U kojoj meri sarađuju domaće kompanije i startapi?

U kojoj meri sarađuju domaće kompanije i startapi?

Uoči predstojeće Webiz edukacije u Novom Sadu, razgovaramo sa učesnicima panela o saradnji kompanija i startapa. Kako taj odnos izgleda danas i može li se unaprediti?

Kakva su dosadašnja iskustva kompanija i startapa koji su uspostavili neki oblik saradnje? Šta su dobre i loše strane? Kako da i jedna i druga strana izaberu dobrog partnera?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima će učesnici keynote panela na Webiz edukaciji diskutovati u Novom Sadu. Ipak, pre početka same edukacije, Dr Mila Milenković (Telekom Srbija), Zoja Kukić (Inicijativa „Digitalna Srbija“) i Đorđe Filipović (30Hills) sa nama su podelili kako oni gledaju na odnos startapa i kompanija na domaćem tržištu.

Kako na domaći startapi i kompanija koje posluju na domaćem tržištu trenutno sarađuju? Koliko je taj odnos trenutno razvijen?

Đorđe: Kompanije se sve više odlučuju da specifične poslovne ideje koje ne mogu lako da reše mainstream rešenjima, razvijaju sa manjim i agilnijim kompanijama koje mogu brzo da razrade rešenja i skrate time to market. Ovo je relativno novi trend u čitavoj Evropi, pa i kod nas.

Mila: Kompanije često započinju saradnju sa startapima polazeći od svog društveno odgovornog delovanja, kroz organizovanje različitih takmičenja (najčešće hakatona) kao i putem nagrađivanja ili dodeljivanje grantova pojedinim timovima. Nakon toga one postaju spremnije za ozbiljnije otvaranje kako svojih tehnoloških platformi, tako i svojih biznis platformi za saradnju sa startapima.

Naravno, postoji značajan prostor za unapređenje saradnje, ali glavni akter treba da budu kompanije koje su spremne da svoje resurse i API-je otvore ka startapima i koje su spremne da prihvate rizik investiranja u njih.

Zoja: Istraživanje koja sam radila na temu digitalne transformacije pokazalo je da je 70% većih kompanija koje posluju u Srbiji već sprovelo jedan ili više projekata u ovoj oblasti. To znači da kompanije ne samo da razmišljaju o ovoj temi, već se i njome bave u praksi, što je izuzetno pohvalno.

Zanimljivo je i da više od polovine kompanja razvija svoje digitalne proizvode i/ili usluge, ali kada je reč o saradnji sa startapima, ona je na dosta nižem nivou i mali broj kompanija je još uvek spreman na tu saradnju. Naravno, postoje primeri kompanija koje su se otvorile u tom pogledu – među njima su Telekom Srbija, Societe Generale banka, Raiffeiesen banka, Direct Media i drugi.

Najveći broj domaćih kompanija sarađuje sa startapima još uvek na najmanje intenzivnom niovu – kroz hakatone, različite konferencije i slično. Ovo je potpuno razumljivo za sam početak jer kompanije i startapi imaju različite kulture i neophodno je da se prvo „opipaju“ pre nego što krenu dalje. Tako da očekujemo u narednoj fazi da se više kompanija okrene i narednim fazama – direktnoj saradnji sa pojedinim startapima i investiranju.

Zašto je bitno da se taj odnos kontinuirano i strateški gradi?

Mila: Strateški pogled na saradnju sa startapima je neophodan za kompaniju, koja na taj način otvara sebi mogućnosti ulaska u nove biznise i nove vertikale. Takođe, korporacije moraju kao svoj strateški cilj moraju postaviti težnju ka stalnom inoviranju. Neophodno je, potom, unutar same kompanije definisati odgovarajuće stage-gate procese sa jasno definisanim kriterijumima kroz koje startapi moraju da prođu kako bi ušli u proces akceleracije.

