Višing napadi: Kako prepoznati telefonske prevare i zaštititi svoje podatke?

Dok ceo svet govori o sve sofisticiranijim i uverljivijim fišing (phishing) napadima, u društvu se na globalnom nivou ustalio novi termin. Reč je o takozvanim višing napadima, o kojima ćemo detaljnije govoriti u ovom tekstu, uz osvrt na načine zaštite od njih.

Višing (od engl. voice phishing) predstavlja vrstu socijalno-inženjerskog napada u kojem napadač koristi telefonski poziv ili glasovne poruke kako bi prevario žrtvu i naveo je da otkrije poverljive podatke – poput brojeva kreditnih kartica, lozinki, JMBG-a ili pristupnih kodova.

Za razliku od klasičnog fišinga, koji se uglavnom sprovodi putem elektronske pošte ili lažnih sajtova, višing se zasniva na neposrednoj ljudskoj interakciji i uverljivom tonu razgovora. Napadač često glumi autoritet (bankarski službenik, tehnička podrška, policija, poreska uprava) i koristi osećaj hitnosti ili straha kako bi žrtva reagovala brzo, bez kritičkog razmišljanja.

Razlike između višinga i fišinga

Iako na prvi pogled deluju slično u izgovoru, dve vrste napada dosta se razlikuju. Višing napade karakterišu telefonski poziv ili govorna poruka, zatim direktna verbalna komunikacija, uveravanje potencijalnih oštećenih, intonacija, emocionalna manipulacija, kao i stvaranje osećaja hitnosti.

Višing napade je znatno teže pratiti s obzirom na to da poziv može da bude sa lažnog broja (caller ID spoofing), što otežava i ulazak u trag prevarantima i počiniocima krivičnih dela. S druge strane, fišing napadi, koji su verovatno mnogima poznatiji, zasnivaju se na imejl porukama, lažnim sajtovima i linkovima, kao i na SMS porukama.

Pored svega toga, različiti oblici, vizuelne obmane, upozoravajući signali i poruke takođe su sastavni deo fišinga. Prednost ove vrste napada, ako se tako može reći, jeste to što se fišing može relativno lako pratiti, jer tragovi pokušaja ostaju sačuvani u imejl porukama ili istoriji pregledača.

Kada govorimo o pojedinim karakteristikama višing napada, treba imati na umu da se oni pre svega zasnivaju na lažnom identitetu napadača, koji se predstavlja kao pouzdana institucija ili osoba od autoriteta.

Takođe, već smo pomenuli da se višing napadači služe skrivenim brojevima ili lažnim identifikatorima poziva, pa se na ekranu često može pojaviti naziv banke, pa čak i njen broj telefona. Osećaj hitnosti je takođe sastavni deo višinga, a prate ga poruke poput: “Vaš račun je blokiran” ili “Transakcija od 1.000 evra je u toku – potvrdite podatke odmah”.

Napadači koji se služe ovom tehnikom koriste složene izraze kako bi zvučali stručno i time smanjili verovatnoću da napadnuti korisnik posumnja da je reč o određenoj vrsti prevare, odnosno pokušaju napada.

Pored toga, treba imati na umu da se višing napadi zasnivaju na zahtevima za poverljivim podacima, poput broja kartice, CVV koda, PIN-a ili jednokratnih lozinki, koje lakoverni ili nedovoljno informisani korisnici o sajber napadima često dele sa napadačima, ne znajući kome ti podaci zapravo odlaze.

Osobine višing napada i kako se odbraniti

Cilj gotovo svakog sajber napada, bilo da je usmeren na fizička ili pravna lica, organizacije ili kompanije, jeste pribavljanje poverljivih podataka i ostvarivanje finansijske koristi. Neki od stvarnih i najčešćih primera višinga su sledeći:

• Bankarski prevaranti: Napadač se predstavlja kao “službenik banke” i obaveštava da je račun kompromitovan. Traži da “potvrdite podatke” kako bi ga “odblokirao”.
• Lažni tehnički servis: Osoba zove i tvrdi da je iz Microsoft podrške, navodeći da je “računar zaražen” i da treba instalirati “bezbednosni softver” (u stvari malver).
• Poreske prevare: Poziv u kojem se tvrdi da dugujete porez i da ćete biti tuženi ako odmah ne izvršite uplatu.
• VoIP prevare: Napadač koristi internet telefoniju kako bi pozivi izgledali kao da dolaze iz iste zemlje ili grada.

S obzirom na to da su sajber napadi sve sofisticiraniji i složeniji, često se postavlja pitanje kako se od njih najefikasnije zaštititi. Suština je u tome da se poverljivi podaci nikada ne dele preko telefona, jer banke i ozbiljne institucije to ne traže na taj način.

Takođe, proverite broj, prekinite poziv i sami kontaktirajte zvanični broj institucije. Korisnici takođe treba da imaju na umu osećaj hitnosti, jer prevaranti žele da reagujete odmah, bez razmišljanja. Zato postavljajte pitanja – napadači se često zbune kada tražite informacije koje samo prava institucija može da zna.

Još jedan efikasan način odbrane je korišćenje blokiranja brojeva i aplikacija za filtriranje poziva, dok je edukacija korisnika, posebno starijih osoba koje su lake mete ovih napada, od izuzetne važnosti.

Višing napadi su posebno opasni jer se oslanjaju na poverenje korisnika i brzu reakciju. Upravo zato, ključ odbrane je kritičko razmišljanje, provera informacija i prekidanje komunikacije čim se posumnja na prevaru. Svaki zahtev za hitnim otkrivanjem poverljivih podataka – naročito preko telefona – treba smatrati sumnjivim dok se ne potvrdi zvaničnim kanalima.