Rast beskontaktnog plaćanja motiviše banke da krenu put digitalizacije

Rast beskontaktnog plaćanja motiviše banke i korisnike da krenu putem digitalizacije

Vrednost tržišta elektronske trgovine u Centralnoj i Istočnoj Evropi procenjuje se između 10 i 15 milijardi evra, pri čemu je i u Srbiji primetan rast. O ovoj temi govorićemo na prvoj OMGcommerce konferenciji u Beogradu koju će otvoriti Gabriel Ghita, Business Development Manager u Mastercardu koji za Netokraciju otkriva koje nas novine očekuju na lokalnom tržištu, koje se sve investicije planiraju i u kom pravcu se kreće beskontaktno plaćanje.

Primat koji elektronska trgovina širom sveta polako preuzima od tradicionalnog načina odlaska u kupovinu nije iznenađujuća – daleko je jednostavnije otvoriti prodavnicu na računaru ili telefonu, nego otići do nje. Uz to, brojni popusti i roba iz celog sveta na dohvat ruke samo su neke od pogodnosti. Pa ipak, u zemlji u kojoj se građani u velikoj meri oslanjaju na keš i gde 38% populacije nema pristup bankovnom računu, a samim tim ni karticu, postavlja se pitanje koliko je moguće razvijati Internet trgovinu?

Odgovore na ovo i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa Gabrielom Ghitom iz Mastercarda uoči prve OMGcommerce Beograd konferencije koja se održava 14. septembra u Domu omladine. Gabriel je stručnjak sa dvanaestogodišnjim iskustvom u oblasti implementacije novih platnih tehnologija i identifikovanja poslovnih prilika u oblastima kao što su e-commerce, online plaćanja, P2P i digitalni novčanici za Centralnu i Istočnu Evropu:

Online trgovina je put, ne samo krajnja destinacija. Uprkos određenim negativnim predispozicijama, Srbija beleži značajan rast u oblasti e-trgovine. Ljudi su entuzijastični po pitanju inovacija, radije plaćaju račune online nego u bankama i pošti ili češće putuju zato što koriste ad-hoc online popuste i rezervišu karte i hotele po nižim cenama i slično.

Plaćanje telefonom – realnost ili utopija?

Ovaj rast se može vrlo lako izmeriti. Po rečima našeg sagovornika, dovoljno je uporediti informacije Narodne Banke Srbije o online kupovini i doći do podatka da je na kraju prve polovine 2016. godine bilo 471.000 online plaćanja karticama u dinarima, a godinu dana kasnije – bilo ih je čak 644.000, što je za trećinu više!

Mobilna plaćanja u Srbiji zabeležila su rast uslovljen značajnim vremenom koje korisnici provedu na svojim pametnim telefonima.

Tom rastu doprinosi i globalni trend mobilnih plaćanja koji dolazi i u Srbiju. “U uslovima u kojim prosečan srpski korisnik provede 5 sati dnevno na svom telefonu, opcija da digitalizuju svoju karticu je veoma praktična”, kaže Ghita. Sam prelazak na ovaj način plaćanja je gotovo intuitivan i to ne samo za pojedinačne (mobile first) korisnike.

Kompanije uvek traže nove načine da poboljšaju svoju efikasnost i smanje troškove, a elektronska i digitalna plaćanja nude im upravo to. Institucije traže načine da povećaju transparentnost tokova novca, a elektronska i digitalna plaćanja su u samoj svojoj srži transparentna. Dakle, kod svih igrača u platnoj industriji postoji volja da se prihvate nove platne metode.

Naravno, pored dobre volje neophodni su i vreme i resursi ne bi li se svi učesnici u potpunosti prilagodili ovom načinu plaćanja. Budući da ovaj način transakcije počiva na beskontaktnom plaćanju, ovo je samo jedan korak ka primeni ovog načina plaćanja u finansijskom i trgovinskom sektoru.

Beskontaktno plaćanje širom Srbije sredinom 2018. godine

Sve veći broj banaka prihvata online plaćanja i svima postaje jasno da se korisnici polako privikavaju na elektronsku razmenu novca. Sa rastom samopouzdanja kada su digitalne transakcije u pitanju, raste i generalna infrastruktura za prihvatanje beskontaktnog plaćanja. Naredni korak, ističe Ghita, očekuje nas 1. jula 2018. godine:

Tog datuma će svi postojeći POS terminali u Srbiji morati da prihvataju beskontaktna plaćanja, označavajući novu fazu u razvoju tržišta. To će dodatno motivisati još više korisnika, trgovaca i banaka da krenu putem digitalizacije.

