Formirana je Radna grupa koja će se baviti strateškim razvojem srpskog startap ekosistema

Cilj ove strategije jeste da se obuhvate prioritetne politike za ubrzan razvoj startap ekosistema, sa akcentom na oblasti javnih i privatnih investicija, te omogući pristup preduzetničkom kapitalu, omogući bolju povezanost domaćih i regionalnih startapa i unapredi poslovna i visokotehnološka znanja domaćih osnivača kroz formalno i neformalno obrazovanje.

Drugim rečima, ovo je prvi put da u Vladu ulazi jedan dokument koji pravi framework za ubrzan razvoj tehnološkog preduzetništva u Srbiji. Obzirom da je strategijom obuhvaćen period od 2021. do 2025. godine, to nam donekle govori i da je ovom inicijativom obezbeđen kontinuitet sprovođenja jedne ovakve strategije u slučaju promene Vlade što, ruku na srce, nije retkost na ovim prostorima.

Predsednik novoformirane Radne grupe biće Nebojša Đurđević, direktor Inicijative “Digitalna Srbija”, sa kojim razgovaramo u nastavku teksta.

Kako jedan zvaničan dokument može unaprediti domaći startap ekosistem?

Komentarišući formiranje Radne grupe i donošenje gorepomenute srategije, u razgovoru za Netokraciju, Nebojša Đurđević kaže:

Ova strategija je prilika da Srbija dobije formalni i sistemski mehanizam koji omogućava kontinuirani rast startap ekosistema bez obzira na promenu političkih i drugih okolnosti. Ovo je prilika da svi zajedno sednemo za sto i osmislimo mehanizme koji će obezbediti kontinuitet rada i ulaganja u ovu oblast, kao i stratešku usaglašenost delovanja svih aktera u cilju najboljih efekata za ubrzani rast startap ekosistema, a indirektno i celokupnu ekonomiju.

Iskreno verujem da ova Strategija može da nam pomogne da u Srbiji za pet godina imamo još desetine novih, globalno uspešnih kompanija kao što su Seven Bridges, Nordeus, Fishing Booker ili 3Lateral. Organizacija koju vodim se nekoliko godina unazad bavi javnim zagovaranjem da je ovakav strateški pristup neophodan i pripremom terena kroz niz analiza sa vodećim svetskim stručnjacima koje su nam omogućile da znamo gde smo, šta može da bude naš sledeći nivo i kako da do njega stignemo. Pored bogatog iskustva naših članova u uspesima i neuspesima svojstvenim startapima, želimo da u ovu Radnu grupu donesemo sva saznanja, ideje i zaključke bazirane na podacima do kojih smo došli u prethodnom periodu.

U daljem razgovoru sa Đurđevićem, saznajemo da je ovo ujedno i prvi put da se termin “startap” uvrštava u jedan zvaničan i obavezujući državni dokument. Zašto je to bitno za dalji razvoj našeg startap ekosistema, on odgovara:

Činjenica da se do sada zvaničnim dokumentom ovog ranga nisu prepoznavali startapi kao važan segment privrede najbolje oslikava okruženje u kome su u prethodnih deset godina nastajali startapi u Srbiji. Sve to se dešavalo stihijski, bez sveobuhvatnog plana u kome se zna kako svaki od igrača doprinosi zajedničkom uspehu na specifičan i baš njemu svojstven način.

Neosporno je da smo imali fantastične uspehe i da danas na horizontu imamo one koji obećavaju, ali sve ovo su primeri koji su uspevali uprkos teškim uslovima i nepostojanju svesno definisane podrške i usklađenosti delovanja svih činilaca ekosistema. Ako za šest meseci budemo imali kolektivno razumevanje šta su to startapi, šta ih čini toliko važnim oblikom poslovanja u savremenom svetu i zašto je važno pružiti im sistemsku podršku na svim nivoima, mislim da ćemo imati daleko veće šanse da ovim alatom poguramo domaću ekonomiju i stvorimo Srbiju iz koje talenti neće morati ni želeti da odu.

Predstavnici domaćeg ekosistema baviće se i problemom nedostatka ranog kapitala

Pored toga, zanimalo nas je i zašto je bitno da jedna ovakva Radna grupa u sebi sadrži realne predstavnike domaće startap scene, kao i kako će njihov input sa terena da pomogne pri formiranje strategije? Đurđević objašnjava:

Inicijativa “Digitalna Srbija” je, kao nezavisna i nevladina organizacija, upravo prihvatila ulogu predsedavajućeg Radnom grupom kako bi na tu poziciju donela stručnost i iskustvo iz ekosistema koje u ovoj novoj oblasti ne postoje u državnim institucijama, ali i obezbedila da se širi glas startap zajednice čuje i uvaži prilikom pisanja nacionalne strategije.

Izuzetno mi je drago što ćemo u Radnoj grupi imati predstavnike Svetske banke, pet IKT klastera, ICT Huba, Impact Huba, Srpske blokčejn inicijative i NALED-a. Ispred organizacije koju predvodim, kao i organizacije Serbian Entrepreneurs u Radnoj grupi biće i uspešni tehnološki preduzetnici sa neprocenjivim iskustvom u pokretanju nekoliko startapa, kao što su Igor Bogićević, Zoran Vasiljev i Tihomir Bajić.

Ipak, vrlo sam svestan da postoji još mnogo izuzetno relevantnih igrača u startap ekosistemu koji nisu na formalnom spisku članova i zato ćemo organizovati redovne konsultacije sa njima, kako bi se svi glasovi čuli i njihov odjek osetio u samoj Strategiji. Ovo je ujedno i poziv svima koji smatraju da mogu da doprinesu da se jave “Digitalnoj Srbiji” kako bismo se sastali, razmenili ideje i predloge kako ova stvar može da uspe na zadovoljstvo svih.

Na kraju razgovora, zanimalo nas je i da li je u planu da se Radna grupa aktivno bavi i prolemom early stage funding-a koji se percipira kao možda i najveći u domaćem ekosistemu? Nebojša zaključuje:

Činjenica je da će ova strategija morati na neki način da se posveti povećanju broja startapa u ekosistemu. Iz toga proizilazi da će tim startapima biti neophodno obezbediti redovne načine early stage finansiranja koji će im omogući da u što kraćem roku formiraju kvalitetne timove i validiraju svoju ideju.

Organizacija koju vodim, zajedno sa svojim članicama i partnerima već dugo razgovara o tome kako možemo povećati broj prilika i količinu novca raspoloživog za finansiranje early stage startapa i izvesno je da će doći do povećanja nivoa finansiranja u ovom segmentu. Ono što se nadam da će Strategija omogućiti je kreiranje dugoročnog plana za ovaj tip podrške koji je neophodan da bismo mogli da razgovaramo o narednim fazama razvoja i investiranja.