Dajte učesnicima hakatona 48 sati i dobićete ideje za digitalizaciju ‘plastike’ – tržišta platnih kartica

Krovna tema Digitalizacija plastike, okupila je tokom prošlog vikenda četrdesetak ljudi podeljenih u 12 timova sa jednim ciljem – naći najbolje rešenje za neki od aktuelnih  problema u modernom bankarstvu. Tri najbolje inovacije za povećanje korišćenja platnih kartica, unapređenje korisničkog iskustva i omogućavanje korisnicima da daju svoj input za poboljšanje proizvoda, procesa i sl. (razvijane uz pomoć domenskih eksperata u oblasti bankarstva i kartičarstva), nagrađene su fondom od pet hiljada evra i mogućnošću daljeg razvoja rešenja u saradnji sa kompanijama koje su organizovale hakaton.

Međutim, kada se utisci slegnu, ne možemo a da se ne zapitamo kako se ideje koje imaju potencijal za globalnu primenu realizuju za svega dva dana i to pod velikim pritiskom, u društvu koje još uvek nije u potpunosti digitalno opismenjeno, pogotovo kada uslov za takmičenje nije ekspertsko poznavanje finansijskog sektora?

“Iako mi kao država i okruženje zaostajemo za naprednijim zemljama u smislu cashless society, ljudi koji učestvuju na hakatonu su svakako napredniji u odnosu na neki prosek kada govorimo o ovom sektoru”, kaže Dušan Vukanović, Innovation and Business Development Manager u ICT Hub-u.

“Međutim, i njima je potrebno dosta saveta i stručne podrške mentora da razumeju mehaniku kartice, šta kartica jeste, a šta nije, i bilo bi idealno da smo par nedelja pred hakaton znali ko su timovi i da smo  sa njima više radili na edukaciji, ali tada bismo možda izgubili najbitniju stvar – njihov out of the box pogled”.

Najbolji sistem rada

Mnogi na hakaton dođu sa jednom idejom ali je, nakon što čuju konkretne teme, brzo odbace i svoj kreativni proces počnu iz početka. Neki od njih samo razgovaraju o tome, neki napišu sve probleme, opredele se za rešenje jednog i na tome rade, dok drugi više početnih ideja spoje u jednu i nastoje da je što više pojednostave.

Kako kažu, tridesetak posto njih redovno se pojavljuje na hakatonima, te se prilično izveštilo u radu pod pritiskom i spavanju četiri, pet sati na lazy bag-ovima. To obično lakše pada mladim, ali nakon nekoliko sati svi pronađu sistem koji funkcioniše za njihov tim.

“Na sve ove nelagodne uslove se navikneš zbog činjenice da je hakaton u suštini prilika da razmišljaš o nekim novim rešenjima, da čuješ tuđe ideje, i da se, u krajnjem slučaju, dobije neka nagrada”, kažu momci iz APF tima, osamnaestogodišnjaci koji se programiranjem bave od šestog razreda i već imaju developerske poslove.

Ovo je, u suštini odlična tema i naša ideja je zapravo potekla iz realnog problema. Naime, dosta ljudi ima problem sa organizacijom finansija – pišu ih na papirima, dele po kovertama i to na kraju obično ispadne potpuni nered. Kroz razgovor sa mentorima rešili smo da spojimo više ideja i da to na kraju ispadne neki pametni asistent, koji će pratiti na šta trošite pare i koji će na kraju sam to raditi. U suštini, on će vam davati preporuke, nadgledati na šta trošite novac i savetovati gde možete da ga trošite manje.

Pored njihovog, i druga rešenja koja pokrivaju oblasti poput mikro crowdfunding-a, C2C finansijskih inovacija i slično u toku procesa kreiranja dobijala su feedback mentore, a Kristobal Alonso, CEO Startup Wise Guys, jednog od najvećih evropskih akceleratora, učesnicima je pomagao u pripremi za pitch, sa posebnim osvrtom na predstvaljanje ideje pred investitorima.

Shvatanje finansijskih potreba – na ličnom primeru

Iako mnogima koncept predstavljanja ideje pred žirijem nije nepoznat, pojedini timovi, uključujući i drugoplasirani SockLock, nisu imali značajan uvid u finansijski sektor što, kako su organizatori i predvideli, nije predstavljao preveliki problem – već mogućnost da se problemi sagledaju iz drugog ugla.

Nemanja Granić, jedan od učesnika, kaže da su pre prijave bili svesni da organizatori hakatona neće dati preterano stručnu temu jer oni imaju ljude koji se u to razumeju, te automatski poseduju sva rešenja koja mogu da osmisle ti stručnjaci:

Njima je zato potreban neko drugi, neko poput učesnika hakatona, koji će biti u stanju da zbog toga što nije u temi osmisli rešenje koje je netipično. Naravno, mentori su tu da te navedu da shvatiš da je tvoja pretpostavka pogrešna i zato smo mi našu ideju menjali tri puta.

Ana Barbul, predstavnica tima PayTen, deli mišljenje sa Nemanjom – iako ona i članovi njenog tima dolaze iz fintech oblasti. Ipak, bez obzira na stručnost, mentorska podrška uvek znači, a ključ je, prema njenom mišljenju, u dobroj organizaciji timova: jasna podela odgovornosti i zadataka najbolja su taktika protiv najvećeg neprijatelja – vremena.

Kada imaš samo 24 sata, dodaje Nemanja, to je užasno jer poslednjih pet sati psuješ svaki bug koji ti iskoči zato što nemaš vremena za gubljenje. “Ovo je mnogo ležernije, omogućava bolje ideje, bolje proizvode i imaš 48 sati da sve pripremiš i proveriš”, zaključuje on.

Hakatoni rađaju ideje, a ideje – proizvode?

Uspona i padova, uprkos svemu, uvek ima, kao i nespavanja, umora i povremenog nedostatka motivacije, kažu momci iz tima Redz, pobedničkog tima koji je za svoju ideju osvojio dve i po hiljade evra. “U jednom trenutku mislili smo da batalimo sve, izletimo napolje, verovatno kao i svaka druga ekipa, ali drugi članovi time te motivišu da ostaneš i tako na smenu”, kažu oni.

Ovi studenti računarstva i ekonomije osmislili su najbolju ideju – aplikaciju koja omogućuje bilo kom fizičkom licu da prebaci novac sa kartice na karticu bilo kom drugom fizičkom licu u istom trenutku, a da transakcija dolazi iz bilo koje banke:

Budući da dvojica od nas dolaze iz finansijskog sektora bili smo prilično upućeni u izazove sa kojima se suočava, odabrali smo problem i potrudili se da rešimo jedan njegov mali deo. Sam naziv i tema Digitalizacija plastike je toliko opširna da pre početka hakatona nismo mogli da dođemo do neke konkretne ideje i sve smo osmislili u prvim satima hakatona.

Na kraju, kako je na dodeli nagrada zaključio Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora Societe Generale banke, hakatoni rađaju ideje, a ideje menjaju društvo i ljude na bolje. “Zato su učesnici alat koji će promeniti našu zemlju i napraviti državu u kojoj svi mi želimo da živimo”, zaključuje on. A ako se takve ideje rađaju za dva dana, nebo je granica ako njihovi kreatori za dalje usavršavanje svoje inovaciji pronađu adekvatne partnere.