Šta radi 'Software Craftsman' i kako njegove veštine upotrebiti za veću efikasnost kompanija?

Šta radi ‘Software Craftsman’ i kako njegove veštine upotrebiti za veću efikasnost kompanija?

Iako većina ljudi na pomen IT industrije isključivo pomisli na programere, vremenom se u njenom okviru razvilo i mnogo drugih pozicija. Jedna od njih je i 'Software Craftsman'.

Rad na obimnim projektima u IT-ju neretko zahteva stotine ispisanih redova koda, a za stručnjaka to podrazumeva konstantno usavršavanje i prikupljanje novih saznanja usled stalnog razvoja tehnologije.

Jednostavnije rečeno, programeri uvek moraju biti u formi i pratiti promene na svetskoj i lokalnoj IT sceni.

Ovako postavljen sistem stvorio je programere univerzalce, one koji preuzimaju odgovornost kada je najteže i koji su u stanju da dodatno doprinesu povećanju agilnosti i efikasnosti same kompanije. Jedna od njih je i Software Craftsman, za sada relativno mlada i nedovoljno iskorišćena profesija, kako u svetu, tako i kod nas.

U razgovoru sa Dejanom Miličićem koji radi upravo na ovoj poziciji u startapu Shyft Moving, detaljnije govorimo o tome šta radi ovaj stručnjak, koji su mu glavni izazovi na poslu, te kako se zapravo postaje ova vrsta profesionalca.

Kako je uopšte nastala pozicija Software Craftsman?

Preuzimanjem odgovornosti. U vreme kada više ne postoji aspekt života koji se odvija bez softvera i kada čak i nesvesna greška može proizvesti puno štete, došlo je vreme da svaki programer preuzme punu odgovornost za svoj svakodnevni rad.

Craftsmanship pokret je nastao kao spoj revolta spram trenutnog stanja u našoj profesiji i evolucije odgovornosti. Craftsman ne teži samo tome da „ne naudi“, on ili ona pokušavaju da svaki dan sa radnog mesta odu kući ponosni na ono što su uradili na poslu.

Koja su njegova zaduženja u kompaniji? Šta je, zapravo, njegov posao?

 Software Craftsman je, kao što smo već rekli, programer univerzalac. Na projektima najčešće igra ulogu arhitekte, ali je kao pravi profesionalac dovoljno skroman da nema nikakav problem da odradi i neki zadatak koji se obično daje junioru.

To je ujedno i osoba kojoj je stalo da svaki dan nauči nešto novo i unapredi način na koji programira. Craftsman je svestan koliko je profesionalna etika bitna i po cenu gubitka posla neće kompromitovati sebe i svoju struku. Jednostavnije rečeno, to je osoba koja ima snage da kaže „ne“ u izazovnim situacijama.

Da li je to ujedno i jedan od najvećih izazova tvog posla – reći ne?

Programer je bukvalno svakog minuta u iskušenju da održi visoke profesionalne standarde i zato je to jedan od najvećih izazova. Da bi to uopšte bilo moguće reći i uraditi, dobar programer mora biti samouveren da bi bio sposoban za tehničke izazove, ali istovremeno mora biti i dovoljno skroman i otvorenog uma da bi bio sposoban da analizira procese i rezultate svog rada. Konstatno učenje i usavršavanje mi pruža sigurnost da su odluke koje donosim kompetentne.

Kako si se zainteresovao za ovu poziciju budući da je još uvek poprilično nerazvijena?

U pokušaju da širim vidike i znanja, pored knjiga otkrio sam vrlo kvalitetne blogove koje sam počeo da pratim. Takođe, otkrio sam da skoro sve značajnije programerske konferencije potpuno besplatno objavljuju snimke predavanja.

Prateći sjajne kolege koji proizvode originalne i kvalitetne sadržaje, shvatio sam da karijerni razvojni put jednog programera ne mora uvek da završi u vodama menadžmenta – apsolutno je moguće imati 60 godina i još uvek se baviti programiranjem, usavršavati se decenijama, mentorisati mlađe kolege i aktivno volontirati na razvoju programerske zajednice, a sve to daleko od voda menadžmenta.

Da li je domaće tržište spremno za tako nešto?

IT kompanije, ne samo u Srbiji nego ni u svetu, još uvek nisu u punoj meri svesne koliko Craftsman može doprineti kvalitetu rada, agilnosti i pozicioniranju kompanije u okviru programerske zajednice. Delujući prema unutra, u svojoj profesionalnoj „kući“, Craftsman kontstantno uči i u praksi primenjuje tehnologije i metodologije koje kompaniji omogućavaju da zaista bude agilna, na način koji joj omogućava da odgovori i na najizazovnije situacije.

