Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji - otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Odgovor na ovo, ali i mnoga druga pitanja kada je reč o percepciji muzike na ovim prostorima, dali su nam gosti panela pod nazivom „Ko to tamo peva“ na dvanaestom Weekend media festivalu. Publika u prepunoj sali kompleksa bivše fabrike duvana, imala je priliku da posluša zanimljivu i dinamičnu diskusiju predstavnika muzičke scene regiona, tačnije, Stefana Đurića Rastu (Balkaton), Severinu Kojić, Tončija Huljića (Tonika) i Relju Milanovića (Bassivity Group).

Na globalnom nivou, muzička industrija u protekloj godini vredela je skoro 20 milijardi dolara, a popularni načini izvođenja i produkcije pesama dolaze i u naš region. Sve je više autora koji eksperimentišu sa kombinacijom različitih muzičkih žanrova, YouTube kao platforma za slušanje pesama i gledanje spotova ubrzano raste na ovim prostorima (samo IDJ videos ima ukuno 4,3 milijarde pregleda), pa se postavlja pitanje koliko je region napredovao u smislu muzičke kreativnosti ali i brzorastućeg biznisa koji se u velikoj meri oslanja na Big Data analizu korisnika radi personalizacije sadržaja?

Zoran Šprajc (RTL Direkt), moderator ovog panela odmah je na početku pomenute sagovornike upitao kako to da je muzika na ovim prostorima preko noći „eksplodirala“ uz velike promene i pristup koji publika (posebno Generacija Z) ima prema njoj, postajući polako unosan biznis kao nikada pre.

Već na početku, Severina smatra da su nas promene vremenom održavale, bilo da pričamo o muzičkoj ili nekoj drugoj grani industrije, kao i da ovo što se dešava u regionu na muzičkoj sceni, zapravo nije novina. Ona dodaje da kada izvođač da legitimitet novom trendu, onda to postaje mainstream, otuda je potrebno da današni autori uvek budu na vrhunskom nivou da bi pesma uopšte došla do ljudi.

Štaviše, poznata kantautorka poseban akcenat stavlja na činjenicu koja je svima nama poznata, a to je da je YouTube uzeo primat u pojimanju muzike, posebno danas u vreme vladavine ega kada se izvođači sve više trkaju ko će zauzeti bolju poziciju na tranding listama. Prema njenim rečima, danas je i dalje ako izuzmemo sve moderne tehnologije, najbolja formula za dobru pesmu samo ostvarenje (tekst + muzika), izvođač i vreme objave.

Severina je u nekoliko navrata spomenula da iako je krenula putem moderne muzičke produkcije i dalje zadržava one tradicionalne metode poput koncerata i turneja – jer to i dalje privlači publiku i donosi ozbiljnu zaradu.

Komercijalni mediji ne prepoznaju nove muzičke pravce, ali Internet da

U nastavku panela, upitan o tome kako je došlo do spoja rep i folk kulture koji je stvorio jedan sasvim novi muzički pravac, Rasta objašnjava:

Krucijalan momenat je bio kada smo Cobi i ja otpočeli saradnju i otvorili vrata narodnjacima za saradnju. Prelomno je bilo kada je, čini mi se, Boban Rajović snimio prvu pesmu sa nama i tako se prosto desio taj novi prelaz u muzičkom pravcu.

Danas živimo u socijalno pogođenom regionu, što je na kraju dana razlog pisanja tekstova koji u sebi sadrže poznate brendove jer danas ono što forsiramo našem slušaocu mora da bude istinito i realno. Ne govorimo samo tu o brendovima, već i o socijalno angažovanim pesmama gde nema samo momenata senzacionalizma – a to je sve ono što karakteriše društvo sa ovih prostora.

Rasta između ostalog smatra da su mobilni telefoni i YouTube ekspanzija danas doveli do toga da se pravi pesma za spot, a ne obrnuto:

Popularnost videa formirao je jedan kreativan deo i novi pravac usmeren ka mlađoj generaciji. Iskreno, mi tek sada istražujemo novi pravac plasiranja i produkovanja muzike i spotova.

