Klinci koji spašavaju Srbiju

Početak priče

Antonija sam upoznao pre oko 7 meseci. Želeo je da organizuje hakaton za najmlađe u Pančevu, na kom bi se deca igrala i upravljala robotima, inspirisan hakatonom na kom je bio u Rumuniji, i tražio je sagovornika i partnere. Nakon toga učestvovao je na dva hakatona koja sam organizovao. Oba puta zapaženo – na prvom je pravio hardversko rešenje, a na drugom Facebook Messenger chatbota.

Antonio ima sedamnaest godina i ide u elekrotehničku školu u Pančevu. Antonio iza sebe već ima uspešne komercijalne projekte. Kroz saradnju sa 365ads radio je projekte koji su se našli na Exit festivalu, Love Fest-u i ostalim velikim događajima i verovovatno je najmlađi polaznik Startitove Startap akademije. Uz to, zajedno sa bratom u svoje slobodno vreme već dve godine radi na startapu koji ogledala pokušava da pretvori u interaktivni advertajizing prostor – Princead.

Na #HackingPolitics hakaton u ICT Hub-u organizovanom pre nešto više od mesec dana, doveo je iznajmljenim kombijem 8 svojih drugara iz škole, vršnjake i mlađe, koji su na hakatonu učestvovali u dva tima. Jedan od njih, petnaestogodisnjak, pre par meseci registrovao je bag na Fejsbuku. Fejsbuk ga je potom za deljenje ove informacije finansijksi nagradio.

Ispostavlja se da ova skupina entuzijastičnih srednjoškolaca iz Pančeva predstavlja uigranu ekipu spremnu da pomera stvari u svom okruženju. Nedugo pre učešća na hakatonu odlučili su se da započnu CoderDojo klub u Pančevu. Prijavili su se na Superste konkurs Erste Banke kako bi za svoj poduhvat obezbedili sredstva i našli se među pobednicima nagrađenim sa 200.000 dinara – dovoljnim da CoderDojo Pančevo postave na noge i da krenu sa radom.

O čemu se radi

Srbija je prečesto ustajalo okruženje, bez naročitog sluha za inovativnost i potrebu za njom, kao sistem, uključujći i onu za budućnost najvažniju komponentu – obrazovni sistem. Programi i način rada nisu dovoljno savremeni i nisu kreirani da zadovolje maštu učenika, tako da klinci sami uče stvari na Internetu i vrlo često su ispred svojih nastavnika, ili se bave stvarima o kojima je nastavni kadar možda negde nešto načuo. Formalno obrazovanje ne podstiče njihovu kreativnost, pa to čine sami – uglavnom individualno. U takvom okruženju, pokretači promena su samoorganizovani mladi ljudi. Udruženi, posvećeni znanju i njegovoj praktičnoj primeni oni postaju nezaustavljivi motor pozitivne promene.

U ovoj priči, Antonio i njegovi drugovi iz škole odlučili su da svoju strast podele sa ostalima, osnivanjem prvog CoderDojo kluba u Srbiiji, u Pančevu.

CoderDojo je globalni pokret za besplatne IT klubove za najmlađe. Mladi od 7 do 17 godina mogu da posete Dojo i da nauče kako da programiraju, naprave web sajt i da istražujuju tehnologiju u informativnom, kreativnom i društvenom okruženju. CoderDojo polazi od pretpostavke da je razumevanje programiranja i programskih jezika sve važnije u savremenom svetu, i da se programiranje, pravljenje veb sajtova i istraživanje najrazličitijih tehnologija može lakše i jednostavnije naučiti u ranom životnom dobu. Ideja je da se najmlađi upoznaju sa beskrajnim svetom tehnologije na zanimljiv i praktičan način. Pančevački CoderDojo klub fokusiran je na veštine koje se odmah primenjuju i odmah se prave prvi kodovi, sajtovi i appovi. Posebnu pažnju CoderDojo Pančevo posvetiće pravljenju hardvera.

