Milena Radivojević
9. 9. 2017.
Vrednost tržišta elektronske trgovine u Centralnoj i Istočnoj Evropi procenjuje se između 10 i 15 milijardi evra, pri čemu je i u Srbiji primetan rast. O ovoj temi govorićemo na prvoj OMGcommerce konferenciji u Beogradu koju će otvoriti Gabriel Ghita, Business Development Manager u Mastercardu koji za Netokraciju otkriva koje nas novine očekuju na lokalnom tržištu, koje se sve investicije planiraju i u kom pravcu se kreće beskontaktno plaćanje.
Primat koji elektronska trgovina širom sveta polako preuzima od tradicionalnog načina odlaska u kupovinu nije iznenađujuća – daleko je jednostavnije otvoriti prodavnicu na računaru ili telefonu, nego otići do nje. Uz to, brojni popusti i roba iz celog sveta na dohvat ruke samo su neke od pogodnosti. Pa ipak, u zemlji u kojoj se građani u velikoj meri oslanjaju na keš i gde 38% populacije nema pristup bankovnom računu, a samim tim ni karticu, postavlja se pitanje koliko je moguće razvijati Internet trgovinu?
Odgovore na ovo i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa Gabrielom Ghitom iz Mastercarda uoči prve OMGcommerce Beograd konferencije koja se održava 14. septembra u Domu omladine. Gabriel je stručnjak sa dvanaestogodišnjim iskustvom u oblasti implementacije novih platnih tehnologija i identifikovanja poslovnih prilika u oblastima kao što su e-commerce, online plaćanja, P2P i digitalni novčanici za Centralnu i Istočnu Evropu:
Online trgovina je put, ne samo krajnja destinacija. Uprkos određenim negativnim predispozicijama, Srbija beleži značajan rast u oblasti e-trgovine. Ljudi su entuzijastični po pitanju inovacija, radije plaćaju račune online nego u bankama i pošti ili češće putuju zato što koriste ad-hoc online popuste i rezervišu karte i hotele po nižim cenama i slično.
Plaćanje telefonom – realnost ili utopija?
Ovaj rast se može vrlo lako izmeriti. Po rečima našeg sagovornika, dovoljno je uporediti informacije Narodne Banke Srbije o online kupovini i doći do podatka da je na kraju prve polovine 2016. godine bilo 471.000 online plaćanja karticama u dinarima, a godinu dana kasnije – bilo ih je čak 644.000, što je za trećinu više!
Tom rastu doprinosi i globalni trend mobilnih plaćanja koji dolazi i u Srbiju. “U uslovima u kojim prosečan srpski korisnik provede 5 sati dnevno na svom telefonu, opcija da digitalizuju svoju karticu je veoma praktična”, kaže Ghita. Sam prelazak na ovaj način plaćanja je gotovo intuitivan i to ne samo za pojedinačne (mobile first) korisnike.
Kompanije uvek traže nove načine da poboljšaju svoju efikasnost i smanje troškove, a elektronska i digitalna plaćanja nude im upravo to. Institucije traže načine da povećaju transparentnost tokova novca, a elektronska i digitalna plaćanja su u samoj svojoj srži transparentna. Dakle, kod svih igrača u platnoj industriji postoji volja da se prihvate nove platne metode.
Naravno, pored dobre volje neophodni su i vreme i resursi ne bi li se svi učesnici u potpunosti prilagodili ovom načinu plaćanja. Budući da ovaj način transakcije počiva na beskontaktnom plaćanju, ovo je samo jedan korak ka primeni ovog načina plaćanja u finansijskom i trgovinskom sektoru.
Beskontaktno plaćanje širom Srbije sredinom 2018. godine
Sve veći broj banaka prihvata online plaćanja i svima postaje jasno da se korisnici polako privikavaju na elektronsku razmenu novca. Sa rastom samopouzdanja kada su digitalne transakcije u pitanju, raste i generalna infrastruktura za prihvatanje beskontaktnog plaćanja. Naredni korak, ističe Ghita, očekuje nas 1. jula 2018. godine:
Tog datuma će svi postojeći POS terminali u Srbiji morati da prihvataju beskontaktna plaćanja, označavajući novu fazu u razvoju tržišta. To će dodatno motivisati još više korisnika, trgovaca i banaka da krenu putem digitalizacije.
Dodatno osnaživanje e-poslovanja u Srbiji definisano je i Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. godine, a Gabriel navodi da su regulatorna tela otvorena za razgovor sa predstavnicima finansijske industrije koji poseduju praktično znanje i alate za podsticanje elektronske trgovine. On dodaje:
Zakoni i regulativa se usklađuju sa drugim tržištima koja su naprednija u sektoru elektronske trgovine i u tom procesu se tržište liberalizuje budući da na njega ulazi više finansijskih igrača – takav je recimo bio slučaj sa e-money institucijama prošle godine.
O dodatnim koracima osnaživanja ovog sektora i svim planiranim novinama, Ghita će govoriti već ovog četvrtka na OMGcommerce Beograd konferenciji koju, ukoliko niste obezbedili vašu ulaznicu, možete pratiti i putem zvanične OMGcommerce kategorije na sajtu Netokracije, kao i putem našeg newslettera o stanju e-commerce i m-commerce sektora u Srbiji.
Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!