Četiri pitanja o digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća

Pre petnaestak godina retko koja kompanija je imala svoj web sajt ili aktivno koristila e-mail. Pre dvadesetak godina mali broj radnih mesta bio je opremljen računarima. Danas je, pak, poslovanje nezamislivo bez neke od ove tri navedene stavke, kaže u razgovoru za Netokraciju Senad Kulenović, konsultant za digitalnu transformaciju.

„Kompanije su uspešno prilagodile svoje interne poslovne modele i način komunikacije, a mišljenja sam da su mala i srednja preduzeća u Srbiji spremna za dalju digitalnu transformaciju. Međutim, mnogi od njih ili nisu čuli za ovaj pojam ili ih on zbunjuje – vlasnici jednostavno nisu sigurni šta to u stvari znači”, dodaje on.

To je jedan od razloga zašto se Societe Generale banka odlučila da svoj konkurs Generator ovaj put posveti digitalnoj transformaciji MSP sektora.

Generator 2.0 nastoji da pomogne malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima registrovanim u Srbiji da digitalizuju svoje poslovanje, a trenutno se od 116 prijavljenih bira 20 polufinalista koji će proći u sledeći krug takmičenja u kojem će se održati kreativne radionice koje će biti polazna tačka za prilagođavanje njihovog biznisa zahtevima digitalne ekonomije. Tri finalna pobednika konkursa osvojiće digitalnu transformaciju njihovog poslovanja.

Međutim, ostaje pitanje od milion dolara – kako pristupiti digitalizaciji, odakle zapravo krenuti? Da li to znači nabavka opreme, kupovina programa, reorganizacija kadra ili nešto sasvim drugo? Koliko uopšte košta ta transformacija i šta se njom dobija? Da li je benefit uočljiv istog trena ili na duge staze?

Da li novčani i ljudski resursi MSP mogu da podnesu digitalizaciju i biznis transformaciju?

Senad: Svaka transformacija poslovanja, pa tako i digitalna transformacija, ima svoju troškovnu dimenziju. Imajući iskustva u vođenju projekata digitalne transformacije u sedam industrija, u četiri zemlje i 16 kompanije, sa sigurnošću mogu da kažem da uvek postoje neke linije troška u postojećem poslovanju koje nisu neophodne.

Digitalna transformacija se može delom finansirati iz postojećeg poslovnog modela, bez dodatnog troška. Dosadašnje iskustvo mi govori da se veći deo transformacije u prve dve godine većim delom može finansirati iz postojećeg poslovanja – kako po pitanju tehnologije, tako i po pitanju dovođenja ljudi s potrebni digitalnim znanjima i veštinama.

Dodatno, mogu se koristiti razni fondovi i programi za podizanje efikasnosti i konkurentnosti. Ima primera prekograničnih fondova, finansiranih od Kraljevine Norveške ili pred pristupnih fondova EU koji se potencijalno mogu iskoristiti i za finansiranje digitalne transformacije.

Na kraju, uvek postoji mogućnost da kompanija jedan deo dobiti alocira na razvoj budućeg poslovanja putem digitalne transformacije.

Koji su to potencijalni izazovi sa kojima se mali biznisi mogu suočiti na tom putu? Čega bi trebalo da se paze ukoliko do sada nisu imali dodira sa tehnologijom?

Senad: Najveći izazovi su ljudske prirode. Tehnologija je katalizator poslovanja, nju kupujemo i koristimo da bismo radili brže, jednostavnije i efikasnije. Sama tehnologija više nije toliko skupa ali, da ne bude zabune, kvalitetna i dugoročna rešenja imaju svoju cenu ali sama cena i mogućnost izbora više nisu nepremostiva prepreka.

No, najveći izazov je integracija novih digitalnih alata u poslovanje, posebno iz aspekta znanja i veština koje imaju trenutni zaposleni. Slikovito rečeno, ako kupite helikopter treba da znate da ga vozite, inače predstavlja samo trošak i frustraciju. Potencijalno i smrtonosnu zamku ako baš ne znate da ga vozite.

Slično je i s digitalnim alatima – možete kupiti nešto što vam zaista treba i donosi vam korist u poslovanju, no ako nemate ljude koji to znaju da koriste, imate samo trošak.

Dodatno, presudno je da vlasnici ili uprave imaju jasnu sliku šta žele da postignu digitalnom transformacijom. Ukoliko se kupe digitalni alati i platforme, bez jasne slike šta se njima želi postići, tada će transformacija biti neuspešna. Ljudi su presudno važni u digitalnoj transformaciji, i zaposleni, a još više vlasnici.

Koji je prvi korak za sve one koji tek započinju sa ovim procesom, bez obzira na vrstu biznisa?

Senad: Prvi korak je da vlasnici odvoje dan, dva za razmišljanje o budućnosti i na koji način mogu pripremiti svoju kompaniju. Većina nas u svakodnevnom poslu fokusirana je na rešavanje trenutnih izazova na nedeljnom, mesečnom ili kvartalnom nivou. Tako i vlasnici često nemaju vremena za razmišljanje na koji način bi se trebalo pripremiti za budućnost koja će nesumnjivo biti digitalnija nego danas.

Ukoliko dođu do zaključka da će njihova industrija izgledati drugačije nego što sada izgleda, da će konkurencija biti agresivnija i digitalizovanija, da će korisničke navike i očekivanja biti drugačiji nego danas, onda je vreme da počnu sa ubrzanim prilagođavanjem svoje kompanije na novu, digitalnu ekonomiju.

Nijedna promena poslovnog modela nije niti jednostavna niti brza i lagana. Ukoliko želite da budete konkurentni za tri godine vreme je da se sa digitalnom transformacijom počne već danas.

Šta mogu očekivati polufinalisti i tri pobednička tima na Generator 2.0 konkursu?

Polufinaliste Generator 2.0 konkursa, kako dodaju predstavnici Societe Generale banke, očekuju kreativne radionice gde će sa timom stručnjaka raditi na definisanju daljeg pravca njihovog poslovanja, prepoznavanju novih poslovnih prilika i sticanju različitih veština potrebnih za razvoj biznisa u digitalnoj ekonomiji. “Takođe, tih 20 učesnika dobiće video materijal koji će moći da koriste za potrebe promocije svog preduzeća, medijsku promociju i biznis paket u banci bez naknada u trajanju od godinu dana”, dodaju oni.

Faza glasanja koja sledi nakon radionica biće prilika da jedan od polufinalista direktno osvoji jednu od tri glavne nagrade, a nakon toga stručni žiri će odabrati i 10 finalista koji će se predstaviti javnosti na završnom događaju gde će biti odabrano još dva preduzeća koja će osvojiti digitalnu transformaciju.

Sa druge strane, dodaju tri pobednička tima očekuje rad sa timom transformatora koji će im pružiti konsultantsku podršku u analizi postojećeg stanja njihovog biznisa na osnovu koje će se kreirati set preporuka sa akcionim planom kako da svoje poslovanje transformišu korišćenjem digitalnih tehnologija. Na osnovu ove strategije digitalne transformacije, svaki biznis dobiće implementaciju jedne od predloženih preporuka u vrednosti do 5.000 evra, marketinški preobražaj i medijsku kampanju, zaključuju organizatori konkursa.