Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji - otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Odgovor na ovo, ali i mnoga druga pitanja kada je reč o percepciji muzike na ovim prostorima, dali su nam gosti panela pod nazivom „Ko to tamo peva“ na dvanaestom Weekend media festivalu. Publika u prepunoj sali kompleksa bivše fabrike duvana, imala je priliku da posluša zanimljivu i dinamičnu diskusiju predstavnika muzičke scene regiona, tačnije, Stefana Đurića Rastu (Balkaton), Severinu Kojić, Tončija Huljića (Tonika) i Relju Milanovića (Bassivity Group).

Na globalnom nivou, muzička industrija u protekloj godini vredela je skoro 20 milijardi dolara, a popularni načini izvođenja i produkcije pesama dolaze i u naš region. Sve je više autora koji eksperimentišu sa kombinacijom različitih muzičkih žanrova, YouTube kao platforma za slušanje pesama i gledanje spotova ubrzano raste na ovim prostorima (samo IDJ videos ima ukuno 4,3 milijarde pregleda), pa se postavlja pitanje koliko je region napredovao u smislu muzičke kreativnosti ali i brzorastućeg biznisa koji se u velikoj meri oslanja na Big Data analizu korisnika radi personalizacije sadržaja?

Zoran Šprajc (RTL Direkt), moderator ovog panela odmah je na početku pomenute sagovornike upitao kako to da je muzika na ovim prostorima preko noći „eksplodirala“ uz velike promene i pristup koji publika (posebno Generacija Z) ima prema njoj, postajući polako unosan biznis kao nikada pre.

Već na početku, Severina smatra da su nas promene vremenom održavale, bilo da pričamo o muzičkoj ili nekoj drugoj grani industrije, kao i da ovo što se dešava u regionu na muzičkoj sceni, zapravo nije novina. Ona dodaje da kada izvođač da legitimitet novom trendu, onda to postaje mainstream, otuda je potrebno da današni autori uvek budu na vrhunskom nivou da bi pesma uopšte došla do ljudi.

Štaviše, poznata kantautorka poseban akcenat stavlja na činjenicu koja je svima nama poznata, a to je da je YouTube uzeo primat u pojimanju muzike, posebno danas u vreme vladavine ega kada se izvođači sve više trkaju ko će zauzeti bolju poziciju na tranding listama. Prema njenim rečima, danas je i dalje ako izuzmemo sve moderne tehnologije, najbolja formula za dobru pesmu samo ostvarenje (tekst + muzika), izvođač i vreme objave.

Severina je u nekoliko navrata spomenula da iako je krenula putem moderne muzičke produkcije i dalje zadržava one tradicionalne metode poput koncerata i turneja – jer to i dalje privlači publiku i donosi ozbiljnu zaradu.

Komercijalni mediji ne prepoznaju nove muzičke pravce, ali Internet da

U nastavku panela, upitan o tome kako je došlo do spoja rep i folk kulture koji je stvorio jedan sasvim novi muzički pravac, Rasta objašnjava:

Krucijalan momenat je bio kada smo Cobi i ja otpočeli saradnju i otvorili vrata narodnjacima za saradnju. Prelomno je bilo kada je, čini mi se, Boban Rajović snimio prvu pesmu sa nama i tako se prosto desio taj novi prelaz u muzičkom pravcu.

Danas živimo u socijalno pogođenom regionu, što je na kraju dana razlog pisanja tekstova koji u sebi sadrže poznate brendove jer danas ono što forsiramo našem slušaocu mora da bude istinito i realno. Ne govorimo samo tu o brendovima, već i o socijalno angažovanim pesmama gde nema samo momenata senzacionalizma – a to je sve ono što karakteriše društvo sa ovih prostora.

Rasta između ostalog smatra da su mobilni telefoni i YouTube ekspanzija danas doveli do toga da se pravi pesma za spot, a ne obrnuto:

Popularnost videa formirao je jedan kreativan deo i novi pravac usmeren ka mlađoj generaciji. Iskreno, mi tek sada istražujemo novi pravac plasiranja i produkovanja muzike i spotova.

