Rast beskontaktnog plaćanja motiviše banke da krenu put digitalizacije

Rast beskontaktnog plaćanja motiviše banke i korisnike da krenu putem digitalizacije

Vrednost tržišta elektronske trgovine u Centralnoj i Istočnoj Evropi procenjuje se između 10 i 15 milijardi evra, pri čemu je i u Srbiji primetan rast. O ovoj temi govorićemo na prvoj OMGcommerce konferenciji u Beogradu koju će otvoriti Gabriel Ghita, Business Development Manager u Mastercardu koji za Netokraciju otkriva koje nas novine očekuju na lokalnom tržištu, koje se sve investicije planiraju i u kom pravcu se kreće beskontaktno plaćanje.

Primat koji elektronska trgovina širom sveta polako preuzima od tradicionalnog načina odlaska u kupovinu nije iznenađujuća – daleko je jednostavnije otvoriti prodavnicu na računaru ili telefonu, nego otići do nje. Uz to, brojni popusti i roba iz celog sveta na dohvat ruke samo su neke od pogodnosti. Pa ipak, u zemlji u kojoj se građani u velikoj meri oslanjaju na keš i gde 38% populacije nema pristup bankovnom računu, a samim tim ni karticu, postavlja se pitanje koliko je moguće razvijati Internet trgovinu?

Odgovore na ovo i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa Gabrielom Ghitom iz Mastercarda uoči prve OMGcommerce Beograd konferencije koja se održava 14. septembra u Domu omladine. Gabriel je stručnjak sa dvanaestogodišnjim iskustvom u oblasti implementacije novih platnih tehnologija i identifikovanja poslovnih prilika u oblastima kao što su e-commerce, online plaćanja, P2P i digitalni novčanici za Centralnu i Istočnu Evropu:

Online trgovina je put, ne samo krajnja destinacija. Uprkos određenim negativnim predispozicijama, Srbija beleži značajan rast u oblasti e-trgovine. Ljudi su entuzijastični po pitanju inovacija, radije plaćaju račune online nego u bankama i pošti ili češće putuju zato što koriste ad-hoc online popuste i rezervišu karte i hotele po nižim cenama i slično.

Plaćanje telefonom – realnost ili utopija?

Ovaj rast se može vrlo lako izmeriti. Po rečima našeg sagovornika, dovoljno je uporediti informacije Narodne Banke Srbije o online kupovini i doći do podatka da je na kraju prve polovine 2016. godine bilo 471.000 online plaćanja karticama u dinarima, a godinu dana kasnije – bilo ih je čak 644.000, što je za trećinu više!

Mobilna plaćanja u Srbiji zabeležila su rast uslovljen značajnim vremenom koje korisnici provedu na svojim pametnim telefonima.

Tom rastu doprinosi i globalni trend mobilnih plaćanja koji dolazi i u Srbiju. „U uslovima u kojim prosečan srpski korisnik provede 5 sati dnevno na svom telefonu, opcija da digitalizuju svoju karticu je veoma praktična“, kaže Ghita. Sam prelazak na ovaj način plaćanja je gotovo intuitivan i to ne samo za pojedinačne (mobile first) korisnike.

Kompanije uvek traže nove načine da poboljšaju svoju efikasnost i smanje troškove, a elektronska i digitalna plaćanja nude im upravo to. Institucije traže načine da povećaju transparentnost tokova novca, a elektronska i digitalna plaćanja su u samoj svojoj srži transparentna. Dakle, kod svih igrača u platnoj industriji postoji volja da se prihvate nove platne metode.

Naravno, pored dobre volje neophodni su i vreme i resursi ne bi li se svi učesnici u potpunosti prilagodili ovom načinu plaćanja. Budući da ovaj način transakcije počiva na beskontaktnom plaćanju, ovo je samo jedan korak ka primeni ovog načina plaćanja u finansijskom i trgovinskom sektoru.

Beskontaktno plaćanje širom Srbije sredinom 2018. godine

Sve veći broj banaka prihvata online plaćanja i svima postaje jasno da se korisnici polako privikavaju na elektronsku razmenu novca. Sa rastom samopouzdanja kada su digitalne transakcije u pitanju, raste i generalna infrastruktura za prihvatanje beskontaktnog plaćanja. Naredni korak, ističe Ghita, očekuje nas 1. jula 2018. godine:

Tog datuma će svi postojeći POS terminali u Srbiji morati da prihvataju beskontaktna plaćanja, označavajući novu fazu u razvoju tržišta. To će dodatno motivisati još više korisnika, trgovaca i banaka da krenu putem digitalizacije.