Ovih dana organizovana je prva IoT radionica na kojojoj su se učesnici upoznali sa konceptom Internet of Thngs i Arduino uređajima i napisali svoje prve kodove koje su odmah i testirali. Postavljali su tajmere i igrali se sa lampicama. CoderDojo Pančevo klub je rođen.

Zajedica – lokalna

Zajednica i podrška su stvari od presudne važnosti. U Pančevu ne postoji razvijena  IT zajednica, iako se dosta ljudi bavi IT-em, uglavnom frilensujuci na ovaj ili onaj način. CoderDojo je prvi otvoreni programerski  edukativni program u Pančevu. Ono što je zaista predivno jeste da dolazi od strane srednjoškolaca sa inicijativom i vizijom.

Mesto održavanja je Prostor, prvi coworking prostor u Pančevu, u kom je trenutno 12 frilensera i developerski deo jednog startapa – PinPic. Žarko Dakić, pokretač Prostora ukratko nam objašnjava o čemu je reč i kakva mu je vizija razvoja:

Postoji samo put zajednice, a poželjno je da on vodi preko ekonomske samostalnosti ljudi koji se bave zanimanjima 21. veka. Prostor kao hub je organizovan po principu “ad-hoc-kratije”, tj. formiranja timova po potrebi. Svi članovi rade ono gde vide sebe, a ako naiđu na potrebu, vrlo se brzo organizuju u tim. Ovaj princip nije ništa novo na netu, Upwork i ostale frilens platforme su vrlo uspešno pokazale efikasnost tog koncepta. Ono što jeste uzbudljivo jeste formiranje zajednice u realnom prostoru koja sledi te principe. Moj termin za to jeste “Individualni kolektiv”. Nama su bitni ljudi i znanje, a velika lova, korporacije i investitori dolaze i odlaze.

U Prostoru svake naredne nedelje u podne zainteresovani mladi će se okupljati i ulaziti sve dublje u svet Interneta stvari. Inicijative ovog tipa pomeraju granice, menjaju živote i bude nadu. CoderDojo Pančevo možete da zapratite ovde.

Razlozi i šira slika

U razgovoru Antonio nam otkriva razloge za pokretanje CoderDojo kluba u Pančevu:

Kada sam upisao srednju školu očekivao sam da će neko da mi stavi neki uređaj na što i ja bih rekao – wow kako to radi! To se nikad nije desilo, a deci i meni da bismo napredovali potreban je neko da nas motiviše. Većina ne nastavi da traži tog nekoga ili to nešto nego se pomiri sa tim da je jednostavno tako i uče gomilu stvari bez razumevanja. Želim da olakšam deci tako što će moći odmah da primene ono što znaju i nauče već u svojim kućama. Ja sam imao sreće da sam potpuno slučajno sreo ljude kao što su Filip Milenković i Nikola Vučićević od kojih sam gomilu stvari naučio i od kojih i dan danas učim.

Odgovaraјući na pitanje o viziji, Antonio kaže:

Vizija jeste da što više gradova ima svoj CoderDojo gde deca koja žele da uče, i što je još bitnije žele da uče praveći nešto što možda i njima može da koristi i može da radi, a ne žele da prolaze kroz toliko teorije, mogu vikenom da dođu u CoderDojo i da uče jedni od drugih i da se stvari koja deca prave mogu upotrebiti da reše neki lokalan problem, na primer senzor kvaliteta vazduha u Pančevu.

Ukoliko vam se ova priča dopada i želeli biste da je pokrenete u svom mestu / gradu, slobodno se obratite Antoniju. Takođe, podrška je dobrodošla. Ukoliko osećate potrebu ili želju da se na bilo koji način uključite u razvoj CoderDojo pokreta u Srbiji, Antonio će vas dočekati sa oduševljanjem.

PS: Skoro je na panelu o budućnosti mladih rečeno nešto izuzetno važno (credits: Kata Data): “We’re in the business of creating hope”. Možda sutra i prekosutra baš i nisu toliko crni imajući u vidu ove i njima slične momke i devojke čije vreme tek dolazi?