Zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra u IT-ju - bahatost ili potreba?

Zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra u IT-ju – bahatost ili potreba?

Kada govorimo o IT sceni u Srbiji, jasno nam je da je to mala bara sa još manje 'krokodila'. Stoga se ponekad desi da neki od 'krokodila' koji su tek zaplivali dobiju posao koji možda još uvek ne zaslužuju. Ili je to samo mit? Otkrivamo u našoj analizi.

Kako se IT tržište sve brže razvija, a stručni kadar ne može u toj meri da prati tempo, bar kada je broj stručnjaka u pitanju, kompanije ponekad dođu u paradoksalnu situaciju – posla ima, ali ne i onih koji bi trebalo da ga odrade.

Tada se, kako navodi Danijela Kuzmanović, Senior Recruiter u kompaniji Seavus, javlja nezdrava konkurencija između IT kompanija. A uz to, naravno, dolaze i precenjeni kadrovi.

Pored toga, mnogi se zbog nedostatka posla odlučuju da uđu u IT vode, a kratkoročne obuke programiranja, ocenjuje Danijela, često su neadekvatne, nedovoljne i ne pripremaju za ozbiljnije bavljenje ovim poslom.

Ipak, najveća posledica prema Nenadu Mladenoviću, kreativnom direktoru i jednom od osnivača kompanije Neopix, predstavlja ogromna razlika u životnom standardu između ljudi koji rade u IT-ju i u ostalim industrijama:

Usled nedostatka kvalifikovanog IT kadra, poslodavci su često „uslovljeni“ da drže svoje ljude kao malo vode na dlanu, jer ne mogu da priušte da ih izgube. To vodi ka velikom rastu standarda, plata i beneficija koje uživaju ljudi koji rade u IT-ju, a koje nikako ne može da prati ostatak društva. A potražnja za IT uslugama biće sve veća.

Da li je onda opravdano to što neke kompanije zapošljavaju nedovoljno kvalifikovane kadrove?

Zar je važno ko je kriv?

Ako pokušavamo da uperimo prst u glavnog krivca zbog kog se ove situacije dešavaju imamo širok izbor: nesavesni kandidati, očajni HR-ovi i kompanije, neadekvatan obrazovni sistem i kao i uvek, država. Ili svi oni zajedno. Ili možda niko od njih. Danijela ocenjuje:

Promene na IT tržištu dešavaju se veoma brzo. Trenutno stanje na tržištu zaista diktira jako velika potražnja za IT kadrovima svih profila, ali ja mislim da tu nema krivca. To je prosto tržišni trend koji će moći da isprate oni koji budu umeli da adekvatno odgovore na sve zahteve tržišta u datom trenutku.

Seavus
Kada kandidate ne mogu da pronađu standardnom procedurom u Seavusu se ponekad oslanjaju na pomoć partnera koji im privremeno ustupaju adekvatne slobodne resurse.

Isto mišljenje deli i Nenad, direktnog krivca – nema. „Gotovo je nemoguće da se kadar razvija podjednakom brzinom kao i sama industrija“, kaže on. Na sve to, dodaje, sve je više tradicionalno ne-tehnoloških kompanija koje ulaze u IT, i samim tim potražnju za kvalifikovanim kadrovima i talentom nemaju samo tradicionalno tehnološke kompanije već i ogromne kompanije iz analognih industrija koje prelaze na digital.

Kako se boriti sa ovim problemom na nivou kompanije?

Nenad kaže da se i njegovoj kompaniji dešavalo da klijenti traže da se isporuči nešto za šta nisu potpuno kvalifikovani.

„Ukoliko bismo morali da biramo između te dve opcije, odbiti projekat ili rizikovati da izgubimo poverenje klijenta i naškodimo ugledu firme, uvek ćemo pre izabrati da ne prihvatimo projekat i minimizujemo rizik“, kaže on, a Danijela dodaje da je zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra zbog hitne potrebe klijenta nešto što ozbiljna IT kompanija sebi ne sme da dozvoli:

Svaka kompanija se, pre ili kasnije, suoči sa situacijom kada je pronalažanje kandidata iz nekog razloga otežano. Obično damo sve od sebe da zatvorimo traženu poziciju uz pomoć našeg internog recruitment tima i eksternih agencija, a ako to ne uspe obraćamo se partnerima sa kojima imamo razrađenu poslovnu saradnju i koji nam mogu privremeno ustupiti adekvatne slobodne resurse.

