Zbog čega je valuacija ‘early-stage’ kompanija imaginarna stvar?

Kako staviti znak dolara pored nečega što je tek u nastajanju i tek treba da se razvije u profitabilan posao?

Problem se javlja već na samom početku. Early-stage startap je “privremena organizacija u potrazi za biznis modelom”. To je tim ljudi koji pokušava da reši neki konkretan problem za konkretnu ciljnu grupu korisnika, i u tom procesu traži svoj biznis model. Može se reći da startap prestaje da bude early-stage u trenutku kada otkrije koji je to model, tj. u trenutku kada se fokus prebacuje sa definisanja proizvoda na izgradnju kompanije.

Glavna karakteristika takve organizacije jeste da još uvek ne zna na koji će način da generiše zaradu, tj. profit. Ili, preciznije rečeno, startap ima hipotezu ili više njih, ali je još uvek u potrazi za potvrdom tih hipoteza na tržištu. Najvažniji zadaci pred startapima u ranoj fazi jesu da otkriju kojoj je to ciljnoj grupi kupaca proizvod najviše potreban, koliko ima tih kupaca, kako do njih doći, kojim jezikom i porukama im se obratiti da bi se konvertovali, po kojoj ceni, koja je vrednost koju svaki kupac donosi startapu, koju vrednost startap isporučuje tom kupcu, da li je rešenje koje startap nudi svojim kupcima adekvatno problemu koji oni imaju i mnoge druge stvari koje čine razliku između pravljenja proizvoda i izgradnje kompanije.

Potpuno sigurno je da early-stage startapi ne generišu profit i sigurno ga neće generisati sve dok se ne dobiju odgovori na sva ova pitanja. I to je sasvim u redu – fokus celog tima na početku i ne treba da bude na profitu, već na pronalaženju ovih odgovora jer samo oni mogu da rezultuju razvojem zdravog poslovnog modela koji može da opstane na tržištu i kasnije donese profit.

Koliko onda vredi takva organizacija, tj. koja je valuacija ovakvog early-stage startapa koji je još uvek u potrazi za isplativim biznis modelom?

Kolumnu u celosti možete pročitati na Netokracija.com.