Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi arhitekta softvera?

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi arhitekta softvera?

Ivan Dimitrijević iz kompanije Telenor deli svoja razmišljanja.

Šta žele senior softverski inženjeri u Srbiji? Bolju platu, zanimljivije projekte ili nešto treće? Odgovore na ova pitanja tražimo u seriji razgovora sa uspešnim programerima koji nam otkrivaju kako iz njihovog ugla izgleda IT scena u Srbiji i kakve kompanije traže.


Ivan Dimitrijević, danas Chief IT Architect u kompaniji Telenor, još na fakultetu bio je angažovan u razvoju softvera i prvi posao dobio je upravo na osnovu prethodne saradnje koju je ostvario kao student. U to vreme, priseća se on, kompanije uglavnom nisu videle komparativnu prednost u razvijaju softvera, nije bilo mnogo startapova, niti outsourcing-a, a globalni frilens je bio u začetku.

Srećom, tržište IT-ja se dosta promenilo od tada – toliko da “nijedna druga industrija nije napravila tako veliki pomak u tako kratkom vremenskom periodu, bilo da je reč o potražnji, distribuciji, terminalima, pa i samim alatima koji se koriste”, navodi Ivan.

Potražnja za ljudima koji se bave upravo tom vrstom posla je značajno porasla i raste i dalje, tržište je postalo globalno, a sa Ivanom u nastavku razgovaramo o tome kako on vidi napredak industrije u poslednjih 14 godina, opcije za razvoj karijere koje imaju IT-jevci i dalji razvoj ove oblasti.

Softverska arhitektura kao kruna ekspertskog angažmana

Na samom početku razgovora Ivana smo pitali kakav je njegov pogled na senioritet u tehnološkoj industriji – kada neko postaje senior i koje uslove mora da ispuni kako bi poneo tu titulu. On nam, pak, otkriva da često nailazi na stav da se u IT svetu senioritet prerano i olako pripisuje:

Smatram da je ono što piše u opisu nečijeg radnog mesta mnogo manje važno od konkretnih sposobnosti čoveka. Pravi senioritet dolazi s vremenom, i to onim koje investiramo kako bismo napredovali u odabranoj oblasti. Naravno, neophodno je i primeniti znanje. Važan je i aspekt preuzimanja odgovornosti, a meni i trenutak kada čovek postane nečiji mentor.

U Ivanovom slučaju, taj razvojni put bio je veoma zanimljiv jer ga je vodio kroz tri različite industrije – telekomunikacije, medijsku industriju i industriju razvoja softvera, u okviru kojih je imao priliku da radi i na ekspertskim, ali i najviše rangiranim menadžerskim pozicijama.

Ipak, kako dodaje naš sagovornik, softversku arhitekturu posmatra kao krunu ekspertskog angažmana. “Ona sagledava najrazličitije aspekte nekog rešenja – od koda koji je napisan, testova, preko integracije, do infrastrukture. Smatram da softverska arhitektura ima mnogo slojeva koje je potrebno dobro razumeti i holistički sagledati: izvorni kod, principe softverskog dizajna, arhitekturni pristup itd. Posebno mi je atraktivan način na koji se softver sada razvija, jer zahteva veliki zaokret u pristupu arhitekturi. Neophodno je da prihvatimo da je kontekst čestih promena naša realnost”, otkriva naš sagovornik.

Takav put i iskustvo Ivanu su otvorili mnoga vrata u tehnološkoj industriji i, kako dodaje u šali, voli da se našali sa svojim šefovima da je zapravo on odabrao njih, a ne oni njega:

Šalu na stranu, smatram da je izuzetno važno imati dobrog mentora koji može da vam pomogne da se razvijate u smeru koji odaberete. Mislim da bi svako trebalo da vizualizuje put kojim želi da se njegova karijera dugoročno razvija i da u pregovorima za određeni posao sagleda koliko se taj posao i pozicija uklapaju u zacrtani put. Takođe, smatram da je važno da se objektivno proceni kultura u određenoj kompaniji i da čovek bude iskren sa sobom – vidi li sebe u takvom ambijentu ili ne.

Od projekta je daleko bitniji tim sa kojim se radi

Kako softverski inženjeri često navode da im je zanimljivost projekata jedan od presudnih faktora kada biraju posao i poslodavca, Ivana smo pitali i kako on razmišlja na tu temu. Njegov stav je sledeći: projekat ima početak i kraj i stoga ga treba posmatrati kao promenljivu kategoriju, za razliku od tima sa kojim radite:

Najbolji primer za to se nalazi u startap svetu: VC-jevi neretko investiraju na osnovu procene hemije koja postoji među osnivačima kompanije, čak i ako ne vide uspeh u ideji koja je prezentovana, jer znaju da dobar tim može lako da pivotira, te da danas pravi CRM, a sutra možda neko gejming rešenje. U tom kontekstu pristalica sam kompanija koje gaje duh Product Management-a. Projekat u tom smislu služi samo da se popuni backlog.

