Od nepoznate reči do najjačeg IT sektora: Kako se Blockchain razvijao u Srbiji?

Od nepoznate reči do najjačeg IT sektora: Kako se Blockchain razvijao u Srbiji?

Kada su u maju ove godine objavljeni rezultati Startap Genome istraživanja, mnogi od nas ostali su začuđeni nad činjenicom da se Srbija našla u top 5 zemalja po broju blockchain developera na svetu. U ovom tekstu vraćamo se u prošlost, kada je ta zajednica bila tek na začetku sa ciljem da odgovorimo na pitanje - kako je do toga došlo?

Za blockchain tehnologiju većina ljudi čula je kada su kriptovalute postale mainstream i kada je o njima krenulo da se priča u medijima. Tada, 2009. godine, glavni akcenat bio je na rudarenju tj. izvlačenju kriptovaluta uz pomoć računara velike snage. Od tog trenutka, prošlo je poprilično vremena pre nego što se stručna javnost zapitala šta je zapravo blockchain i kako ga možemo koristiti.

Odgovor je bio toliko revolucionaran da su usledili brojni uspešni i neuspešni pokušaji da se ova tehnologija primeni u sferama sa kojima, na prvi pogled, nema nikakvog dodira – poput telekomunikacija, zdravstva, nekretnina, finansija i drugih.

Svi ti pokušaji, pak, kao da su doveli do toga da blockchain postane toliko čest pojam (pa čak i prečest u pojedinim krugovima) da više nismo znali kako da odgovorimo na pitanje ko o ovoj oblasti može da govori sa autoritetom – kako na stranom, tako i na domaćem tržištu.

U tekstu koji sledi, a sa sagovornicima koji predstavljaju svojevrsne „veterane“ u oblasti blockchain razvoja, vraćamo se par godina unazad – u 2016. godinu kada blockchain zajednica u Srbiji nastaje i kada entuzijasti postaju blockchain developeri. Sve to sa ciljem da doprinesemo budućem razvoju ove tehnologije koja je, sudeći po Startup Genome istraživanju, pored gaming-a jedan od najjačih podsektora srpskog IT-ja.

Kada je blockchain počeo da se razvija u Srbiji?

„Nakon malo istraživanja većini developera postalo je jasno da kriptovalute nisu jedina niti najkorisnija primena ovakve tehnologije“, započinje Mladen Tušup, Software Team Leader u kompaniji Blinking koja se, dodaje, može smatrati early adopter-om ove tehnologije na našim prostorima:

Učenje aspekata blockchain-a, počevši od njegove distributivne prirode, preko nepromenljivosti podataka upisanih u knjigu transakcija, do pisanja samog programskog koda za mene i, pretpostavljam, za većinu drugih developera, bilo je poprilično interesantno jer se sticao utisak da svakodnevno nastaje neko novo rešenje ili varijacija postojećeg.

To, priznaje Tušup, jeste bilo teže od učenja nekih od tradicionalnih tehnologija jer je tehnička dokumentacija za konkretne projekte bila oskudna, te je bilo potrebno spustiti se na nivo izvornog koda određenog rešenja ili biblioteke, kako bi se razumela suština.

Branislav Jovanović
Budući da je razvoj blockchain tehnologije prilika da se sustigne svetska tehnološka scena, važno je prepoznati ko su eksperti u ovoj tehnologiji, navodi Mladen.

Upravo zato upoznavanje sa tada potpuno novom tehnologijom bio je proces koji se sastojao od puno čitanja, puno eksperimenata i grešaka, a ponajviše od primene prethodnih znanja u jednom novom tehnološkom okruženju, dodaje Miloš Milovanović, osnivač i COO ove kompanije.

Ozbiljan skok u interesovanju u Srbiji krenuo je 2016. i 2017. godine i tada je, kaže Miloš, zajednica u Srbiji videla potencijal da se preskoči jedna generacija tehnoloških sistema i ubrzano sustigne svetska scena. Od tog trenutka, dodaje njegov kolega, svedočimo o velikom broju kompanija koje se osnivaju sa ciljem da pruže blockchain rešenja za razna (uglavnom postojeća) biznis rešenja.

