Kako će dronovi promeniti svet oko nas do 2021?

Kako će dronovi promeniti svet oko nas do 2021. i gde je tu Srbija?

Industrija bespilotnih letelica (popularno 'dronova') nastavlja da raste. Predviđanja kažu da će rekreativna upotreba ovih letelica porasti čak četiri puta u narednih pet godina, ali ono gde dronovi beleže zaista fantastične rezultate jeste upravo komercijalna upotreba gde već sada transformišu industriju agrokulture, ali i druge sektore koji se oslanjaju na naprednu tehnologiju koji ovi uređaji pružaju.

d1

Kako su početkom decenije postale stvar koja polako ulazi u mainstream, bespilotne letelice prešle su veliki put od entuzijasta i modelara do robe široke potrošnje. Uprkos regulatornim telima za avijaciju koja su brzo reagovala i uvela posebne dozvole za korišćenje dronova, a među kojima se našla i Srbija, industrija letelica na daljinsko upravljanje nije sedela “skrštenih ruku” i čekala na odobrenje – već je nametnula svoja pravila i tako kreirala čitav sektor koji u ruke običnog korisnika stavlja izuzetno naprednu tehnologiju.

I dok mnogi na reč “dron” danas uglavnom reaguju pomišljajući na letelicu bele boje koja pomalo liči na igračku (da, govorimo o popularnoj Phantom seriji), upotreba dronova daleko je veća u komercijalne svrhe, a nikako ne smemo zaboraviti ni upotrebu od strane vojske koja se u prethodnoj deceniji pokazala kao najznačajniji faktor za razvoj tehnologije letenja koja je danas doslovno dostupna na policama širom sveta.

Komercijalna upotreba daleko ispred rekreativne

Bespilotne letelice brzo su pronašle primenu u agrokulturi, danas su nezamenljiv alat pri uklanjanju mina, ali i građevinskoj industriji te industriji upravljanja zemljom. Štaviše, dronovi su brzo postali jedna od zanimljivijih industrija koju investitori rado prate i u koju ulažu, a nebrojeno je mnogo startapa i malih kompanija čiji rad predstavlja osnovu za dalji razvoj bespilotnih letelica i njihovih funkcija.

BI Intelligence izveštava kako će prema procenama čitava industrija bespilotnih letelica prihodovati neverovatnih 12 milijardi dolara do 2021. godine, sa sadašnjih 8 koliko je potrošeno na dronove u 2015. godini. Isporuka rekreativnih dronova porašće za čak četiri puta u tom periodu, dok će cene samih dronova opadati, čineći tehnologiju još dostupnijom širem potrošačkom krugu.

dronovi2
Komercijalna i vojna upotreba i dalje prednjače u korišćenju (Izvor: BI Intelligence)

Ipak, više letelica na daljinsko upravljanje u vazduhu znači i više rizika. Mogućnost blokiranja letenja na određenim lokacijama kao što su aerodromi i vladine zgrade (popularno geo-fencing), ali i neophodne dozvole za letenje ovim letelicama, mogu pružiti viši stepen sigurnosti, starajući se da dronovima upravljaju one osobe koje su svesne njihovih mogućnosti i koje znaju kako sigurno da ih koriste.

Novinarka portala TangoSix, Dina Đorđević, prokomentarisala je za Netokraciju porast upotrebe dronova u Srbiji:

Kada je reč o bespilotnim letelicama, Srbija prati standarde u svetu i u tom smislu nema sumnje da je interesovanje sve veće. Kod mladih je to definitivno iz zabave, hobija, međutim, sve je više ljudi koji letelice koriste za snimanje iz vazduha – za spotove i filmove, skeniranje stanja poljoprivrednih useva, ili održavanje elektroenergetskih i drugih instalacija.

Dozvole potrebne, sigurnost na prvom mestu

Đorđević ističe da je regulacija u Srbiji definitivno ograničila prosečnog korisnika u smislu da ne može svako da kupi jednu od letelica i započne snimanje iz vazduha usred nekog beogradskog parka. Pre nego se i odlučite na kupovinu, potrebno je biti strpljiv i sačekati dozvolu, ističe ona, dodajući da je novi pravilnik dodatno usporio profesionalne operatere dronova koji na odobrenje za letenje sada moraju da čekaju i po nekoliko dana, uprkos sve većoj potražnji za njihove usluge.

Od operatera se sada traži da imaju i polisu osiguranja za treća lica ukoliko dođe do povrede. S obzirom na to da su ova, ali i niz drugih pravila uvedena isključivo iz bezbednosnih razloga, treba imati razumevanja za to i podržati ih jer bismo u suprotnom mogli da dođemo u situaciju da na ulici iznad naših glava imamo na desetine bespilotnih letelica i veliki broj povreda od njihovog pada.

Sve značajnija upotreba dronova dovela je i do nezgoda - profesionalni skijaš Marcel Hirscher prošle zime izbegao je bliski susret sa letelicom koja se srušila za vreme njegovog spusta.
Sve značajnija upotreba dronova dovela je i do nezgoda – profesionalni skijaš Marsel Hiršer prošle zime izbegao je bliski susret sa letelicom koja se srušila za vreme njegovog spusta.

Da letelice na daljinsko upravljanje više nisu igračke, govori nam upravo podatak da se ovi uređaji danas koriste kako bi operateri na zemlji uočili fizički kvar na mreži, kako bi se iz vazduha snimio obim požara, ali i detektovalo da li su usevi zdravili ili ne. Štaviše, pravilnik Direktorata za civilno vazduhoplovstvo okarakterisao je samo one uređaje mase ispod 0,5 kg kao igračke, primoravajući entuzijaste i obične korisnike na dodatnu edukaciju o bezbednom letenju:

Smatram da je obuka neophodna za sve koji žele da iz bilo kog razloga počnu da lete bespilotnim letelicama, a uz to i informisanje o tome u šta se zapravo upuštaju – koje će im sve dozvole i polise kasnije biti potrebne i koliko će ih koštati njihovo pribavljanje. Najbolja adresa za trenutne i buduće operatere ovih letelica za sada je Nacionalni klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora – udruženje koje okuplja najiskusnije domaće operatere.

Ostavi komentar

  1. Sima Marković

    Sima Marković

    12. 7. 2016. u 11:54 Odgovori

    Korišćenje bespilotnih letelica u privredne i neprivredne svrhe je u povoju. Takva je i zakonska regulativa u svetu. Trenutno je proces koji će dovesti do adekvatne zakonske regulative u kome učestvuju Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Operativni centar sistema odbrane Odsek za saobraćaj i Nacionalni klaster bespilotnih letelica i bliskih sektora

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.