Hoće li zabraniti TikTok u Americi — šta znamo do sada?

Kao što već i ptice na grani bruje, budućnost TikTok-a u Sjedinjenim državama sasvim je neizvesna! Kongres SAD je 13. marta 2024. godine, uz dvopartijsku podršku, doneo predlog zakona koji bi mogao da dovede do zabrane rada popularne društvene mreže, ako krovna kompanija ByteDance ne prekine sve veze sa najbrže rastućom aplikacijom i svojim flagship proizvodom, koji u Americi broji čak 170 miliona korisnika.

Odnosno, ili da prodaju TikTok nekoj od američkih tech korporacija, ili će biti banovan! Odluka kongresa je izglasana — i to jednoglasno prvi put u istoriji — dok čekamo konačnu presudu senata donosimo vam analizu dosadašnjih događaja.

Zašto TikTok toliko smeta vlastima u SAD?

Američki zakonodavci već su duže vreme zabrinuti zbog moguće povezanosti TikTok-a sa vladajućom Komunističkom partijom Kine. Tačnije, strahuju da kineska vlada može da pristupi podacima o korisnicima koje aplikacija prikuplja, što bi potencijalno predstavljalo pretnju nacionalnoj bezbednosti. Pored toga, postoji i briga u vezi sa manipulacijom sadržajem i širenjem dezinformacija. Kako se bliže predsednički izbori u SAD, dodatno postoji i sumnja da Kina i tu može uplesti prste — šireći propagandu algoritamski preporučenim sadržajem.

Sve to teško je dokazivo, jer se malo zna o kineskim regulativama, bazama podataka i tome kako tamošnji algoritmi funkcionišu. Dodatnu prepreku predstavlja “Veliki kineski firewall“, sistem za kontrolu interneta unutar zemlje koji filtrira i blokira pristup web sajtovima i informacijama koje kineska vlada smatra nepoželjnim poput društvenih mreža, sajtova vesti i svog onog sadržaja koji direktno kritikuje kinesku vlast. Takođe, ovaj sistem značajno usporava internet saobraćaj koji ulazi i izlazi iz Kine.

Stoga, novoizglasani “Zakon o zaštiti državljana SAD od aplikacija kojima upravljaju strani konkurenti” daje ByteDance-u dve opcije: da proda TikTok američkoj kompaniji koju odabere vlada, ili da se suoči sa zabranom. Cilj je da se osigura bezbednost podataka o korisnicima i da algoritam koji preporučuje sadržaj ne bude pod uticajem strane vlade.

Zakon sada ide u Senat, gde je njegova sudbina neizvesna. Može biti usvojen, izmenjen, ili čak potpuno odbačen. Elem, predsednik Bajden izrazio je podršku zakonu, što znači da su veoma ozbiljni u svojoj nameri.

Da li bi zabrana narušila slobodu govora?

Zašto je slučaj toliko kompleksan, pa iziskuje uključenje više državnih instanci? Zato što je Amerika pravna država, gde je sud iznad izvršne i zakonodavne vlasti. Prvi amandman Ustava Sjedinjenih Američkih Država predstavlja jedan od temeljnih stubova slobode izražavanja. On štiti pravo ljudi da javno izraze svoje misli i ideje, a to uključuje i sadržaj koji objavljuju na platformama poput TikTok-a. Video snimci, komentari, poruke — sve to spada pod okrilje Prvog amandmana. Potpuna zabrana takve aplikacije predstavljala bi drastično ograničenje ovog važnog prava.

Vlada Sjedinjenih Država tradicionalno nema ovlašćenje da ograničava govor isključivo zbog njegove sadržine. Sudovi su kroz brojne presude potvrdili ovo pravo, štiteći čak i nepopularne ili kontroverzne stavove. Ni pokušaji zabrane TikTok-a u SAD nisu prošli bez pravnih izazova zasnovanih upravo na Prvom amandmanu.

U decembru 2023. godine, savezni sud je blokirao pokušaj zabrane u Montani, navodeći kao razlog kršenje prava korisnika na slobodu govora. Međutim, sloboda govora nije apsolutna. Prvi amandman dopušta ograničenja govora koji bi podstrekavao na nasilje ili predstavljao stvarne pretnje. Ipak, važno je napomenuti da su ta ograničenja jasno definisana i restriktivno primenjivana.

Upravo iz tih razloga američka vlada pokušava da nađe adekvatan kompromis koji bi zadovoljio korisnike TikTok-a, a opet ih zaštitio od zloupotrebe. Zato je Potpredsednica SAD, Kamala Haris, jasno stavila do znanja da Bajdenova administracija nema nameru da zabrani TikTok. Ona je u nedelju, gostujući u emisiji “This Week” na kanalu ABC, izjavila da zabrana “uopšte nije cilj ni svrha” diskusije, već krajnja nužda ukoliko ByteDance ne bude voljan da sarađuje.

