Šta radi 'Software Craftsman' i kako njegove veštine upotrebiti za veću efikasnost kompanija?

Šta radi ‘Software Craftsman’ i kako njegove veštine upotrebiti za veću efikasnost kompanija?

Iako većina ljudi na pomen IT industrije isključivo pomisli na programere, vremenom se u njenom okviru razvilo i mnogo drugih pozicija. Jedna od njih je i 'Software Craftsman'.

Rad na obimnim projektima u IT-ju neretko zahteva stotine ispisanih redova koda, a za stručnjaka to podrazumeva konstantno usavršavanje i prikupljanje novih saznanja usled stalnog razvoja tehnologije.

Jednostavnije rečeno, programeri uvek moraju biti u formi i pratiti promene na svetskoj i lokalnoj IT sceni.

Ovako postavljen sistem stvorio je programere univerzalce, one koji preuzimaju odgovornost kada je najteže i koji su u stanju da dodatno doprinesu povećanju agilnosti i efikasnosti same kompanije. Jedna od njih je i Software Craftsman, za sada relativno mlada i nedovoljno iskorišćena profesija, kako u svetu, tako i kod nas.

U razgovoru sa Dejanom Miličićem koji radi upravo na ovoj poziciji u startapu Shyft Moving, detaljnije govorimo o tome šta radi ovaj stručnjak, koji su mu glavni izazovi na poslu, te kako se zapravo postaje ova vrsta profesionalca.

Kako je uopšte nastala pozicija Software Craftsman?

Preuzimanjem odgovornosti. U vreme kada više ne postoji aspekt života koji se odvija bez softvera i kada čak i nesvesna greška može proizvesti puno štete, došlo je vreme da svaki programer preuzme punu odgovornost za svoj svakodnevni rad.

Craftsmanship pokret je nastao kao spoj revolta spram trenutnog stanja u našoj profesiji i evolucije odgovornosti. Craftsman ne teži samo tome da „ne naudi“, on ili ona pokušavaju da svaki dan sa radnog mesta odu kući ponosni na ono što su uradili na poslu.

Koja su njegova zaduženja u kompaniji? Šta je, zapravo, njegov posao?

 Software Craftsman je, kao što smo već rekli, programer univerzalac. Na projektima najčešće igra ulogu arhitekte, ali je kao pravi profesionalac dovoljno skroman da nema nikakav problem da odradi i neki zadatak koji se obično daje junioru.

To je ujedno i osoba kojoj je stalo da svaki dan nauči nešto novo i unapredi način na koji programira. Craftsman je svestan koliko je profesionalna etika bitna i po cenu gubitka posla neće kompromitovati sebe i svoju struku. Jednostavnije rečeno, to je osoba koja ima snage da kaže „ne“ u izazovnim situacijama.

Da li je to ujedno i jedan od najvećih izazova tvog posla – reći ne?

Programer je bukvalno svakog minuta u iskušenju da održi visoke profesionalne standarde i zato je to jedan od najvećih izazova. Da bi to uopšte bilo moguće reći i uraditi, dobar programer mora biti samouveren da bi bio sposoban za tehničke izazove, ali istovremeno mora biti i dovoljno skroman i otvorenog uma da bi bio sposoban da analizira procese i rezultate svog rada. Konstatno učenje i usavršavanje mi pruža sigurnost da su odluke koje donosim kompetentne.

Kako si se zainteresovao za ovu poziciju budući da je još uvek poprilično nerazvijena?

U pokušaju da širim vidike i znanja, pored knjiga otkrio sam vrlo kvalitetne blogove koje sam počeo da pratim. Takođe, otkrio sam da skoro sve značajnije programerske konferencije potpuno besplatno objavljuju snimke predavanja.

Prateći sjajne kolege koji proizvode originalne i kvalitetne sadržaje, shvatio sam da karijerni razvojni put jednog programera ne mora uvek da završi u vodama menadžmenta – apsolutno je moguće imati 60 godina i još uvek se baviti programiranjem, usavršavati se decenijama, mentorisati mlađe kolege i aktivno volontirati na razvoju programerske zajednice, a sve to daleko od voda menadžmenta.

Da li je domaće tržište spremno za tako nešto?

