na toj proizvodnji i da dobijaju platu, kao i to da se ta ekonomija zapravo pokreće.

Inače, mi smo vrlo konkurentni u EU i po ceni i po kvalitetu. Ako uzmemo u obzir da su to veoma razvijena tržišta kada je reč o proizvodnji električnih bicikala, mi gotovo da uopšte ne zaostajemo za biciklima proizvedenim u razvijenim državama EU u kojima je samo prošle godine prodato oko tri miliona bicikala sa rastom između 15% i 20%.

Milan ne krije i da je domaće ali i regionalno tržište značajno poraslo, posebno sada tokom pandemije COVID-19 virusa. Za sada, E-prime domaćim i inostranim kupcima nudi pet modela (Experience, Effecto, Effecta, Evro R), računajući i one koji su namenjeni dostavljačima (cargo modeli). Ono što je najveća novina, jeste da je kompanija predstavila EvoR model koji je zamenio EVO model iz prošle godine. Tu su i edicije za policiju, kao i električna rikša.

Četiri ključna modela na kojima se bazira ponude ove kompanije za krajnje korisnike. EvroR je najnoviji i unapređeni model od prethodne godine, a treba pomenuti da pored ovih bicikala kompanija nudi i cargo verziju, ali i ediciju za policiju.

Nažalost u Srbiji od strane MUP-a još nije prepoznat potencijal ovih električnih dvotočkaša u urbanim sredinama, pa za sada nisu ostvarene saradnje ovog tipa, ali je zanimljivo da policijski službenici u Kotoru koriste proizvode ove firme iz Srbije. Ipak, dosta malih firmi koji se bave prevozom hrane kontaktiraju E-prime, a samo ove nedelje prodate su dve bicikle kupcima iz BiH koji su vlasnici restorana i koji dostavljaju hranu.

Proizvodna hala od 4.000 metara kvadratnih kao naredni korak

Pred sam kraj razgovora, sa našim sagovornikom smo se dotakli još jedne važne teme – zakona o korišćenju električnih bicikala u saobraćaju. Važno je pomenuti da je vožnja ovih dvotočkaša uz asistenciju el. motora ograničena na 25 km/h, nakon čega dalje ubrzava isključivo vozač.

Međutim, šta ako određeni kupci žele ovakav bicikl bez limita brzine? Naš sagovornik nam je otkrio da se u tom slučaju radi na proces homologacije bicikla, što podrazumeva integraciju drugih svetlosnih grupa, tačnije farova koji su sertifikovani da smeju da se koriste na putu, zatim retrovizora sa homologacijskim oznakama i drugo.

Milan kaže da će kompanija čitav ovaj proces obavljati u Španiji, jer u Srbiji do sada to niko još nije radio s obzirom na to da naše zakonodavstvo ne podrazumeva da postoji proizvođač bicikala koji može da ispuni te norme:

Nama je u cilj da dobijemo dokumenta sa kojima bismo mogli da taj homologacijski model bilo gde u Evropi registrujemo. Taj model se onda stavlja u kategoriju skutera do brzine od 45 km/h i samim tim se mora registrovati. Olakšavajuća okolnost kod nas jeste da sa potvrdom iz E-prime-a da je u pitanju novo vozilo, prve dve godine se ne ide na tehnički pregled, a sama registracija bi koštala oko 4.000 dinara. U tom slučaju, dobija se kaciga i ne sme da se koristi biciklistička staza.

Ovi modeli, kako nam je Milan otkrio, će koštati nešto skuplje za razliku od standardnog Efekta, zbog svih tih procedura koje moraju da se prođu i zbog skupljih svetlosnih grupa i signalizacija. „Očekujemo da ćemo sledeće godine biti prvi u Srbiji koji će omogućiti proces registracije ovih dvotočkaša zajedno sa svom dokumentacijom“, ističe Manojlović.

I to je, kako nam je Milan, samo deo planova. Pored toga, postoji i ideja da se dalje širi proizvodnja:

Plan nam je da napravimo i našu proizvodu halu od oko 4.000 do 5.000 kvadrata jer smo ovde u zakupu i već smo kaparisali plac, pa čekamo da se reše pravno-imovinski odnosi. Nije nam cilj da outsorsujemo proizvodnju, već da se kompletan proces radi ovde u Srbiji. Uz to, glavni posao je nastavak izvoza u države Evropske unije.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.

Društvene mreže

Snap Inc. imenovao predstavnika za Srbiju – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je i kompanija Snap Inc. imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Tehnologija

Kako jednostavno početi sa učenjem programskog jezika Python?

Među programskim jezicima postoje velike razlike kako u samom procesu rada, tako i u krajnjim rezultatima. U razgovoru sa Nikolom Kolevskim, otkrivamo zašto je Python sve popularniji među programerima i šta ga izdvaja od drugih tehnologija.

Kultura 2.0

Vanja Paunović ima 23 godine, niže uspehe u programiranju i pokreće YouTube kanal – Dzimiks

Vanja trenutno završava Raf i započinje svoju programersku karijeru. To bi, manje-više, bio standardni put za juniora u IT industriji ali on ima nešto što ga izdvaja od ostalih: YouTube kanal posvećen programiranju.

Office Talks Podcast

Borci za slobodan Internet (gost Danilo Krivokapić)

22. epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa Danilom Krivokapićem iz SHARE Fondacije koji je govorio o aktuelnoj kampanji #hiljadekamera, našim digitalnim pravima i slobodnom Internetu.