Digitalna transformacija: 'Nova mladost' za tradicionalne medije

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Digitalna transformacija: ‘Nova mladost’ za tradicionalne medije

Realnost je sledeća: biznis modeli novina, televizije i radija definitivno više nisu seksi. Poslednjih petnaestak godina na delu je digitalna revolucija koja iz korena menja ne samo način na koji ljudi komuniciraju, već i šta očekuju od pruženih sadržaja. To medijskim radnicima zaposlenim u tradicionalnim medijima ostavlja sledeću dilemu - hoćemo li za nekoliko godina ostati bez posla?

Andrei Caramitru (BGC, Partner & Managing Director) Weekend Media Festival

Uvek prisutna tema vezana za “smrt novina i radija” bila je aktuelna i na desetom po redu Weekend Media Festivalu u Rovinju. Medijski stručnjaci su još jednom nastojali da odgovore na pitanje kako je najbolje suočiti se sa izazovima koje proces digitalizacije nosi sa sobom?

Kako primećuju i laici i stručnjaci, ljudi više ne prave razliku između načina na koji primaju informacije (jer ih ima previše), ali jedna stvar im postaje dominantna – žele da komuniciraju o onome što su čuli. To je samo jedan od razloga zašto investicije od oglašavanja odlaze platformama koje na osnovu prikupljenih  podataka znaju šta svaki od njihovih korisnika preferira, te im stoga nude kompletnu personalizaciju, što u pogledu sadržaja, što u informacijama koje im nude.

Međutim, predavači se slažu da što više novca ide za digitalne medije, manje sredstava i više brige ostaje za one medije koji su dominirali pre početka digitalne ere – novine, radio i print. Pa ipak, postavlja se sledeće pitanje: postoje li biznis modeli koji ovim tradicionalni emiterima omogućavaju da prežive?

Spoj telekoma i proizvođača medijskog prostora – dobitak za sve?

Andrej Karamitru, jedan od partnera u Boston Consalting Group, po tom pitanju vrlo je jasan:

Iako ne postoji savršeno rešenje, postoji šansa da tradicionalni vid medija u nekom obliku preživi, pogotovo na prostoru Istočne Evrope.

Andrej između ostalog kaže da je balkanski region malo tržište, te je stoga nezanimljivo velikim igračima, poput Netflix-a. Ipak, to za lokalne medije znači da imaju urođenu stratešku prednost, te svoje mane lako mogu preokrenuti u dobitnu kombinaciju.

Publika je u velikom broju ispunila dvoranu Vikendicu, slušajući predavanje o izazovima transformacije medija. Weekend Media Festival

“Ključna stvar je, najpre, fokusirati se na sadržaj koji te odvaja i od kog neko može imati koristi. Te informacije biće nešto što pojedini medijski biznis odvaja od konkurencije, a ujedno i sadržaj za koji će ljudi biti spremni da plate. U tom pogledu najbolje će se unovčiti lokalne informacije”, dodaje on.

Sa druge strane, predavači smatraju da bi trebalo težiti Telco-media modelu, odnosno simbiozi između telekom operatera i proizvođača medijskog sadržaja. Taj spoj omogući će korisnicima da dobijaju vesti na instant način, ali ujedno i informacije za koje su zainteresovani.

Srpski paradoks

Međutim, prema rečima Marka Stjepanovića, glavnog urednika Blica, print u Srbiji ne samo da nije mrtav, nego je i odličan biznis:

Štampana izdanja u Srbiji imaju ogroman značaj za društvenu i političku sferu. Tiraži jesu u padu, ali se to kompenzuje smanjenjem redakcije i oglašavanjem na online verziji.

Nastavivši svoje izlaganje, Marko takođe navodi da je za Srbiju, u odnosu na ostatak sveta, prisutan još jedan obrnuti trend. Naime, originalni i kvalitetni sadržaj, uz pomoć Facebook-a, daje sve bolje rezultate u svim svetskim medijima. Međutim, Srbija je drastično drugačije tržište koje znatno kaska. Publika ima sve manji raspon koncentracije te je potreban čitav niz trikova da joj održi pažnju. Stoga je skoro nemoguće naterati je da pročita ozbiljan tekst. Stjepanović kaže:

Načini na koji se dovijamo da se to desi su gotovo neverovatni. Ipak, ključ je u tome da ukrstimo ono što bi ljudi trebalo da pročitaju i ono što oni žele da pročitaju, te nađemo način da to naplatimo.