Delujući prema spolja, u esnafskom pravcu, Craftsman kroz izgradnju profesionalne zajednice i kroz deljenje znanja promoviše kompanije koje neguju profesionalizam, etiku i zdravo programersko okruženje. On svojim angažovanjem, bilo kao konsultant ili stalno zaposleni, šalje jasnu poruku da je njegova profesionalna kuća mesto vredno poštovanja, okruženje gde se gaje prave profesionalne i etičke vrednosti.

Dakle, ni u inostranstvu odnos prema ovoj poziciji nije drugačiji?

Software Craftsmanship je koncept koji se ne moze parcijalno shvatiti ni primeniti – to mora biti integralni deo procesa. Kompanije koje su prihvatile ovaj koncept profesionalizma shvataju da oko pola miliona sertifikovanih Scrum Mastera predstavljaju samo jednu polovinu onog što je potrebno ne bi li se stvorila organizacija sposobna da se u digitalizaciji poslovnih procesa kreće istom brzinom i okretnošću kakvu na tržištu demonstriraju vrhunske kompanije koje ih angažuju.

Već pomenuti Scrum Masteri mogu vrhunski organizovati procese i ljude, ali sve to pada u vodu ako i tehnički aspekt nije na istom nivou. Dovoljno je pogledati razvojni put kompanija kao što su 8th Light, Thoughtworks i Codurance da bi se shvatio pun smisao ovakavog prisupa.

Da li to zahteva i visok nivo kreativnosti?

Rekao bih da je multidisciplinarnost puno bitnija od kreativnosti. Širenje vidika i van tehničkih veština koje razvijamo nam pomaže da sagledamo svoju profesiju u kontekstu sveta na koji utičemo i koji utiče na nas.

To znači da je konstantno usavršavanje jedan od preduslova za bavljenje ovim poslom?

Da. Nakon tri decenije što hobističkog, što profesionalnog bavljenja programiranjem i dalje mi se dešava da skoro svakodnevno nailazim na nove pojmove i koncepte koji su mi nekako promakli.

Prema tome, usudio bih se reći da je programiranje mentalna aktivnost koja pruža doživotnu „zabavu“ i mogućnost da se u bilo kom trenutku karijere okrenete iza sebe, pogledate šta ste radili pre samo šest meseci i sa zadovoljstvom ali i skromnošću konstatujete koliko ste napredovali od poslednje takve retrospektive.

Šta bi posavetovao nekog ko želi da pristupi ovoj profesionalnoj grupi?

Programeri, ne morate postati menadžer jednog dana. Možete i dalje programirati i u petoj deceniji života, uživati u tome i proizvoditi softver na koji ćete biti ponosni. Svaki put kada naučite nešto novo, napravili ste korak napred u odnosu na kolegu koji je ostao da stoji u mestu. Budite ponosni na to, ali se uvek okrenite iza sebe i pružite ruku da za sobom povučete tu osobu.

Gde vidiš ovu profesiju i njen razvoj u budućnosti?

Ponosan sam na industriju kojoj pripadam ali istovremeno i zabrinut zbog budućnosti. Programeri nisu esnafski organizovani, još uvek nemamo opšteprihvaćene profesionalne standarde, etički kodeks, majstorske ispite ni sertifikate.

Upravo zato je pojam Software Crafting-a nešto što je nedefinisano, fluidno i podložno tumačenjima, ali se na kraju uvek svodi na to koliko svako od nas ozbiljno i odgovorno shvata profesiju kojom se bavi i kojoj je posvetio svoj život. Budućnost koja je pred nama tek treba da bude igrađena, a izgradićemo je ne samo radeći na sebi, nego i na sopstvenoj profesionalnoj zajednici.

Ukoliko se i vi bavite ovom ili sličnom profesijom, možete se pridružiti zajednici Software Crafting Serbia, o kojoj više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu.

Ostavi komentar

  1. Marko

    Marko

    4. 9. 2019. u 16:40 Odgovori

    Esnaf, majstorski ispit, etički kodeks. Već vidim da ću za 10 godina morati da podmićujem nekoga iz opštine da koristim open source bazu i prilagodjeni skram

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.

Kultura 2.0

Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Kembridž analitika naučila nas je šta može da se desi ako se lični podaci zloupotrebljavaju. Zato na nivou društva moramo naučiti kako mediji i marketing utiču na nas - a naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.