Zašto dronovi u Srbiji treba da budu regulisani?

Zašto dronovi u Srbiji treba da budu regulisani?

U toku jučerašnjeg dana saznali smo da država Srbija ima ozbiljne planove kada je regulisanje upotrebe bespilotnih letelica (dronova) u pitanju. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo objavio je predlog Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima kojim se reguliše evidentiranje i upotreba ovakvih letelica. Zbog čega je pomenuti predlog toliko bitan za razvoj ove industrije, pa i hobija za mnoge, porazgovarali smo sa Draganom Trifunovićem, osnivačem Helivideo.rs produkcije i jednim od najiskusnijih operatera dronova na ovim prostorima.

dron_finalna_1

Kada pomenete reč „dron“ u Srbiji, malo ko će je shvatiti sa pozitivnom konotacijom. Preletanje bespilotne letelice sa zastavom velike Albanije u toku meča Srbija – Albanija, nateralo je javnost da se po prvi put zaista zapita šta su ovi uređaji, ko njima upravlja i u koje se svrhe sve mogu koristiti. I dok se neki od najpametnijih umova na svetu staraju da se Terminator nikada ne desi tj. da mašine ne preuzmu kontrolu, domaći mediji unose strah izveštavajući o dronovima koji su opremljeni oružjem, nezgodama i drugim stvarima.

No, da li je zaista tako?

„Pomenuti incident učinio je da ljudi sa ovih prostora u startu razviju negativno mišljenje prema bespilotnim letelicama“, započeo je razgovor Dragan Trifunović, jedan od naših najiskusnijih operatera vazduhoplova na daljinsko upravljanje, te osnivač Helivideo.rs produkcije čije ste radove sada već sigurno videli na YouTubeu.

Iako bi mnogi rekli ‘igračka’, vazduhoplov kineskog proizvođača DJI koristi se i u profesionalne svrhe (Foto: Dragan Trifunović/Tango Six)

Zahvaljujući kolegama sa portala Tango Six i redakcija Netokracije imala je priliku da intervjuiše Trifunovića, koji je predlog Direktorata civilnog vazduhoplovstva ocenio kao veliki korak napred za Srbiju kada je regulacija ove industrije u pitanju, dodavši da je konačno došlo vreme da se reguliše oblast koja je toliko napredovala za kratko vreme, a koja je u neku ruku postala i deo naše svakodnevnice:

Tehnologija je postala jako dostupna, letelice su jeftinije i to više nije oblast kojom se bave isključivo entuzijasti. Ljudi lete i uživaju u tome, ali kada jedna takva stvar postane masovna, onda se javlja potreba i za regulacijom koja je u ovom slučaju posebno neophodna.

Na pitanje kako ocenjuje klasifikaciju letelica i zbog čega je u ovom slučaju to dobra stvar, Dragan je izjavio:

Dobro je što već sada postoji klasifikacija, kao i zonska podela gde sme da se leti – potpuno naseljena područja, delimično naseljena područja, urbane sredine. Kao i kod registracije vozila, dobro je da se zna ko i čime leti, te je to još jedan važan korak ka prevenciji eventualnih nezdoga.

Kada je komercijalna upotreba ovih letelica u pitanju, kao što radimo kolege i ja koji se bavimo snimanjem video spotova, reklama i generalno video sadržaja, smatram da osoba treba da bude punoletna, te da test kojim su obuhvaćeni osnovni avio propisi i nije loša stvar – isto kao i kod polaganja vožnje za automobil, motor.

Širok spektar korišćenja dronova’

Šta je prvo što pomislite kada kažemo dron tj. bespilotna letelica? Verovatno špijuniranje, snimanje nekakvog video sadržaja ili pak rekreativna upotreba od strane entuzijasta. Trifunović kaže da letelice na daljinsko upravljanje danas dospevaju do najrazličitijih korisnika, tako da se npr. u Japanu čitave njive zaprašuju upravo uz pomoć ovakvih letelica, ali i da su granične jedinice mnogih zemalja opremljeni dronovima koji u saradnji sa infra-crvenim kamerama otkrivaju ilegalan prelazak granice.

Od entuzijaste i rekreativnog modelara, do profesionalca čiji rad krasi mnogobrojne reklame i video spotove (Foto: Dragan Trifunović/Tango Six)
Od entuzijaste i rekreativnog modelara, do profesionalca čiji rad krasi mnogobrojne reklame i video spotove (Foto: Dragan Trifunović/Tango Six)

Upotreba je dakle raznovrsna, a upitavši Dragana kako ocenjuju ideju Amazona da u narednim godinama testira upotrebu bespilotnih letelica u svrhu dostave paketa, on kaže da papiru to zvuči kao odlična ideja, ali da u realnosti jednostavno postoji previše faktora koji odlučuju o njihovoj upotrebi.

Našalivši se da će ih modelari sa mrežama čekati iza ćoška zbog besplatnih delova, Trifunović ističe da ni samom Amazonu plasiranje ovakvog načina isporuke ne bi bilo previše isplativo, a da ne govorimo o testovima koji su do sada izvršeni isključivo u kontrolisanim uslovima. U realnom svetu, postoji ogromna mogućnost da takav dron izgubi kontakt sa baznom stanicom te isporuka ne bi bila izvršena, već bi se letelica vratila na svoje početno odredište, dodaje on.

Na pomolu osnivanje udruženja

Za kraj, Dragan otkriva da kolege i on već rade na osnivanju udruženja čiji bi posao bio zastupanje interesa profesionalaca koji se bave upravljanjem bespilotnih letelica, ali i klijenata koji ih zbog njihove opreme i veština upošljavaju. „Podržavamo regulaciju upotrebe ovih letelica, ali isto tako želimo blisko da sarađujemo sa onima koji pišu zakone kako bismo se postarali da će finalni okvir doneti korist svima – kako Direktoratu koji će voditi evidenciju, profesionalcima koji koriste dronove za komercijalnu upotrebu, tako i entuzijastima, deci koja se interesuju za letenje i upravo uz pomoć ovih vazduhoplova prave svoje prve avijatičarske korake“.

Pogledajte video intervju kojeg je specijalizovani portal Tango Six objavio sa Draganom Trifunovićem povodom predloga Pravilnika o bespilotnim letelicama:

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Propustili ste

Kultura 2.0

Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

'Streaming' servisa je sve više, pa se zato pitam da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose, politiku i rijaliti programe ili će i dalje imati šta da ponudi?

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?