IT kompanije, ne samo u Srbiji nego ni u svetu, još uvek nisu u punoj meri svesne koliko Craftsman može doprineti kvalitetu rada, agilnosti i pozicioniranju kompanije u okviru programerske zajednice. Delujući prema unutra, u svojoj profesionalnoj „kući“, Craftsman kontstantno uči i u praksi primenjuje tehnologije i metodologije koje kompaniji omogućavaju da zaista bude agilna, na način koji joj omogućava da odgovori i na najizazovnije situacije.

Delujući prema spolja, u esnafskom pravcu, Craftsman kroz izgradnju profesionalne zajednice i kroz deljenje znanja promoviše kompanije koje neguju profesionalizam, etiku i zdravo programersko okruženje. On svojim angažovanjem, bilo kao konsultant ili stalno zaposleni, šalje jasnu poruku da je njegova profesionalna kuća mesto vredno poštovanja, okruženje gde se gaje prave profesionalne i etičke vrednosti.

Dakle, ni u inostranstvu odnos prema ovoj poziciji nije drugačiji?

Software Craftsmanship je koncept koji se ne moze parcijalno shvatiti ni primeniti – to mora biti integralni deo procesa. Kompanije koje su prihvatile ovaj koncept profesionalizma shvataju da oko pola miliona sertifikovanih Scrum Mastera predstavljaju samo jednu polovinu onog što je potrebno ne bi li se stvorila organizacija sposobna da se u digitalizaciji poslovnih procesa kreće istom brzinom i okretnošću kakvu na tržištu demonstriraju vrhunske kompanije koje ih angažuju.

Već pomenuti Scrum Masteri mogu vrhunski organizovati procese i ljude, ali sve to pada u vodu ako i tehnički aspekt nije na istom nivou. Dovoljno je pogledati razvojni put kompanija kao što su 8th Light, Thoughtworks i Codurance da bi se shvatio pun smisao ovakavog prisupa.

Da li to zahteva i visok nivo kreativnosti?

Rekao bih da je multidisciplinarnost puno bitnija od kreativnosti. Širenje vidika i van tehničkih veština koje razvijamo nam pomaže da sagledamo svoju profesiju u kontekstu sveta na koji utičemo i koji utiče na nas.

To znači da je konstantno usavršavanje jedan od preduslova za bavljenje ovim poslom?

Da. Nakon tri decenije što hobističkog, što profesionalnog bavljenja programiranjem i dalje mi se dešava da skoro svakodnevno nailazim na nove pojmove i koncepte koji su mi nekako promakli.

Prema tome, usudio bih se reći da je programiranje mentalna aktivnost koja pruža doživotnu „zabavu“ i mogućnost da se u bilo kom trenutku karijere okrenete iza sebe, pogledate šta ste radili pre samo šest meseci i sa zadovoljstvom ali i skromnošću konstatujete koliko ste napredovali od poslednje takve retrospektive.

Šta bi posavetovao nekog ko želi da pristupi ovoj profesionalnoj grupi?

Programeri, ne morate postati menadžer jednog dana. Možete i dalje programirati i u petoj deceniji života, uživati u tome i proizvoditi softver na koji ćete biti ponosni. Svaki put kada naučite nešto novo, napravili ste korak napred u odnosu na kolegu koji je ostao da stoji u mestu. Budite ponosni na to, ali se uvek okrenite iza sebe i pružite ruku da za sobom povučete tu osobu.

Gde vidiš ovu profesiju i njen razvoj u budućnosti?

Ponosan sam na industriju kojoj pripadam ali istovremeno i zabrinut zbog budućnosti. Programeri nisu esnafski organizovani, još uvek nemamo opšteprihvaćene profesionalne standarde, etički kodeks, majstorske ispite ni sertifikate.

Upravo zato je pojam Software Crafting-a nešto što je nedefinisano, fluidno i podložno tumačenjima, ali se na kraju uvek svodi na to koliko svako od nas ozbiljno i odgovorno shvata profesiju kojom se bavi i kojoj je posvetio svoj život. Budućnost koja je pred nama tek treba da bude igrađena, a izgradićemo je ne samo radeći na sebi, nego i na sopstvenoj profesionalnoj zajednici.

Ukoliko se i vi bavite ovom ili sličnom profesijom, možete se pridružiti zajednici Software Crafting Serbia, o kojoj više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu.

Ostavi komentar

  1. Marko

    Marko

    4. 9. 2019. u 16:40 Odgovori

    Esnaf, majstorski ispit, etički kodeks. Već vidim da ću za 10 godina morati da podmićujem nekoga iz opštine da koristim open source bazu i prilagodjeni skram

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.