Senior developeri u Srbiji otkrivaju svoja razmišljanja o industriji

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Šta žele senior softverski inženjeri u Srbiji? Bolju platu, zanimljivije projekte ili nešto treće? Odgovore na ova pitanja tražimo u seriji razgovora sa uspešnim programerima koji nam otkrivaju kako iz njihovog ugla izgleda IT scena u Srbiji i kakve kompanije traže.


Nikolu Puzovića programiranje je zainteresovalo vrlo rano. Časovi informatike u osnovnoj školi pomogli su mu da praktično primeni stečeno znanje iz matematike i time ga i motivisali za učešće na takmičenjima, produbljivanje znanja i dalje usmerili njegovo obrazovanje.

Pored formalnog obrazovanja, Nikola je dosta vremena provodio istražujući i edukujući se putem različitih resursa, a 2015. godine i zvanično započinje karijeru u tehnološkoj industriji. On se za Netokraciju priseća tih početaka:

U tom trenutku postojalo je nekoliko opcija koje si imao ispred sebe, a prakse vodećih kompanija bile su nešto na šta se odlučivalo dosta ljudi. Osim toga, postojalo je i dosta manjih, domaćih kompanija koje su nudile drugačiju putanju i ne tako korporativnu kulturu, što je meni u tom trenutku bilo dosta privlačnije. Tamo je postojala mogućnost da dosta lakše uvidiš ceo poslovni proces – od prvog kontakta sa klijentom, preko dogovaranja projekta, tehničkog planiranja, izvođenja i na kraju isporuke gotovog proizvoda.

Izazov je bio naći ljude od kojih možeš da usvajaš znanje i koji znaju da ga prenesu na pravi način. Trudio sam se da mi to bude glavna vodilja pri izboru kompanije.

Nikola danas radi kao Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, a u nastavku teksta sa njim razgovaramo o tome šta titula senior developera u Srbiji zapravo znači i kakav je njegov pogled na domaću industriju.

Pozicija u nekoj firmi nije isto što i pozicija u industriji

Odmah na početku razgovora Nikoli smo postavili sledeće pitanje: ko sebe opravdano može nazvati seniorom kada govorimo o programiranju? On ističe sledeće:

Po mom mišljenju “titule” su precenjena stvar, i ne govore mnogo na globalnom nivou. Svaka firma pravi svoju skalu. U manjim kompanijama titule se često biraju brzo i bez mnogo razmišljanja ako uopšte i postoje, dok se, sa druge strane, kod velikih kompanija konvencije značajno razlikuju.

Pitanja su brojna: da li titula ima veze sa iskustvom, da li je nagrada za učinak ili odražava ono što trenutno radite? Situacija koja se takođe može prepoznati jeste da kompanije iz razloga skaliranja i organizacije na neki način isforsiraju i podelu ljudi koja nekada nije došla kako bi se ljudi postavili na mesto koje im odgovara, već sama kompanija. Uzimajući sve u obzir, dešava se da to povuče ljude da ne budu dovoljno realni i samokritični. Ipak, to je činjenica koja se lako prepozna, naročito kroz proces intervjuisanja. Jasno je da pozicija u nekoj firmi nije isto što i pozicija u industriji.

Na svakom delu svog razvojnog puta treba provesti određeno vreme i iskoristiti ga na pravi način, ne treba previše žuriti u nove izazove dok se trenutno znanje nije razvilo i ustalilo.

