Po osvajanju slobode, besplatni časovi nadoknade za studente ETF-a!

Više od tri meseca studenti svih univerziteta u Srbiji blokiraju svoje fakultete do ispunjenja zahteva koje su postavili nakon što je “kap prelila čašu” i kada im je postalo jasno da institucije naše zemlje nisu slobodne. Energija generacije Z, koja je do sada smatrana egocentričnom i društveno nezainteresovanom, zadivila je, a potom i ujedinila gradove, mala mesta, sela i zaseoke širom Srbije.

Studenti su beskompromisni — ne nasedaju na ucene i podmićivanja, a njihov pokret širi se poput osmeha, vraćajući nadu i onima koji su je davno izgubili. Po kiši, vetru, snegu i hladnoći, marširaju od mesta do mesta, prelazeći i po stotine kilometara pešice kako bi probudili i najuspavanije opštine. Dočekuju ih kao oslobodioce — što oni zapravo i jesu — a sve više ljudi pridružuje im se na veličanstvenim skupovima koji su zadivili ceo svet.

Ipak, postoje skeptici koji, “puni dobre namere”, strepe nad izgubljenom akademskom godinom i tu i tamo povlače taj argument kao neuspešan pokušaj gušenja rasplamsale sile koja sve jače bukti. Studenti ni tu ne posustaju — za njih je žrtvovana godina studija mali zalog za oslobođenu zemlju. Uzgred, kroz istoriju je bilo i većih kriza, pa su mladi ipak završavali fakultete, a iz tih generacija učenih ljudi mnogi su postali značajan deo intelektualne snage Srbije.

Pored te činjenice, uz njih je i velika većina univerzitetskih profesora, spremnih da im, kada za to dođe vreme, pruže podršku i pomognu u nadoknađivanju propuštenog gradiva. Tu je i jedan Vladimir, bivši student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sada iskusni softverski inženjer, koji je studentima ovog fakulteta nesebično ponudio besplatne časove iz oblasti u kojima je ekspert. To su predmeti OOP 1, OOP 2 i PIA, ali, kako kaže: “Ako je baš frka, snaći ćemo se nekako i za druge predmete.”

Plemenita inicijativa Vladimira Tomića zainteresovala nas je, pa smo u razgovoru s njim otkrili sve pojedinosti o časovima koje će držati studentima nakon osvajanja slobode. On je u intervjuu koji sledi, u svojstvu građanina, izneo svoje lične i nezavisne stavove o važnosti obrazovanja i studentskoj pobuni.

ETF — dosanjani san!

Vladimir Tomić je softverski inženjer sa bogatim iskustvom u razvoju softvera i posebnim afinitetom prema obrazovanju i mentorstvu. Diplomirao je i masterirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na smeru za računarsku tehniku i informatiku, ostvarujući svoj dugogodišnji san o studijama na ETF-u.

Tokom karijere radio je kao full-stack i frontend inženjer, usavršavajući se u različitim tehnološkim oblastima. Međutim, pored profesionalnog angažmana u industriji, posebnu strast gaji prema prenošenju znanja. Ima iskustvo predavanja na fakultetu — kao gostujući predavač na ETF-u držao je vežbe iz predmeta Razvoj bezbednog softvera:

Bila je to prva prilika da nešto vratim fakultetu na kome sam dosta toga dobio.

Još tokom studentskih dana bio je aktivan u organizacijama EESTEC i BEST, kao i u organizaciji sajma poslova JobFair, gde je stekao dragocena iskustva i razvijao interpersonalne veštine. Veruje da inženjer ne treba da bude samo tehnički stručan već i sposoban da se snalazi u timu i prenosi znanje drugima, a o ličnoj ekspertizi govori na sledeći način:

Što se tiče moje ekspertize, prvo mogu da kažem da posedujem opšte inženjersko znanje, koje sam dobio upravo tokom studiranja na ETF-u, i koje ne obuhvata samo softverske veštine već i malo matematike, malo elektronike, a i malo interpersonalnih veština, koje sam najvećim delom stekao tokom svog angažovanja u studentskim organizacijama EESTEC i BEST i tokom učešća na organizaciji sajma poslova JobFair.

Kome su namenjeni besplatni časovi?

Vladimir će studentima držati besplatne časove iz tri predmeta – Objektno orijentisano programiranje 1 (OOP 1), Objektno orijentisano programiranje 2 (OOP 2) i Programiranje internet aplikacija (PIA). Naš sagovornik je objasnio da su OOP 1 i OOP 2 ključni predmeti za studente smera “Računarska tehnika i informatika” na Elektrotehničkom fakultetu, koji dolaze nakon osnovnih kurseva programiranja u prvoj godini studija.

