Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji - otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Odgovor na ovo, ali i mnoga druga pitanja kada je reč o percepciji muzike na ovim prostorima, dali su nam gosti panela pod nazivom „Ko to tamo peva“ na dvanaestom Weekend media festivalu. Publika u prepunoj sali kompleksa bivše fabrike duvana, imala je priliku da posluša zanimljivu i dinamičnu diskusiju predstavnika muzičke scene regiona, tačnije, Stefana Đurića Rastu (Balkaton), Severinu Kojić, Tončija Huljića (Tonika) i Relju Milanovića (Bassivity Group).

Na globalnom nivou, muzička industrija u protekloj godini vredela je skoro 20 milijardi dolara, a popularni načini izvođenja i produkcije pesama dolaze i u naš region. Sve je više autora koji eksperimentišu sa kombinacijom različitih muzičkih žanrova, YouTube kao platforma za slušanje pesama i gledanje spotova ubrzano raste na ovim prostorima (samo IDJ videos ima ukuno 4,3 milijarde pregleda), pa se postavlja pitanje koliko je region napredovao u smislu muzičke kreativnosti ali i brzorastućeg biznisa koji se u velikoj meri oslanja na Big Data analizu korisnika radi personalizacije sadržaja?

Zoran Šprajc (RTL Direkt), moderator ovog panela odmah je na početku pomenute sagovornike upitao kako to da je muzika na ovim prostorima preko noći „eksplodirala“ uz velike promene i pristup koji publika (posebno Generacija Z) ima prema njoj, postajući polako unosan biznis kao nikada pre.

Već na početku, Severina smatra da su nas promene vremenom održavale, bilo da pričamo o muzičkoj ili nekoj drugoj grani industrije, kao i da ovo što se dešava u regionu na muzičkoj sceni, zapravo nije novina. Ona dodaje da kada izvođač da legitimitet novom trendu, onda to postaje mainstream, otuda je potrebno da današni autori uvek budu na vrhunskom nivou da bi pesma uopšte došla do ljudi.

Štaviše, poznata kantautorka poseban akcenat stavlja na činjenicu koja je svima nama poznata, a to je da je YouTube uzeo primat u pojimanju muzike, posebno danas u vreme vladavine ega kada se izvođači sve više trkaju ko će zauzeti bolju poziciju na tranding listama. Prema njenim rečima, danas je i dalje ako izuzmemo sve moderne tehnologije, najbolja formula za dobru pesmu samo ostvarenje (tekst + muzika), izvođač i vreme objave.

Severina je u nekoliko navrata spomenula da iako je krenula putem moderne muzičke produkcije i dalje zadržava one tradicionalne metode poput koncerata i turneja – jer to i dalje privlači publiku i donosi ozbiljnu zaradu.

Komercijalni mediji ne prepoznaju nove muzičke pravce, ali Internet da

U nastavku panela, upitan o tome kako je došlo do spoja rep i folk kulture koji je stvorio jedan sasvim novi muzički pravac, Rasta objašnjava:

Krucijalan momenat je bio kada smo Cobi i ja otpočeli saradnju i otvorili vrata narodnjacima za saradnju. Prelomno je bilo kada je, čini mi se, Boban Rajović snimio prvu pesmu sa nama i tako se prosto desio taj novi prelaz u muzičkom pravcu.

Danas živimo u socijalno pogođenom regionu, što je na kraju dana razlog pisanja tekstova koji u sebi sadrže poznate brendove jer danas ono što forsiramo našem slušaocu mora da bude istinito i realno. Ne govorimo samo tu o brendovima, već i o socijalno angažovanim pesmama gde nema samo momenata senzacionalizma – a to je sve ono što karakteriše društvo sa ovih prostora.

Rasta između ostalog smatra da su mobilni telefoni i YouTube ekspanzija danas doveli do toga da se pravi pesma za spot, a ne obrnuto:

Popularnost videa formirao je jedan kreativan deo i novi pravac usmeren ka mlađoj generaciji. Iskreno, mi tek sada istražujemo novi pravac plasiranja i produkovanja muzike i spotova.

Trend koji je postavljen u modernoj muzičkoj interpretaciji, Relja smatra da je, u velikoj meri rezultat prvo pojave Interneta, YouTube-a a kasnije i njihove sve veće dostupnosti mladim ljudima koji sada lakše nego ikada pre mogu da pretražuju različite stilove i žanrove, a otuda i potreba za kreiranjem muzičkih miksova.

Međutim, čini se da je više faktora uticalo da danas budemo svedoci jednog sasvim drugačijeg identitena slušalaca koji tragaju upravo za novim, mešovitim i kreativnijim muzičkim ostvarenjima. Upravo ovakva situacija, sa strane emitovanja, produkcije, reklamiranja i dalje distribucije muzičkog sadržaja, potiskuje komercijale medije i fokusira se pre svega na Internet, što Relja dalje objašnjava:

Stvar od koje ne moramo i ne treba da bežimo je zapravo onaj muzički identitet koji nam je u srži i koji je zastupljen još odavno na ovm prostorima, evoluirajući vremenom. Ovakav razvoj situacije, doveo je do toga da nas komercijalni mediji koji ne podržavaju našu muziku, nateraju da na početku napravimo „gerila“ marketing model i proces kreiranja sadržaja, usmeravajući se dalje ka Internetu.

