Nemanja Milenković je softverski inženjer koji živi i radi u Japanu

Nemanja je softverski inženjer koji živi i radi u Japanu – i otkriva nam svoja iskustva

Kako funkcioniše IT industrija u Japanu? Nemanja, koji je programer u kompaniji Rakuten Mobile u Tokiju, otkriva detalje.

Pre preseljenja u Japan Nemanja Milenković živeo je i radio u SAD-u i Kanadi, a 2014. godine put ga je odveo u Tokio. Tamo je došao po pozivu pa je samim tim i odmah počeo da radi ali, kako objašnjava, retko kome je zapravo preterano komplikovano jer je ponuda posla u najvećem broju industrija velika:

Nezaposlenost se u poslednjih desetak godina kreće između dva i tri procenata. Emigranata ima sve više ali još uvek zanemarivo malo u odnosu na većinu drugih ekonomski jakih zemalja. Iz Srbije ovde nas je tek oko 200. Na 125 miliona ljudi, svi su skoro pa jedan u milion.

O tome kakvo je njegovo iskustvo u tehnološkoj industriji ove zemlje, Nemanja nam otkriva u tekstu koji sledi.

Možeš li nam detaljnije ispričati o tome kako si dobio posao u Rakutenu?

U Rakuten sam došao preko preporuke ali svakako posle nekoliko krugova intervjua. Rekao bih da se iskustva traženja posla u Japanu i Srbiji ne razlikuju previše – proces zna da potraje i zahteva pripremu. Ono što je za Japan ipak specifično je to što se pri izboru kandidata velika pažnja poklanja i tome da li se kandidat uklapa u radno okruženje i atmosferu firme i da li se kandidat oseća komotno u tome kako bi obe strane bile zadovoljne izborom.

Česte izazove postavljaju jezičke barijere i kulturološke razlike. Poslovni bonton je vrlo specifičan, jasno određen i definisan i iako se strancima dosta oprašta, potrebno je prilično vremena da bi se barem saznalo za sva pisana i nepisana pravila. Jedan primer je keigo (敬 語 – “jezik s poštovanjem”) počasni način govora koji je praktično obavezan u mnogim socijalnim prilikama. On ima više oblika, a jedan od njih, sonkeigo, koji se koristi kod obraćanja nadređenima i klijentima – što na poslu znači svakodnevno – ne izučava se u školi već najčešće kroz obuke za pripravnike koje organizuje preduzeće.

Da li ti je generalno čitav proces preseljenja i dobijanja vize predstavljao problem?

Iz mog ugla, opet nešto jednostavnije jer mi je vizu, a i deo preseljenja organizovao prvi poslodavac. Uz to sam još i u formi jer sam pre Japana jedno vreme živeo u Kanadi, a pre toga u SAD. Razlike između procedura u odnosu na te zemlje su velike – za Japan se državljanima Republike Srbije pri ulasku u zemlju odobrava turistička viza na 3 meseca i nikakve prethodne aplikacije za to nisu potrebne.

Na radnu vizu se uglavnom ne čeka duže od par nedelja i zahteva samo jednu posetu imigracionoj službi. U Tokiju, sve više IT kompanija je spremno da posreduje u obezbeđivanju radne vize za buduće zaposlene pa je to najbolje proveriti pre apliciranja. Van Tokija situacija je značajno drugačija i sem par izolovanih slučajeva u nekoliko drugih većih gradova stranaca u IT-u skoro i da nema, a komunikacija se obavlja isključivo na japanskim.

U Japanu si od 2014. godine i to ti je omogućilo da upoznaš njihovu tehnološku industriju. Koje su njene glavne karakteristike i po čemu se razlikuje u odnosu na srpski IT sektor?

Pretpostavljam da se niko ne bi iznenadio ako bih počeo da pričam o industriji igara ali verujem da bi se iznenadili ako bih rekao da je ovde Vue dosta zastupljeniji od React-a dobrim delom zbog toga što za Vue ima više dokumentacije na japanskom jeziku, a engleski za priličan broj programera zadaje nepotrebni napor i često se izbegava. Slične specifičnosti još uvek održavaju Ruby, kao programski jezik nastao u Japanu, još uvek dosta aktuelnijim nego što je to slučaj bilo gde drugde.

Sledeći bitan aspekt je startap kultura. Za razliku od Silicijumske doline gde se stvari upravo stišavaju, ovde je preduzetnički kapital tek u začetku, pa je konkurencija još uvek ne toliko jaka iako je broj startapa sve veći. Primer koji bih naveo je startap za koji povremeno i radim koji se jedini u Japanu bavi takozvanom optimizacijom poslednje milje. Kompanija sa sličnim proizvodima samo na zapadnoj obali SAD-a ima na desetine.

Čime japanske tehnološke kompanije nastoje da privuku svoje zaposlene?