Ko bi kupio TikTok, ako dođe do toga?

U slučaju da ByteDance želi da opstane na američkom tržištu, kongres ga uslovljava prodajom TikTok-a nekoj od američkih tech kompanija. Za to postoji nekoliko mogućih scenarija. Prvi je osnivanje produžne kompanije u okviru ByteDance-a koja bi se bavila isključivo TikTok operacijama u SAD, koja bi potom bila prodata američkoj kompaniji. Takav scenario bi omogućio da osnovni algoritam i određena vlasnička prava ostanu kod ByteDance-a, dok bi se korisnički podaci u SAD striktno odvojili i potencijalno bi se uspostavila određena kontrola nad moderiranjem sadržaja.

Druga opcija bila bi da ByteDance proda manji vlasnički udeo u TikToku američkoj kompaniji. Ovo ne bi dalo američkoj strani potpunu kontrolu, ali bi im omogućilo uticaj na rukovanje korisničkim podacima u SAD i moguće učešće u definisanju politika moderiranja sadržaja. I, najmanje verovatna opcija bila bi licenciranje osnovnog algoritma američkoj kompaniji. Ovaj scenario bi bio izuzetno kompleksan i možda ne bi u potpunosti rešio strah od narušene bezbednosti u SAD, jer bi ByteDance i dalje zadržao kontrolu nad ključnom tehnologijom.

Ako ostavimo sve po strani, TikTok i te kako predstavlja privlačan “ulov” za potencijalne kupce. Prvenstveno, zbog svoje ogromne korisničke baze koja u SAD broji 170 miliona korisnika, od kojih su mnogi mladi kreatori kojima prisustvo na mreži predstavlja vid zarade. Tu je, naravno, i čuveni TikTok-ov algoritam koji sadržaj za korisnike bira tako istančano da ih satima drži prikovane za rabbit hole klipova baš po njihovom ukusu.

Najzad — prepoznatljivost brenda. Pošto je TikTok postao sinonim za kratke video formate, posebno među mlađim generacijama, ova prepoznatljivost predstavlja dodatnu vrednost za bilo koju kompaniju koja bi ga potencijalno preuzela. Uzevši u obzir sve navedeno, glavni izazov leži u pronalaženju načina da se ova imovina odvoji od ByteDance-a na način koji rešava bezbednosne brige SAD, ali istovremeno nudi vrednost potencijalnom kupcu.

Monopol američkih kompanija nad tržištem društvenih mreža

Prodaja TikTok-a nailazi na dodatnu prepreku — potencijalna koncentracija tehnologije u dve ili tri najveće svetske kompanije. Pored toga što nije normalno da Meta ili Alphabet kupuju (a kada ne mogu, besomučno kopiraju) sve što stignu, regulatori bi mogli da blokiraju prodaju, ako bi donela apsolutnu tržišnu moć samo jednoj kompaniji.

Rešenje bi moglo biti formiranje konzorcijuma investitora, kako je predložio bivši američki ministar finansija, Stiven Mnučin. Čak i ako prodaja prođe, novi vlasnik TikTok-a u SAD-u verovatno će se suočiti sa ograničenjima u vezi sa bezbednošću podataka i pristupom korisničkim informacijama. Ovaj faktor spaja sa prethodnim zabrinutostima vezanim za nacionalnu bezbednost i geopolitičke tenzije između SAD-a i Kine. Konačni ishod prodaje zavisi od toga kako ćе se ovi međusobno povezani problemi rešiti tokom pregovora.

Za TikTok zainteresovane kontroverzne ličnosti!

Prema pisanju magazina Wall Street Journal, bivši izvršni direktor gaming kompanije Activision Blizzard, Bobi Kotik, navodno je zainteresovan za kupovinu TikTok-a. Kako navode u pomenutom članku, Kotik navodno traži saveznike za potencijalnu kupovinu, a kao jednog od njih navodi Sema Altmana, izvršnog direktora kompanije OpenAI.

Inače, kompanija Blizzard tužena je od strane kalifornijskog tela za zaštitu zaposlenih, za seriju polnih uznemiravanja na radnom mestu u vreme kada je Kotik bio njen izvršni direktor, a kako tvrdi pomenuto telo, on je bio upućen u dešavanja u kompaniji, ali ništa nije preduzeo. Uz navedeno, kritikovan je i zbog “stavljanja biznisa iznad kreativnih sloboda”, forsirajući nastavke ustaljenih franšiza na uštrb novih naslova.

Uzveši sve to u obzir, čisto sumnjamo da bi američka vlada baš njega odabrala kao kupca TikTok-a, a ponajmanje da bi Sem Altman želeo da naruši ugled svog poslovanja sklapajući posao s takvom ličnošću.

Naravno, dok Senat ne donese odluku, možemo samo da čitamo vesti o potencijalnim kupcima, koji će se u narednom periodu svakako javljati, makar i samo zbog beskrupulozne samopromocije.