Objektno orijentisano programiranje (OOP) predstavlja način razmišljanja i organizacije koda tako da softver imitira realni svet kroz koncepte klasa i objekata. OOP 1 se fokusira na programski jezik C++, dok se u OOP 2 izučava Java. Vladimir je istakao praktičnu primenu ovog pristupa:

U suštini, OOP nam omogućava da kroz kod modelujemo svet oko sebe. Ako pravimo program za banku, možemo definisati klase kao što su Klijent i Račun – svaka sa svojim podacima i funkcijama. Tako softver postaje intuitivniji, organizovaniji i lakši za održavanje.

Na OOP predmetima studenti kroz primere i projekte uče kako da pravilno koriste koncepte poput nasleđivanja, polimorfizma i enkapsulacije, što su ključni temelji modernog softverskog inženjerstva.

Kada je reč o predmetu Programiranje internet aplikacija (PIA), Vladimir je naglasio da mu je posebno blizak, budući da je iz njega radio svoj master rad, kao i da je ranije pomagao drugim studentima pri izradi diplomskih i master radova. PIA je, prema njegovim rečima, prirodan most između akademskog obrazovanja i realnog poslovnog sveta:

Na ovom predmetu studenti se upoznaju sa najpopularnijim programskim jezicima i framework-ima za izradu web aplikacija. Suštinski, ako znate kako funkcioniše bilo koji sajt koji posećujete – vi već razumete osnovni koncept. Razlika je samo u tehnologijama koje su korišćene za njegovu izradu.

Vladimir je rekao da su znanja iz ovog predmeta posebno korisna jer pripremaju studente za posao u oblasti frontend i full-stack razvoja, omogućavajući im da odmah nakon studija započnu karijeru u industriji. Njegov pristup nastavi je praktičan i usmeren na rešavanje konkretnih problema, a studentima pruža ne samo teorijsko razumevanje, već i znanja primenjiva u realnim projektima.

Zašto su OOP 1, OOP 2 i PIA izazovni predmeti?

Naš sagovornik je istakao da su OOP 1 i OOP 2 često prvi susret studenata sa objektno orijentisanim programiranjem, što može predstavljati izazov za mnoge:

Verujem da se mnogi studenti ranije nisu susreli sa pojmovima poput klasa, objekata, nasleđivanja, polimorfizma, apstrakcije i enkapsulacije, i svih tih “strašnih” reči, a zapravo je najteže prebaciti se na potpuno novi način razmišljanja.

Vladimir je objasnio da je teorija u ovim predmetima često apstraktna, zbog čega je od suštinskog značaja da studenti imaju kvalitetne praktične vežbe i demonstracije koje im pomažu da primene naučeno u realnim primerima. On naglašava da samo kroz praktičan rad studenti mogu u potpunosti razumeti koncept objektno orijentisanog programiranja i njegovu primenu u modernom softverskom razvoju.

Kada je reč o predmetu Programiranje internet aplikacija (PIA), Vladimir je rekao da se studenti ovde susreću sa tri ključna faktora u razvoju web aplikacija: frontend, deo koji korisnici vide i sa kojim direktno komuniciraju; backend, deo koji upravlja logikom i funkcionalnostima “ispod haube”; i bazu podataka, bez koje nijedan dinamički web sajt ne može da funkcioniše.

Naš sagovornik je objasnio da je važno razumeti način na koji se ovi delovi povezuju:

Studenti moraju da shvate kako se na backend-u pravi API (Application Programming Interface), kako frontend šalje zahteve tom API-ju, kako backend komunicira sa bazom podataka, kako zatim vraća podatke frontend-u i kako se ti podaci na kraju prikazuju krajnjem korisniku.

U realnom svetu, u IT firmama postoje odvojene pozicije za frontend inženjere, backend inženjere i administratore baza podataka. Ali da bi ovaj predmet uspešno položili, studenti moraju da rade sva tri posla istovremeno.

Vladimir je naglasio da je upravo ovakva interdisciplinarnost ono što čini PIA izuzetno korisnim predmetom za buduće softverske inženjere, jer im omogućava da steknu širu sliku o funkcionisanju web aplikacija i da lakše pronađu svoje mesto u industriji.

Kako će se organizovati nastava nadoknade?

Kada je reč o organizaciji konsultacija i časova, Vladimir Tomić još uvek nema precizan plan, ali je istakao da će se prilagoditi broju i potrebama zainteresovanih studenata. On naglašava da bi mu najjednostavnije bilo da se časovi održavaju u vidu grupnih online sesija, ali razume da su potrebe svakog studenta različite:

Različiti studenti imaju različite nivoe predznanja, različite zahteve, očekivanja i slobodno vreme. Individualni časovi bi možda imali više smisla, ali ću na kraju verovatno napraviti neki hibridni model.

