Nemanja Milenković je softverski inženjer koji živi i radi u Japanu

Nemanja je softverski inženjer koji živi i radi u Japanu – i otkriva nam svoja iskustva

Kako funkcioniše IT industrija u Japanu? Nemanja, koji je programer u kompaniji Rakuten Mobile u Tokiju, otkriva detalje.

Pre preseljenja u Japan Nemanja Milenković živeo je i radio u SAD-u i Kanadi, a 2014. godine put ga je odveo u Tokio. Tamo je došao po pozivu pa je samim tim i odmah počeo da radi ali, kako objašnjava, retko kome je zapravo preterano komplikovano jer je ponuda posla u najvećem broju industrija velika:

Nezaposlenost se u poslednjih desetak godina kreće između dva i tri procenata. Emigranata ima sve više ali još uvek zanemarivo malo u odnosu na većinu drugih ekonomski jakih zemalja. Iz Srbije ovde nas je tek oko 200. Na 125 miliona ljudi, svi su skoro pa jedan u milion.

O tome kakvo je njegovo iskustvo u tehnološkoj industriji ove zemlje, Nemanja nam otkriva u tekstu koji sledi.

Možeš li nam detaljnije ispričati o tome kako si dobio posao u Rakutenu?

U Rakuten sam došao preko preporuke ali svakako posle nekoliko krugova intervjua. Rekao bih da se iskustva traženja posla u Japanu i Srbiji ne razlikuju previše – proces zna da potraje i zahteva pripremu. Ono što je za Japan ipak specifično je to što se pri izboru kandidata velika pažnja poklanja i tome da li se kandidat uklapa u radno okruženje i atmosferu firme i da li se kandidat oseća komotno u tome kako bi obe strane bile zadovoljne izborom.

Česte izazove postavljaju jezičke barijere i kulturološke razlike. Poslovni bonton je vrlo specifičan, jasno određen i definisan i iako se strancima dosta oprašta, potrebno je prilično vremena da bi se barem saznalo za sva pisana i nepisana pravila. Jedan primer je keigo (敬 語 – “jezik s poštovanjem”) počasni način govora koji je praktično obavezan u mnogim socijalnim prilikama. On ima više oblika, a jedan od njih, sonkeigo, koji se koristi kod obraćanja nadređenima i klijentima – što na poslu znači svakodnevno – ne izučava se u školi već najčešće kroz obuke za pripravnike koje organizuje preduzeće.

Da li ti je generalno čitav proces preseljenja i dobijanja vize predstavljao problem?

Iz mog ugla, opet nešto jednostavnije jer mi je vizu, a i deo preseljenja organizovao prvi poslodavac. Uz to sam još i u formi jer sam pre Japana jedno vreme živeo u Kanadi, a pre toga u SAD. Razlike između procedura u odnosu na te zemlje su velike – za Japan se državljanima Republike Srbije pri ulasku u zemlju odobrava turistička viza na 3 meseca i nikakve prethodne aplikacije za to nisu potrebne.

Na radnu vizu se uglavnom ne čeka duže od par nedelja i zahteva samo jednu posetu imigracionoj službi. U Tokiju, sve više IT kompanija je spremno da posreduje u obezbeđivanju radne vize za buduće zaposlene pa je to najbolje proveriti pre apliciranja. Van Tokija situacija je značajno drugačija i sem par izolovanih slučajeva u nekoliko drugih većih gradova stranaca u IT-u skoro i da nema, a komunikacija se obavlja isključivo na japanskim.

U Japanu si od 2014. godine i to ti je omogućilo da upoznaš njihovu tehnološku industriju. Koje su njene glavne karakteristike i po čemu se razlikuje u odnosu na srpski IT sektor?

Pretpostavljam da se niko ne bi iznenadio ako bih počeo da pričam o industriji igara ali verujem da bi se iznenadili ako bih rekao da je ovde Vue dosta zastupljeniji od React-a dobrim delom zbog toga što za Vue ima više dokumentacije na japanskom jeziku, a engleski za priličan broj programera zadaje nepotrebni napor i često se izbegava. Slične specifičnosti još uvek održavaju Ruby, kao programski jezik nastao u Japanu, još uvek dosta aktuelnijim nego što je to slučaj bilo gde drugde.

