Srbija u evropskom tech ekosistemu – zašto su investicije male i gde se zapravo nalazimo?

Reč je o sektoru koji generiše oko petnaest procenata ukupnog evropskog BDP-a, uz stabilizaciju investicija koje bi u 2025. godini trebalo da dosegnu oko 44 milijarde dolara. Ipak, uprkos ovoj ukupnoj snazi, finansiranje je izrazito nejednako raspoređeno, najveći deo kapitala i dalje odlazi u nekoliko dominantnih zemalja poput Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i u države Skandinavije. Manji, tranzicioni ekosistemi ostaju na margini velikih tokova kapitala.

Između ostalog, State of European Tech 2025 istraživanje je pokazalo i širi strukturalni problem Evrope: uprkos ambiciji, jaz između potencijala i stvarne tehnološke dominacije ostaje dubok. Stari kontinent ima sve više deep-tech kompanija – u koje odlazi preko trećine ukupnog VC kapitala, ali broj velikih “exit”-a, globalnih lidera i kompanija koje uspešno skaliraju i dalje je skroman u poređenju sa SAD i Azijom.

Upravo iz te šire slike postaje jasno zašto ekosistemi poput Srbije moraju da se upoređuju unutar tog realnog konteksta. Evropa jeste u usponu, ali to ne znači da svaki njen deo u startap ekosistemu raste jednakom brzinom.

Pozicija Srbije: snažan rast, ali i ograničenja

Kada se pogleda stanje u Srbiji, pojavljuje se specifična kombinacija potencijala i strukturalnih slabosti. Prema izveštaju Evropske komisije u okviru European Innovation Scoreboard 2025, Srbija se i dalje nalazi u kategoriji “Emerging Innovators”, postižući nešto više od polovine evropskog proseka.

Jača strana domaćeg ekosistema su mala i srednja preduzeća koja uvode nove proizvode i procese, kao i solidan broj zaposlenih u inovativnim kompanijama. Međutim, najslabiji segment ostaje dostupnost rizičnog kapitala i podrška finansijskih institucija, što je daleko ispod standarda Evropske unije.

Ipak, važno je istaći da je vrednost srpskog startap ekosistema prema regionalnim analizama porasla više nego četiri puta u periodu od 2020. do 2025. godine. Time se Srbija svrstava među brže rastuće zemlje centralne i istočne Evrope, što govori da postoji energija i momentum, ali još ne i institucionalna širina koja bi omogućila da taj rast pređe u fazu zrelosti. Broj startapa, prema StartupBlink indeksu, prelazi dve stotine, ali je i dalje mnogo manji od vodećih zemalja istočne Evrope kao što su Poljska, Rumunija ili Estonija.

Zašto u Srbiju dolazi tako malo investicija?

Kada se analiziraju razlozi skromnih ulaganja, postaje jasno da je reč o kombinaciji ekonomskih, infrastrukturnih i reputacijskih faktora. Za početak, domaći ekosistem i dalje nema dovoljno velikih uspešnih kompanija koje bi mogle da privuku pažnju globalnih fondova. U Evropi, veliki talas kapitala često prati nekoliko “izuzetnih” firmi koje stvaraju efekat “magneta” za čitavu zemlju. U Srbiji takvih primera još nema dovoljno, što automatski ograničava ulazak većih fondova.

Drugi faktor predstavlja skroman domaći investitorski ekosistem. Pomenuti izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da je segment dostupnosti rizičnog kapitala jedan od najslabijih u Srbiji u odnosu na EU prosek. Nedostatak institucija, većih fondova i aktivnih angel mreža znači da domaći startapi od početka moraju da se okreću inostranstvu, što usporava razvoj i umanjuje šansu za runde većeg obima.

Treći problem odnosi se na nedostatak velikih “exita”. Investitori traže dokaz da je tržište sposobno da generiše značajne akvizicije ili IPO-e. Pošto takvi primeri u Srbiji nisu česti, ulagači procenjuju da je rizik veći nego u razvijenijim ekosistemima. Time se zatvara krug – bez investicija nema izlaza, a bez izlaza nema investicija.

Uz to, na dinamiku startap ekosistema utiču i regulatorni i administrativni faktori. Izveštaj Atomica naglašava da su regulativa, spore javne procedure i nedostatak strateških partnerstava između velikih kompanija i startapa jedan od glavnih evropskih problema.

U Srbiji se ovi izazovi osećaju još intenzivnije, posebno kroz komplikovan proces internacionalizacije, sporije administrativne procedure i manjak institucionalnih programa, koji mogu pomoći startapima da pređu iz rane u fazu brzog skaliranja.

Srbija u regionu između ubrzanog rasta i strukturnog “plafona”

Unutar centralno-istočne Evrope, Srbija se pozicionira kao zemlja koja raste brže nego što bi se moglo očekivati, ali i dalje ostaje korak iza najvećih igrača. Poljska, Rumunija, Estonija i Češka imaju višestruko veće vrednosti startap ekosistema i mnogo više kompanija koje su prošle put od rane faze do globalnog skaliranja.

Međutim, naša zemlja ima nekoliko prednosti, snažnu inženjersku bazu, konkurentne troškove poslovanja i rastuću zajednicu, ali joj nedostaje takozvana “second generation” startap scena, koju čine osnivači koji su već prošli kroz velike izlaze i imaju iskustvo skaliranja.

Ipak, pomenuto četvorostruko povećanje vrednosti ekosistema u poslednjih nekoliko godina pokazuje da se pojavljuju novi timovi, novi proizvodi i nove inicijative koje stvaraju preko potrebni momentum. To našu državu stavlja u kategoriju ekosistema sa najvećim potencijalom u regionu, ali i u kategoriju onih koji moraju preskočiti nekoliko razvojnih faza u kratkom roku kako bi sustigli zemlje koje su već stvorile svoje jednoroge i velike VC fondove.

Uprkos ograničenjima, Srbija ulazi u period koji može biti ključan. Evropski trendovi idu u smeru ulaganja u deep-tech, infrastrukturu, veštačku inteligenciju i kompleksne sisteme. To su upravo oblasti u kojima domaći inženjerski timovi već duži vremenski period imaju najviše uspeha, kako kroz pre svega outsourcing, ali i kroz razvoj sopstvenih proizvoda.

Zbog toga, Srbija bi u narednim godinama mogla iskoristiti svoju komparativnu prednost pod uslovom da se ojača investitorska infrastruktura i omogući startapima brži pristup kapitalu.

Veoma je važno i da se poveća međunarodna vidljivost ekosistema, da se domaći fondovi ojačaju, a regulatorno okruženje dodatno pojednostavi. U Evropi, mali ekosistemi napreduju onda kada uspeju da se povežu sa većim, kada proizvedu nekoliko istaknutih uspeha i kada stvore stabilan investitorski ciklus u kojem kapital i iskustvo ostaju u zemlji. Srbija sada stoji pred tim izazovom, ali i pred prilikom da potencijalno postane jedan od ključnih tehnoloških centara jugoistočne Evrope.