Naglu ekspanziju i veću pažnju ova tehnologija u domaćoj javnosti doživela je pogotovo u poslednjih godinu dana, što je prilično interesantno budući da u implementaciji većine stvari iz sveta kaskamo. Ali, to nije slučaj sa blockchain-om. Mladen dodaje:

Blockchain je danas “buzzword”, ljudi ga koriste u raznim prilikama, naravno i u nekim koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa samom tehnologijom i njenom primenom. Popularnost dolazi i sa lošom stranom, gde imamo primer kompanije sokova koja je dodala reč “blockchain” u svoj naziv i posvedočila porastu svojih akcija od preko 200%. Zato je izazovno filtrirati ovakve događaje i posvetiti pažnju samo onim koji je stvarno zaslužuju.

Kako se postaje blockchain developer?

„Budući da govorimo o tehnologiji koja u osnovi podrazumeva distributivnost, onaj ko kaže da iz inženjerskog ugla poznaje ovu tehnologiju mora da bude sposoban da radi i u vertikalnom i u horizontalnom tehnološkom steku – što podrazumeva poznavanje računarskih mreža, protokola, tipova komunikacije, načina sinhronizacije a poseban je akcenat na tehnikama zaštite računarskih sistema“, objašnjava Milovanović za Netokraciju.

„Nije dovoljno samo da dopišeš blockchain developer pored mnogih drugih svojih sposobnosti na Linkedinu“, dodaje on kroz smeh.

Šta je onda potrebno kako bi li neko postao blockchain developer? Tušup objašnjava:

Prvo je potrebno razumeti suštinu tehnologije – kako je nastala, razlog zašto je nastala, koje to probleme rešava i na koji način, zašto je to bolje ili lošije od postojećeg. Takođe je potrebno sagledati mogućnosti koje pruža, kao i tržišta koje može da izmeni iz korena ili da kreira potpuno nova. Pošto već sada postoji dosta projekata i rešenja zasnovanih na blockchain-u, potrebno je istražiti ona koja nas konkretno interesuju.

Ulazeći dublje u suštinu tih pojedinačnih blockchain platformi, uče se stvari poput toga ko su učesnici u sistemu (da li je privatna mreža ili javna), kako se podaci razmenjuju i čuvaju, kako se osigurava transparentnost i sigurnost mreže i drugo. Smatram da tek nakon poznavanja ovih stavki ima smisla upuštati se u sam razvoj i programiranje. Programi koji se izvršavaju unutar ove mreže, takozvani pametni ugovori, nisu ništa drugo nego programerski kod.

Branislav Jovanović
Razgovarajući o blockchain tehnologiji i njenoj primeni, Ivana i Mladen uputili su nas u konkretne primere u kojima razmena digitalnih aseta ima dalekosežne posledice – kako na kupce i prodavce, tako i na čitav proces trgovine.

Dosta platformi, dodaje Mladen, već nudi mogućnost pisanja datog koda u nekim od najpopularnijih postojećih programskih jezika današnjice – poput Java-e, Golang-a ili Javascript-a što olakšava situaciju i ne zahteva poznavanje nekog novog programskog jezika za bavljenje blockchain razvojem. Ali, poznavanje arhitekture i pojedinosti tehnologije su preduslov jer direktno uranjanje u kod neće imati mnogo smisla bez razumevanja šire slike, ocenjuje on.

Međutim, kao i za učenje svih novih stvari, pre svega je potrebno interesovanje i želja da se nove ideje prihvate i razumeju, što je neophodno uz znanje programskih jezika i razumevanje distribuiranih sistema i kriptografije koji predstavljaju osnov blockchain sistema, dodaje njihova koleginica Ivana Jovičić, Blockchain Developer u kompaniji Blinking i jedna od malobrojnih devojaka koje se bave razvojem ove vrste tehnologije na našim prostorima. Mnogi bi rekli i jedina devojka u svetu blockchain-a u Srbiji.

