Milena Radivojević
23. 9. 2017.
Realnost je sledeća: biznis modeli novina, televizije i radija definitivno više nisu seksi. Poslednjih petnaestak godina na delu je digitalna revolucija koja iz korena menja ne samo način na koji ljudi komuniciraju, već i šta očekuju od pruženih sadržaja. To medijskim radnicima zaposlenim u tradicionalnim medijima ostavlja sledeću dilemu - hoćemo li za nekoliko godina ostati bez posla?
Uvek prisutna tema vezana za “smrt novina i radija” bila je aktuelna i na desetom po redu Weekend Media Festivalu u Rovinju. Medijski stručnjaci su još jednom nastojali da odgovore na pitanje kako je najbolje suočiti se sa izazovima koje proces digitalizacije nosi sa sobom?
Kako primećuju i laici i stručnjaci, ljudi više ne prave razliku između načina na koji primaju informacije (jer ih ima previše), ali jedna stvar im postaje dominantna – žele da komuniciraju o onome što su čuli. To je samo jedan od razloga zašto investicije od oglašavanja odlaze platformama koje na osnovu prikupljenih podataka znaju šta svaki od njihovih korisnika preferira, te im stoga nude kompletnu personalizaciju, što u pogledu sadržaja, što u informacijama koje im nude.
Međutim, predavači se slažu da što više novca ide za digitalne medije, manje sredstava i više brige ostaje za one medije koji su dominirali pre početka digitalne ere – novine, radio i print. Pa ipak, postavlja se sledeće pitanje: postoje li biznis modeli koji ovim tradicionalni emiterima omogućavaju da prežive?
Spoj telekoma i proizvođača medijskog prostora – dobitak za sve?
Andrej Karamitru, jedan od partnera u Boston Consalting Group, po tom pitanju vrlo je jasan:
Iako ne postoji savršeno rešenje, postoji šansa da tradicionalni vid medija u nekom obliku preživi, pogotovo na prostoru Istočne Evrope.
Andrej između ostalog kaže da je balkanski region malo tržište, te je stoga nezanimljivo velikim igračima, poput Netflix-a. Ipak, to za lokalne medije znači da imaju urođenu stratešku prednost, te svoje mane lako mogu preokrenuti u dobitnu kombinaciju.
“Ključna stvar je, najpre, fokusirati se na sadržaj koji te odvaja i od kog neko može imati koristi. Te informacije biće nešto što pojedini medijski biznis odvaja od konkurencije, a ujedno i sadržaj za koji će ljudi biti spremni da plate. U tom pogledu najbolje će se unovčiti lokalne informacije”, dodaje on.
Sa druge strane, predavači smatraju da bi trebalo težiti Telco-media modelu, odnosno simbiozi između telekom operatera i proizvođača medijskog sadržaja. Taj spoj omogući će korisnicima da dobijaju vesti na instant način, ali ujedno i informacije za koje su zainteresovani.
Srpski paradoks
Međutim, prema rečima Marka Stjepanovića, glavnog urednika Blica, print u Srbiji ne samo da nije mrtav, nego je i odličan biznis:
Štampana izdanja u Srbiji imaju ogroman značaj za društvenu i političku sferu. Tiraži jesu u padu, ali se to kompenzuje smanjenjem redakcije i oglašavanjem na online verziji.
Nastavivši svoje izlaganje, Marko takođe navodi da je za Srbiju, u odnosu na ostatak sveta, prisutan još jedan obrnuti trend. Naime, originalni i kvalitetni sadržaj, uz pomoć Facebook-a, daje sve bolje rezultate u svim svetskim medijima. Međutim, Srbija je drastično drugačije tržište koje znatno kaska. Publika ima sve manji raspon koncentracije te je potreban čitav niz trikova da joj održi pažnju. Stoga je skoro nemoguće naterati je da pročita ozbiljan tekst. Stjepanović kaže:
Načini na koji se dovijamo da se to desi su gotovo neverovatni. Ipak, ključ je u tome da ukrstimo ono što bi ljudi trebalo da pročitaju i ono što oni žele da pročitaju, te nađemo način da to naplatimo.
On dodaje da sve to treba uraditi tako da novinarstvo kao profesija ne ispašta više nego što mora, iako je, po Stjepanovićevim rečima, ono danas manje kvalitetno nego pre desetak godina. “Novinar je čovek koji sedi u kafani, jede ćevape i napiše tekst, a više nema novaca za dvadesetoro takvih ljudi u redakciji” zaključio je on na kraju. Stoga, jedina stvar koja ostaje jeste da nastavimo da se pitamo da li će digitalna revolucija u potpunosti izmeniti medijski svet kakav danas poznajemo.
