Turističke agencije moraju da ulažu u ‘online’ jer to je jedini način da se spase od bankrota

Sezona odmora je u toku, a veliki broj sugrađana krenuo je put mora ili u neki od poznatih svetskih gradova. Međutim, ni ovo leto nije prošlo mirno - svedoci smo prevara i gašenja nekoliko velikih turističkih agencija. Gde je njihovo mesto u svetu personalizovanih putovanja i da li se agencije mogu izboriti sa konkurencijom u vidu digitalnih servisa?

Zašto su i kako izbile prevare i gašenja turističkih agencija? Iako članica YUTE, agencija S.A.B travel preko noći zatvorila je svoje poslovnice i tako oštetila putnike koji su rezervisali letovanje. Sličan scenario zahvatio je i čačansku kompaniju Jazz travel, dok je bankrot objavio čak i Fly Fly travel. Iako država gotovo svake godine pokušava da stane na put ovim prevarama i dalje smo svedoci da takvi slučajevi ne jenjavaju.

Zašto?

Pa ne jenjava ni interesovanje za putovanje preko agencija budući da one i dalje drže primat u turističkom sektoru. To je možda i najbolje objašnjeno činjenicom da naši putnici u većini slučajeva preferiraju unapred osmišljene aranžmane, jednostavnost koju agencije pružaju, ali i cenu koja u nekim slučajevima može biti i jeftinija od ukupne cene smeštaja i puta u sopstvenoj režiji.

Nije uvek sve u ceni

Međutim, za određenu populaciju putnika (pretežno mlađih i digitalno pismenijih), danas je sasvim normalna stvar da se odmor ili putovanje rezerviše putem servisa kao što su Airbnb, Booking, Skyscanner i drugi. Takvi servisi pružaju daleko veću transparentnost i fleksibilnost, te demokratizuju proces putovanja što korisnicima ostavlja veću mogućnost da kreiraju i na kraju dana rezervišu svoje „putovanje iz snova“.

Sve ovo, ipak, ne daje odgovor na pitanje zašto se iz sezone u sezonu pojavljuju nove prevare u sektoru turizma i gašenja velikih agencija. Vladimir Živaljević, osnivač servisa za kupovinu avio karata Aerogaga, u razgovoru za Netokraciju ističe da prvih 50 turističkih agencija u Srbiji nisu digitalne agencija, samim tim takvi biznisi biće sve podložniji gašenju budući da je nemoguće ostati u ovoj industriji i voditi bitku iz offline-a:

Smatram da je ovo početak gašenja offline agencija, odnosno da je nemoguće biti konkurentan u offline svetu kada su recimo avio karte u pitanju. U Srbiji se proda godišnje oko million karata. Statistika na kraju pokazuje da je to 200.000 low cost karata, 400.000 karata koje prodaju kompanije same, kao na primer AirSerbia i 400.000 karata koje prodaju sve turističke agencije zajedno.

Google Flight i veliki agregatori kao što je na primer Skyscanner dodatno će rasti u budućnosti, ali uz jednu anomaliju – da ne bude ništa osim informacija.

Vladimir otkriva da prvih deset agencija proda polovinu svih karata, a sve ostale drugu polovinu, što ukazuje da nema prevelike razlike u ceni, već da se zarada ostvaruje od dodatnih usluga. Prema njegovom mišljenju, to znači da je agencijama sve teže da ostanu u biznisu ukoliko se bave isključivo prodajom karata, pa čak i putem digitalnih kanala. Navodeći primer iz prakse, Živaljević objašnjava:

Nekada je bila još teža situacija. Ako je karta koštala 500 evra, provizija je mogla ukupno da iznosi i do 15 evra – posebno ako se plaća karticom uz proviziju banke. Ovo je paradoks zbog čega niko nije ulazio u ozbiljnu online prodaju. To se promenilo pre nekoliko godina kada je naplata počela da se deli, odnosno da se provizija naplaćuje samo na deo koji naplaćuju agencije, koja je najčešće iznosila 0 evra. Međutim, na taj način ni kupac ne plaća proviziju na iznos same karte.

