TikTok kampanja ‘Teži Ravnoteži’ za 10 dana ima više od 700.000 pregleda – i interesuje tinejdžere širom Balkana

Projekat Teži Ravnoteži koji za cilj ima edukaciju građana po pitanju gojaznosti nastao je kao podrška Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih koju je početkom 2018. godine usvojila Vlada Republike Srbije, a sprovode ga Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije u saradnji sa studentima medicinskih fakulteta okupljenih u organizaciju IFMSA-Serbia.

Kampanja je za poslednje tri i po godine kroz društvene mreže dosegla do više od dva miliona građana Srbije, a pre manje od deset dana u saradnji pokrenut je i TikTok kanal namenjen edukaciji tinejdžera i mladih na kom se, kako ističe Dimitrije Ivanović iz Privredne komore, statistika rapidno menja iz sata u sat:

U trenutku dok vodimo ovaj razgovor naši video materijali imaju više od 700.000 pregleda, 20.000 lajkova i 1.300 komentara. Prati nas 10.000 mladih ne samo iz Srbije, već iz celog regiona – Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, pa čak i iz Severne Makedonije.

Sa njim, Mionom Jevtović, predstavnicom organizacije IFMSA-Serbia, i Monikom Novičić, predstavnicom agencije V+O, detaljnije razgovaramo o ovoj TikTok kampanji i ulozi koju ova mreža može imati u edukaciji mladih na najrazličitije teme.

Komunikacija je poverena studentima medicine koji za tinejdžere snimaju kratke videe

“Istraživanja su pokazala da mladi, naročito u svojim formativnim godinama, najviše veruju svojim vršnjacima ili nekome ko je stariji od njih, ali im je po godinama i dalje blizak i to nam je bila polazna tačka za ovu kampanju”, objašnjava Ivanović na početku razgovora.

Zbog toga su, objašnjava naš sagovornik, komunikaciju na TikTok-u poverili studentima medicine koji snimaju kratke videe u formi razgovora više studenata medicine ili selfi videa. “Trudimo se da oni budu u duhu ove mreže – jednostavni, autentični, informativni i zabavni, da brzo odgovaramo na pitanja, a planiramo i da na neka od njih odgovore damo u video formi”, objašnjava Dimitrije.

Pritom, kako dodaje Miona iz IFMSA-Serbia, imaju u vidu i da je period adolescencije veoma osetljivo doba, ali i da su istraživanja pokazala da je u 101 osnovnoj i srednjoj školi u Srbiji prekomerno uhranjeno skoro petina anketiranih učenika, dok je skoro svaki šesti anketirani učenik gojazan – pa je i više nego potrebno edukovati učenike po pitanju zdrave ishrane:

Današnji tinejdžeri malo spavaju, neredovno se hrane, ne unose dovoljno hrane ili unose više nego što je potrebno generalno ili iz samo određene grupe namirnica, zapostavljajući druge, izbegavaju fizičko u školi, posebno devojčice. Kada na to dodamo emotivni aspekt koji prati adolescenciju imamo pomenute rezultate do kakvih je došao Institut za javno zdravlje Sbije prošle godine.

U komentarima na naše videe imamo najrazličitije primere kakvo je trenutno stanje među mladima. Od toga da devojčice piju i po 3 puta veću količinu vode tokom dana jer su čule od svojih drugarica da tako mogu da smršaju, preko toga da ne piju uopšte vodu, samo sokove, do toga da neko ima 12 godina, 85kg i da zbog toga nema prijatelje. Kada ovako nešto pročitate, shvatite koliko je važno da postoji direktan kanal komunikacije sa mladima koji kreira neko sličnih godina i koliko oni žele da učine nešto za sebe.

Sa druge strane, kako dodaje Miona, bitno je razumeti i da promena navika nije laka, te da su za to potrebni odlučnost i disciplina. “Mnogo je predrasuda na temu zdravlja, industrijske hrane, dijeta. Sa svim tim smo se susretali tokom edukacija u supermarketima koju smo sprovodili u okviru ovog projekta, a sada i na TikTok-u”, objašnjava ona.

Brendovi se još uvek nisu navikli na estetiku i brzinu interakcije na TikToku

Govoreći u ime agencije koja je realizovala pomenutu kampanju na TikToku, Monika nam je u nastavku razgovora istakla i da je pokretanje prvog TikTok kanal u Srbiji u ime kampanje nacionalnih institucija kakve su Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije veoma hrabro – posebno ako uzmemo u obzir koliko se ova društvena mreža razlikuje od svih drugih. Monika dodaje:

Za razliku od Instagrama koji je među mladima takođe veoma popularan i gde je sve “umiveno” i skoro pa savršeno, TikTok je mreža koja je po svojoj estetici i načinu komunikacije potpuno drugačija. Govorimo o kanalu koji obiluje autentičnim, kratkim i pomalo nesavršenim sadržajem, a reakcije na sadržaj koji nije u skladu sa ovom mrežom su surove. TikTok ne toleriše copy/paste sadržaja sa drugih društvenih mreža.

Takođe, za razliku od svojih početaka kada je bio uglavnom zabavnog karaktera, TikTok sve više ima edukativni sadržaj. To je još jedan razlog zbog čega smo odlučili da ovu mrežu uvrstimo u kanale komunikacije kampanje.

Monika je dodala i da TikTok ima ogroman potencijal, te da sve više kompanija komunicira na ovoj društvenoj mreži. Ipak, i to dolazi sa određenim izazovima a najveći su, ocenjuje naša sagovornica, upravo estetika TikToka i brzina interakcije. “Na njemu nema ulepšavanja što je za ljude u kompanijama ozbiljan izazov, da naviknu na takav sadržaj”, primećuje ona i dodaje da je autentičnost takođe jedan od značajnijih izazova.

“Reklamni i polu-reklamni sadržaj na TikToku ne prolazi. Dodatno, i podjednako važno je da imate posvećen tim koji će se baviti samo ovom mrežom, jer je interakcija od velike važnosti i veoma je intenzivna. Od trenutka kada postavite video naredna tri dana vi ste u komentarima” objašnjava Monika i dodaje da jednom kada vas prihvati ovaj brutalni auditorijum, nagrada za ono što radite na TikToku je nemerljiva u odnosu na druge mreže.

A što se Privredne komore tiče, ova institucija nastavlja da na svojim nalozima na društvenim mrežama aktivno vodi brojne kampanje kao podršku promociji vrednosti projekata u interesu privrede. “To su, na primer, izbor najboljih brendova u akciji “Najbolje iz Srbije”, promovisanje društveno odgovornog poslovanja u kompanijama kroz izbor najboljih primera u projektu Nagrada za DOP “Đorđe Vajfert” ili Excellent SME i mnoge druge”, objašnjava Ivanović i za kraj dodaje i da dosta vremena posvećuju projektu “Stvarano u Srbiji”, koji je usmeren na podršku domaćim proizvodima i proizvođačima.