Da li je Srbija dovoljno veliko tržište za razvoj domaćih ‘agro’ startapa?

Panel je najpre započeo prikazom veličine tržišta tj. poljoprivredne grane u državi Srbiji. Danas ovde postoji više od 400.000 registrovanih domaćinstava koja u svojim firmama zapošljavaju 1,3 miliona poljoprivrednika, čineći tako 17.3% ukupne populacije države Srbije. Imajući ove brojeve na umu, lako dolazimo do zaključka da je industrija izuzetno velika i da postoji ogroman potencijal za razvoj softverskih rešenja namenjenih poljoprivrednicima.

Panelisti poslednje diskusije bili su Igor Gašparević, suosnivač i CEO Agro Dnevnika koji smo još prethodne godine predstavili na Netokraciji, a koji nastoji da kreira unikatno, optimizovano rešenje za potrebe poljoprivrednika u Srbiji, te Aleksandar Sabo, osnivač servisa Silos koji je samo u 2014. godini obradio više od 5 miliona evra robe! Iako namenjeni istoj industriji, ova dva startapa razlikuju se, te su prisutni mogli da vide kompletnu sliku o primeni softverskih rešenja i aplikacija kod poljoprivrednika, ali i velikih kompanija koje se bave otkupom robe.

Edukacija bitan segment prodaje

Aleksandar je publici dao primer agro kulture u SAD-u, te koliko tehnologija utiče na ovu granu industrije, istakavši pritom da moraju postojati slična informaciona rešenja i kod nas, pružajući čitavoj industriji optimizaciju resursa neophodnu za dalji rast. Igor se takođe složio sa ovom tvrdnjom, izjavivši da je penetracija Interneta u Vojvodini sve veća iz godine u godinu, ali da je problem edukacije o upotrebi softverskih tj. web rešenja i dalje veliki izazov sa kojim se on i njegov tim suočavaju.

Govoreći o prednostima svojih rešenja, obojica panelista su se složili da je preglednost podataka i informacija u realnom vremenu i njihov direktan unos od velike važnosti kada je reč o inovacijama u agrokulturi. Centralizacija podataka, koji su dostupni u bilo koje doba dana ili noći, na bilo kom terenu, na bilo kom uređaju! Takođe, Sabo se nadovezao na problem tržišta tj. njihove ciljne grupe koja ima slabo tehnološko obrazovanje, a tom prilikom je istakao:

Naše tržište je tehničiki neobrazovano, te je bitno napraviti adekvatnu edukaciju kojom kupcima približavamo servis koji nudimo.

Kada je usledilo pitanje vezano za podršku države, kao i da li ona uopšte postoji, Igor i Aleksandar su bili složni da program Fraktalis kojim je Srbiji odobreno 6.9 miliona evra za pomoć kompanijama iz oblasti kreiranja softverskih rešenja za poljoprivredu, neće izroditi 50 uspešnih servisa, ali ako makar jedna kompanija uspe, to može biti velika stvar za domaću agro scenu.

Ima li ‘leba bez motike?

Na pitanje da li je našem regionu potreban akcelarator koji bi tako mladim kompanijama pružao podršku za dalji rast, Sabo je izjavio:

Ako vas akcelarator spoji sa većim igračima koji će vam pomoći da razvijete proizvod, onda je to svakako nužna forma.

Super priče o (IT) agro-biznisu, opipljivo, realno i autentično rešavanje problema. #webiz

— Petar Vojinovic (@petarV) March 29, 2015

Kada je reč o Agro Dnevniku, Gašparević je publici otkrio koji su planovi za budućnost ovog startapa, i tom priliko je dodao:

Što se tiče Agro Dnevnika, prvo se širimo na Banat, potom na ostatak Vojvodine, a ukoliko za to bude bilo prilike i na države regiona.

Na samom kraju panela sagovornici su odgovorili na poznatu izreku “Ima li ‘leba od motike”, dodavši da je razvijanje jednog ovakvog softvera izazovan posao koji definitivno nije rad od 9 do 5, ali da je tržište dosta veliko i da potencijala, pa samo u Srbiji, itekako ima. Igor je dodao da je najveća snaga Vojvodine upravo poljoprivreda, a ukoliko to kombinujemo sa talentom koji je itekako prisutan na ovim prostorima, otvaraju se mnogobrojne šanse.

Aleksandar je zaključio da agro biznis u Srbiji sada preuzima treća generacija farmera, generacija koja je bliska tehnološkim rešenjima, a koja pomoći njih nastoji dalje da razvija i širi svoje porodične poslove – posredstvom tehnologije za čiji je razvoj zaslužna upravo domaća pamet.