U slučaju da postoji strateško poklapanje, kompanija može i da izvrši akviziciju startapa ili samog rešenja, a takođe može da obezbedi uslove za uspostavljanje partnerskog modela i plasiranje startap rešenja na tržište kroz svoje kanale prodaje. Ukoliko je odnos zasnovan na transparentnosti i jasno definisanim interesima obe strane, gradi se jači partnerski ekosistem i omogućava se dalji razvoj tog odnosa.

Zoja: Saradnja ima koristi za oba strane – korporaciji pomaže da podmladi kulturu, isprati najsavremenije trendove, postane agilnija i razume način razmišljanja startapa, dok startapu posedovanje jednog velikog i zvučnog klijenta često može da definiše uspeh.

Međutim, kako su kulture i načini poslovanja ova dva entiteta prilično različita, neophodno je postepeno graditi odnose. Njihova drugačija očekivanja i pristup poslu mogu da budu frustrirajući, pa je neophodno obostrano prilagođavanje i, pre svega razumevanje, a da bi se do toga došlo, neophodno je vreme.

Đorđe: Saradnja većih kompanija koje imaju jak pristup na tržištu, finansijsku stabilnost i traže nove pravce sa razvoj sa manjim, koje nude startap pristup, veću fleksibilnost, pojednostavljen sistem odlučivanja i manje troškove razvoja logičan je korak i ono što nas očekuje u budućnosti. Ovakva saradnja može da ponudi očigledne benefite za obe strane.

Kada bi kompanije trebalo da se obrate startapima, a kada startapi kompanijama?

Mila: Kompanije se najčešće obraćaju startapima u potrazi za novim rešenjima i proizvodima koja predstavljaju poboljšanje ponude za njihove korisnike u uverenju da ta rešenja ne mogu da razviju interno ili kada zbog velike promene u tehnologijama nemaju odgovarajuće kompetence unutar svojih resursa.

Što se startapa tiče, oni najpre očekuju od kompanija podršku u smislu pristupa većoj bazi korisnika za testiranje svojih rešenja. Pored toga, često očekuju od kompanija podršku u smislu plasiranja njihovih proizvoda kroz kompanijske distribucione kanale, a neretko očekuju i investiranje kao rezultat postojećih akceleratorskih programa u kojima učestvuju, a koji su podržani od strane te kompanije. Čini mi se, pak, da manje očekuju mentorsku podršku od strane zaposlenih u kompanijama, a zapravo vrlo često bi mogli da je dobiju.

Zoja: Ne mislim da postoji magična tačka kada je pravo vreme za povezivanje između kompanije i startapa, a ako bih dala jedan savet u ovom kontekstu, onda je to – bolje što pre.

Za startape može biti kasno da se obrate korporaciji onda kada su potpuno spremni, jer može da potraje mesecima pre nego što uopšte dođu do odgovora. Sa druge strane, korporacijama je važno da se oprobaju i kada nisu savršeno spremne, jer za ovo vrlo verovatno neće ni biti, ali će najbolje učiti kroz interakciju sa startapima, ali i sopstvene greške u ovom procesu.

Startapi mogu biti velika pomoć kompanijama u digitalnoj transformaciji. Međutim, između te dve strane neretko postoji jaz u brzini i načinu razmišljanja. Kako se on može nadomestiti?

Đorđe: Jaz se, skoro po pravilu, javlja zbog problema u komunikaciji i nepravilnog identifikovanja trenutnog statusa kompanije koja želi da se digitalno transformiše, te da bi se to izbeglo najpre se moraju definisati osnovni pojmovi poput same digitalizacije i digitalne trasformacije.

Mila: Startapi sa sobom donose ne samo poslovnu transformaciju, već i promenu načina razmišljanja u korporacijama i svakako su mnogo agilniji od kompanija. Jedan od načina da se to prevaziđe je da se, za početak, u kompaniji napravi jedan manji tim koji radi po agilnom pristupu i koji je viđen kao preduzetnički tim unutar korporacije. Taj tim koji sarađuje sa startapima je zadužen za obezbeđenje dobijanja podrške od strane ostalih delova kompanije.

