Kako je softver otvorenog koda uticao da rover NASA-e uspešno sleti na Mars?

I dok je čitav svet i dalje pod utiskom uspeha svemirske agencije NASA, svoju veliku pobedu proslavila je i grupa programera koja je radila na razvoju softvera pod nazivom ‘F prajm’. Uloga ovog softvera koji je razvila pomenuta agencija a koji radi sa operativnim sistemom GNU (kernel)/Linux koristi se za upravljanje malim satelitima i instrumentima, u ovom slučaju mini helikopterom koji je pomogao roveru da sleti na “Crvenu planetu” i koji će mu pomagati u daljoj koordinaciji.

Kako je još ranije istakao Tim Kanham, ovo je prvi put da će se na Marsu koristiti GNU/Linux za upravljanje pomenutom letelicom i samim roverom (recimo rover Curiosity nije ima tu tehnologiju), te da je kod navedenog softvera otvoren od strane NASA laboratorije još pre nekoliko godina i javno se može naći putem GitHub-a, poznatog sajta gde programeri razmenjuju svoje radove, kao i putem NASA zasebnog GitHub linka.

Ukoliko sagledamo benefite koncepta otvorenog koda, jasno je da je NASA ovim potezom ostavila mogućnost drugim nezavisnim developerima da koriste redove njihovog koda kako bi upravo uz pomoć njega i operativnog sistema GNU/Linux uspeli da integrišu u sopstveni softver za upravljanje manjim letelicama na zemlji – što mogu između ostalog da budu i dronovi. Od ranije je poznato koliko samo Nasinih rešenja imamo u realnoj životnoj primeni kao što su memorijska pena i pumpa visokog pritiska za pravljenje kafe u aparatima, ali i mnogi drugi.

Sada je i javno obelodanjeno da je ova agencija svima na raspolaganje stavila još jednu veoma korisnu funkciju za autonomnu kontrolu objekata uz pomoć otvorenog koda, čije ćemo prednosti pokušati da objasnimo u nastavku teksta. Uz to, približićemo i šta tačno podrazumeva ‘F prajm’ softver koji je pomogao roveru da dođe na Mars, kako bi krenuo u potragu za potencijalnim oblicima o dokazu života i kako bi prikupio važne naučne dokaze sa ove planete o kojoj iz godine u godinu znamo sve više informacija.

Princip otvorenog koda je oko nas i tek će imati svoju primenu u naprednim rešenjima

Još 2018. godine iz Nasine laboratorije za mlazni pogon pri kalifornijskom Institutu za tehnologiju, istakli su da je razvoj softvera za misije kao što su “CubeSats” i “SmallSats”pravi izazov. Ove misije imaju gotovo uvek ambiciozne ciljeve, skroman budžet i tesan raspored, a da bi se upravo tim izazovima odgovorilo, pišu iz Nase, neophodan je kvalitetan i stabilan softver framework. Upravo ovakvi softveri su zaduženi da pruže arhitekturu, infrastrukturu, alate i softverske komponente za višekratnu upotrebu, a sve to može pomoći programerima da isporuče svoj kod na vreme i u skladu sa budžetom.

Svoje iskustvo u ovoj ekspertizi iz agencije su podelili i sa svim ostalim ljudima koje ove studije i tehnologija zanimaju, što je svakako velika stvar i još jedan dokaz moćne primene otvorenog koda koji će se, nadam se, koristiti još više u različitim sferama društva i industrija. Kada već govorimo o ovom terminu koji je usko vezan za procese programiranja, razgovarali smo sa Brankom Đurkovićem koji radi kao senior developer u Berlinu, a koji nam je detaljnije objasnio princip otvorenog koda i njegove prednosti.

“Glavna prednost softvera otvorenog koda je upravo u toj otvorenosti. Sa jedne strane imamo neometan uvid u arhitekturu i rad softvera zarad razumevanja i bezbednosti. Sa druge je javno dostupno znanje koje je ugrađeno u takav softver“, istakao nam je Branko na početku. Kako nam je on otkrio, svako može da prouči, nauči kako je nešto napravljeno, pa čak i promeni i unapredi takav kod. Što bi se na narodski način reklo, dodaje Branko, “ne izmišlja se točak iz početka” već je ovde reč o postojećem iskustvu:

Bukvalno, ne postoje granice u primeni ovakvog načina razvoja softvera. Zapravo, većina tehnologija koje su danas rasprostranjene i koje koristimo ili su u osnovi otvorenog koda ili su nastali na bazi nečega što je kao tavko razvijano na univerzitetima. Pričamo o tehnologiji koja kreće od univerzitetskog obrazovanja i osnova Interneta, preko pametnih telefona i satova, pa evo i do “svemirske tehnologije” koja nas vodi do Marsa.

Na pitanje Netokracije koji je glavni razlog zbog kojeg je NASA izabrala baš ovaj metod da omogući letelici i roveru autonomno upravljanje i navigaciju, naš sagovornik dodaje da iako je često cilj ušteda novca i resursa posebno na ovako velikim i skupim projektima, ovde je u pitanju bila fleksibilnost GNU/Linuxa u odnosu na druge platforme:

Korišćeno je dosta komercijalnog hardvera koji se može naći u standardnim mobilnim telefonima, pa je integracija i razvoj na takvoj platformi, uz otvoreni kod, pandan izgradnju robota od LEGO kocki. Teoretski bi sličnu letelicu mogli da napravite i sami kod kuće. Ovo je prvi put da je korišćen ovakav pristup, ali ekspanzija definitivno tek sledi.

Zaključivši ovu temu sa osvrtom na dalje korišćenje i upotrebu open source metoda, Branko ističe da je “otvoreni kod” već svugde oko nas, čak i kada ga mi ne vidimo. Prema njegovim rečima jedan od najreprezentativnijih primera jeste operativni sistem Android koji je zapravo najbolji primer softvera koji je baziran na GNU/Linux-u i sada se već standardno nalazi na mnogim uređajima poput telefona, automobila, u okviru TV sistema i slično.

“Kako sve velike kompanije (Microsoft, Google, IBM…) već rade neki vid razvoja na otvorenom kodu, možemo očekivati sve veću primenu i rasprostranjenost”, zaključio je na kraju Branko.