Kome biste poverili budućnost vaše kompanije ako ona zahteva kompletan preobražaj poslovanja?

Kome biste poverili budućnost vaše kompanije ako ona zahteva kompletan preobražaj poslovanja?

Koliko smo puta do sada slušali o ubrzanoj digitalizaciji koja zahvata skoro svaki segment naših života? Zašto ta praksa nije dobra i kako pravilno i postepeno pristupiti transformaciji privrednog sektora, otkriva nam direktor inovacija kompanije TeleGroup.

„Ni Rim nije izgrađen za jedan dan“ – stara poslovica koja se vrlo lako može primeniti i danas, ukazujući na dugotrajne i komplikovane procese koji stoje iza transformacije biznisa. Poslovna i digitalna transformacija relativno su novi termini u Srbiji, pogotovo za mala i srednja preduzeća koja žele da se distanciraju od tradicionalnih načina poslovanja i obezbede održivi razvoj i rast u godinama koje dolaze.

Ipak, čitav taj put digitalizovanja u većini slučajeva ide sporo, često bez konkretnih rezultata, naročito u organizacijama koje proces inovacija zasnivaju na hakatonima. Još jedan od razloga za to jeste i nedostatak stručnih kadrova koji bi razumeli procese digitalne transformacije i bili u stanju da zapravo pomognu biznisima.

U intervjuu sa Aleksandrom Vratonjićem Gligorijevićem, direktorom za inovacije u kompaniji TeleGroup, razgovarali smo o tome zašto je razvoj in-house proizvoda i alata sledeća velika prilika za domaću IT industriju koja takođe prolazi kroz sopstveni proces preobražavanja poslovanja, ali i šta je ova kompanija do sada uradila po pitanju digitalne transformacije i podrške domaćim kompanijama.

Eksperti za digitalnu transformaciju moraju biti sertifikovani – znanje o biznisu i tehnologiji presudno

„Kada govorimo o poslovnoj transformaciji, ne pričamo nužno o izradi mobilne aplikacije ili nekog drugog proizvoda, već o široj slici koja prikazuje čitav taj proces. Ako želite da pravite nešto veliko i značajno, morate investirati u stručne ljude i one još stručnije, jer je u ovom poslu neophodno da najpre definišete tip korisnika koji će neki proizvod koristiti, a potom i da rešite izazove tih korisnika koji do sada nije bio rešen.

Digitalna transformacija nije još jedna stvar kojom bi biznisi trebalo da se bave jer je to moderno i kul, to je intenzivan proces koji traje i koji u celosti preobražava jednu poslovnu organizaciju kako bi se poslovni model prilagodio novim potrebama korisnika“, započinje razgovor Aleksandar.

Potreba za poslovnom transformacijom treba da dođe iz iskrene želje za promenom poslovnog modela kompanije, ne zato što je menadžment to čuo na nekoj konferenciji.

Gligorijević smatra da je u ovom procesu potrebno posmatrati čitav sistem, te ispitati kako promene ili uvođenje novih alata utiču na korisnike i organizaciju, kao i koji će ciljevi tim putem biti postignuti. Danas, pak, imamo sve više ljudi koji sebe nazivaju ekspertima za digitalnu transformaciju, a Aleksandar objašnjava šta je to što stručnjak u ovom domenu mora da zna:

Ono što mi razlikujemo jesu ljudi koji predstavljaju sertifikovane konsultante za poslovnu transformaciju. Iako malo rogobatan, ovaj termin podrazumeva tehnička i poslovna znanja. Važno je da ti ljudi budu svesni da se ne bave samo tehnologijom, već procesima i celokupnim poslovanjem. Ne postoji neko formalno znanje koje je neophodno, ali postoji sistematizovan način i pristup radu.

Tek petina domaćih kompanija traži pomoć u transformaciji svog biznisa

Govoreći konkretnije o tome kako kompanija funkcioniše u vremenu u kom se sve više insistira na poslovnim inovacijama, naš sagovornik kaže da TeleGroup pažljivo posmatra tržište i potrebe klijenata, te da nije retkost da se uvidi prostor za kreiranje sopstvenih proizvoda koji su proistekli iz potrebe velikog broja klijenata. Na ovaj način njihov tim ne fokusira se samo na outsourcing i konsultantske usluge. Aleksandar posebno ističe da je ovo ključno za dalji razvoj domaćeg IT sektora koji ima fantastične potencijale u product segmentu.

„Nemojte misliti da domaće IT kompanije i same ne prolaze kroz proces poslovne transformacije“, kaže naš sagovornik i ističe da je TeleGroup takođe prošao kroz proces preobražaja pristupa poslovanju koji više ne počiva samo na implementaciji informacionih usluga u domenu digitalne infrastrukture ili implementacije poslovnih softvera. Kompanija se danas bavi sveobuhvatnim razvojem rešenja za svoje klijente sa izraženim customer centric pristupom koji im i omogućava da analiziraju stvarne potrebe korisnika i tako predlože inovacije koje će biznisima iz različitih industrija omogućiti da optimizuju svoje poslovne procese, podignu operativnu efikasnost i smanje troškove poslovanja.

