U kojoj meri sarađuju domaće kompanije i startapi?

U kojoj meri sarađuju domaće kompanije i startapi?

Uoči predstojeće Webiz edukacije u Novom Sadu, razgovaramo sa učesnicima panela o saradnji kompanija i startapa. Kako taj odnos izgleda danas i može li se unaprediti?

Kakva su dosadašnja iskustva kompanija i startapa koji su uspostavili neki oblik saradnje? Šta su dobre i loše strane? Kako da i jedna i druga strana izaberu dobrog partnera?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima će učesnici keynote panela na Webiz edukaciji diskutovati u Novom Sadu. Ipak, pre početka same edukacije, Dr Mila Milenković (Telekom Srbija), Zoja Kukić (Inicijativa „Digitalna Srbija“) i Đorđe Filipović (30Hills) sa nama su podelili kako oni gledaju na odnos startapa i kompanija na domaćem tržištu.

Kako na domaći startapi i kompanija koje posluju na domaćem tržištu trenutno sarađuju? Koliko je taj odnos trenutno razvijen?

Đorđe: Kompanije se sve više odlučuju da specifične poslovne ideje koje ne mogu lako da reše mainstream rešenjima, razvijaju sa manjim i agilnijim kompanijama koje mogu brzo da razrade rešenja i skrate time to market. Ovo je relativno novi trend u čitavoj Evropi, pa i kod nas.

Mila: Kompanije često započinju saradnju sa startapima polazeći od svog društveno odgovornog delovanja, kroz organizovanje različitih takmičenja (najčešće hakatona) kao i putem nagrađivanja ili dodeljivanje grantova pojedinim timovima. Nakon toga one postaju spremnije za ozbiljnije otvaranje kako svojih tehnoloških platformi, tako i svojih biznis platformi za saradnju sa startapima.

Naravno, postoji značajan prostor za unapređenje saradnje, ali glavni akter treba da budu kompanije koje su spremne da svoje resurse i API-je otvore ka startapima i koje su spremne da prihvate rizik investiranja u njih.

Zoja: Istraživanje koja sam radila na temu digitalne transformacije pokazalo je da je 70% većih kompanija koje posluju u Srbiji već sprovelo jedan ili više projekata u ovoj oblasti. To znači da kompanije ne samo da razmišljaju o ovoj temi, već se i njome bave u praksi, što je izuzetno pohvalno.

Zanimljivo je i da više od polovine kompanja razvija svoje digitalne proizvode i/ili usluge, ali kada je reč o saradnji sa startapima, ona je na dosta nižem nivou i mali broj kompanija je još uvek spreman na tu saradnju. Naravno, postoje primeri kompanija koje su se otvorile u tom pogledu – među njima su Telekom Srbija, Societe Generale banka, Raiffeiesen banka, Direct Media i drugi.

Najveći broj domaćih kompanija sarađuje sa startapima još uvek na najmanje intenzivnom niovu – kroz hakatone, različite konferencije i slično. Ovo je potpuno razumljivo za sam početak jer kompanije i startapi imaju različite kulture i neophodno je da se prvo „opipaju“ pre nego što krenu dalje. Tako da očekujemo u narednoj fazi da se više kompanija okrene i narednim fazama – direktnoj saradnji sa pojedinim startapima i investiranju.

Zašto je bitno da se taj odnos kontinuirano i strateški gradi?

Mila: Strateški pogled na saradnju sa startapima je neophodan za kompaniju, koja na taj način otvara sebi mogućnosti ulaska u nove biznise i nove vertikale. Takođe, korporacije moraju kao svoj strateški cilj moraju postaviti težnju ka stalnom inoviranju. Neophodno je, potom, unutar same kompanije definisati odgovarajuće stage-gate procese sa jasno definisanim kriterijumima kroz koje startapi moraju da prođu kako bi ušli u proces akceleracije.

U slučaju da postoji strateško poklapanje, kompanija može i da izvrši akviziciju startapa ili samog rešenja, a takođe može da obezbedi uslove za uspostavljanje partnerskog modela i plasiranje startap rešenja na tržište kroz svoje kanale prodaje. Ukoliko je odnos zasnovan na transparentnosti i jasno definisanim interesima obe strane, gradi se jači partnerski ekosistem i omogućava se dalji razvoj tog odnosa.

Zoja: Saradnja ima koristi za oba strane – korporaciji pomaže da podmladi kulturu, isprati najsavremenije trendove, postane agilnija i razume način razmišljanja startapa, dok startapu posedovanje jednog velikog i zvučnog klijenta često može da definiše uspeh.

Međutim, kako su kulture i načini poslovanja ova dva entiteta prilično različita, neophodno je postepeno graditi odnose. Njihova drugačija očekivanja i pristup poslu mogu da budu frustrirajući, pa je neophodno obostrano prilagođavanje i, pre svega razumevanje, a da bi se do toga došlo, neophodno je vreme.

Đorđe: Saradnja većih kompanija koje imaju jak pristup na tržištu, finansijsku stabilnost i traže nove pravce sa razvoj sa manjim, koje nude startap pristup, veću fleksibilnost, pojednostavljen sistem odlučivanja i manje troškove razvoja logičan je korak i ono što nas očekuje u budućnosti. Ovakva saradnja može da ponudi očigledne benefite za obe strane.

