Šta nam upliv države u medijsku industriju govori o budućnosti samog posla?

Poslednjih godina, čini se, privatizacija Telekoma tema je koja periodično zauzima naslovnice domaćih medija, ali uvek sa istim epilogom – zamalo. U nekoliko navrata ime Deutsche Telekom dovodilo se u kontekst kupovine državnog telekom operatera, ali ponuđena cena nije bila zadovoljavajuća tj. cena sa kojom bi se Vlada Srbije složila.

U međuvremenu, državni vrh odustao je od privatizacije najvećih firmi u čijem su vlasništvu.

Tako je krajem novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da Telekom Srbije zajedno sa EPS-om nije na prodaju, dok su u fokusu države dalja ulaganja u domaću telco kompaniju koja će svoje poslovanje širiti na domaćem tržištu, ali i u regionu.

Prve poteze te nove strategije već smo mogli videti.

Pokušaj kupovine Telekoma Albanije

Nova strategija zasniva se na tome da Telekom postane jedna od vodećih kompanija tog tipa na području Balkana. Rezultat toga jesu veća ulaganja u infrastrukturu i u nove proizvode, ali i plan da se državni telco proširi na tržište Albanije akvizicijom Telekoma Albanije. Iako je menadžment Telekoma Srbije izašao sa najboljom ponudom od čak 60 miliona evra, politička previranja rezultovala su odbijanjem srpske kompanije u ovom procesu.

Akvizicija Kopernikusa po upitnoj ceni

Poslednja vest koja je nedavno stigla iz redova Telekoma jeste to da je državna kompanija kupila kablovskog TV operatera Kopernikus za 195 miliona evra, iako je ova informacija u početku bila demantovana. Najveći deo stručne javnosti reagovao je po pitanju kontraverzne akvizicije dovodeći u pitanju realnu vrednost Kopernikusa – vrednost koju su analitičari procenili na tik ispod 40 miliona evra.

Dovodi se u pitanje i broj korisnika koji je Telekomu pripojen akvizicijom. Iako iz Telekoma Srbije tvrde da su kupovinom povećali svoju bazu za oko 200.000 korisnika, izveštaj RATEL-a za 2018. godinu pokazuje da poslovanje ove kompanije zauzima tek 3% domaćeg tržišta – dakle oko 51.000 korisnika.

Drugim rečima, Kopernikus je preplaćen i to novcem građana.

Predstavnici Telekoma Srbije ističu da je Kopernikus kompanija sa neverovatnim rastom, te da je cena opravdana realnim tržišnim uslovima. Širenje Telekoma na domaćem tržištu, kao i novi planovi koje kompanija pravi, u realnosti bi trebali da prodube odnos sa najvećim konkurentom (SBB) koji poseduje više od 55% domaćeg kablovskog i Internet tržišta.

Međutim, osećaj je da se poslovni planovi stavljaju u drugi plan.

Zabrinjavajuće medijske promene

Prema poslednjim informacijama do kojih su mediji došli, grčka Antenna Group prodala je televizije O2 i Prva, Play radio, kao i prateće portale među kojima je i b92.net. Novi vlasnik? Donedavni vlasnik Kopernikusa koji je šest kablovskih kanala i tri Internet portala platio 180 miliona evra.

United Grupa je POP TV (Slovenija) sa 42% audience share-a i NOVA TV (Hrvatska) sa 30% share-a platila 220 miliona evra ukupno.

Kopernikus Prvu i O2 sa ZBIRNIM share-om od 16.6% plaća 180 miliona evra!

— Peđa Mitrovic (@PedaMitrovic) December 5, 2018

Gotovo istog trena stručna javnost složila se da nedavne promene na medijskoj sceni Srbije nisu slučajnost i da iza njih stoji jedna potpuno druga strategija – agresivan upliv države u vlasništvo vodećih medija. I dok novi vlasnik javno ističe da se uređivačka politika O2 i Prva neće menjati, analitičari ne odbacuju još veću privrženost medija aktuelnoj vlasti, skretajući pažnju na dobro poznate oblike medijske cenzure.

Iako se mnogi logični zaključci mogu izvući iz gorepomenutih transakcija, u saopštenju Telekoma navodi se da ova kompanija nikako nije postala novi vlasnik O2 i Prva, te da će se u vlasničkom potrfoliu državnog telekoma uskoro naći neke nove kompanije, novi kablovski operateri.

Politički interes, a ne poslovna odluka?

Činjenica je da je Srbija jedina zemlja u bližem okruženju koja nije prodala svoju telekom kompaniju koja aktivno posluje i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Iako se razvoj jednog državnog operatera može pozdraviti kao dobra odluka u smislu jačanja kompanije i razvoja novih proizvoda, treba sagledati i drugu stranu i pružiti odgovor na pitanje da li bi poslovanje državne kompanije bilo efikasnije u rukama inostranog vlasnika?

Sa druge strane, generalni direktor Telekoma Srbije, Predrag Ćulibrk, najavljuje transformaciju kompanije i kadrovske promene koje bi držvni telco trebale da pripreme za još bolji i konkurentniji položaj na domaćem, ali i regionalnom tržištu.

Ipak, čini se da u mnogobrojnim izjavama o poslovanju neke stvari ipak ostaju nedorečene – da li su nedavne promene na medijskoj sceni uslovljene političkim ili ekonomskim promenama? Šta država dobija, a šta gubi odustajanjem od privatizacije Telekoma i daljim razvojem kompanije? Šta građani gube?

Da li je po sredi kontrola medija ili želja za razvojem ove grane digitalne industrije?

Ako pitate stručnu javnost, u pitanju je ovo prvo. Kao društvo koje se ne znalazi najbolje u kapitalizmu, morali bismo i da se zapitamo koji je to socio-ekonomski model u kojem danas živimo i kako vesti poput gorenavedenih utiču ili će uticati na naš posao.

Jer ako smo već svi pristali da igramo fer tržišnu utakmicu pod pretpostavkom da država neće kontrolisati medije, njihovo izveštavanje ili poslovanje (setite se nameštenih tendera za medije) – da li nam je sudija upravo svirao faul u kaznenom prostoru bez da je utakmica i počela?