U odgovoru na ovo moraću da ukažem na još jednu specifičnost ovog tržišta. Glavni benefiti većih, često stranih, a posebno FANG firmi nude sada već dobro poznate i uobičajene benefite za firme tog ranga uz dodatni za kandidate van Japana – iskustvo rada i života u Japanu.

Zanimljivost se dešava kod domaćih kompanija koje često ne nude preterano velike plate, a zahtevaju mnogo pa i taj preterani prekovremeni rad po kojem je Japan odavno poznat. Ipak, još uvek ima programera koji na to pristaju i za to ima dosta razloga, od kojih bi svaki bio zasebna tema, a glavni je percipirana sigurnost zaposlenja u tradicionalnijim japanskim kompanijama i benefiti koji dolaze unapređenjima po stažu i starosti nasuprot stručnosti i produktivnosti. Spomenuo sam već startap scenu koja unosi promene i po ovom aspektu, pa se sve više mladih programera odlučuje upravo za ovu opciju.

Kako je ova svetska pandemija uticala na njihov rad – posebno iz ugla organizacije posla i procesa?

Mislim da je ova situacija posebno promenila tradicionalni japanski pristup poslu gde je često prioritet zadovoljiti formu, a to između ostalog uključuje i fizičko prisustvo na poslu. Počelo je kao privremeno, ne preterano dobro prihvaćeno rešenje ali čim su veliki konglomerati poput Tojote prihvatili ideju opcionog rada od kuće čak i pošto se sve i svet vrati u normalu, postalo je jasno da se stvari menjaju.

Organizacija posla i procesa je u najvećoj meri ostala ista – ljudi su iz sala za konferencije prešli na Zoom, iz kancelarija u dnevne i radne sobe ali se funkcionalno ništa značajno nije promenilo. Čak se i jutarnje razgibavanje, rajio taiso, ritual koji je počeo 1928. godine gde se preko radija prate instrukcije i vežbe rade u timu – radi preko video poziva. Svako jutro.

Što se tebe lično tiče, koji su ti najveći karijerni izazovi u ovom trenutku?

Ukoliko bih gledao kratkoročno, sem uobičajenih tekućih prepreka koji se uglavnom usput i prevazilaze, izazova nema, pa je glavni zapravo zadati sebi nove. Pokušavam da se što više bavim onim što najmanje razumem i gde sam najmanje siguran.

Za kraj, šta programeri imaju u Tokiju što ne mogu naći u Srbiji?

Iako to ne zvuči moguće – ovde skoro svaka firma ima, pa tako i programeri na raspolaganju – faks uređaje. I zaista je tako. Poznat mi je slučaj da je jedna softverska firma nudila svoje usluge mejlom, a ukoliko biste želeli da ih koristite, povratni formular bi trebalo da odštampate pa pošaljete faksom nazad. I sve ovo iako apsurdno zapravo i ne mora biti nužno loše. Ovde se prolaznost svake godine doživljava kroz čuveni hanami, posmatranje cvetanja trešnje. I verovatno zbog nešto veće svesti o tome, prioritet je na funkcionalnosti i vrednosti. Sve do poslednje latice.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Novost

Sve što treba da znate o aplikaciji Agencije za privredne registre

APR je uveo aplikaciju za sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja za 2023. godinu, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Za vas smo izdvojili najvažnije pojedinosti vezane za njeno korišćenje.

Ekskluzivno

HTEC akvizirao kompaniju SYRMIA – 250 inženjera postaje deo grupe

Kompanija HTEC koja se bavi konsaltingom, softverskim inženjerstvom i razvojem digitalnih proizvoda, osnovana u Beogradu i sa sadašnjim sedištem u San Francisku, akvizirala je kompaniju SYRMIA iz Beograda.

Propustili ste

Analiza

Bindžovanje bez interneta? Uz EON platformu, gde god poželite

Kompanija SBB predstavila je novi EON Video klub, koji transformiše iskustvo gledanja sadržaja inovativnim interfejsom, preporukama, personalizovanim odabirom sadržaja i funkcijom preuzimanja sadržaja za gledanje 'offline'. Donosimo vam prve utiske.

Gaming

For The Win! konferencija ove godine okuplja preko 500 ‘game dev’ profesionalaca

Treće izdanje konferencije For The Win! posvećene game developmentu u Srbiji održaće se 29. i 30. maja, a pored već tradicionalnog večernjeg keynote programa u Bitef teatru, glavni program biće održan u MTS Dvorani, uz dodatne spin-off događaje, žurke i prilike za neformalni networking.

Karijere

Lena Miladinović: Od žene se uvek traži više — u šahu i u preduzetništvu!

Ovogodišnji osmomartovski specijal otvaramo intervjuom s višestrukom državnom prvakinjom u šahu i osnivačicom Outpostchess startapa.

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.