Sledeći bitan aspekt je startap kultura. Za razliku od Silicijumske doline gde se stvari upravo stišavaju, ovde je preduzetnički kapital tek u začetku, pa je konkurencija još uvek ne toliko jaka iako je broj startapa sve veći. Primer koji bih naveo je startap za koji povremeno i radim koji se jedini u Japanu bavi takozvanom optimizacijom poslednje milje. Kompanija sa sličnim proizvodima samo na zapadnoj obali SAD-a ima na desetine.

Čime japanske tehnološke kompanije nastoje da privuku svoje zaposlene?

U odgovoru na ovo moraću da ukažem na još jednu specifičnost ovog tržišta. Glavni benefiti većih, često stranih, a posebno FANG firmi nude sada već dobro poznate i uobičajene benefite za firme tog ranga uz dodatni za kandidate van Japana – iskustvo rada i života u Japanu.

Zanimljivost se dešava kod domaćih kompanija koje često ne nude preterano velike plate, a zahtevaju mnogo pa i taj preterani prekovremeni rad po kojem je Japan odavno poznat. Ipak, još uvek ima programera koji na to pristaju i za to ima dosta razloga, od kojih bi svaki bio zasebna tema, a glavni je percipirana sigurnost zaposlenja u tradicionalnijim japanskim kompanijama i benefiti koji dolaze unapređenjima po stažu i starosti nasuprot stručnosti i produktivnosti. Spomenuo sam već startap scenu koja unosi promene i po ovom aspektu, pa se sve više mladih programera odlučuje upravo za ovu opciju.

Kako je ova svetska pandemija uticala na njihov rad – posebno iz ugla organizacije posla i procesa?

Mislim da je ova situacija posebno promenila tradicionalni japanski pristup poslu gde je često prioritet zadovoljiti formu, a to između ostalog uključuje i fizičko prisustvo na poslu. Počelo je kao privremeno, ne preterano dobro prihvaćeno rešenje ali čim su veliki konglomerati poput Tojote prihvatili ideju opcionog rada od kuće čak i pošto se sve i svet vrati u normalu, postalo je jasno da se stvari menjaju.

Organizacija posla i procesa je u najvećoj meri ostala ista – ljudi su iz sala za konferencije prešli na Zoom, iz kancelarija u dnevne i radne sobe ali se funkcionalno ništa značajno nije promenilo. Čak se i jutarnje razgibavanje, rajio taiso, ritual koji je počeo 1928. godine gde se preko radija prate instrukcije i vežbe rade u timu – radi preko video poziva. Svako jutro.

Što se tebe lično tiče, koji su ti najveći karijerni izazovi u ovom trenutku?

Ukoliko bih gledao kratkoročno, sem uobičajenih tekućih prepreka koji se uglavnom usput i prevazilaze, izazova nema, pa je glavni zapravo zadati sebi nove. Pokušavam da se što više bavim onim što najmanje razumem i gde sam najmanje siguran.

Za kraj, šta programeri imaju u Tokiju što ne mogu naći u Srbiji?

Iako to ne zvuči moguće – ovde skoro svaka firma ima, pa tako i programeri na raspolaganju – faks uređaje. I zaista je tako. Poznat mi je slučaj da je jedna softverska firma nudila svoje usluge mejlom, a ukoliko biste želeli da ih koristite, povratni formular bi trebalo da odštampate pa pošaljete faksom nazad. I sve ovo iako apsurdno zapravo i ne mora biti nužno loše. Ovde se prolaznost svake godine doživljava kroz čuveni hanami, posmatranje cvetanja trešnje. I verovatno zbog nešto veće svesti o tome, prioritet je na funkcionalnosti i vrednosti. Sve do poslednje latice.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

Startapi i poslovanje

Američki LotusFlare najbrojniji tim ima u Beogradu i radi na proizvodima koji menjaju ‘telco’ industriju

Beogradska kancelarija kompanije LotusFlare trenutno okuplja oko 60 IT stručnjaka i aktivno širi tim. O proizvodima na kojima rade i planovima za budućnost sa njihovim predstavnicima razgovaramo u tekstu koji sledi.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon $100 miliona Series C investicije, američki Embroker nastavlja da razvija nove proizvode i širi svoj tim u Beogradu

Generalni menadžer kancelarije u Beogradu i globalni VP Engineering-a za Netokraciju govori o proizvodima koje Embroker razvija, o sektoru digitalnog osiguranja malih biznisa, ali i o daljim planovima za proširenje tima u srpskoj prestonici.

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.