Plaćanje mobilim telefonom predstavlja potpuni ugođaj za korisnike u Srbiji koji su navikli na ovaj medium. Stefan Đaković

Dodatno osnaživanje e-poslovanja u Srbiji definisano je i Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. godine, a Gabriel navodi da su regulatorna tela otvorena za razgovor sa predstavnicima finansijske industrije koji poseduju praktično znanje i alate za podsticanje elektronske trgovine. On dodaje:

Zakoni i regulativa se usklađuju sa drugim tržištima koja su naprednija u sektoru elektronske trgovine i u tom procesu se tržište liberalizuje budući da na njega ulazi više finansijskih igrača – takav je recimo bio slučaj sa e-money institucijama prošle godine.

O dodatnim koracima osnaživanja ovog sektora i svim planiranim novinama, Ghita će govoriti već ovog četvrtka na OMGcommerce Beograd konferenciji koju, ukoliko niste obezbedili vašu ulaznicu, možete pratiti i putem zvanične OMGcommerce kategorije na sajtu Netokracije, kao i putem našeg newslettera o stanju e-commerce i m-commerce sektora u Srbiji.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Porodična tradicija u aero-inženjerstvu Miloša je inspirisala da osnuje PR-DC i proizvodi dronove za svetsko tržište

Možda je manje poznato, ali i u Srbiji postoji tim stručnih inženjera koji rade na razvoju savremenih lakih letelica. Baš ta grupa ljudi, nedaleko od Beograda, ima svoje kancelarije i velike prostorije pune alata i prototipova većih i manjih dronova. Mi smo imali priliku da ih posetimo.

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Američki LotusFlare najbrojniji tim ima u Beogradu i radi na proizvodima koji menjaju ‘telco’ industriju

Beogradska kancelarija kompanije LotusFlare trenutno okuplja oko 60 IT stručnjaka i aktivno širi tim. O proizvodima na kojima rade i planovima za budućnost sa njihovim predstavnicima razgovaramo u tekstu koji sledi.

Propustili ste

Gaming

Golf Club Wasteland, igra srpskog studija Demagog, sada je dostupna i za PC i gaming konzole

Još jedna lepa priča dolazi nam iz sve više rastuće i respektabilne game dev industrije u Srbiji.

Istraživanje

Microsoft, Nordeus i Ubisoft su najpoželjniji poslodavci u Srbiji – pokazuje istraživanje koje je sproveo Infostud

Istraživanje je pokazalo ko se na domaćem tržištu percipira kao najpoželjniji poslodavac kao i koje osobine mora da poseduje ukoliko to želi da postane.

Karijere

Udruženje ‘Mame su zakon’ izborilo se za zakonske promene koje se tiču majki – ali borba za bolji položaj se vodi i dalje

Početkom juna Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. On uskoro ulazi u skupštinsku proceduru, a mi sa predsednicom Udruženja 'Mame su zakon' razgovaramo o pomenutom predlogu i daljim amandmanima.

Tehnologija

Nacionalna platforma za masovnu obradu podataka predstavljena u Državnom data centru u Kragujevcu

Kancelarija za IT i eUpravu predstavila je juče u Državnom data centru u Kragujevcu platformu 'Pametna Srbija' koja služi za sigurno prikupljanje i obradu podataka iz različitih javnih izvora.

Kolumna

Iza scene sa Levi9 u organizaciji nesvakidašnjeg Hack9 događaja

Kada je u pitanju kreativni rad koji je vremenski "kompresovan", adrenalin raste, entuzijazam ne jenjava, a rezultati mogu biti fantastični. Da, pričamo o pojmu hackathon-a. Međutim, usled pandemije, ove godine smo ga u Levi9 organizovali malo drugačije.

Karijere

Nemanja je softverski inženjer koji živi i radi u Japanu – i otkriva nam svoja iskustva

Kako funkcioniše IT industrija u Japanu? Nemanja, koji je programer u kompaniji Rakuten Mobile u Tokiju, otkriva detalje.