Naš sagovornik ističe da sve dok je provizija veća od razlike u ceni, nije moguće imati online agenciju. Sa takvim biznis modelom, finansijski bankrot i „ključ u bravu“ jedini je put za mnoge turističke agencije.

Vladimir dodaje da je problem turističkog sektora u 2018. godini i to što su kadar u IT-ju daleko brže razvija od sektora finansija ili računovodstva, pa i samog rukovodstva. Upravo iz tih razloga dešava se da zbog dobrog sajta i dobrog korisničkog iskustva pojedine agencije rastu, ali da ostale službe ne mogu da isprate rast prodaje. Tada dolazi do grešaka koje mogu rezultovati gašenjem firme. Bez uspešnih timova na svim poljima, nema ni razvoja kompanije.

Opstaju one agencije sa lojalnim kupcima i kvalitetnom ponudom

Na pitanje Netokracije gde vidi domaću industriju turizma u budućnosti, ali i digitalizaciju iste na ovim prostorima, Vladimir iznosi stav da je tržište turizma i prodaje avio karata hiperkonkurentno zbog čega je niskoprofitabilno. U isto vreme, zbog specifičnosti plaćanja i događaja koji se ponavljaju iz godine u godinu, ono je veoma likvidno:

Ako se prisetimo krize iz 2008. godine sa hipotekarnim kreditima, sve je počelo time što je postojao grejs period od dve godine za vraćanje tih kredita. Ovo je jedan od razloga da se gubici u industriji turizma vide tek veoma kasno. Naime, teorijska mogućnost gubitaka koje neka agencija ima može da bude jednaka iznosu avansa koje je primila, što može da bude veliki iznos i da traje godinama.

Živaljević veruje da će Google Flight i veliki agregatori kao što je na primer Skyscanner samo da rastu u budućnosti, ali uz jednu anomaliju – a to je da ne nude ništa osim informacija. „Ukoliko je korisniku potrebna bilo koja pomoć ili savet, nijedna velika firma pa ni avio kompaije ne nudi nikakvu podršku“, dodaje on. Upravo iz tih razloga cene i kvalitet usluga padaće na duže staze, te će preživeti samo one agencije koje imaju vrhunsku uslugu i lojalne kupce, a to je ono što je ujedno i najteže imati u ovoj industriji.

„U Srbiji se posle mnogo godina javlja prilika i potencijal za dolazni turizam, te verujem da je to prilika za nove poslove jer će taj posao da raste u sledećih 20 godina stopom od 20%+ godišnje“, zaključio je na kraju Živaljević.

YUTA je obezbedila povratak više od 1.000 putnika iz Grčke

Update (07.08.2018.) Kako bismo saznali nešto više o pozadini nedavnih dešavanja sa turističkim agencijama, Netokracija je stupila u kontakt sa direktorom YUTA-e, Aleksandrom Seničićem koji je tom prilikom izneo svoje mišljenje:

Pre svega treba biti veoma oprezan sa konstatacijama oko prevare, jer to će vremenom utvrditi državni organi u smislu da li je bilo namere i da li ima elemenata krivičnog dela. Kada je reč o S.A.B travel-u, sve je već ispričano. Naime agencija je ušla u finansijske probleme i nije mogla da izvršava svoje obaveze prema partnerima pa je otkazala sva ugovorena putovanja. Prema našim analizama ima elemenata da je posao neprofesionalno i preambiciozno urađen od samog starta, jer je pokušano da se rizikuje sa novcem putnika a ne sa sopstvenim novcem, što je suština problema.

