Zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra u IT-ju – bahatost ili potreba?

Kako se IT tržište sve brže razvija, a stručni kadar ne može u toj meri da prati tempo, bar kada je broj stručnjaka u pitanju, kompanije ponekad dođu u paradoksalnu situaciju – posla ima, ali ne i onih koji bi trebalo da ga odrade.

Tada se, kako navodi Danijela Kuzmanović, Senior Recruiter u kompaniji Seavus, javlja nezdrava konkurencija između IT kompanija. A uz to, naravno, dolaze i precenjeni kadrovi.

Pored toga, mnogi se zbog nedostatka posla odlučuju da uđu u IT vode, a kratkoročne obuke programiranja, ocenjuje Danijela, često su neadekvatne, nedovoljne i ne pripremaju za ozbiljnije bavljenje ovim poslom.

Ipak, najveća posledica prema Nenadu Mladenoviću, kreativnom direktoru i jednom od osnivača kompanije Neopix, predstavlja ogromna razlika u životnom standardu između ljudi koji rade u IT-ju i u ostalim industrijama:

Usled nedostatka kvalifikovanog IT kadra, poslodavci su često “uslovljeni” da drže svoje ljude kao malo vode na dlanu, jer ne mogu da priušte da ih izgube. To vodi ka velikom rastu standarda, plata i beneficija koje uživaju ljudi koji rade u IT-ju, a koje nikako ne može da prati ostatak društva. A potražnja za IT uslugama biće sve veća.

Da li je onda opravdano to što neke kompanije zapošljavaju nedovoljno kvalifikovane kadrove?

Zar je važno ko je kriv?

Ako pokušavamo da uperimo prst u glavnog krivca zbog kog se ove situacije dešavaju imamo širok izbor: nesavesni kandidati, očajni HR-ovi i kompanije, neadekvatan obrazovni sistem i kao i uvek, država. Ili svi oni zajedno. Ili možda niko od njih. Danijela ocenjuje:

Promene na IT tržištu dešavaju se veoma brzo. Trenutno stanje na tržištu zaista diktira jako velika potražnja za IT kadrovima svih profila, ali ja mislim da tu nema krivca. To je prosto tržišni trend koji će moći da isprate oni koji budu umeli da adekvatno odgovore na sve zahteve tržišta u datom trenutku.

Isto mišljenje deli i Nenad, direktnog krivca – nema. “Gotovo je nemoguće da se kadar razvija podjednakom brzinom kao i sama industrija”, kaže on. Na sve to, dodaje, sve je više tradicionalno ne-tehnoloških kompanija koje ulaze u IT, i samim tim potražnju za kvalifikovanim kadrovima i talentom nemaju samo tradicionalno tehnološke kompanije već i ogromne kompanije iz analognih industrija koje prelaze na digital.

Kako se boriti sa ovim problemom na nivou kompanije?

Nenad kaže da se i njegovoj kompaniji dešavalo da klijenti traže da se isporuči nešto za šta nisu potpuno kvalifikovani.

“Ukoliko bismo morali da biramo između te dve opcije, odbiti projekat ili rizikovati da izgubimo poverenje klijenta i naškodimo ugledu firme, uvek ćemo pre izabrati da ne prihvatimo projekat i minimizujemo rizik“, kaže on, a Danijela dodaje da je zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra zbog hitne potrebe klijenta nešto što ozbiljna IT kompanija sebi ne sme da dozvoli:

Svaka kompanija se, pre ili kasnije, suoči sa situacijom kada je pronalažanje kandidata iz nekog razloga otežano. Obično damo sve od sebe da zatvorimo traženu poziciju uz pomoć našeg internog recruitment tima i eksternih agencija, a ako to ne uspe obraćamo se partnerima sa kojima imamo razrađenu poslovnu saradnju i koji nam mogu privremeno ustupiti adekvatne slobodne resurse.

Rešenje Neopixa je saradnja sa što više komplementarnih kompanija iz Srbije čiji se kriterijumi za kvalitet usluge podudaraju sa njihovim:

Saradnja sa drugim manjim firmama nam omogućava da ispratimo različite zahteve klijenata i ne ugrozimo stabilnost i kulturu kompanije prebrzim i nepromišljenim rastom. Zajedno smo jači. Ukoliko se, pak, isti zahtevi klijenata često ponavljaju, razmotrimo da li ima smisla da uložimo u edukaciju ljudi i formiranju svojih kadrova za te oblasti.

Sistemsko rešenje problema je…

Kako održati na vodi čamac koji je bušan na više mesta? Koja je rupa najveća i koju bi prvo trebalo zapušiti?

“Ono što je potrebno za rešenje ovog problema je usaglašeni napor koji dolazi sa dva različita kraja istog štapa – sa strane kompanija i sa strane ljudi koji žele da izgrade karijeru u IT-ju”, kaže Nenad. Kompanije će svakako morati sve veći deo svog profita i vremena da investiraju u razvoj novih kadrova jer to deluje kao jedino pravo dugoročno rešenje ovog problema.

S druge strane, sistemsko rešenje ovog problema bi moglo biti i povećanje kapaciteta proizvodnje kadrova u svim obrazovnim ustanovama, počevši čak od osnovne, kako dodaje Danijela. Tradicionalni sistem obrazovanja je usmeren na osposobljavanje kadrova na rešavanje postojećih problema, ne na pripremanje na uspešno savladavanje brzih promena i tehnološko unapređenje i to je nešto na čemu bi trebalo raditi. Nenad na to dodaje:

Bez napornog rada ljudi koji žele da izgrade karijeru u IT-ju ne mogu da očekuju da dobiju priliku da se priključe ovoj industriji. Mislim da je za ljude koji tek kreću da grade karijeru u IT-ju možda bolje da potraže šansu u manjim kompanijama jer one imaju dinamičnije okruženje, često je flat struktura, brže se dolazi do informacija, i tu će imati priliku da rade više različitih poslova, a i pre će morati da se uhvate u koštac sa nečim što ne znaju jer nema nikog drugog u firmi ko može da reši taj problem umesto njih.

A možda bi država, kroz smeh zaključuje Nenad, mogla d’uradi nešto.