Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Stručna javnost imala je priliku da čuje nešto više o slučaju Kembridž analitike od nekadašnjeg rukovodioca istraživanja ove firme Mihajla Popeskua, u okviru panela Big data: resurs društva ili elita, koji je održan 20. decembra u ICT Hub-u. Pored njega Mirko Savić, Jelisaveta Petrović i ja imali smo priliku da razgovaramo na ovu temu. Panel je organizovala Laboratorija za digitalnu sociometriju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Strožija regulativa pomenuta je kao rešenje za zaštitu podataka. Zbog čega ova ideja izlazi van okvira modernog društva kome pripadamo?

Šta to beše Kembridž analitika?

Prvo bih objasnio kako je Kembridž analitika dospela u epicentar medijske pažnje. Kristofer Vajli uzbunio je javnost u martu 2018. tvrdnjom da je Aleksandar Kogan sa Univerziteta u Kembridžu prodao podatke više desetina miliona korisnika Fejsbuka Kembridž analitici.

Kogan je to uradio kao što smo mogli svi mi koji posedujemo bazične programerske veštine. Napravio je Fejsbuk aplikaciju i verovatno nije očekivao da će dobiti podatke prijatelja onih koji su učestvovali u njegovoj anketi o tipovima ličnosti. To znači da je bilo potrebno učešće oko 15 hiljada osoba da bi dobio podatke sa ogromnog broja profila.

Zašto je Vajlijeva dojava bila atraktivna za medije? Dobili smo temu koja prodaje novine. Veliki deo javnosti veruje u Velikog brata. Sada imamo njegovo ime. To je Kembridž analitika.

Istovremeno, deo političke elite se uplašio. Tramp je neočekivano pobedio na predsedničkim izborima. U ovoj kampanji učestvovala je Kembridž analitika. Mihajlo kaže da je segmentacija glasača zasnovana na klasičnoj anketi odigrala glavnu ulogu tokom Trampove kampanje u kojoj su targetirani neodlučni birači u odlučujućim američkim državama. Paranoja da će onaj ko ima podatke uticati na izborne rezultate možda je bila glavni okidač da Evropska unija donese GDPR ali i da SAD rekordno kazni Fejsbuk.

Fejsbukov poslovni model se u velikoj meri zasniva na podacima. Američke vlasti izvršile su pritisak na Fejsbuk kako bi promenio način na koji sa ophodi sa podacima. Teško je reći ko će pobediti u okršaju oko kontrole podataka. Neki kažu da je kazna od 5 milijardi dolara pobeda za Fejsbuk, jer se u okviru nje ne navodi šta je konkretno potrebno promeniti.

Sa druge strane okeana Evropska unija donosi GDPR. Set propisa namenjen zaštiti ličnih podataka građana EU uopšteno je napisan i težak za razumevanje. Pored obaveze da svaka organizacija ima službenika zaduženog za zaštitu podataka o ličnosti, malo je poznato postojanje legitimnog interesa. Ovo je način da kompanije pravdaju svoje postupanje u slučaju da vrše obradu ličnih podataka za koje je malo verovatno da će dobiti saglasnost. To znači da je moguće ciljano reklamiranje i segmentacija tržišta. Kompanija koja se poziva na legitmni interes treba da pokaže da njeno korišćenje podataka ne zadire u u privatnost pojedinca.

Marketing i GDPR

Još jedna uočljiva posledica GDPR-a je pop up koji iskače kada pristupamo nekom sajtu. On nas pita da se saglasimo da podelimo informacije sa sajtom. Svi, uglavnom, prihvatimo uslove korišćenja bez čitanja. Uprkos tome, kolačići su mnogostruko značajnji u agregaciji našeg digitalnog otiska, kaže Mihajlo. Postoje sajtovi koji trguju takvim informacijama. Oni su moćniji nego što možemo da zamislimo. I to je sve legalno.