Ako se osvrnemo na druge medije, videćemo da su radio stanice totalno formatirane i da uredništvo zapravo i ne postoji. Izvođači i njihove pesme se „vrte“ na radiju ali je slušanost veoma mala. Danas je jedina relevantna „playlista“ trending sekcija na YouTube-u a čiju funkcionalnost poznaju ljudi koji rade u ovom servisu.

Pesma mora imati poruku i društveni angažman

Prema mišljenju Tonči Huljića, danas muzičkoj industriji nedostaje više talentovanih mladih ljudi koji u produkciju pesama ulaze sa emocijom.

Legendardni producent u Hrvatskoj i regionu, Tonči Huljić, smatra da postiji samo jedno logično pravilo koje se tiče muzičke scene regiona a zove se folk – žanr istinske muzičke potrebe regiona. „Postoji ono što je genetski zapisano na ovom prostorima kada je muzika u pitanju, odakle proističe i ta modifikacija muzičkih pravaca. Ipak, svaki trend spretno dođe do spoja sa folk muzikom“, dodaje Huljić i ističe:

Treba uzeti u obzir da danas bavljenje muzikom nije toliko seksi što dalje dovodi do rasipanja mlade generacije koje neće da se bavi muzikom iz emocija, a kasnije i do eksperimentisanja i nastanka novih, jednostavnijih ostvarenja.

Danas kada radimo muziku moramo da vidimo kako i kome se obraćamo. Štaviše, pitanje je vremena kada će, recimo pop muzika prihvatiti reči repa kao mainstream. Na kraju dana, autor danas (kao moderni manipulator emocijama) mora biti socijalno inteligentna osoba, da zna kome se obraća i šta sa određenom pesmom želi da ostvari.

Za sam kraj, panelisti su bili složni da iako danas dosta pričamo o transformaciji muzike, uvek treba imati na umu da pesma mora imati poruku, društveni angažman, kao i da ljudi sa pesmom hoće da se zabave i da je percipiraju kao „izduvni ventil“ za mnoge stvari u životu.

Ono što je prema njihovim rečima budućnost daljeg razvoja muzičke industrije u regionu jestu streaming servisi koji će, svojom pojavom (Apple Music, Spotify) iz korena promeniti percepciju i autora i pesme kod korisnika. Kada svest slušalaca dođe do toga da su streaming aplikacije najboji način za slušanje muzike, samim tim će i kvalitet produkcije, same scene i autora biti podignut na viši nivo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Osnovano udruženje ‘Novi Taksi’ čiju će aplikaciju napraviti kompanija CarGo – nazire li se rešenje spora?

Kompanija CarGo Technologies i predsednik novoformiranog udruženja 'Novi taksi' potpisali su danas memorandum kojim se ova tehnološka kompanija obavezala da će napraviti aplikaciju za novu taksi firmu u Srbiji.

Tehnologija

Kosta Andrić: Vreme novih poslovnih modela za domaće kompanije nije nešto što se čeka – već je tu

Koji su to alternativni biznis modeli koji će kompanije koje posluju na domaćem tržištu učiniti relevantnim u budućnosti? Da li su one uopšte spremne na taj korak? Odgovore nam daje Kosta Andrić, Managing Partner organizacije ICT Hub, koja i ove godine 22. oktobra organizuje Corporate Innovation Conference.

E-commerce

Aplikacija 60seconds omogućava vam da kupujete u omiljenim prodavnicama – po cenama koje sami odredite

Ako bismo vam rekli da određeni proizvod možete kupiti 'online' po ceni koju sami dogovorite sa brendom mislili biste da vas lažemo, zar ne? Ipak, aplikacija 60seconds nudi upravo tu mogućnost, a o čemu se zapravo radi i kako ona funkcioniše, razgovarali smo sa suosnivačem ovog servisa.

Kolumna

Digitalna transformacija banaka nije samo kreiranje aplikacije – to je promena načina razmišljanja

Kada se u jednoj rečenici nađu reči digitalizacija i banka, prva asocijacija je, naravno, Internet bankarstvo. I Internet zaista jeste možda i najznačajniji deo infrastrukture digitalizacije. Da li u tim uslovima tradicionalno bankarstvo uopšte može da opstane?

Netokracija

OMGcommerce ponovo u Beogradu: 20. novembra odgovaramo na pitanja koja najviše muče domaće e-trgovce

Treću godinu zaredom Netokracija Srbija organizuje OMGcommerce Beograd. Ove godine bavimo se novom regulativom koja bi trebalo da unapredi poslovanje web trgovaca u Srbiji, ali i novim digitalnim proizvodima koji aktivno oblikuju našu digitalnu ekonomiju.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost dodeljuje bespovratno €380.000 – prijavite svoje inovativne projekte

Fond za inovacionu delatnost raspisao je danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 380.000 evra za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija kroz Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede.