Zašto je prvi Telenorov hakaton u Srbiji bitan za digitalizaciju kompanije – ali i korisnike?

Prostorije Telenora u Airport City-ju ugostile su krajem februara više od 40 programera na prvom Telenor Hakatonu – događaju koji je imao za cilj da okupi domaću tech zajednicu kako bi se za samo 12 sati kreirao funkcionalan prototip Facebook chatbota za potrebe korišćenja u korisničkoj podršci. 

Šta je to chatbot, pitate se? U pitanju je automatizovan asistent koji na prosta pitanja može odgovarati na osnovu svoje baze znanja. Još otkako je Facebook najavio da će brendovi biti sve zastupljeniji i na Messengeru kao posebnoj platformi, nemali broj kompanija i medija rešio je da pojača svoje prisustvo na ovom kanalu i to uz pomoć botova koji u velikoj meri mogu poslužiti kao potpuno nezavisna podrška, spremna da odgovori na pitanja korisnika u svako doba dana ili noći.

“Potrebe tržišta brzo se menjaju i korisnici imaju potrebu za novim proizvodima i uslugama”, započeo je razgovor Slobodan Tomić, menadžer za razvoj IT sistema okrenutih korisnicima u Telenoru koji kaže da ova kompanija u Srbiji ima izuzetno napredne korisnike koji očekuju isto toliko napredna digitalna rešenja. Oslonivši se na iskustva iz čitave grupacije, Telenor je organizovao hakaton sa ciljem da podrži razvoj domaće tehnološke kreativnosti, uz otvorenu mogućnost dalje implementacije rešenja u Telenorove sisteme podrške korisnicima.

Menjamo se – iz telekomunikacione u softversku kompaniju

Na pitanje zašto se Telenor baš sada odlučio za hakaton, Tomić kaže da je Facebook otvorio zaista mnogo mogućnosti za implementaciju veštačke inteligencije u Messenger, te da je za najbolja i najkreativnija rešenja često potrebno sarađivati i podržati talentovane pojedince i timove koji se ne moraju nužno nalaziti u talent pool-u kompanije.

“U Telenoru se trudimo da podržimo dalji razvoj tech zajednice kroz partnerski odnos”, kaže Slobodan, dodavši da je sama kompanija u procesu evolucije iz telekomunikacione u više softversku kompaniju, te da se takva transformacija mora oslanjati na ekspertizu i agilnost koju nose manje grupe ili pojedinci iz domaće tehnološke zajednice. Istovremeno, Telenor ima kapacitete i infrastrukturu koja mladim ljudima omogućava da u potpunosti iskoriste svoju tehnološku kreativnost – u tom procesu učimo jedni od drugih i razvijamo se zajedno, ističe Tomić.

Na pitanje Netokracije kako iskustvo i resursi jedne velike kompanije mogu pomoći malim i inovativnim timovima, Slobodan ističe da su globalni i lokalni trendovi takvi, da velike korporacije, bez obzira na to da li posluju u ICT sektoru ili ne, jednostavno moraju prihvatiti ideju o softverskoj budućnosti.

“Bez saradnje između velikih i malih, danas ćemo jako teško doći do inovacija čiju svrhu vidimo u svakodnevnom korišćenju, svakodnevnoj interakciji”, napominje Tomić, ukazavši na primer kompanije Hasbro koja važi za jednog od najstarijih proizvođača igračaka u Americi, a koja je takođe organizovala hakaton sa ciljem da se tehnološkoj zajednici omogući razvoj najboljih ideja za nove igračke. Rezultat? Razvijeno je čak 45 novih proizvoda.

Iskustvo neprocenjivo za dalji razvoj Telenora

Dotakavši se teme pobedničkih rešenja, Slobodan kaže da je žiri imao zaista težak zadatak, te da je prvoplasirani tim – I Like Big Bots – bio za dlaku ispred timova Chumbawamba  i T-800. Kako kaže, Telenor će zato nastaviti da gradi i na elementima drugoplasiranog i trećeplasiranog rešenja:

Iskustvo koje smo stekli, ne samo sa pobednicima, već sa svim učesnicima takmičenja je neprocenjivo i značajno za naš dalji proces digitalizacije. Rešenja pobedničkih timova u kombinaciji sa dobrim prezentacijama i nekoliko odličnih i originalnih dodatnih funkcionalnostima, na najbolji način su odgovorili na zadatu temu.

Utiske sa Telenor Hakatona pogledajte na zvaničnoj Facebook stranici ove kompanije.