Aleksandar kaže da na žalost YUTA nema ovlašćenja da se bavi kontrolom rada turističkih agencija, niti je državna institucija koja daje licence, odnosno nema uticaja članstvo u YUTA-i za dobijanje licence. Turistička inspekcija treba da odradi posao za koji je ovlašćena da kontroliše rad, ali bez ovlašćenja da prati finansijsko poslovanje. „Ono što je YUTA kroz svoju garanciju obezbedila je povratak putnika sa više destinacija u Grčkoj (ukupno 1.450 putnika ), što je bio prioritet ali ne i Zakonska obaveza, već moralna obaveza kao i prihvat svih oštećenih i davanje informacija oko procedure za povraćaj novca.

Na pitanje Netokracije na koji način oštećeni putnici mogu biti zaštićeni i kako doći do rešenja jednog ovakvog problema, Aleksandar kaže da pre svega država mora da odlučnije reaguje kada je reč o ovakvim slučajevima u smislu otvaranja istrage i hapšenja osumnjičenih do kraja istrage koja mora utvrditi u vrlo kratkom roku da li je došlo do bilo koje vrste zloupotrebe:

Stoprocentne zaštite nema od ovakvih dešavanja kao što je nema ni u drugim segmentima društvenog života (krađa, ubistava, kršenja Zakona u svakom smislu), ali pooštravanje uslova za izdavanje licenci za rad turističkih agencija je samo početak, dok veliki depoziti nisu rešenje ovog problema. Treba biti vrlo pažljiv kod određivanja uslova ali pre svega kriterijuma, jer jedan ovakav slučaj ne sme da se negativno odrazi na veliki broj odgovornih i poštenih vlasnika turističkih agencija koji rade po Zakonu.

Na kraju, Seničić ističe da se svakako treba potruditi da se uvedu ovlašćenja turističkoj inspekciji za kontrolu finansijskog poslovanja agencija ali i davanje javnih ovlašćenja strukovnim udruženjima da bi mogli da sprovedu mere zaštite profesije od onih koji zloupotrebljavaju profesiju turističkih radnika. „Možda bi osnivanje Komore turističkih agencija bila jedno od rešenja, onako kako se to upravo radi u visoko razvijenim zemljama. Nikako nije dobro i skoro je nemoguće da se preko Zakona u turizmu rešavaju generalni problemi u društvu“, zaključio je Aleksandar.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala punopravna članica CERN-a – domaćim naučnicima omogućen pristup najnovijoj tehnologiji

Srbija je po drugi put postala članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN. To je odlučeno jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta ove ogranizacije u Ženevi.

Analiza

Pitali smo niške IT-jevce kako vide razvoj Naučno-tehnološkog parka u ovom gradu

Otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu očekuje se 2020. godine. O benefitima za razvoj startap ekosistema na jugu zemlje, razgovaramo sa predstavnicima lokalne zajednice.

Kultura 2.0

Trendovi i događaji koji su obeležili 2018. godinu

Bliži se kraj još jedne izazovne, ali uspešne godine. Trendovi u digitalu i tehnologiji dolaze i odlaze, a Netokracija vam donosi presek događaja koji su prema našem mišljenju obeležili 2018. godinu.

Startapi i poslovanje

METRO i Target pokrenuli globalni akcelerator za maloprodaju – poziv otvoren i srpskim timovima

Trgovinski lanci METRO i Target pokrenuli su novi program akceleracije namenjen startapima koji se bave rešenjima iz oblasti maloprodaje. Poziv za prijavu upućen je i timovima iz Srbije.

Tehnologija

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Startapi i poslovanje

Tim Energym sa pametnom teretanom pobednik konkursa ‘IMAM REŠENJE za pametniji grad’

Konkurs 'IMAM REŠENJE za pametniji grad' kompanije Belgrade Waterfront sinoć je završen, a nagradu od pet hiljada evra osvojio je pobednički tim Energym Group. Drugo i treće mesto osvojili timovi Smart Light sa projektom Eco Light i tim Smart Solutions, sa projektom Smart Waste Monitoring System.