Trend koji je postavljen u modernoj muzičkoj interpretaciji, Relja smatra da je, u velikoj meri rezultat prvo pojave Interneta, YouTube-a a kasnije i njihove sve veće dostupnosti mladim ljudima koji sada lakše nego ikada pre mogu da pretražuju različite stilove i žanrove, a otuda i potreba za kreiranjem muzičkih miksova.

Međutim, čini se da je više faktora uticalo da danas budemo svedoci jednog sasvim drugačijeg identitena slušalaca koji tragaju upravo za novim, mešovitim i kreativnijim muzičkim ostvarenjima. Upravo ovakva situacija, sa strane emitovanja, produkcije, reklamiranja i dalje distribucije muzičkog sadržaja, potiskuje komercijale medije i fokusira se pre svega na Internet, što Relja dalje objašnjava:

Stvar od koje ne moramo i ne treba da bežimo je zapravo onaj muzički identitet koji nam je u srži i koji je zastupljen još odavno na ovm prostorima, evoluirajući vremenom. Ovakav razvoj situacije, doveo je do toga da nas komercijalni mediji koji ne podržavaju našu muziku, nateraju da na početku napravimo „gerila“ marketing model i proces kreiranja sadržaja, usmeravajući se dalje ka Internetu.

Ako se osvrnemo na druge medije, videćemo da su radio stanice totalno formatirane i da uredništvo zapravo i ne postoji. Izvođači i njihove pesme se „vrte“ na radiju ali je slušanost veoma mala. Danas je jedina relevantna „playlista“ trending sekcija na YouTube-u a čiju funkcionalnost poznaju ljudi koji rade u ovom servisu.

Pesma mora imati poruku i društveni angažman

Prema mišljenju Tonči Huljića, danas muzičkoj industriji nedostaje više talentovanih mladih ljudi koji u produkciju pesama ulaze sa emocijom.

Legendardni producent u Hrvatskoj i regionu, Tonči Huljić, smatra da postiji samo jedno logično pravilo koje se tiče muzičke scene regiona a zove se folk – žanr istinske muzičke potrebe regiona. „Postoji ono što je genetski zapisano na ovom prostorima kada je muzika u pitanju, odakle proističe i ta modifikacija muzičkih pravaca. Ipak, svaki trend spretno dođe do spoja sa folk muzikom“, dodaje Huljić i ističe:

Treba uzeti u obzir da danas bavljenje muzikom nije toliko seksi što dalje dovodi do rasipanja mlade generacije koje neće da se bavi muzikom iz emocija, a kasnije i do eksperimentisanja i nastanka novih, jednostavnijih ostvarenja.

Danas kada radimo muziku moramo da vidimo kako i kome se obraćamo. Štaviše, pitanje je vremena kada će, recimo pop muzika prihvatiti reči repa kao mainstream. Na kraju dana, autor danas (kao moderni manipulator emocijama) mora biti socijalno inteligentna osoba, da zna kome se obraća i šta sa određenom pesmom želi da ostvari.

Za sam kraj, panelisti su bili složni da iako danas dosta pričamo o transformaciji muzike, uvek treba imati na umu da pesma mora imati poruku, društveni angažman, kao i da ljudi sa pesmom hoće da se zabave i da je percipiraju kao „izduvni ventil“ za mnoge stvari u životu.

Ono što je prema njihovim rečima budućnost daljeg razvoja muzičke industrije u regionu jestu streaming servisi koji će, svojom pojavom (Apple Music, Spotify) iz korena promeniti percepciju i autora i pesme kod korisnika. Kada svest slušalaca dođe do toga da su streaming aplikacije najboji način za slušanje muzike, samim tim će i kvalitet produkcije, same scene i autora biti podignut na viši nivo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.