Kako se specijalizovati za ovu tehnologiju?

Kada je (i zašto) broj ovih developera u Srbiji počeo da se povećava – toliko da smo na globalnoj mapi peta država po broju blockchain developera? Miloš objašnjava:

Ljudi sa ovih prostora su nadareni za specifične oblasti informacionih tehnologija koje se koriste u blockchain sistemima. To su, pre svega, tehnike zaštite računarskih sistema, kriptografija kao i specifične oblasti računarskih mreža. Smatram da je jedan od razloga i to što su se za ovu oblast podjednako zainteresovala i privreda i akademija – ja kao profesor na Univerzitetu u Beogradu držim nekoliko predmeta vezanih za blockchain tehnologije.

Dakle, za postavljanje Srbije na mapu tehnološkog sveta i po pitanju blockchain-a i po pitanju drugih tehnologija nije se došlo preko noći. „Tu su pomenuti fakulteti, kao i razne škole i programi koji nude kvalitetne kurikulume i uvode našu zajednicu u svet tehnologije. Na taj način stvaraju dobru, zdravu osnovu za dalje profesionalno usavršavanje„, dodaje Mladen i kaže:

Sa druge strane, država takođe zaslužuje zasluge, uvođenjem određenih informatičkih predmeta još u osnovnim školama, raznim programima i konkursima podrške za startape i mlade kompanije, kao i ulaganjem u digitalizaciju.

Pa ipak, saglasni su naši sagovornici, najviše zasluga ide stručnim ljudima i inovatorima koji su rano prepoznali potencijal tehnologije, a koji vode blockchain kompanije i direktno doprinose broju ljudi koji se bave tehnologijom.

Branislav Jovanović
Ova tehnologija kod nas se izučava i na fakultetima, što je vrlo važno za dalji razvoj zajednice, ističe Miloš koji je ujedno i profesor na beogradskom FON-u.

I kompanije se, kao i ljudi, plaše rizika

„Pravilo kaže da je najbitnije probiti branu na jednom ili dva mesta i da će bujica uraditi ostalo. Ako to primenimo na blockchain tehnologiju u Srbiji, jasno je da mi sad bušimo prvu rupu“, naglašava Ivana za Netokraciju.

Izazovi koji se nalaze pred zajednicom, međutim, jesu višestruki.

Da bi rešenja razvijena na blockchain-u zaista zaživela, objašnjava Ivana, neophodno je da budu usklađena sa pravnim regulativama, ali je proces izmene i unapređenja ustaljenih zakona i pravila koji su u skladu sa tradicionalnim načinima poslovanja – prilično dugotrajan.

Tu veliku ulogu mogu igrati razne konferencije i događaji kroz koji se donosioci odluka i javnost mogu upoznati sa ovom tehnologijom. „Potrebno je da zajednica usko sarađuje sa pravnicima i državom, kako bi se napravio što bolji pravni okvir za ovu tehnologiju, ali i uklonile određene prepreke njenoj implementaciji u konkretnim slučajevima“, dodaje Mladen.

Zakonodavstvo, pak, svakako nije jedina kočnica: poprilično bitan faktor su i ljudi, posebno kada imaju averziju prema promenama. Tušup objašnjava:

Kompanije, poput ljudi, vole izvesnost, sigurnost i limitiranje rizika. Ulaganje u bilo koju novu tehnologiju, naravno, predstavlja rizik i dok ne shvate da je odnos rizik/dobit isplativ za njih, prave implementacije blockchain-a neće biti.

Drugi problem jeste jednostavno nerazumevanje tehnologije i njenih potencijala i oblasti primena.

Zato, dodaje Milovanović, i dalje željno isčekujemo trenutak kada će se nešto prelomiti u glavama donosioca odluka i kada će blockchain postati tehnologija koja će biti uvedena u sve poslovne procese.

Šta očekuje zajednicu u narednom periodu?

