WhatsApp menja politiku privatnosti - da li je sada bezbedan?

WhatsApp uvodi novu politiku privatnosti od februara – da li ćete ga i dalje koristiti?

Popularni 'chat' servis WhatsApp prethodnih dana ažurirao je svoju politiku privatnosti koja podrazumeva da će od 8. februara ova aplikacija deliti različite vrste podataka sa ostalim kompanijama i servisima koji su takođe u vlasništvu Facebook-a.

Ova vest izazvala je veliku kontroverzu u javnosti, posebno u vremenu kada se sve više priča o zaštiti privatnosti korisnika, posebno u EU gde već uveliko važi GDPR regulativa o zaštiti podataka o ličnosti. Štaviše, nove promene (koje su najavljene još u julu prošle godine) dolaze u suštoj suprotnosti sa onim što je kompanija prvobitno obećala još 2014. godine nakon akvizicije od strane Facebook-a.

Iako su korisnici do sada mogli da u podešavanjima sami odrede kako i na koji način će se njihovi podaci koristiti, od početka februara to neće biti slučaj. Naime, ukoliko ne žele da se lični podaci koji su unutar WhatsApp-a dalje distribuiraju, onda bi u tom slučaju preostala samo jedna opcija – brisanje pomenute aplikacije.

Sudeći prema pojedinim izvorima koje su preneli mediji iz SAD, WhatsApp će prikupljati i deliti informacije koje su usko vezane za podatke o lokaciji, IP adresi, modelu telefona, operativnom sistemu, nivou baterije, jačinu signala, mobilnu mrežu, vremensku zonu, pa čak i IMEI. Pored toga, ovde je reč i o informacijama koje pokazuju na koji način se razmenjuju poruke i pozivi, u kojim grupama korisnici učestvuju, statusima, fotografijama profila i slično.

Države članice EU pošteđene od novih pravila

Iz ovog se može zaključiti da je WhatsApp gotovo u potpunosti otvorio svoju bazu podataka zarad distribuiranja istih ka nekim drugim kompanijama koje će upravo te podatke koristiti zarad poboljšanja i unapređenja svojih servisa i usluga i, naravno, za reklame. Ono što je u ovom slučaju možda i najzabrinjavajuće jeste to da bi pomenuti servis mogao da obrađuje i prati čak podatke vezane za plaćanja izvršena putem WhatsApp-a.

Iz ove kompanije tvrde da je prikupljanje ovih podataka isključivo namenjeno u analitičke svrhe, međutim problem leži u tome koje će konkretno kompanije i timovi imati uvid u podatke korisnika, kao i to da su se iz WhatsApp-a opredelili da veliki broj osetljivijih podataka stave na izvol’te. Sve ovo deluje još čudnije ako se uzme u obizir činjenica da ovaj messaging servis ima preko dve milijarde korisnika (sa poslednjim merenjem u februaru prošle godine).

Nova politika privatnosti će biti primenjena globalno, međutim, korisnici ovog servisa koji se nalaze u Evropskoj uniji dobili su drugačije obaveštenje o pomenutim izmenama zahvaljujući znatno strožem zakonodavstvu o privatnosti. Otuda korisnici u 27 evropskih zemalja članica EU neće imati problem sa deljenjem svojih podataka trećim licima.

Otuda se stvara i ono glavno pitanje – kakav je slučaj sa Srbijom? Istina je da naša zemlja nije član EU, ali se u njoj primenjuje GDPR kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ipak, nije baš najjasnije da li će i koliko iz WhatsAppa na to računati, a izvesnije je da će od novog pravila biti izuzete samo punopravne članice Evropske zajednice.

Koje alternativne aplikacije su pravi izbor?

Dok čekamo početak februara kako bismo se i definitivno uverili da li će nove promene zahvatiti i korisnike u Srbiji koji neće biti u mogućnosti da putem podešavanja isključe distribuiranje podataka ka drugim kompanijama, veliki broj kontroverzi se javio i u SAD, matičnoj državi WhatsAppa-a.

Sa druge strane, aplikacija za šifrovanu razmenu poruka Signal nakon eskalacije nezadovoljstva korisnika usmerenih ka WhatsApp-u, u kratkom roku zabeležila je veliki porast preuzimanja i broja korisnika. Mnogi smatraju da je za bustovanje konkurencije WhatsApp-a najzaslužniji Elon Musk koji je na svom Twitteru objavio da treba koristiti Signal.

Ono što, pak, ostaje nerazjašnjeno, jeste da li je Mask sa svojim tvitom referirao na pomenute promene koje uskoro stižu na WhatsApp ili je ovde o nečemu drugom reč. Bez obzira na to, u IT ali i široj zajednici u SAD-u u poslednje vreme postoji sve više negativnih reakcije ka ovom messaging servisu – što se samo povećalo sa novim promenama.

Inače, u zvaničnom saopštenju WhatsApp-a u vezi novih promena, navodi se da ovaj servis kao deo Facebook porodice prima i deli informacije sa ostalom grupom kompanija koje pripadaju Facebooku:

Na ovaj način nam je omogućeno da koristimo informacije koje dobijemo od njih, a oni mogu da koriste informacije koje delimo sa njima da bi pomogli u radu, pružanju, poboljšanju, razumevanju, prilagođavanju, podršci i marketingu naših usluga i njihovih ponuda.

Treba uzeti u obzir i to da ovaj chat servis ima preko dve milijarde korisnika, pa je pitanje kako će se nove promene odraziti na njegovu popularnost i dalje poslovanje. Ipak, to je i dalje jedan snažan servis u vlasništvu giganta kakav je Facebook, i upravo zato ima njegovu potpunu podršku i mora sa poslovne strane da postupna na onaj način kako i ova kompanija propiše.

Šta će dalje sa ovom situacijom biti – videćemo, ali ja nekako verujem da korisnici olako prelaze preko tih stvari (kada je reč o privatnosti) i da već ostavljaju ogroman broj podataka na Internetu zarad benefita od strane mnogih servisa. Otuda i ne verujem da će doći do velikih promena kada je reč o korisnicima WhatsApp-a u Srbiji, pa čak i nakon promene pravila.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Srpski startap B-Fresh sa inovativnim sistemom pakovanja želi da promeni prehrambenu industriju

Tehnologija bi u budućnosti mogla u potpunosti da promeni poljoprivredu i prehrambenu industriju. Startap B-Fresh iz Srbije koji razvija rešenje za duži rok trajanja hrane upravo to dokazuje, ali pokazuje i da Srbija ima još jedan talentovan tim iz 'agrotech' sektora.

Internet marketing

IAB MIXX Awards 2021: Otvorene prijave – žiri bira nagrade u 15 kategorija!

Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta.

Digitalni mediji

Šta je to Patreon i koja je njegova uloga u podršci kreatorima sadržaja na Internetu?

U poslednjih dve, tri godine na domaćoj YouTube sceni sve više se govori o Patreonu - platformi koja nezavisnim video kreatorima pomaže da naprave nove modele zarade i okupe publiku koja će ih novčano nagraditi za kvalitetan sadržaj.

Startapi i poslovanje

Endava akvizirala hrvatsku agenciju Five za 33+ miliona evra

Ova kompanija nakon prošlogodišnje akvizicije Comtrade-a nastavlja sa jačanjem svog prisustva u regionu. Hrvatski Five postaje deo ove internacionalne kompanije, a 'exit' je vredan više od 33 miliona evra - kroz deonice i keš.

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.