Naš sagovornik otkrio nam je nešto više o projektima na kojima je on angažovan u ovom trenutku. Njegova trenutna misija je da pokuša da reformiše arhitekturu kao disciplinu tako da bude prikladnija brzini promena koje se dešavaju u okruženju, zahtevima koji posledično nastaju, ali i načinu na koji se softver razvija. “To podrazumeva mnogo toga – od adaptacije samog governance-a, zatim alata koji se koriste, pa do promene i modernizacije nekih gradivnih elemenata arhitekture poput: API centric pristupa, micro-service komponenti, cloud-ready rešenja, primene AI-a i slično”, pojašnjava Dimitrijević.

Još jedan projekat na kom Ivan i Technology tim trenutno rade je i aplikacija My Telenor App koja je nedavno izbila na prvo mesto Google Play prodavnice, pa nam je on otkrio i kako je izgledala njena produkcija iza kulisa:

Lično mi imponuje dobar rang My Telenor aplikacije i smatram da je rejting dobar pokazatelj zadovoljstva, ali i celokupne percepcije brenda koji stoji iza aplikacije.

Inače, u postojeću MyTelenor aplikaciju uloženo je 10 godina razvoja i iskustva. Dakle, iza nas je dugačak put i mnogo različitih verzija. Tražili smo idealan balans između native korisničkog iskustva i fleksibilnosti za uvođenje novina, te smo razvili arhitekturu koja podrazumeva moćan i fleksibilan server-side API sa native UI komponentama uz korišćenje maksimalnih mogućnosti mobilnih uređaja.

Izazov Android eko-sistema je ogromna fragmentacija verzija OS-a i rezolucija ekrana, te je važno naći optimalan pristup.

Balans između poslovnog i privatnog života je nešto što treba da poštuje svaka kompanija

Jedna od najbitnijih uloga dobrog lidera je i da projekat na kom se radi ne postane rutina za inženjere, a Ivan dodaje da se to postiže otvorenom komunikacijom, umećem prepoznavanja kada je došlo do zasićenja i pravljenjem promena u skladu sa tim:

U tom slučaju zaposlenom treba ponuditi drugačiji zadatak ili napraviti rotaciju sa ljudima iz drugih timova. Sa druge strane, ako neko želi da ode zbog zasićenja trenutnim poslom, trebalo bi ga pustiti. Smatram da je povremena promena zdrava za tim, jer novi ljudi donose nova iskustva, znanja i drugačije poglede.

Ivan je takođe za Netokraciju podelio i svoje mišljenje na temu plate – koliko je ona bitna za seniore u IT-ju. “Bilo bi neiskreno od mene da kažem da novac nije važan kriterijum izbora. Svako je shodno trenutnim primanjima navikao na određeni koncept i kvalitet života i teško mu pada ako nečeg treba da se odrekne”, objašnjava on i dodaje:

Mislim da novac treba posmatrati kao higijenski faktor. On je nesumnjivo važan i kada neko menja posao treba u startu da bude zadovoljan novcem, ali ga ne sme ni posmatrati potpuno izolovano i isključivo. Ljudi se polakome i zbog značajno veće plate odu u nešto što im uopšte ne odgovara. Potrebno je razumeti šta u ponudi za posao dobijaš na planu ličnog razvoja.

Naš sagovornik takođe ističe i da je njemu lično veoma bitan dobar balans između posla i privatnog života, tačnije vremena provedenog sa porodicom. “Smatram da je važno ljudima ponuditi određenu fleksibilnost. Posao, pogotovu danas, a pogotovu u IT-ju nije nešto što mora da se desi striktno od 9 do 17 časova. Važno je ljudima omogućiti i prikladan odmor kako bi proveli kvalitetno vreme sa porodicom i napunili baterije”, objašnjava on i dodaje da je poslednje, ali ne manje važno, mogućnost za samoaktualizaciju koja prija svakom zaposlenom.

Na samom kraju razgovora naš sagovornik otkrio nam je i da konstantno radi na svom ličnom razvoju, te u tom smislu nema neke revolucionarne planove što se tiče obrta u karijeri. “Svestan sam oblasti u kojima želim da se dalje razvijam i radim na njima i samostalno i uz podršku HR-a, kao i kroz inicijative u kojima učestvujem. Takođe, obećao sam sebi da pokušam da ostanem u dobroj formi kada je u pitanju kodiranje, te imam dugačku listu nekih tehnologija koje želim da isprobam”, objašnjava Ivan zaključivši razgovor za Netokraciju.


*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom Telenor.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.