Šta nam upliv države u medijsku industriju govori o budućnosti samog posla?

Ukoliko niste primetili, poslednji kvartal tekuće godine obeležen je tektonskim promenama na medijskom tržištu Srbije.

Poslednjih godina, čini se, privatizacija Telekoma tema je koja periodično zauzima naslovnice domaćih medija, ali uvek sa istim epilogom – zamalo. U nekoliko navrata ime Deutsche Telekom dovodilo se u kontekst kupovine državnog telekom operatera, ali ponuđena cena nije bila zadovoljavajuća tj. cena sa kojom bi se Vlada Srbije složila.

U međuvremenu, državni vrh odustao je od privatizacije najvećih firmi u čijem su vlasništvu.

Tako je krajem novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da Telekom Srbije zajedno sa EPS-om nije na prodaju, dok su u fokusu države dalja ulaganja u domaću telco kompaniju koja će svoje poslovanje širiti na domaćem tržištu, ali i u regionu.

Prve poteze te nove strategije već smo mogli videti.

Pokušaj kupovine Telekoma Albanije

Nova strategija zasniva se na tome da Telekom postane jedna od vodećih kompanija tog tipa na području Balkana. Rezultat toga jesu veća ulaganja u infrastrukturu i u nove proizvode, ali i plan da se državni telco proširi na tržište Albanije akvizicijom Telekoma Albanije. Iako je menadžment Telekoma Srbije izašao sa najboljom ponudom od čak 60 miliona evra, politička previranja rezultovala su odbijanjem srpske kompanije u ovom procesu.

Akvizicija Kopernikusa po upitnoj ceni

Poslednja vest koja je nedavno stigla iz redova Telekoma jeste to da je državna kompanija kupila kablovskog TV operatera Kopernikus za 195 miliona evra, iako je ova informacija u početku bila demantovana. Najveći deo stručne javnosti reagovao je po pitanju kontraverzne akvizicije dovodeći u pitanju realnu vrednost Kopernikusa – vrednost koju su analitičari procenili na tik ispod 40 miliona evra.

Dovodi se u pitanje i broj korisnika koji je Telekomu pripojen akvizicijom. Iako iz Telekoma Srbije tvrde da su kupovinom povećali svoju bazu za oko 200.000 korisnika, izveštaj RATEL-a za 2018. godinu pokazuje da poslovanje ove kompanije zauzima tek 3% domaćeg tržišta – dakle oko 51.000 korisnika.

Drugim rečima, Kopernikus je preplaćen i to novcem građana.

Predstavnici Telekoma Srbije ističu da je Kopernikus kompanija sa neverovatnim rastom, te da je cena opravdana realnim tržišnim uslovima. Širenje Telekoma na domaćem tržištu, kao i novi planovi koje kompanija pravi, u realnosti bi trebali da prodube odnos sa najvećim konkurentom (SBB) koji poseduje više od 55% domaćeg kablovskog i Internet tržišta.

Međutim, osećaj je da se poslovni planovi stavljaju u drugi plan.

Zabrinjavajuće medijske promene

Prema poslednjim informacijama do kojih su mediji došli, grčka Antenna Group prodala je televizije O2 i Prva, Play radio, kao i prateće portale među kojima je i b92.net. Novi vlasnik? Donedavni vlasnik Kopernikusa koji je šest kablovskih kanala i tri Internet portala platio 180 miliona evra.

Gotovo istog trena stručna javnost složila se da nedavne promene na medijskoj sceni Srbije nisu slučajnost i da iza njih stoji jedna potpuno druga strategija – agresivan upliv države u vlasništvo vodećih medija. I dok novi vlasnik javno ističe da se uređivačka politika O2 i Prva neće menjati, analitičari ne odbacuju još veću privrženost medija aktuelnoj vlasti, skretajući pažnju na dobro poznate oblike medijske cenzure.

Iako se mnogi logični zaključci mogu izvući iz gorepomenutih transakcija, u saopštenju Telekoma navodi se da ova kompanija nikako nije postala novi vlasnik O2 i Prva, te da će se u vlasničkom potrfoliu državnog telekoma uskoro naći neke nove kompanije, novi kablovski operateri.

Politički interes, a ne poslovna odluka?

Činjenica je da je Srbija jedina zemlja u bližem okruženju koja nije prodala svoju telekom kompaniju koja aktivno posluje i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Iako se razvoj jednog državnog operatera može pozdraviti kao dobra odluka u smislu jačanja kompanije i razvoja novih proizvoda, treba sagledati i drugu stranu i pružiti odgovor na pitanje da li bi poslovanje državne kompanije bilo efikasnije u rukama inostranog vlasnika?

