Da li smo spremni za leteće taksije?

Da li smo spremni za leteće taksije?

Verujem da bi većina nas za vreme saobraćajnog špica u Beogradu najradije preletelo do svojih kuća. Možda nam se za to pruži prilika već u narednim godinama.

Benefite napredne tehnologije u vazdušnom transportu već sledeće godine mogle bi da osete zemlje gde je ista i testirana, kao što su Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ovde govorimo upravo o onome o čemu i sami maštamo kada se nađemo u sred kolapsa na Gazeli ili u Kneza Miloša – naravno o letećim automobilima (čitajte velikim dronovima koji prevoze osobe).

Nekada je ovo možda bio san ili plod mašte vizionara (Leonardo da Vinci much?), a sada smo biliži nego ikada da se i sami uverimo u mogućnosti vazdušnog transporta u letelicama koje više podsećaju na umanjene verzije helikoptera nego na same automobile.

Kako one zapravo funkcionišu – imali smo priliku da se uverimo još 2017. godine kada je u Dubaiju testiran Autonomus Air Taxi. Reč je o velikom dronu nemačke kompanije Volocopter koji može da prihvati dva odrasla putnika za čije kretanje su zaduženi manji propeleri (njih 18) smešteni na samom vrhu.

Godinu dana ranije, evropski Airbus objavio je svoje planove o razvoju projekta autonomne gradske letelice za prevoz putnika koja nosi radni nazvi Vahana. Kako bi održali korak sa konkurentima, 2017. godine i Boeing je odlučio da uđe u trku za razvoj pomenutih letelica akvizicijom kompanije Aurora Flight Sciences.

Gužva na putevima – gužva u vazdušnom saobraćaju?

Verovatno i najozbiljniju inicijativu za implementaciju letećih taksija napravila je kompanija Bell Helicopter koja bi već sredinom 2020. godine kroz saradnju sa Uberom korisnicima mogla da ponudi letelicu pod nazivom Nexus. Ovaj veliki dron konstruisan je da primi i do petoro ljudi, a koji pokreće električno-hibridni motor, o čemu se javnost detaljnije upoznala na najvećem sajmu potrošačke elektronike CES u Las Vegasu.

Ako uzmemo u obzir da se u prethodnom periodu dosta govorilo o tome da bi Uber mogao da uvede ovakav vid transporta, o čemu svedoči i saradnja sa pomenutim kompanijama – onda prvi probni komercijalni letovi verovatno mogu da budu zabeleženi sredinom naredne godine.

Iako ovo na prvi pogled izgleda kao revolucionarno rešenje koje će rešiti mnoge probleme transporta na zemlji i dodatno ubrazti kretanje ljudi, potrebno je sagledati i drugu stranu medalje.

Nema sumnje da ovaj vid prevoza dolazi u pravo vreme kada je povećan broj vozila širom velikih gradova sveta gotovo ugušio sabraćaj. Međutim, potrebno je zapitati se kako čitav koncept brzog prevoza putnika vazdušnom linijom (bez gužvi) na kratkim gradskim relacijama može izgledati u praksi, čak i da sutra započe sa radom.

Ono što prvo pada na pamet jeste bezbednost samih letelica, koje bi pre zvaničnih letova morale da prođu niz rigoroznih testova sigurnosti, što u nastavku znači nove troškove za kompaniju koja razvija ovakvu vrstu projekta, a samim tim i veću cenu za kompaniju koja planira da kupi iste te letelice, kao što je na primer Uber.

Kada već govorimo o finansijama, troškovima izrade, testiranja i kupovine ovi prevoznih sredstava od strane ride-hailing servisa, činjenica je da baš ovi parametri formiraju i konačne cene prevoza u ovim “mini-helikopterima”.

Bell Helicopter trenutno radi na usavršavanju modela Nexus, letećeg taksija čija je premijera najavljena za sredinu sledeće godine. verticalmag.com

Jasno je da te iste cene neće biti dostupne baš svim korisnicima koji bi da se prevezu, tačnije prelete od tačke A do tačke B – u onim zemljama u kojima će na početku raditi ova vrsta usluge. Za države našeg regiona, ako ikada bude dostupan, karta za ovaj vid transporta predstavljala bi čist luksuz.

Prebrz razvoj društva u domenu naprednih tehnologija?

Predrasude mnogih ljudi kada je letenje u pitanju mogao bi da produbi podatak da se većina ovih ogromnih dronova zasniva na autonomnom letenju baziranom na GPS navigaciji. Čak i da ljudi upravljaju istim, postavlja se niz pitanja koliko dugo bi trajale obuke, koliko bi to sve koštalo i kako bi izgledalo u realnom okruženju.

Sa druge strane, zemlje pioniri u uvođenju ovih letelica u upotrebu, morale bi da donesu nove regulative u vazdušnom saobraćaju. Posebno one regulative za urbane sredine koje predstavljaju prvi korak ka integraciji intenzivnog “nisko-letećeg transporta” u gusto naseljenim mestima ali i van njih.

U ovom trenutku možda sve zvuči konfuzno ako uzmemo u obzir da zakoni u većini država na svetu i dalje nemaju konkretno namenjen deo ni za autonomne automobile o kojima se u prethodnih nekoliko godina sve više govorilo. Šta tek onda da radimo sa letelicama?

Bez obzira na to što se za probni komercijalni let Bell Nexus-a određuje sredina sledeće godine, činjenice nam dokazuju da nijedna revolucija nije došla preko noći, tako neće ni ova. Za potpuno prihvatanje ovog vida prevoza od strane korisnika koji moraju da steknu puno poverenje u isti, biće potrebno još neko vreme.

Nikada se ne zna, možda i mi jednog dana doslovno preletimo Gazelu i sve veće gužve na auto-putu i glavnim ulicama…

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.

Kultura 2.0

Da li sistem ‘bez menadžmenta’ može da radi – i do kada?

San preduzetnika je da zaposli ljude na koje može da se osloni i kojima može da pruži slobodu za kojom je i sam žudeo/la kada je osnivao/la biznis.