Nastavljajući razgovor, Gligorijević kaže da tim koji on vodi trenutno radi sa finansijskim institucijama – jednom bankom i jednom kompanijom iz domena osiguranja, razvijajući nove poslovne modele i usluge za ove klijente. Prema njegovim rečima, tim radi na sličan način i za klijente u prehrambenom i proizvodnom sektoru.

Ispitujući spremnost domaćih kompanija da transformišu svoje biznise, Aleksandar naglašava kako transformatori organizacija ne smeju biti pojedinci koji se olako koriste tom titulom – već sertifikovani stručnjaci koji razumeju i tehnologiju i biznis.

Pored toga, u poslednjih godinu dana ova kompanija imala je priliku da sarađuje sa značajnim brojem malih i srednjih preduzeća koja su prošla kroz edukaciju o benefitima poslovne transformacije. Upravo sa tim firmama TeleGroup je kreirao i neke nove studije slučaja koje na široj poslovnoj populaciji pokazuju da digitalna transformacija nije samo stvar pokretanja Instagram naloga kompanije ili uvođenja CRM-a. Priča je daleko, daleko kompleksnija:

Pre svega treba napomenuti da su informatizacija, digitalizacija i digitalna transformacija sasvim odvojeni koncepti iako usko idu jedan uz drugi.

Informatizacija podrazumeva prevođenje objekta iz analognog u digitalni.

Digitalizacija se odnosi na unapređenje poslovnih procesa primenom tehnoloških alatki.

Digitalna transformacija podrazumeva sistemsko prilagođavanje promenama i pronalaženje novih puteva rasta i održivog razvoja.

Da li smo spremni za transformaciju poslovanja i koje nas prepreke na tom putu očekuju?

Osvrnuvši se na podatak da je tek petina malih i srednjih preduzeća u Srbiji spremno da zatraži pomoć u digitalnoj transformaciji, Aleksandar podseća kako je naša zemlja bogata idejama, ali je realizacija i implementacija istih nešto čime ovdašnje društvo ne želi da se bavi:

Suština problema sa kojim se susrećemo na lokalnom nivou jeste da kompanijama treba pomoć u realizaciji kompletnog procesa – same ne mogu na put poslovne transformacije.

Gligorijević fokus posebno stavlja na edukaciju ljudi kao ključnom i primarnom faktoru postepenog i pravilnog uvođenja digitalizacije u različite segmente života. Kako kaže, obrazovanje mora da osigura da ljudi imaju osnovnu informatičku pismenost, bez obzira na profesiju kojom se bave – naše obrazovne institucije (od osnovne škole do fakulteta) moraju biti agilne kao i u razvijenim državama. To zapravo znači da se kompletno školstvo mora prilagoditi tehnološkom napretku i promenama koje ista stavlja pred društvo.

Zato se važan segment poslovanja TeleGroup-a zasniva na saradnji sa obrazovnim institucijama, a pored toga kompanija je predstavila i zasebnu akademiju za digitalnu transformaciju koja je pokrenuta ove godine – gde je prvih 20 polaznika već završilo program, radeći zajedno sa stručnim timom kompanije na razvoju različitih proizvoda za korisnike.

Međutim, prepreka i problema u savremenom biznisu ima na pretek – pogotovo kada govorimo o Srbiji. Aleksandar daje konkretne primere:

Samo neki od izazova jesu nedostatak ljudi i kadrova, ali i velika fluktuacija na tržištu rada. Ipak, da bi naša ekonomija i privreda doživele transformaciju i boljitak potreban je sistemski pristup na nivou celokupnog društva. Govorimo od promene sistema obrazovanja koje će biti agilnije, do kreiranja boljih ekonomskih i regulatornih uslova – na čemu moraju zajedno da rade i privreda i država.

Na kraju razgovora, Gligorijević otkriva da je pred njegovim, ali i drugim timovima u okviru kompanije jedan izazovan period koji će se u velikoj meri zasnivati na daljem razvoju rešenja za mnoge industrije i tržišta na kojima TeleGroup posluje. Uz to, napominje on, postoje i ambicije ka razvoju sopstvenih proizvoda i njihovog plasiranja na regionalno i globalno tržište.

„Izuzetno nam je zanimljiva i industrija isporuke video i zabavnog sadržaja za korisnike u pokretu. Kolege iz TeleGroup video tima već pet godina rade na razvoju i implementaciji TV platformi nove generacije namenjene IPTV i OTT servis provajderima, dok su u razvoju TV aplikacija međunarodno traženi eksperti. Sa ovim i drugim proizvodima tim aktivno radi na transformaciji telekomunikacione industrije kao jedne od tradicionalnijih, omogućavajući prodor i drugim kompanijama koje se do sada nisu bavile video uslugama da se uhvate u koštac sa izazovima koje pred njih stavljaju industrijski titani“, zaključuje Aleksandar i dodaje da takvi projekti otvaraju mogućnost za dalju saradnju sa velikim i malim kompanijama koje su u potrazi za inovativnim partnerom, čije ideje i iskustvo mogu osigurati budućnost njihovog poslovanja u post-digital eri.


Više o projektima koje TeleGroup realizuje na polju digitalne transformacije možete da čujete na predstojećoj Webiz Edukaciji u Novom Sadu od 7. do 9. juna na kojoj će Aleksandar voditi panel „Vreme je za autentičnost – inoviraj!“

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Propustili ste

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.