Na starije i iskusnije kolege se, dodaje on, uglavnom gleda iz ugla oni znaju sve, oni mogu sve, oni mogu sve i sami i ta slika se, kaže Nikola, verovatno stvorila doprinosom obe strane. “Zato je veoma važno uvideti da ne postaješ iskusniji tako što sam odradiš posao koji je za ceo tim, nisi čak ni produktivniji ako taj proces sagledamo sa nekoliko meseci razmaka”, ističe naš sagovornik i dodaje da ako zajedno sa timom dođeš do tog rešenja dobijaš mnogo više. “Otvorenost u radu, gde si slobodan i da pokažeš svoj metod rada i da sagledaš drugačiji pristup su nešto što unapređuje ceo tim”, navodi on i ističe da je to jedan od preduslova da zaista postaneš zreliji kao profesionalac:

Senior se kao pojam često povezuje sa godinama, a tu se prvenstveno misli na profesionalnu zrelost: zrelost da budeš dovoljno svestan svojih kvaliteta i kvaliteta ljudi oko sebe, da od ponuđenih izvora i znanja sklapaš sliku koja je dobitna kombinacija. Smatram da seniora izdvaja i to – sposobnost da prevaziđe potrebu za samostalnim dokazivanjem i fokusira se na maksimalni rezultat kroz uključivanje čitavog tima.

Naravno, kvalitet kodiranja osoba sa iskustvom nije nešto što se dovodi u pitanje, mada na njemu treba raditi svakodnevno. Donošenje odluka i povezivanje biznis zahteva i tehničkih pitanja je nešto što pravi razliku. Ako svi gledamo samo u linije koda, a ne i izvan toga, dolazimo u situaciju da ne razumemo potrebu za nekim rešenjem i samim tim nismo u mogućnosti da se stavimo u poziciju korisnika, ponudimo druge opcije, sagledamo sve moguće posledice. Pored toga što je svest o ovim stvarima potrebna, takođe je (kao i kod ostalih stvari) još bitnije kako to prenositi na ostatak tima ukoliko se uvidi prostor za napredak.

Nikola ističe da je u procesu njegovog profesionalnog razvoja ogromnu ulogu igrao i svakodnevni razvoj domenskog znanja i LearnUpon tim, koji je vremenom dosta porastao. “Ljudi sa kojima radim imali su veliki uticaj i na sticanje znanja i na dobijanje slobode da se isto znanje podeli dalje. Ta sloboda je svakako dala prostora za razvijanje i nekih liderskih karakteristika i sagledavanjem pravih vrednosti istih. Ma koliko to ukazivalo na pojedinca, zapravo je cela nauka iza toga kako nešto uraditi tako da nisi u centru dešavanja”, navodi Puzović i dodaje:

Sada kako firma raste, dolaze i ljudi sa raznolikim iskustvom, tako da ima dovoljno prostora za učenje i dalje usavršavanje na svim poljima. Spajanje različitih iskustava vodi ka kvalitetnijim diskusijama. Ne bih ništa značajnije naglasio kao neophodno novo znanje ili veštinu kada pređete na ovu poziciju, već konstantni napredak na svim poljima, kako tehničkim tako i u prepoznavanju tima kao celine i procesa koji ga okružuju.

Kompanija treba da ima jasnu viziju u kom smeru ide – uz uvažavanje mišljenja zaposlenih

Kao što smo spomenuli, Nikola danas vodi tim i u poziciji je da bude nečiji mentor, pa se opis njegovog posla promenio – iako te promene, kako ističe, ne dolaze tako svesno u smislu sada krećeš na novoj poziciji i od tebe se očekuje sledeće:

Do te tranzicije dolazi prirodnim putem, kada su članovi tima već napredovali u smeru koji njima odgovara i to se prepoznalo od strane ostatka kompanije. Svakako, razvoj svakoga od nas je nešto individualno. Mentorisanje je malo u vezi i sa ličnim karakteristikama i nekim iskustvom koje ne mora biti vezano striktno samo za posao – neko uživa u tome, neko ne.

Pored mentorisanja, dodaje naš sagovornik, veoma je bitan momenat oslobađanja punog potencijala članova tima. “Prepoznavanje stvari koje mogu biti od koristi pojedincu ili široj grupi ljudi i iznošenje problema i potencijalnih opcija kako prevazići iste je veliki benefit koje iskusniji ljudi mogu doneti”, kaže Nikola.