Trend koji je postavljen u modernoj muzičkoj interpretaciji, Relja smatra da je, u velikoj meri rezultat prvo pojave Interneta, YouTube-a a kasnije i njihove sve veće dostupnosti mladim ljudima koji sada lakše nego ikada pre mogu da pretražuju različite stilove i žanrove, a otuda i potreba za kreiranjem muzičkih miksova.

Međutim, čini se da je više faktora uticalo da danas budemo svedoci jednog sasvim drugačijeg identitena slušalaca koji tragaju upravo za novim, mešovitim i kreativnijim muzičkim ostvarenjima. Upravo ovakva situacija, sa strane emitovanja, produkcije, reklamiranja i dalje distribucije muzičkog sadržaja, potiskuje komercijale medije i fokusira se pre svega na Internet, što Relja dalje objašnjava:

Stvar od koje ne moramo i ne treba da bežimo je zapravo onaj muzički identitet koji nam je u srži i koji je zastupljen još odavno na ovm prostorima, evoluirajući vremenom. Ovakav razvoj situacije, doveo je do toga da nas komercijalni mediji koji ne podržavaju našu muziku, nateraju da na početku napravimo „gerila“ marketing model i proces kreiranja sadržaja, usmeravajući se dalje ka Internetu.

Ako se osvrnemo na druge medije, videćemo da su radio stanice totalno formatirane i da uredništvo zapravo i ne postoji. Izvođači i njihove pesme se „vrte“ na radiju ali je slušanost veoma mala. Danas je jedina relevantna „playlista“ trending sekcija na YouTube-u a čiju funkcionalnost poznaju ljudi koji rade u ovom servisu.

Pesma mora imati poruku i društveni angažman

Prema mišljenju Tonči Huljića, danas muzičkoj industriji nedostaje više talentovanih mladih ljudi koji u produkciju pesama ulaze sa emocijom.

Legendardni producent u Hrvatskoj i regionu, Tonči Huljić, smatra da postiji samo jedno logično pravilo koje se tiče muzičke scene regiona a zove se folk – žanr istinske muzičke potrebe regiona. „Postoji ono što je genetski zapisano na ovom prostorima kada je muzika u pitanju, odakle proističe i ta modifikacija muzičkih pravaca. Ipak, svaki trend spretno dođe do spoja sa folk muzikom“, dodaje Huljić i ističe:

Treba uzeti u obzir da danas bavljenje muzikom nije toliko seksi što dalje dovodi do rasipanja mlade generacije koje neće da se bavi muzikom iz emocija, a kasnije i do eksperimentisanja i nastanka novih, jednostavnijih ostvarenja.

Danas kada radimo muziku moramo da vidimo kako i kome se obraćamo. Štaviše, pitanje je vremena kada će, recimo pop muzika prihvatiti reči repa kao mainstream. Na kraju dana, autor danas (kao moderni manipulator emocijama) mora biti socijalno inteligentna osoba, da zna kome se obraća i šta sa određenom pesmom želi da ostvari.

Za sam kraj, panelisti su bili složni da iako danas dosta pričamo o transformaciji muzike, uvek treba imati na umu da pesma mora imati poruku, društveni angažman, kao i da ljudi sa pesmom hoće da se zabave i da je percipiraju kao „izduvni ventil“ za mnoge stvari u životu.

Ono što je prema njihovim rečima budućnost daljeg razvoja muzičke industrije u regionu jestu streaming servisi koji će, svojom pojavom (Apple Music, Spotify) iz korena promeniti percepciju i autora i pesme kod korisnika. Kada svest slušalaca dođe do toga da su streaming aplikacije najboji način za slušanje muzike, samim tim će i kvalitet produkcije, same scene i autora biti podignut na viši nivo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.