Kada bi kompanije trebalo da se obrate startapima, a kada startapi kompanijama?

Mila: Kompanije se najčešće obraćaju startapima u potrazi za novim rešenjima i proizvodima koja predstavljaju poboljšanje ponude za njihove korisnike u uverenju da ta rešenja ne mogu da razviju interno ili kada zbog velike promene u tehnologijama nemaju odgovarajuće kompetence unutar svojih resursa.

Što se startapa tiče, oni najpre očekuju od kompanija podršku u smislu pristupa većoj bazi korisnika za testiranje svojih rešenja. Pored toga, često očekuju od kompanija podršku u smislu plasiranja njihovih proizvoda kroz kompanijske distribucione kanale, a neretko očekuju i investiranje kao rezultat postojećih akceleratorskih programa u kojima učestvuju, a koji su podržani od strane te kompanije. Čini mi se, pak, da manje očekuju mentorsku podršku od strane zaposlenih u kompanijama, a zapravo vrlo često bi mogli da je dobiju.

Zoja: Ne mislim da postoji magična tačka kada je pravo vreme za povezivanje između kompanije i startapa, a ako bih dala jedan savet u ovom kontekstu, onda je to – bolje što pre.

Za startape može biti kasno da se obrate korporaciji onda kada su potpuno spremni, jer može da potraje mesecima pre nego što uopšte dođu do odgovora. Sa druge strane, korporacijama je važno da se oprobaju i kada nisu savršeno spremne, jer za ovo vrlo verovatno neće ni biti, ali će najbolje učiti kroz interakciju sa startapima, ali i sopstvene greške u ovom procesu.

Startapi mogu biti velika pomoć kompanijama u digitalnoj transformaciji. Međutim, između te dve strane neretko postoji jaz u brzini i načinu razmišljanja. Kako se on može nadomestiti?

Đorđe: Jaz se, skoro po pravilu, javlja zbog problema u komunikaciji i nepravilnog identifikovanja trenutnog statusa kompanije koja želi da se digitalno transformiše, te da bi se to izbeglo najpre se moraju definisati osnovni pojmovi poput same digitalizacije i digitalne trasformacije.

Mila: Startapi sa sobom donose ne samo poslovnu transformaciju, već i promenu načina razmišljanja u korporacijama i svakako su mnogo agilniji od kompanija. Jedan od načina da se to prevaziđe je da se, za početak, u kompaniji napravi jedan manji tim koji radi po agilnom pristupu i koji je viđen kao preduzetnički tim unutar korporacije. Taj tim koji sarađuje sa startapima je zadužen za obezbeđenje dobijanja podrške od strane ostalih delova kompanije.

Naravno, za to je potrebna podrška top menadžmenta i jasna strateška opredeljenost da se u poslovnu saradnju sa startapima ulazi na jasan i strukturisan način. Kasnije se, naravno, ide na sveobuhvatniju agilnu tranformaciju velike korporacije.

Zoja: Za prevazilaženje jaza ključni su ljudi sa obe strane. Nažalost, većina startapa i dalje misli da su korporacije dinosaurusi, a korporacije za njih da su klinci. Osim što je najčešće pogrešan, ovakav stav je prepreka za postizanje saradnje i dok ne krene da se menja male su šanse da će se pojaviti pozitivan rezultat.

Da li i kako država ohrabruje ovaj odnos? Šta bi dodatno moglo da se uradi?

Zoja: Država je nedavno odobrila poreski kredit od 30% za kompanije koje se odluče da investiraju u startape, što je pozitivan signal, iako još uvek nije jasna procedura kako će se ovo sprovoditi. Mislim da uloga države u nekoj daljoj direktnoj podršci ovog odnosa nije potrebna, ako kreira podsticajno okruženje i zdrave prilike i za startape i za korporacije, ova dva sveta će se prirodno okrenuti jedan prema drugom iz vrlo jasnih poslovnih interesa.

Đorđe: Postoji niz inicijativa, a ja bih naglasio Startup Business Forum PKS-a, Inicijativu Digitalna Srbija, kao i podršku Razvojne Agencije Srbije.

Želiš da čuješ više o saradnji kompanija i startapa u Srbiji?

Kako ova saradnja izgleda danas i kako može da izgleda u skorijoj budućnosti, saznajte na Webiz Edukaciji u Novom Sadu koja se bavi temom digitalne transformacije. Cena kotizacije iznosi 20.000 dinara sa PDV-om za trodnevnu edukaciju koja se održava od 7. do 9. juna u hotelu Sheraton.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Internet marketing

Neil Skehel: Želimo da podignemo svest o značaju CX-a u Srbiji kroz dodelu nagrada

Kompanija 'Awards International' koja dodeljuje biznis nagrade širom sveta otvara prve 'Customer Experience' nagrade i za naš region - u Beogradu. Direktor i osnivač ove firme otkriva nam više detalja o predstojećem događaju i daljim planovima za poslovanje u Srbiji i regionu.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?