Da li smo spremni za leteće taksije?

Benefite napredne tehnologije u vazdušnom transportu već sledeće godine mogle bi da osete zemlje gde je ista i testirana, kao što su Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ovde govorimo upravo o onome o čemu i sami maštamo kada se nađemo u sred kolapsa na Gazeli ili u Kneza Miloša – naravno o letećim automobilima (čitajte velikim dronovima koji prevoze osobe).

Nekada je ovo možda bio san ili plod mašte vizionara (Leonardo da Vinci much?), a sada smo biliži nego ikada da se i sami uverimo u mogućnosti vazdušnog transporta u letelicama koje više podsećaju na umanjene verzije helikoptera nego na same automobile.

Kako one zapravo funkcionišu – imali smo priliku da se uverimo još 2017. godine kada je u Dubaiju testiran Autonomus Air Taxi. Reč je o velikom dronu nemačke kompanije Volocopter koji može da prihvati dva odrasla putnika za čije kretanje su zaduženi manji propeleri (njih 18) smešteni na samom vrhu.

Godinu dana ranije, evropski Airbus objavio je svoje planove o razvoju projekta autonomne gradske letelice za prevoz putnika koja nosi radni nazvi Vahana. Kako bi održali korak sa konkurentima, 2017. godine i Boeing je odlučio da uđe u trku za razvoj pomenutih letelica akvizicijom kompanije Aurora Flight Sciences.

Gužva na putevima – gužva u vazdušnom saobraćaju?

Verovatno i najozbiljniju inicijativu za implementaciju letećih taksija napravila je kompanija Bell Helicopter koja bi već sredinom 2020. godine kroz saradnju sa Uberom korisnicima mogla da ponudi letelicu pod nazivom Nexus. Ovaj veliki dron konstruisan je da primi i do petoro ljudi, a koji pokreće električno-hibridni motor, o čemu se javnost detaljnije upoznala na najvećem sajmu potrošačke elektronike CES u Las Vegasu.

Ako uzmemo u obzir da se u prethodnom periodu dosta govorilo o tome da bi Uber mogao da uvede ovakav vid transporta, o čemu svedoči i saradnja sa pomenutim kompanijama – onda prvi probni komercijalni letovi verovatno mogu da budu zabeleženi sredinom naredne godine.

Iako ovo na prvi pogled izgleda kao revolucionarno rešenje koje će rešiti mnoge probleme transporta na zemlji i dodatno ubrazti kretanje ljudi, potrebno je sagledati i drugu stranu medalje.

Nema sumnje da ovaj vid prevoza dolazi u pravo vreme kada je povećan broj vozila širom velikih gradova sveta gotovo ugušio sabraćaj. Međutim, potrebno je zapitati se kako čitav koncept brzog prevoza putnika vazdušnom linijom (bez gužvi) na kratkim gradskim relacijama može izgledati u praksi, čak i da sutra započe sa radom.

Ono što prvo pada na pamet jeste bezbednost samih letelica, koje bi pre zvaničnih letova morale da prođu niz rigoroznih testova sigurnosti, što u nastavku znači nove troškove za kompaniju koja razvija ovakvu vrstu projekta, a samim tim i veću cenu za kompaniju koja planira da kupi iste te letelice, kao što je na primer Uber.

Kada već govorimo o finansijama, troškovima izrade, testiranja i kupovine ovi prevoznih sredstava od strane ride-hailing servisa, činjenica je da baš ovi parametri formiraju i konačne cene prevoza u ovim “mini-helikopterima”.

Jasno je da te iste cene neće biti dostupne baš svim korisnicima koji bi da se prevezu, tačnije prelete od tačke A do tačke B – u onim zemljama u kojima će na početku raditi ova vrsta usluge. Za države našeg regiona, ako ikada bude dostupan, karta za ovaj vid transporta predstavljala bi čist luksuz.

Prebrz razvoj društva u domenu naprednih tehnologija?

Predrasude mnogih ljudi kada je letenje u pitanju mogao bi da produbi podatak da se većina ovih ogromnih dronova zasniva na autonomnom letenju baziranom na GPS navigaciji. Čak i da ljudi upravljaju istim, postavlja se niz pitanja koliko dugo bi trajale obuke, koliko bi to sve koštalo i kako bi izgledalo u realnom okruženju.

Sa druge strane, zemlje pioniri u uvođenju ovih letelica u upotrebu, morale bi da donesu nove regulative u vazdušnom saobraćaju. Posebno one regulative za urbane sredine koje predstavljaju prvi korak ka integraciji intenzivnog “nisko-letećeg transporta” u gusto naseljenim mestima ali i van njih.

U ovom trenutku možda sve zvuči konfuzno ako uzmemo u obzir da zakoni u većini država na svetu i dalje nemaju konkretno namenjen deo ni za autonomne automobile o kojima se u prethodnih nekoliko godina sve više govorilo. Šta tek onda da radimo sa letelicama?

Bez obzira na to što se za probni komercijalni let Bell Nexus-a određuje sredina sledeće godine, činjenice nam dokazuju da nijedna revolucija nije došla preko noći, tako neće ni ova. Za potpuno prihvatanje ovog vida prevoza od strane korisnika koji moraju da steknu puno poverenje u isti, biće potrebno još neko vreme.

Nikada se ne zna, možda i mi jednog dana doslovno preletimo Gazelu i sve veće gužve na auto-putu i glavnim ulicama…