Naravno, za to je potrebna podrška top menadžmenta i jasna strateška opredeljenost da se u poslovnu saradnju sa startapima ulazi na jasan i strukturisan način. Kasnije se, naravno, ide na sveobuhvatniju agilnu tranformaciju velike korporacije.

Zoja: Za prevazilaženje jaza ključni su ljudi sa obe strane. Nažalost, većina startapa i dalje misli da su korporacije dinosaurusi, a korporacije za njih da su klinci. Osim što je najčešće pogrešan, ovakav stav je prepreka za postizanje saradnje i dok ne krene da se menja male su šanse da će se pojaviti pozitivan rezultat.

Da li i kako država ohrabruje ovaj odnos? Šta bi dodatno moglo da se uradi?

Zoja: Država je nedavno odobrila poreski kredit od 30% za kompanije koje se odluče da investiraju u startape, što je pozitivan signal, iako još uvek nije jasna procedura kako će se ovo sprovoditi. Mislim da uloga države u nekoj daljoj direktnoj podršci ovog odnosa nije potrebna, ako kreira podsticajno okruženje i zdrave prilike i za startape i za korporacije, ova dva sveta će se prirodno okrenuti jedan prema drugom iz vrlo jasnih poslovnih interesa.

Đorđe: Postoji niz inicijativa, a ja bih naglasio Startup Business Forum PKS-a, Inicijativu Digitalna Srbija, kao i podršku Razvojne Agencije Srbije.

Želiš da čuješ više o saradnji kompanija i startapa u Srbiji?

Kako ova saradnja izgleda danas i kako može da izgleda u skorijoj budućnosti, saznajte na Webiz Edukaciji u Novom Sadu koja se bavi temom digitalne transformacije. Cena kotizacije iznosi 20.000 dinara sa PDV-om za trodnevnu edukaciju koja se održava od 7. do 9. juna u hotelu Sheraton.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako su dve marketinške agencije i Pozorište Puž napravili dečiju Viber predstavu koju je pratilo 20.000 ljudi

Kada se udruže volja, kreativnost i znanje, postoji rešenje za sve, a to nam pokazuje primer agencija Saatchi and Saatchi, Leo Burnett, kao i Pozorišta Puž i Vibera. Njihovi timovi su usred pandemije odlučili da obraduju mališane i organizuju predstavu - ni manje ni više nego baš na Viberu.

Tehnologija

Spotify je zvanično stigao u Srbiju – pretplata kreće od 580 dinara

Spotify, jedna od najpoznatijih platformi za 'streaming' muzike, dostupan je na tržištu Srbije od srede 15. jula. Šta dolazak ovog servisa znači za domaće korisnike i da li bi isti mogao da ostane u senci veoma prisutnog Deezera?

Startapi i poslovanje

Duško Vesin (Alchemy): Budućnost startapa najviše zavisi od partnera i investitora – ne od proizvoda

Jedan od osnivača startapa Alchemy i nekadašnjeg dryTools, Duško Vesin, otkriva za Netokraciju kako je tekla njihova poslovna priča i na osnovu tog iskustva deli savete za sve buduće preduzetnike.

Startapi i poslovanje

Korisnici žele da sa bankama rade na daljinu, a rešenje nudi domaći Blinking

Video 'onboarding' korisnika, tačnije sistem video identifikacije na daljinu, polako postaje 'mainstream' širom sveta. Domaći Blinking razvio je takvo rešenje, a u nastavku teksta razgovaramo o tome kako ono može da nam skrati čekanje u redovima.

Gaming

Kako predstaviti vašu igru publici kada su svi događaji otkazani – je li spas u pitchevima na daljinu?

Svetska zdravstvena kriza sa jedne strane doprinela je popularizaciji video igara, ali je druge strane uskratila šansu mnogim gejming studijima da izlažu svoje projekte pred publikom na konferencijama i događajima koji su u potpunosti otkazani.

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.