Naš sagovornik je objasnio da, iako živimo u digitalnom dobu i većina poslova se danas obavlja online, neki koncepti se i dalje najefikasnije objašnjavaju tradicionalnim metodama – pomoću papira i olovke. Zbog toga planira fleksibilan pristup, koji bi kombinovao grupne i individualne konsultacije, kao i online i uživo metode rada. Vladimir je takođe svestan da su mu trenutni kapaciteti ograničeni, ali se trudi da pronađe način da pomogne što većem broju studenata:

Moguće je da će potražnja biti mnogo veća od onoga što mogu da pokrijem. Ali, daću sve od sebe da ne razočaram nikoga od zainteresovanih.

Kada je u pitanju angažovanje dodatnih predavača, Vladimir već ima nekoliko ideja o potencijalnim saradnicima. Posebno ga inspiriše podrška njegove supruge, koja radi u konsultantskoj kući u oblasti poslovne psihologije.

Naš sagovornik je ispričao da je upravo ona podstakla ovu inicijativu, kada je jednom prilikom izrazila želju da njena firma finansijski pomogne studentima završne godine psihologije – bilo kroz plaćenu praksu, stipendiju ili posao. Iako Vladimir u svojoj firmi nema uticaj na slične odluke, odlučio je da ponudi ono što može – besplatne časove i podršku studentima u pripremi ispita.

Ako interesovanje za časove bude veliko, Vladimir planira da u pomoć pozove upravo svoju suprugu, koja se u prethodnom poslu bavila regrutacijom različitih profila zaposlenih. Kako kaže, uz njenu stručnost sigurno bi pronašao kvalitetne dodatne predavače, čime bi proširio ovu inicijativu i omogućio većem broju studenata da dobiju potrebnu podršku.

Poruka za studente: ‘Motivišite, inspirišite, privlačite’

Vladimir je objasnio da je uvek raspoložen da pomogne mladima u njihovim početnim fazama karijere, bilo kao gostujući predavač na fakultetu, mentor u firmi ili kao “stručni konsultant” za spremanje ispita. Naš sagovornik je istakao da je u prethodnoj firmi imao zadovoljstvo da učestvuje u onboarding procesu dvadesetak novih kolega, dok trenutno nastoji da se izbori za sličnu ulogu u svojoj sadašnjoj firmi. U međuvremenu, kako bi doprinosio uspešnom početku karijere mladih inženjera, Vladimir održava nekoliko časova iz programiranja.

Što se tiče pomoći studentima koji se trenutno bore na blokadama, on je rekao:

Moja podrška u vidu besplatnih konsultacija može da ima konkretne efekte, ali mi je takođe bitna i simbolika takvog gesta – da negde ostane upamćeno da sam bio na pravoj strani.

Vladimir je dalje napomenuo da postoji mogućnost velikog interesovanja studenata i u budućim vremenima, što bi moglo da iziskuje značajan napor i odricanje sa njegove strane kako bi ispunio obećanja. Iako bi takav režim rada mogao biti iscrpljujuć, s obzirom na njegov full-time posao i malo dete, Vladimir je istakao da bi ozbiljno razmislio o načinima na koje bi mogao da se angažuje u budućnosti. On je dodao da bi najverovatnije zadržao sličan oblik podrške, ali sa manjim intenzitetom, kako bi izbegao “pregorevanje”.

Naposletku, Vladimir Tomić je iskazao veliko divljenje prema studentima-oslobodiocima, njihovoj hrabrosti i angažmanu. Naš sagovornik je istakao da se po prvi put u poslednjih 12 godina ne kaje što nije zauvek otišao iz Srbije, zahvaljujući upravo energiji i akciji koju Generacija Z pokazuje. On je rekao:

Mnogi od nas nisu imali hrabrosti da ustanu i da glasno kažu ono što mislimo i osećamo već više od jedne decenije. Ali onda se na sceni pojavljujete vi – mladi, obrazovani, inteligentni, organizovani, energični.

Vladimir je istakao kako je neverovatno što mladi ljudi sada imaju jasne zahteve, bez kompromisa, i ne plaše se da se bore za ono što je ispravno. On je naglasio da oni, koji su decenijama bili u apatiji, sada mogu samo da se dive i da slušaju. Dodao je da je upravo to što mladi traže i što rade jedina prihvatljiva budućnost, ne samo za Srbiju, već i za ceo svet. “Motivišete, inspirišete, privlačite pozitivnom energijom”, rekao je Vladimir, ističući da je to nešto s čim “oni koji su potpuno drugačiji od vas” ne znaju da se nose.