Mojih 5: Relja Simić

U ovonedeljnom članku u okviru specijala “Mojih 5”, svoje preporuke otkriva nam Relja Simić, dvadesettrogodišnji video montažer iz Beograda.

Relja najveći deo vremena radi reklame u advertajzingu, a pored montaže radi i kao DIT na filmovima i serijama. Sa druge strane, kada ne radi, bavi se ekstremnim sportovima i koristi svaku priliku koju može da provede na planini. Ovo su njegove preporuke.

Serija: Mad Men

Sada već kliše, ali je Mad Man serija za svakog ko radi u advertajzingu. Priču o ekipi sa Menhetna trebalo bi da pogleda ne samo svako ko se zanima za advertajzing, već i svi ostali, bez obzira na to iz koje industrije dolaze. Zapravo, nema mnogo toga što se može naučiti o samom advertajzingu, pravljenju kampanja i kreativnim procesima, već više o međuljudskim odnosima, kako se ophoditi sa onima po hijerarhiji iznad i ispod tebe i, naravno, kako postaviti jasnu crtu između privatnog i poslovnog života.

Pored same tematike, ovu seriju treba pogledati jer je na nivou filmske i TV produkcije na zavidnom nivou. Sve je vrlo jednostavno – kadrovi, svetlo, montaža, a opet sve na svom mestu i sve u skladu jedno sa drugim, što ovoj seriji dodaje na vrednosti.

YouTube: Agelast podcast

Galeba pratim već duže vreme, pa sam samim tim počeo da pratim i njegov podcast. Ono što ovom podcastu daje posebnu vrednost, pored Galebovog poznavanja ljudi iz potpuno različitih oblasti, je i sposobnost da vodi razgovor sa svim tim ljudima na istom, zavidnom nivou.

Knjiga: Hegarty on creativity – there are no rules

Za ovu kategoriju bilo je teško odabrati, s obzirom da sam od nedavno korisnik Kindle-a i da trenutno čitam četiri knjige istovremeno. Ipak, iako sam prešao na Kindle, štampana knjiga će uvek imati neku posebnu draž.

Vođen time, knjiga koja se nikad ne završava, koja je uvek na stolu i nikad ne ide na policu je knjiga koju je napisao Sir John Hegarty. Formata džepne, a pritom vrlo nekonvencionalno napisane, na nešto više od 100 strana sa dosta ilustracija, je delo koje treba da pročita svako ko se bavi bilo kojom vrstom kreativnog posla. Jednostavnost govora i preciznost, sa apsolutnim odsustvom filozofiranja i širenja vasione, te teraju da joj se non-stop vraćaš, makar pročitao samo dve, tri strane.

I naravno, legendarni Alan Ford, jer treba se i malo opustiti u ovom karantinu, a ne samo stvarati pritisak da se iz ove situacije mora izaći prosvetljen i produhovljen.

Pored toga, dodao bih i romane Marka Vidojkovića. Za sad sam pročitao “Priče sa dijagnozom” i “Hoću da mi se nešto lepo desi odmah”, a od njega trenutno čitam “Kandže”.

Muzika: Chet Baker, Thivery corporation, Laura Pausini

Kako nas sama situacija tera da budemo psihički i fizički pribrani i mirni, tako se i soundtrack ovog marta i aprila sam nametnuo. U pitanju je najčešće neki jazz, recimo Chet Baker, Miles Davis ili neki zvuci koji me podsećaju na leto, recimo Thivery Corporation. A, s obzirom da sam konačno našao vremena za svoj dugo čekani hobi – kuvanje, prija mi i da pustim neke italijanske zvuke, tipa Bocelli, Laura Pausini i ostatak ekipe.

Da budem iskren, pustim nekad i neki punk rock pomešan sa Prodigy-em i Viklerovim albumom “Ortaci ne znaju” i nekim dobrim drum and bass-om, najčešće dok se trenira ili peru sudovi.

Tekst: Jel može još neki podcast? 🙂

Nemam naviku da čitam na kompjuteru, do tih granica da čak i neki duži mail (a pogotovo brif) moram da odštampam i pročitam. Pročitam tu i tamo poneki tekst, ali ništa spektakularno i vredno pomena. Mnogo više mi leži podcast forma i video predavanja sa raznih konferencija. Podcasti i predavanja raznih ljudi iz filmske i advertajzing industrije su nešto što najviše konzumiram i inače i sada u karantinu.

No Film School i The Cutting Room recimo imaju strava podcaste, kako sa autorima i njihovim radovima, tako i o samoj industriji, njenom napretku, problemima i mogućnostima. Takođe, našao sam i podcast u kom Tarantino 3 sata radi review-ove raznoraznih filmova.