Katarina Femić iz agencije Flexis otkriva postojili li danas originalnost u marketingu

Zašto ništa nije originalno – i zašto je to sasvim ok?

Tekst pred vama predstavlja ilustraciju dinamike tima agencije Flexis, koja se zasniva na jednostavnoj istini: mi odgovore nalazimo u miksu ideja, stavova i različitih perspektiva 'account' i dizajn tima, svesni da jedni bez drugih ne možemo. A i ne želimo.

Nove ideje, nova rešenja, novi formati, nove kampanje… Moglo bi se reći da se marketari uz mantru Novo, novo, novo svakodnevno bude, dok uz Brže, bolje, jače odlaze na spavanje.

Često možemo čuti od kolega iz industrije  kako je neka ideja ukradena ili da je neka kampanja kopija druge. Pre nego što stavimo sebe na tron originalnosti, zapitajmo se prvo šta je originalnost i ko određuje da li je neko originalan? Kreativci? Klijenti? Agencije, ili možda potrošači?

Postoji li uopšte originalnost u današnjem svetu, hrpi informacia i trendova ili je Džim Džarmuš bio u pravu kada je rekao da je autentičnost neprocenjiva a originalnost nepostojeća? Ovako razmišljaju jedan account i jedan dizajner.

Mitsko biće zvano oriđinale

Account: Pre nego što neku ideju proglasimo originalnom, zapitajmo se da li je moguće da je još neko tokom hiljada godina na planeti već pomislio to isto. Velika je verovatnoća da jeste. Ipak, nije sve tako crno – tu gde prestaje originalnost, počinje autentičnost. Svako od nas na specifičan način provodi dan, uživajući u različitim hobijima, filmovima, serijama, podkastima, muzici… Svi sadržaji koje smo upili dalje prolaze kroz naš filter razmišljanja, osećaja, prošlih iskustava i, na taj način, od postojećih koncepata dolazimo do autentičnih, novih ideja.

Dizajner: Da li postoji originalnost u moru različitih razmišljanja i shvatanja, praćenih različitim motivima? Dešava se da iste i slične ideje, što strategijom, što vizualom, mnogo liče na neke sa drugog kraja planete, za koje, ako nisu poznate nikad nećete ni saznati.

Originalnost otežava i što se nekad slepo držimo trendova, u modnoj instrustiji, marketingu a i šire. A ko postavlja te trendova i otkud baš njima tako velika moć? To su uglavnom ljudi koji su nečim stvorili kredibilitet, nekada zasluženo kroz pređašnji rad, a nekada iz potpuno drugih razloga, poput velikog novca ili uticaja koji poseduju.

Kopija kopije koja je kopija kopije

Account: Svako delo predstavlja samo, manje ili više, kreativan spoj mnoštva već postojećih elemenata. Ne ulazeći u to da li je svetu uopšte bila potrebna, trilogija 50 nijansi sive, na primer, nikada ne bi bila napisana da nije postojala čuvena Sumrak saga, ali i forumi koji podstiču razmenu ideja. Kao jedan od hiljada pisaca na Fan Fiction forumu, autorka E.L James je ostvarila popularnost zahvaljujući svojim pričama inspirisanim Sumrak romanima, što ju je dalje podstaklo da kreira avanture Kristijana Greja i Anastasije Stil.

Sa druge strane, sam Sumrak možda nikada ne bi bio stvoren da nije bilo druge početne inspiracije – dobro poznatog motiva vampira, pesama bendova Muse i My Chemical Romance, pa čak i klasika Džejn Ejr koji autorka navodno obožava.

Takođe, čak i mimovi predstavljaju još jedan primer autentičnog sadržaja nastalog na bazi iste, početne ideje. Da li je samo prvi mim ikada napravljen zanimljiv i vredan šerovanja, ili je svaki poseban na svoj način, upravo zahvaljujući asocijacijama koje autori imaju?

Dizajner: Da se vratimo malo na početak 20-og veka… Ready Made je nastao kao provociranje građanskog društva koje je postizano moralnim i političkim ekscesima kao i prekoračenje discipline i žanrova u umetnosti. Dišanov pisoar, Virgil Ablog i milion istih princeza filtera na Instagramu – Originalno?

Pa malo na početak 21. veka…

Još jedan jako dobar primer je knjiga Anathomy of design Mirka Ilića i Stivena Helera, kolekcija dizajnerskih dela predstavljena u svežem i korisnom formatu. Kako bi ostvarili svoju ideju, autori su odabrali pedeset primera grafičkog dizajna, koji su potom raščlanili na sitne delove, otkrivajući usput inspiraciju i uticaj samih dela. Svaki dizajner sakupi mnoštvo slika i informacija u svojoj glavi, a zatim to koristi za izgradnju sopstvenih i jedinstvenih rešenja. Rezultat ovakvog procesa ne mora nužno da postane najslavniji objekat grafičkog dizajna, iako neki od radova sadrže fragmente slavnih dela. Možda ovo ne možemo da nazovemo originalnošću ili inovativnošću, ali da je kopija, nije.