„Pred nama su prvi prodori tehnologije pre svega u finansijskom tržištu. Kada se blockchain dokaže i zajednica će se širiti. Za to je, naravno, potrebno i uvoditi blockchain u nastavne kurikulume pre svega na univerzitetima“, ističe Miloš.

Osim toga, osnivanje novih kompanija i pridruživanje regionalnim i svetskim blockchain zajednicama svakako je jedan od narednih koraka koji će dodatno učvrstiti poziciju Srbije na svetskoj mapi, kaže Mladen.

Međutim, saglasni su naši sagovornici, imperativ zajednice kao i svih njenih članova (od programera do direktora kompanija) treba da bude zajednički rad sa državom i donosiocima odluka kako bi se uklonile postojeće prepreke za implementaciju na višem nivou.

Uprkos tome, interesovanje za ovu tehnologiju raste iz dana u dan, kaže Ivana, tako da se perspektivna budućnost blockchain-a gotovo i ne dovodi u pitanje:

Neki od slučajeva korišćenja su već implementirani, neki su i dalje samo ideje koje tek treba da se realizuju, a to će dovesti do povećanja zajednice kako iz ugla većeg broja korisnika, tako i iz ugla većeg broja developera.

Takođe, izvesno je da će se razvijati novi pristupi i metodologije kreiranja blockchain rešenja i da će sama tehnologija dodatno da se razvija i napreduje. Kako izrađeni blockchain sistemi budu sve prihvaćeniji, kompanije će biti spremnije da svoje tradicionalne sisteme zamene njima jer će napredovati i proces integracije u postojeće poslovne sisteme i procese.

Branislav Jovanović
Blinking sa ponosom ističe rad Ivane Jovičić kao jedne od retkih devojaka koja se bavi blockchain razvojem u Srbiji, a koja se za tehnologiju zainteresovala za vreme studija.

Blockchain će napraviti budućnost poslovanja onakvom kakva i treba da bude, dodaje Mladen – pod kontrolom korisnika, bez posrednika, odakle god i kad god, preko bilo kog uređaja, u realnom vremenu. „Recimo, ono na čemu mi radimo u Blinking-u je kreiranje verifikovanog digitalnog identiteta korisnika, kojim on može upravljati, biti u kontroli nad svojim podacima, kao i koristiti taj identitet za širok dijapazon usluga, online ili uživo, što je danas goruća tema zbog svih skandala i pronevera vezanih za korisničke podatke i njihovo skladištenje“, kaže on.

Budućnost je, složni su naši sagovornici, i u Internet plaćanjima, instantnim, bez posrednika. Da bi do toga došlo ogroman broj trenutnih kriptovalutnih projekata moraće da nestane ne bi li se iskristalisali oni sa stvarim vrednostima. „Upravo zato što će većina informacija javne uprave o osobama, kao što su kreditna istorija i platežna sposobnost, biti sačuvane u  nepromenjivim transakcijama, proces kupovine će biti mnogo kraći, izražen u minutima“, ocenjuje Tušup.

Jedna od najbitnijih stvari da bi se to zaista i desilo jeste primena ove tehnologije tamo gde to ima smisla i fokus na uspešnu implementaciju. „To su, pre svega, teški sistemi, koji benefite donose velikim institucijama, državama, bankarskom sektoru, zdravstvenom sektoru i slično. Zato i uvođenje tehnologije ide sporo – ovo je pre svega maraton, tek smo krenuli, pronašli smo tempo i na nama je da sada istrčimo trku“, zaključuje Miloš.

Pisanje i objavljivanje ovog teksta omogućila je kompanija Blinking.

Ostavi komentar

  1. veljko

    veljko

    5. 7. 2019. u 09:34 Odgovori

    Odličan članak. Moram da dodam da ce potencijalno baš država biti ta koja će kočiti ovakve projekte. Razlog je to što dobro znaju da je jedna od glavnih ideja uvodjenje blockchaina u glasački sistem. Kako ce onda glasati naši pokojni bake i deke ?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.