Stefan Đaković
Plaćanje mobilim telefonom predstavlja potpuni ugođaj za korisnike u Srbiji koji su navikli na ovaj medium.

Dodatno osnaživanje e-poslovanja u Srbiji definisano je i Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. godine, a Gabriel navodi da su regulatorna tela otvorena za razgovor sa predstavnicima finansijske industrije koji poseduju praktično znanje i alate za podsticanje elektronske trgovine. On dodaje:

Zakoni i regulativa se usklađuju sa drugim tržištima koja su naprednija u sektoru elektronske trgovine i u tom procesu se tržište liberalizuje budući da na njega ulazi više finansijskih igrača – takav je recimo bio slučaj sa e-money institucijama prošle godine.

O dodatnim koracima osnaživanja ovog sektora i svim planiranim novinama, Ghita će govoriti već ovog četvrtka na OMGcommerce Beograd konferenciji koju, ukoliko niste obezbedili vašu ulaznicu, možete pratiti i putem zvanične OMGcommerce kategorije na sajtu Netokracije, kao i putem našeg newslettera o stanju e-commerce i m-commerce sektora u Srbiji.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Mesec dana kasnije i dalje ne znamo gde su naši Aliexpress paketi – ali barem imamo neke odgovore

Enigma zvana AliExpress poštarina za Srbiju, podelila je mišljenja mnogih kupaca, organizacija i svih ostalih koji se za ovu temu zanimaju. Iako je razloga za astronomsko poskupljenje poštarine mnogo, neki odgovornost prebacuju na Poštu, drugi na avio prevoz i kineske trgovce, ali se ipak čini da je istina 'negde tamo'. Mi smo na osnovu svih dosadašnjih podataka pokušali da rešimo misteriju.

Startapi i poslovanje

Najavljene nove mere za pomoć privredi – država plaća 60% minimalca i odlaže plaćanje poreza i doprinosa

Preduzetnici i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima u julu i avgustu dobiće dodatnu ekonomsku pomoć države usled krize izazvane epidemijom korona virusa - plaćanje 60% od minimalca u julu i avgustu, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za mesec dana, a najavljen je i novi projekat 'Moja prva plata'.

Office Talks Podcast

Gde su naši AliExpress paketi?

Šestu epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor o trenutnim dešavanjima sa astronomskim poskupljenjem poštarine sa sajta AliExpress. Mi smo pokušali da analiziramo šta je tačno dovelo do ovog problema koji je u velikoj meri pogodio sve one koji kupuju sa ove poznate online prodavnice.

Propustili ste

Office Talks Podcast

YouTube kao karijera (gosti Miloš Milaković i Daniel Đukić)

Oni su doktori za viral, tvorci i glavni akteri Dnevnjaka, prodavci polovnih automobila i ostvareni kladioničari. Oni su Majkl Džordan i Denis Rodman domaće YouTube scene.

Startapi i poslovanje

Niški ServerBytes omogućava brži i jeftiniji ‘game development’ studijima širom sveta

Filip i Dejan još kao studenti radili su na razvoju mobilnih igara. Nakon mnogo potrošenih sati na korišćenje raznih alata i servisa koji su im pomagali u tom procesu, shvatili su da ne postoji rešenje koje nudi multiplejer, 'chat', 'cloud storage' i druge funkcionalnosti. Tako je nastao njihov proizvod - ServerBytes.

Kultura 2.0

I klijenti su ljudi, što lako zaboraviš kad te od njihovih zahteva zaboli glava

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.

Karijere

Do 30% domaćih frilensera traži sigurnost stalnog posla jer frilensing na globalu pokazuje znake recesije

Šta čeka srpske frilensere u narednom periodu i kako će izgledati budućnost frilensinga na domaćem tržištu?

Kultura 2.0

Serbia Business Run nastavlja sa aktivnim tim bildingom u kojem zbližava kolege – ovaj put kroz ‘online’ trku

Peto izdanje Serbia Business Run, serije poslovnih trka i najveći sportsko-kompanijski događaj u Srbiji, održaće se u septembru 2020. godine - ovoga puta 'online'. Kako izgleda trka u ovom potpuno drugačijem formatu, otkriva nam direktor ove organizacije.

Društvene mreže

Ima li oglašavanja van Facebook platformi?

Možda ste primetili kako pojedini brendovi nisu bili prisutni na vašem Instagram i Facebook feedu tokom jula. To me je navelo na razmišljanje, a šta da se sutra probudimo i da Facebook i Instagram ne postoje, šta onda?