On dodaje da sve to treba uraditi tako da novinarstvo kao profesija ne ispašta više nego što mora, iako je, po Stjepanovićevim rečima, ono danas manje kvalitetno nego pre desetak godina. “Novinar je čovek koji sedi u kafani, jede ćevape i napiše tekst, a više nema novaca za dvadesetoro takvih ljudi u redakciji” zaključio je on na kraju. Stoga, jedina stvar koja ostaje jeste da nastavimo da se pitamo da li će digitalna revolucija u potpunosti izmeniti medijski svet kakav danas poznajemo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Quiet Quitting: Kako je TikTok trend pokrenuo revoluciju na radnom mestu?

Ukoliko ste aktivni na TikTok-u, sigurno vam nije promakao trend o 'tihom otkazu' koji u proteklom periodu preplavljuje svačiji #fyp na ovoj društvenoj mreži.

Gaming

FDU pokrenuo Game Art katedru ― šta to znači za srpsku gejming industriju?

Fakultet dramskih umetnosti, koji je član superklastera Creative Tech Serbia, ove godine prvi put je upisao studente na novi studijski program: Vizuelni efekti, animacija i gejm art. Sve o novom studijskom programu i mogućnostima koje pruža, pročitajte u našem tekstu.

Karijere

Veljko je više od deset godina Java programer u Mozzartu – otkriva nam izazove IT odeljenja u ‘gambling’ industriji

Ukoliko se baviš programiranjem i tragaš za novim profesionalnim izazovima, kako ti se čini mogućnost da razvijaš vlastiti proizvod i da možeš da vidiš svoj kod u produkciji u rekordno kratkom roku?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Patrik Kolins: Ako govorimo o izgradnji startap ekosistema, Srbija je na sjajnom putu

Iskusni mentor u radu sa startapima analizirao je srpski ekosistem i dao korisne savete domaćim osnivačima čiji su tehnološki startapi spremni za osvajanje svetskog tržišta.

Kultura 2.0

Može li veštačka inteligencija ubiti kreativnost?

Kada je Jason Allen, inače dizajner video igara, pobedio na Takmičenju likovne umetnosti Državnog sajma Kolorado u kategoriji Digital Arts/Digitally-Manipulated Photography sa delom 'Théâtre D’opéra Spatial', koje je nastalo uz pomoć najpopularnijeg programa veštačke inteligencije Midjourney, povela se polemika o tome šta je umetnost danas, kakva je njena budućnost i da li to ona zapravo 'umire pred našim očima'?

Tehnologija

Brnabić: Izvoz srpske IT industrije preko €2,5 milijardi u 2022. godini

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da će izvoz IT industrije ove godine premašiti 2,5 milijarde evra, od čega će suficit biti preko 1,5 milijarde evra, a da je u proteklih godinu dana svako drugo novo radno mesto bilo u IT sektoru.

Startapi i poslovanje

500 Emerging Europe: Novih €70 miliona za lokalne startape sa globalnim ambicijama

Istanbulski ogranak poznatog VC fonda 500 startups saopštio je da se sa novim fondom još više fokusira na države Centralne i Istočne Evrope, među kojima je i Srbija.

Sponzorisano

Stvaranje i edukacija novih talenata moraju biti u fokusu domaćih ‘game dev’ kompanija

Ulazak u 'game dev' svet često može da krene od različitih interesovanja. Svoju priču o tome kako više od jedne decenije radi u IT industriji i sada u gaming sektoru iako se za to nije stručno edukovao, otkriva nam Dušan Jovanović, Studio Production Manager kompanije Ubisoft u Beogradu.

Tehnologija

Search On 22: SEO relevantniji nego ikada pre

U nameri da privuče generaciju Z, Google je na 'Search On 22' događaju predstavio novitete u pretrazi, koji su rezultat dugogodišnjeg razvijanja AI tehnologija.