Rešenje Neopixa je saradnja sa što više komplementarnih kompanija iz Srbije čiji se kriterijumi za kvalitet usluge podudaraju sa njihovim:

Saradnja sa drugim manjim firmama nam omogućava da ispratimo različite zahteve klijenata i ne ugrozimo stabilnost i kulturu kompanije prebrzim i nepromišljenim rastom. Zajedno smo jači. Ukoliko se, pak, isti zahtevi klijenata često ponavljaju, razmotrimo da li ima smisla da uložimo u edukaciju ljudi i formiranju svojih kadrova za te oblasti.

weareneopix.com
Praksa u Neopix-u je da, ukoliko se zaposleni ne osećaju dovoljno kompetentnim, ponuđeni projekat odbiju i time minimizuju rizik.

Sistemsko rešenje problema je…

Kako održati na vodi čamac koji je bušan na više mesta? Koja je rupa najveća i koju bi prvo trebalo zapušiti?

„Ono što je potrebno za rešenje ovog problema je usaglašeni napor koji dolazi sa dva različita kraja istog štapa – sa strane kompanija i sa strane ljudi koji žele da izgrade karijeru u IT-ju“, kaže Nenad. Kompanije će svakako morati sve veći deo svog profita i vremena da investiraju u razvoj novih kadrova jer to deluje kao jedino pravo dugoročno rešenje ovog problema.

S druge strane, sistemsko rešenje ovog problema bi moglo biti i povećanje kapaciteta proizvodnje kadrova u svim obrazovnim ustanovama, počevši čak od osnovne, kako dodaje Danijela. Tradicionalni sistem obrazovanja je usmeren na osposobljavanje kadrova na rešavanje postojećih problema, ne na pripremanje na uspešno savladavanje brzih promena i tehnološko unapređenje i to je nešto na čemu bi trebalo raditi. Nenad na to dodaje:

Bez napornog rada ljudi koji žele da izgrade karijeru u IT-ju ne mogu da očekuju da dobiju priliku da se priključe ovoj industriji. Mislim da je za ljude koji tek kreću da grade karijeru u IT-ju možda bolje da potraže šansu u manjim kompanijama jer one imaju dinamičnije okruženje, često je flat struktura, brže se dolazi do informacija, i tu će imati priliku da rade više različitih poslova, a i pre će morati da se uhvate u koštac sa nečim što ne znaju jer nema nikog drugog u firmi ko može da reši taj problem umesto njih.

A možda bi država, kroz smeh zaključuje Nenad, mogla d’uradi nešto.

Ostavi komentar

    • Boca

      Boca

      29. 7. 2018. u 22:06 Odgovori

      Posao ima neku vrednost, koliko klijent zeli da ga plati, ako developer kosta vise nego sto klijent zeli da plati projekat dolazi se u situaciju da „nema ko da ga uradi“.

      Posla realno ima vise (i do 10 puta!!) nego sto je u ponudi radnih sati developera u Srbiji, novac nije osnovni problem, ko ponudi najvise novca i najbolje uslove (ili malo manje novca ali zanimljiviji projekat) dobije developera, ostali ili ostanu bez mogucnosti da se posao odradi ili rade sa under-qualified developerima pa probijaju rokove, sakate proizvod, godina popravljaju bagove.. sve u svemu kada je IT u pitanju „za te pare“ princip je cista glupost i nema veze sa realnoscu, developeri u Srbiji imaju jace plate nego developeri u Holandiji ili Nemackoj.

      • Fedja

        Fedja

        31. 7. 2018. u 17:58 Odgovori

        Ti kao da živiš u San Franciscu, a ne u Srbiji. U odnosu na prosečne plate, developer u Srbiji ima mnogo veću platu nego u Holandiji ili Nemačkoj.

        • Saša P.

          Saša P.

          5. 9. 2018. u 14:39 Odgovori

          Nije lepo na forumima ispaljivati neutemeljene i izjave koje nisu u skladu sa temom (osim ako nisi bot). Tema obradjuje problem „kvalifikovanog kadra“, a ne nivoa zarada. Ali pošto si se već dotakao teme, voleo bih da ti skrenem pažnju da u 4. industrijskoj revoluciji nije bitno gde sediš, već šta znaš i šta radiš! Uzevši u obzir da velika većina srpske „IT industrije“ radi za klijente sa tržišta na kojima se radni sat iskusnog programera (bruto) plaća $35-$50, a u Srbiji (bruto) $15-$25 mi smo daleko ispod zarada (dobrih) programera npr. u Poljskoj ili Slovačkoj, a poredjenje sa Holandijom, Nemačkom, UK ili skandinavskim zemljama nije na mestu.