Povrh svega, korisno je napomenuti da su istraživanja Kosinskog pokazala da su dovoljni javni podaci kako bi se izvršila napredna segmentacija tržišta. Ona uglavnom podrazumeva razvrstavanje na introvertne i ekstrovertne osobe kao dva osnovna tipa ličnosti. Posle toga im se šalju više ili manje dinamične poruke – u zavisnosti od toga ko je koji tip.

Možda vas ovakva rešenja GDPR-a iznenađuju kao i činjenica da se segmentacija potrošača radila mnogo pre nego što su veliki podaci postali aktuelni. Razvrstavanje po tipovima ličnosti ili na osnovu interesovanja je regularna marketinška praksa.

Povezivanje proizvoda sa ljudskim potrebama, kao na primer automobila sa atraktivnom devojkom ili piva sa druženjem je prisutno od samog početka reklamiranja. To bi moglo da se okarakteriše kao manipulacija. Istina, ona koju retko primećujemo, iako je vidimo na svakom koraku.

Marketing je u srcu potrošačkog društva. Zahvaljujući njemu ljudi kupuju mnogo više od onoga koliko im je potrebno. Većina pokušava da zadovolji svoje psihološke potrebe potrošnjom, što je nemoguće. Ovo za posledicu ima rastuće nezadovoljstvo, a potom i proteste, čak i u razvijenim zapadnim društvima. Zabranjivanje sofisticiranog reklamiranja u eri kada sve veći broj ljudi koristi mobilne platforme bio bi direktan udarac potrošačkom društvu u kome živimo.

Navedena rešenja GDPR-a su logična, bar do nalaženja nekog boljeg vida socijalnog inženjeringa. Ta alternativa bi bila društvo koje će izostaviti novac i potrošnju kao osnovne vrednosti. Do tada, jedino rešenje koje vidim jeste obrazovanje – i to na svim nivoima školovanja. Kursevi medijske pismenosti u kojima se do detalja uči kako marketing utiče na nas najbolji su način za srećnije društvo sa višim nivoom demokratskog kapaciteta.

Rešenje je u medijskoj pismenosti

Korišćenjem velikih podataka takođe možemo da saznamo kako mediji i marketing utiču na nas, ali i kako da unapredimo društvo. Naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.

Fokusirali smo se na obradu jednog segmenta koji se odnosi na medije sa prvenstvenim ciljem da ukažemo na razliku između medijske slike i onoga što se stvarno dešava u društvu. U pitanju je kreiranje metodologije za izračunavanje Indeksa medijske distorzije kao i njegovo automatizovano prikazivanje na grafikonima za različite zemlje. Ideja da mediji budu odraz društva u ogledalu ugrožena je željom za profitom privatnih medija ali i uticajem iz ekonomskih i političkih centara moći.

Kao što možemo negativno da utičemo na društvo putem medija, isto tako možemo da napravimo pozitivnu razliku. Cilj je da mediji realističnije odslikavaju društvenu realnost. To je njihova uloga, naročito kada imamo u vidu javni servis.

Navešću par primera preliminarnih rezultata naših istraživanja. Ukoliko mediji potenciraju pozitivne priče o uspehu pojedinaca ili kompanija mogu poslužiti kao primer i inspiracija drugim ljudima, što će uticati na smanjenje negativnih osećanja među korisnicima medija. Zatim, pozitivna osećanja u medijima povezana su sa porastom objava o porodici među građanima. Druga istraživanja govore da je porodica povezana sa srećom.

Uspostavljanje Indeksa medijske distorzije koji bi u realnom vremenu merio sociometrijske parametre, što bi bilo prikazano na onlajn, može da bude pokretač za edukativne inicijative sa ciljem da se građani uče kritičkom korišćenju medija tako što će prepoznati manipulacije.

Drugi uticaj koji možemo da ostvarimo je ukazivanje novinarima kako oni kroz svoj posao utiču na društvo da bi bili svesni svoje odgovornosti, mogućnosti unapređenja svog rada ali i realističnijeg izveštavanja.

Na kraju, donosioci zakona su ti kojima bi sociometrijski nalazi uticaja medija na društvo bili od koristi za usmeravanje legislative koja uređuje medijski prostor.