Sa druge strane, generalni direktor Telekoma Srbije, Predrag Ćulibrk, najavljuje transformaciju kompanije i kadrovske promene koje bi držvni telco trebale da pripreme za još bolji i konkurentniji položaj na domaćem, ali i regionalnom tržištu.

Ipak, čini se da u mnogobrojnim izjavama o poslovanju neke stvari ipak ostaju nedorečene – da li su nedavne promene na medijskoj sceni uslovljene političkim ili ekonomskim promenama? Šta država dobija, a šta gubi odustajanjem od privatizacije Telekoma i daljim razvojem kompanije? Šta građani gube?

Da li je po sredi kontrola medija ili želja za razvojem ove grane digitalne industrije?

Ako pitate stručnu javnost, u pitanju je ovo prvo. Kao društvo koje se ne znalazi najbolje u kapitalizmu, morali bismo i da se zapitamo koji je to socio-ekonomski model u kojem danas živimo i kako vesti poput gorenavedenih utiču ili će uticati na naš posao.

Jer ako smo već svi pristali da igramo fer tržišnu utakmicu pod pretpostavkom da država neće kontrolisati medije, njihovo izveštavanje ili poslovanje (setite se nameštenih tendera za medije) – da li nam je sudija upravo svirao faul u kaznenom prostoru bez da je utakmica i počela?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Sponzorisano

HTEC: Kako smo iz korena promenili posao klijenta koji posluje globalno već 30 godina?

Da biste kao kompanija zadržali svoje stručnjake neophodno je da znate šta oni misle o vama. Veliki broj zaposlenih znači i isto toliko papira za evaluaciju. Tu na scenu stupa rešenje koje je razvio i implementirao domaći HTEC za kompaniju Great Place to Work.

Internet marketing

Ultimativni spisak konferencija i događaja za digitalne marketare

Konferencije predstavljaju pravu priliku za sticanje novih saznanja i važnih kontakata. Godina samo što je počela i sada je pravo vreme da se upoznate sa događajima u Evropi koji su pristupačni za obići.

Društvene mreže

800 miliona korisnika kasnije i svet ima TikTok – aplikaciju o kojoj svi pričaju

TikTok ime je aplikacije o kojoj se poslednjih dana priča u marketarskim kuloarima. U tekstu koji predstoji pokušaćemo da vam objasnimo o čemu je reč.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako uspešno rebrendirati kompaniju i izbeći jeftin i kratkoročan PR?

Dizajner Slavimir Stojanović Futro objašnjava zašto je domaćim kompanijama proces rebrendiranja obično jeftin PR, kakvu ulogu konzistentnost ima u tom procesu, ali i kako firme mogu da izbegnu te greške.

Karijere

Šta vaši (budući) senior programeri zaista žele?

Šta je za programere zanimljiv projekat i kada se odlučuju na promenu radnog mesta?

Društvene mreže

Greška u softveru Instagrama glavni je uzrok naglog pada broja pratilaca

Korisnici Instagrama ovih dana žale se na naglu promenu broja pratilaca. Prema poslednjim informacijama, glavni uzrok problema je 'bug' u softveru ove društvene mreže.

Kultura 2.0

Razum i uticajnost

Nema sumnje da su influenseri tu da ostanu, pa čak i pored svih skandala i glavobolja koje prate saradnju sa njima. Bili veliki ili mali, brendovi su se po oprobanom „kud svi tu i mali Mujo“ sistemu uhvatili u kolo iz kojeg nema lakog izlaska. Retko ko tu zapravo stane da razmisli o tome šta […]

Mobilno

Kako izmeriti zagađenost vazduha u vašem gradu?

Prethodnih dana sve češće se govori zagađenju vazduha u Srbiji. Merne stanice svakodnevno prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha, a nivo štetnosti možemo pratiti upravo putem naših pametnih telefona.

Internet marketing

Šta treba da znate ako izdajete stan putem sajta Airbnb?

U Beogradu trenutno ima preko 4.000 aktivnih izdavača na Airbnb-u uz godišnji rast oko 45%. Platforma ima ogroman broj mogućnosti, a ovo su neke od osnovnih koje biste trebali da zapamtite ukoliko izdajete stan putem ovog sajta.