Osim takvog shvatanja posla od strane kompanije i tima, Nikoli kao profesionalcu veoma je bitno i da kompanija ima jasnu viziju u kom smeru ide, da je taj smer transparentan i da ljudi unutar kompanije mogu da utiču na njega. “Bitno je da ne postoji značajna raslojenost, kako bi svako uvideo kako njegov rad doprinosi putu na kome smo svi zajedno. Smatram i da svako treba da ima mogućnost napredovanja i ličnog usavršavanja. Za tako nešto je potrebno razumevanje cele strukture, ali isto tako i energija koja mora da postoji na nivou timova”, ističe on. A što se tiče projekata, Nikola navodi sledeće:

Sa raznolikošću iskustva mnogi misle da nema šta novo da ih iznenadi, što i nije baš slučaj. Projekat obuhvata sve elemente organizacije i izrade. Kompleksnost rešenja i njegovo razbijanje na jasne celine koje se kasnije mogu lakše implementirati je svakako nešto što deluje zanimljivo.

Opet, u zavisnosti od toga gde se firma nalazi i koliko prostora daje za istraživanje, treba praviti balans između najoptimalnijeg, najisplativijeg i najbolje postavljenog projekta. Do rezultata se dolazi kroz timski rad tako da je to svakako najbitnija stavka. Tim nije nešto što dobiješ servirano, već svaka promena utiče na njega. On se stvara tako da i tu postoje izazovi, uz dobar trening svi dobijemo kvalitetnu saradnju u kojoj može da se funkcioniše.

Naravno, oscilacije u poslu su moguće i očekivane, i kao u bilo kom drugom segmentu života, ne treba ih doživljavati kao neuspeh već im se prilagođavati i izvlačiti dobre poteze. Ako nešto postane rutina, uvek postoje načini da se sa par pitanja razbije uspavanost i da kvalitet podignemo na viši nivo. Pitanja vezana za samu izradu rešenja, proces kako se do njega dolazi, buduću upotrebu i skaliranje istog…

U poslednjih godinu dana ponuda benefita na IT tržištu se prilično standardizovala

Na pitanje koje kompanijske benefite smatra posebno bitnim, Nikola ističe da su na domaćem tržištu oni manje-više standardizovani, te da “malo toga ima što stvarno ističe neku kompaniju, naročito u periodu prethodnih godinu dana kada su se svi većinski prilagodili radu od kuće”. On dodaje:

Dosta toga zavisi u kojoj fazi svog razvoja se neko nalazi, svakako da i kod sebe mogu da prepoznam različite stavove po tom pitanju i po pitanju plate kroz karijeru. O novcu se danas znatno više priča nego što je to bio slučaj pre. Svakako nema tog novca koji vam može priuštiti prijatan život ako vam okruženje ne prija, već stvara stres, tenziju ili je demotivišuće.

Na kraju razgovora Nikolu smo pitali i u kom pravcu planira dalji razvoj karijere, a on ističe da ga svakako očekuje dalje usavršavanje u tehničkom smislu, posebno jer se LearnUpon trenutno nalazi ispred izazova sa kojima se programeri ne susreću često. To, objašnjava on, obuhvata skaliranje ka velikim korisnicima, optimizaciju infrastrukture i koda, što otvara dovoljno prostora za istraživanje i testiranje na postojećem sistemu.

“Pristupi u istraživanju rešenja, a samim tim i tehnologija najoptimalnijih za određeno rešenje su nešto što svakome predstavlja dovoljan motiv za napredak. Kroz takve izazove gradimo se takođe i u drugim oblastima koje nisu toliko tehničke, a tiču se ljudi u timu i vođenja samog projekta. Radujem se narednom periodu i verujem da će to iskustvo dosta uticati i izgraditi moju karijeru u smeru gde ću moći najviše da doprinesem, a i uživam u isto vreme”, zaključuje Puzović pozvavši sve zainteresovane da pogledaju otvorene pozicije ove kompanije.


*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom LearnUpon.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.