Po čemu se Bajden razlikuje od Trampa?

Ideja o prodaji TikTok-a nije nova, ali situacija se značajno razvila od Trampove ere 2020. godine. Dok su zabrinutosti za nacionalnu bezbednost i dalje prisutne, pristup prodaji postao je nijansiraniji, sa fokusom na pronalaženje rešenja koje će udovoljiti svim zainteresovanim stranama.

Dok je bivši predsednik favorizovao brzu prodaju i jednog kupca (kompaniju Oracle), administracija sadašnjeg predsednika fokusirana je na pronalaženje dugoročnog rešenja koje će zaštititi privatnost podataka američkih korisnika i istovremeno omogućiti TikToku da nastavi sa radom.

Pravni put do prodaje takođe je postao složeniji: Trampov pokušaj da nametne prodaju izvršnom naredbom naišao je na pravne prepreke, pa se sadašnji pristup oslanja na zakonodavni proces koji zahteva odobrenje Kongresa, što je znatno više u skladu sa zakonom i pravima korisnika.

Sada se situacija preokrenula, te u jeku kampanje Tramp agituje protiv prodaje TikTok-a. Ovim povodom, oglasio se za američki CNBC izjavivši da se plaši da bi zabrana društvene mreže u kineskom vlasništvu poslužila samo za osnaživanje Facebook-a, označivši ovu mrežu kao “narodnog neprijatelja”. Prema njegovom mišljenju, zabrana TikTok-a udvostručila bi Metine korisnike, kompanija nije pokazala ništa manje narušavanja privatnosti korisnika i suzbijanja slobode govora.

Premda je u pravu za neke stvari, jasno je da je ovde reč o predizbornoj kampanji, te da nije isključeno da bi ponovo želeo da zabrani TikTok, kada bi došao na vlast.

Da li vlast u Kini ima pristup korisničkim podacima?

To je pitanje koje izaziva brojne debate i nema jednostavan odgovor. Sa jedne strane, postoje ozbiljne optužbe. Više izvora tvrdi da bi kineska vlast mogla da primora ByteDance da deli podatke korisnika sa Komunističkom partijom Kine (KPK). Čak je i bivši izvršni direktor ByteDance-a podneo tužbu kojom tvrdi da je KPK imala tajni pristup korisničkim podacima, uključujući i one skladištene u SAD-u. Naravno, TikTok žustro demantuje ove tvrdnje.

S druge strane, TikTok je preduzeo korake da ublaži nastalu zabrinutost. Kompanija tvrdi da se podaci američkih korisnika skladište na serverima u SAD i da sarađuje sa kompanijom Oracle (kojoj je Tramp želeo da proda TikTok) na dodatnim bezbednosnim merama. Međutim, i dalje postoje sumnje o tome koliko su ti podaci zaista sigurni i da li zaposleni ByteDance-a u Kini i dalje mogu indirektno pristupiti njima.

Glavna briga zapadnih vlada je mogućnost da se podaci korisnika koriste za nadzor ili manipulaciju. Ovo je dovelo do zahteva za zabranu TikTok-a ili ograničenja njegovog korišćenja na uređajima u vlasništvu zaposlenih u državnim organima, i univerzitetskih studenata u Americi.

U suštini, iako nema čvrstih dokaza o direktnom prenosu podataka ka KPK, pravna i politička situacija u ovoj zemlji gde vlada autoritarni režim, izazivaju zabrinutost, a možemo samo pretpostaviti u kojoj meri su kontrolisani društveni mediji.

A šta ako TikTok stvarno bude zabranjen?

Ako zakon prođe, a ByteDance ne odluči da proda svoj flagship proizvod, TikTok bi mogao biti uklonjen iz američkih prodavnica aplikacija. Međutim, postojeći korisnici možda će i dalje moći da mu pristupe neko vreme, putem VPN-a, što obesmišljava celu priču. Moguće je i da će doći do određenih sudskih sporova, što bi eventualnu zabranu moglo da odloži mesecima ili godinama.

Pored toga što je platforma koja kreatorima donosi zaradu, TikTok kontent postao je veoma bitna forma advertajzinga, pa ne verujemo da će se kompanije lako odreći ove “zlatne koke”. Sve su to pitanja na koja ne možemo imati odgovor dok Senat ne kaže poslednju reč. Do tada, ono što je sigurno jeste dodatno zatezanje već problematičnih geopolitičkih odnosa između Kine i SAD, cenzura slobodnog govora i, na žalost, porast rasizma usmerenog prema kineskim državljanima koji žive u Sjedinjenim državama.

Ceo događaj ispratile su i kolege iz Hrvatske, a njihovu analizu možete pogledati u novoj epizodi Netokracija podkasta. 

Za sada, čekamo odluku Senata i pratimo situaciju sa TikTok-om u Americi. Ostanite uz nas!