Jedan od svežijih primera je apcikliranje (upcycle), termin novog doba, najviše prisutan u oblasti ekologije. U našoj praksi, to znači da upotrebljavamo više različitih likovno-grafičkih rešenja koji bi se inače smatrali otpadom (čitaj, odbačen od strane account-a, direktora ili klijenta) i transformišemo u nešto kvalitetnije i veće kreativne vrednosti.

Svi ovi primeri pokazuju da se originalnost ne rađa samo kada je nešto kreirano u potpunosti ni iz čega, već jedinstvena ideja može nastati inspirisana već postojećim stvarima.

Gde je mesto originalnosti u marketingu?

Account: Kampanje se uglavnom baziraju na već postojećim konceptima – upoznaj želje, snove, strasti i strahove svoje ciljne grupe, i udari na njihove emocije što jače. Slavili smo savršenu ženu, muškarca i porodicu,a sada slavimo self-love, negovanje nesavršenosti, ekološku svest. Trendovi su možda drugačiji, ali početna inspiracija ostaje ista. U tome nema baš ništa loše jer stvari koje dobro prolaze nekada ne treba menjati. Ipak, kada klijent od nas traži da izmislimo toplu vodu, ono što pomaže jeste jedan dobar brainstorming (ili više njih). Podsticanje različitosti u timu, drugačijih stilova i razmišljanja, dovodi do kreativne razmene stavova i što je najbitnije – do autentičnih ideja.

Dizajner: Pošaljemo belog konja, prođe magarence. Za drugu stranu je to možda crni konj koga su baš hteli, a bele zapravo uopšte ne gotive. Sve je stvar različitih uglova gledanja, pri rešavanju istog problema. A na kraju krajeva uvek ostaje ono veži tog belog ili crnog konja gde ti (gazda) klijent kaže.

Treba li po svaku cenu biti originalan?

Account: Ovde važi Koliko para/vremena – toliko muzike. Kreativne ideje su nepredvidive, nekada nalete u trenutku inspiracije, a nekada zahtevaju dosta prethodnog rada i istraživanja. Inovativna rešenja zahtevaju često i ulaganje dodatnih sredstava, koje nemamo uvek na raspolaganju. U nekim situacijama je dobro držati se poznatih principa i koncepata za koje već zasigurno znamo da će nam dati super rezultate (ipak to, naravno, ne znači da ćemo klijentu klimnuti glavom kada predloži da sprovedemo trideseti giveaway na stranici).

Dizajner: Ne, jer nekad je sasvim ok ne izlaziti iz kućice. Za širu narodnu masu je prihvatiljivije, ne treba im ništa originalno, ma šta oni ili mi smatrali originalnim. Buždeti i rokovi igraju veliku ulogu. Da se razumemo, kreativci jedva dočekaju da imaju odrešene ruke, ali je sasvim fine da ti neko kaže šta da uradiš, ako taj neko zna uopšte šta želi, ali je to sad zasebna tema.

U trci u kojoj je cilj biti što originalniji, nikada se više mediokriteta i plagijata pojavilo nije. Da li smo, u želji da budemo jedinstveni, zaboravili da skrenemo levo kod Albukerkija, i znači li to da ne treba ni da pokušavamo da budemo kreativni? Ne, to samo znači da treba da nastavimo da radimo ono što nas ispunjava, da konzumiramo sadržaje koji nas zanimaju, i da sve to delimo sa ljudima iz svog okruženja. Jer upravo ona pesma koju vrtimo na repeat, postovi koje lajkujemo svakodnevno na Instagramu i trening koji ne propuštamo jesu ono što će našim razmišljanjima dati autentičnost i izdvojiti ih od drugih. A kada ih na kraju podelimo sa kolegom i dođemo do razmene ideja – that’s when the real magic happens.


Tekstu iz ugla dizajnera doprinela je Stefana Vojnović, Senior Graphic Designer u agenciji Flexis Digital. Ona je Članica je ULUPUDS- od 2014. godine sa nizom izložbi organizovanih pod okriljem pomenutog udruženja, a od ove godine, svoju kreativnost usmerila je i ka jednom modnom upcycle projektu.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da nam internet iskustvo bude bolje (i mnogo bezbednije) u 2021. godini?

Ako razmišljate o tome da li (i kako) da promenite svoje internet navike po pitanju privatnosti i bezbednosti - ovo je tekst za vas.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Startapi i poslovanje

Beogradski Konstrukt akviziran od strane HTEC-a uz najavljene nove akvizicije širom regiona

Kompanija HTEC akvizirala je Konstrukt u cilju pojačanja produktnog i brend dizajna za svoje klijente.

Internet marketing

Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Koji tip kompanija u Srbiji bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se oglašava na toj društvenoj mreži?

Office Talks Podcast

Profesionalni razvoj programera (upoznajte Symphony)

Tridesetu epizodu Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa predstavnicima kompanije Symphony. Sa njima smo pričali o istoriji kompanije, procesu regrutovanja, kulturi rada i izazovima sa kojima su se susretali za vreme pandemije.

Kultura 2.0

Žene imaju jednaku sposobnost ‘preživljavanja’ na online platformama, ali slabije ulaze u ovu oblast

Predstavljamo vam rezultate specijalnog izdanja Gigmetar istraživanja koje pokazuje kako su se gig radnice adaptirale na nove uslove rada koje je donela pandemija.