Zašto dronovi u Srbiji treba da budu regulisani?

Zašto dronovi u Srbiji treba da budu regulisani?

U toku jučerašnjeg dana saznali smo da država Srbija ima ozbiljne planove kada je regulisanje upotrebe bespilotnih letelica (dronova) u pitanju. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo objavio je predlog Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima kojim se reguliše evidentiranje i upotreba ovakvih letelica. Zbog čega je pomenuti predlog toliko bitan za razvoj ove industrije, pa i hobija za mnoge, porazgovarali smo sa Draganom Trifunovićem, osnivačem Helivideo.rs produkcije i jednim od najiskusnijih operatera dronova na ovim prostorima.

dron_finalna_1

Kada pomenete reč „dron“ u Srbiji, malo ko će je shvatiti sa pozitivnom konotacijom. Preletanje bespilotne letelice sa zastavom velike Albanije u toku meča Srbija – Albanija, nateralo je javnost da se po prvi put zaista zapita šta su ovi uređaji, ko njima upravlja i u koje se svrhe sve mogu koristiti. I dok se neki od najpametnijih umova na svetu staraju da se Terminator nikada ne desi tj. da mašine ne preuzmu kontrolu, domaći mediji unose strah izveštavajući o dronovima koji su opremljeni oružjem, nezgodama i drugim stvarima.

No, da li je zaista tako?

„Pomenuti incident učinio je da ljudi sa ovih prostora u startu razviju negativno mišljenje prema bespilotnim letelicama“, započeo je razgovor Dragan Trifunović, jedan od naših najiskusnijih operatera vazduhoplova na daljinsko upravljanje, te osnivač Helivideo.rs produkcije čije ste radove sada već sigurno videli na YouTubeu.

Iako bi mnogi rekli ‘igračka’, vazduhoplov kineskog proizvođača DJI koristi se i u profesionalne svrhe (Foto: Dragan Trifunović/Tango Six)

Zahvaljujući kolegama sa portala Tango Six i redakcija Netokracije imala je priliku da intervjuiše Trifunovića, koji je predlog Direktorata civilnog vazduhoplovstva ocenio kao veliki korak napred za Srbiju kada je regulacija ove industrije u pitanju, dodavši da je konačno došlo vreme da se reguliše oblast koja je toliko napredovala za kratko vreme, a koja je u neku ruku postala i deo naše svakodnevnice:

Tehnologija je postala jako dostupna, letelice su jeftinije i to više nije oblast kojom se bave isključivo entuzijasti. Ljudi lete i uživaju u tome, ali kada jedna takva stvar postane masovna, onda se javlja potreba i za regulacijom koja je u ovom slučaju posebno neophodna.

Na pitanje kako ocenjuje klasifikaciju letelica i zbog čega je u ovom slučaju to dobra stvar, Dragan je izjavio:

Dobro je što već sada postoji klasifikacija, kao i zonska podela gde sme da se leti – potpuno naseljena područja, delimično naseljena područja, urbane sredine. Kao i kod registracije vozila, dobro je da se zna ko i čime leti, te je to još jedan važan korak ka prevenciji eventualnih nezdoga.

Kada je komercijalna upotreba ovih letelica u pitanju, kao što radimo kolege i ja koji se bavimo snimanjem video spotova, reklama i generalno video sadržaja, smatram da osoba treba da bude punoletna, te da test kojim su obuhvaćeni osnovni avio propisi i nije loša stvar – isto kao i kod polaganja vožnje za automobil, motor.

Širok spektar korišćenja dronova’

Šta je prvo što pomislite kada kažemo dron tj. bespilotna letelica? Verovatno špijuniranje, snimanje nekakvog video sadržaja ili pak rekreativna upotreba od strane entuzijasta. Trifunović kaže da letelice na daljinsko upravljanje danas dospevaju do najrazličitijih korisnika, tako da se npr. u Japanu čitave njive zaprašuju upravo uz pomoć ovakvih letelica, ali i da su granične jedinice mnogih zemalja opremljeni dronovima koji u saradnji sa infra-crvenim kamerama otkrivaju ilegalan prelazak granice.

Od entuzijaste i rekreativnog modelara, do profesionalca čiji rad krasi mnogobrojne reklame i video spotove (Foto: Dragan Trifunović/Tango Six)
Od entuzijaste i rekreativnog modelara, do profesionalca čiji rad krasi mnogobrojne reklame i video spotove (Foto: Dragan Trifunović/Tango Six)

Upotreba je dakle raznovrsna, a upitavši Dragana kako ocenjuju ideju Amazona da u narednim godinama testira upotrebu bespilotnih letelica u svrhu dostave paketa, on kaže da papiru to zvuči kao odlična ideja, ali da u realnosti jednostavno postoji previše faktora koji odlučuju o njihovoj upotrebi.

Našalivši se da će ih modelari sa mrežama čekati iza ćoška zbog besplatnih delova, Trifunović ističe da ni samom Amazonu plasiranje ovakvog načina isporuke ne bi bilo previše isplativo, a da ne govorimo o testovima koji su do sada izvršeni isključivo u kontrolisanim uslovima. U realnom svetu, postoji ogromna mogućnost da takav dron izgubi kontakt sa baznom stanicom te isporuka ne bi bila izvršena, već bi se letelica vratila na svoje početno odredište, dodaje on.

Na pomolu osnivanje udruženja

Za kraj, Dragan otkriva da kolege i on već rade na osnivanju udruženja čiji bi posao bio zastupanje interesa profesionalaca koji se bave upravljanjem bespilotnih letelica, ali i klijenata koji ih zbog njihove opreme i veština upošljavaju. „Podržavamo regulaciju upotrebe ovih letelica, ali isto tako želimo blisko da sarađujemo sa onima koji pišu zakone kako bismo se postarali da će finalni okvir doneti korist svima – kako Direktoratu koji će voditi evidenciju, profesionalcima koji koriste dronove za komercijalnu upotrebu, tako i entuzijastima, deci koja se interesuju za letenje i upravo uz pomoć ovih vazduhoplova prave svoje prve avijatičarske korake“.

Pogledajte video intervju kojeg je specijalizovani portal Tango Six objavio sa Draganom Trifunovićem povodom predloga Pravilnika o bespilotnim letelicama:

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.