        • Nikola

          Nikola

          9. 9. 2019. u 20:52 Odgovori

          Kakve veze ima gde živimo? Ljudi koji rade za prosečne platu u Srbiji rade u Srbiji, mi koji radimo u IT sektoru radim za strano tržište, pa stoga ne vidim relaciju sa prosečnim platama u Srbiji. Plata treba da bude srazmerna kvalitetu rada, a ne lokaciji odakle se kucka kod.

  1. nix

    nix

    27. 7. 2018. u 16:13 Odgovori

    Kao osoba koja je zavrsila Matematicki fakultet u Beogradu, koji godisnje izbacuje min 100 kvalitetnih programera, jako sam tuzan sto je isti u onakvom stanju. Zao mi je sto se dele subvencije stranim firmama od strane drzave, a jedna takva institucija kao sto je Matematicki fakultet je u uzasnom stanju. Verujem da postoje jos ovakvih obrazovnih institucija koje bi mogle biti obnovljene.
    Elem, slazem se sa resenjem ovog problema. Ulaganje u obrazovanje, za pocetak u trenutne (priznate) obrazovne institucije, a zatim i pravljenje novih (ali pod uslovom da pruzaju visok nivo znanja).

    • Boca

      Boca

      29. 7. 2018. u 22:02 Odgovori

      PMF izbacuje 100 kvalitetnih programera godisnje? da nije tuzno bilo bi smesno :D, kamo te srece da ih izbaci 10 🙁 … a trebalo bi da ih izbaci 500!!

      • Fedja

        Fedja

        31. 7. 2018. u 17:55 Odgovori

        Ne izbaci ni jednog kvalitetnog, kvalitet se stiče sopstvenim radom i unapređivanjem. Fakultet evenutalno može da ti da neku osnovu za to.

  2. Aleksandra

    Aleksandra

    27. 7. 2018. u 21:09 Odgovori

    Zapošljavanje nedovoljno kvalifikovanog kadra je stara praksa u Srbiji. Štancovanje „managera“ po privatnim fakultetima i školama je dovela do degradacije mnogih zanimanja i stručno i finansijski. Nadam se da takav scenario ne čeka IT sektor štancovanjem IT „stručnjaka“.

  3. Snežana Maričić

    Snežana Maričić

    28. 7. 2018. u 21:44 Odgovori

    Moja ćerka je upravo završila obuku u trajanju od šest meseci po konkursu vlade. Bila je među najboljima, sve testove prošla sa maksimumom. Kaže da je program bio oskudan, da je mogla više i brže da uči. Sada treba da im negde obezbede praksu. Ja se u to ni malo ne razumem, zanima me ima li šanse da negde radi i dalje se usavršava. Svesna sam da je za vas ona taj nekvalitetan kadar. Da li je to tako? Hvala za odgovor.

  4. Jasminka Jovanović

    Jasminka Jovanović

    28. 7. 2018. u 23:50 Odgovori

    Zahvaljujem na briljantnom osvrtu stanja u IT industriji. Iz porodične firme za proizvodnju poslovnog softvera se javljam i od 1991-e godine koračamo ovim putem kojim se redje ide i suočavamo sa najrazličitijim trendovima, problemima, situacijama… No, iza nas je naš sjajan erp i referentni korisnici, pa je to satisfakcija vredna truda

  5. Anđela

    Anđela

    5. 8. 2018. u 17:07 Odgovori

    Što volim ove koji su za slobodno tržište kad njima odgovara, a kad treba da plate u skladu sa ponudom i potražnjom, onda gunđaju.
    Da programeri ne vrede toliko koliko su plaćeni i da ne donose zaradu ili uštedu poslodavcu, poslodavci ih ne bi plaćali, već bi posao radili na drugi način na koji im se više isplati ili bi ga potpuno batalili i bavili se nečim od čega mogu da zarade.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.

Startapi i poslovanje

Najbrže rastuća evropska development agencija dolazi u Srbiju – i u startu zapošljava 20 developera

Q, zagrebačka development i dizajn agencija, na čuvenoj Deloitte Technology Fast 500 EMEA listi zauzela je 20. mesto, što je čini najbrže rastućom development agencijom u Evropi. Uskoro otvaraju i kancelariju u Srbiji, povodom toga razgovaramo sa njihovim osnivačem.

Kultura 2.0

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.

Startapi i poslovanje

Srpski Hunch postao deo ekskluzivnog ‘ad-tech’ programa koji organizuje Google

Beogradski startap Hunch koji razvija SaaS rešenje za automatizaciju digitalnog oglašavanja, postao je deo programa kompanije Google namenjenog startapima iz oblasti marketinga. O tome šta to znači za njihovo dalje poslovanje, za Netokraciju objašnjava CEO ovog startapa.