Unapređenje karijere: Kako vaši samostalni projekti mogu tome da doprinesu?

Rad na samostalnom projektu može vam promeniti karijeru – ako se konačno usudite da ga pokrenete

Kako i zašto pokrenuti 'nešto svoje' na čemu ćete raditi paralelno sa 'pravim' poslom?

Ako je poplava lajfkoučeva iliti Mesija na razmućivanje (kako ih je u jednom tekstu nazvao Ivan Minić) išta donela, to je da nam se svima u glavi duboko urezala poruka da svi možemo sve, samo ako dovoljno jako želimo (i ako je neka čudesna energija uz nas) – i na poslovnom i na privatnom planu.

Međutim, kako završimo sa slušanjem/gledanjem videa, prvobitni entuzijazam bledi, a naši planovi da konačno pokrenemo taj blog, napravimo aplikaciju, organizujemo neki događaj ostanu samo to – želje. Mi smo i dalje kreativci koji se ne snalaze u birokratiji, i dalje smo programeri koji nisu sigurni da li je pokretanje bloga prava stvar i sve nas i dalje muče nedoumice koje smo imali pre naleta samopozdanja izazvanog ponavljanjem motivacionih krilatica.

O tome zašto bi ipak trebalo da se suočite sa svojim profesionalnim strahovima i pokrenete nešto svoje razgovaramo sa Miljanom Nikodijević, vlasnicom PSYCHE framed (butik konsultantske kompanije u oblasti strateškog brendiranja i projektnog menadžmenta), i Aleksandrom Petrovski, Brand Storyteller-om i kreatorom sadržaja – devojkama koje su same pokrenule neke od najzanimljivijih projekata u branši, a koji su im utabali dalje profesionalne staze. One nam, u nastavku teksta, otkrivaju kako i vi možete učiniti isto.

Šta sve može biti vaš projekat?

Odgovor na pitanje koji je to projekat čijim biste razvojem mogli da se bavite u slobodno vreme, a koji će uticati na ostatak vaše karijere i njeno unapređenje ne postoji – da budemo jasni na samom početku. Jednostavno, zavisi od previše elemenata i vaših afiniteta da bi odgovor mogao da se da na keca.

Pa ipak, ono što možemo da uradimo jeste da potražimo inspiraciju od ljudi kojima je takav pristup karijeri postao stil života. Aleksandra, na primer, pored rada sa klijentima vodi i blog koji je pokrenula pre sedam godina, četiri godine šalje newsletter, a od ove godine bavi se i organizovanje događaja Curiosity Chat – a svaki od njih naučio ju je nešto novo, ističe ona. Ideje za sve to, kaže, javljale su se kao izraz trenutnih profesionalnih potreba:

Iako sam u trenutku pokretanja bloga imala već više od 10 godina iskustva rada u medijima, zanimalo me je da sama prođem čitav proces od kupovine hostinga i domena, preko postavljanja bloga do njegovog promovisanja i građenja identiteta, ali i da steknem dodatni kredibilitet kao autor – što mi je, sa druge strane, donelo bolje razumevanje mog primarnog posla.

Kada sam, sa druge strane, želela da sebe podstaknem da još više čitam i pišem, na to sam se javno obavezala i pokrenula „newsletter“, a nakon toga odlučila sam da se bavim i organizacijom događaja Curioisty Chat koje je, zapravo, okupljanje multipotencijalista, svestranih ljudi previše radoznalih da bi se uklopili u jednu karijeru ili jedan posao koji, po nepisanom društvenom pravilu, treba da pronađemo i da se njime bavimo celog života.

Miljana se, sa druge strane, u zajednici istakla organizujući projekat ARK Regional Branding Symposium u okviru kog je u Srbiju dovela Martina Lindstroma, čuvenog brend stratega i biznis konsultanta. „Za mene je, recimo, sve počelo tako što sam četiri godine priželjkivala da upoznam tog čoveka. Tražila sam način da odem iz zemlje i aplicirala za posao kod njega. Imala sam dve alternative: ili idem van ili on dolazi ovde. Kada nisam prošla selekciju, tražila sam feedback. Od hiljada ljudi na svetu, bila sam jedina i to ga je oduševilo. Pričali smo i pitala sam ga da dođe u Beograd, pristao je i to je bio početak“, priseća se Miljana na samom početku razgovora.

U početku beše ideja – a onda i realnost

Međutim, kako ističu obe sagovornice, ideja, pa čak i dobro oblikovana i razrađena, je jedno, a njena realizacija i sve što ona sa sobom nosi sasvim drugo, te je potrebno pripremiti se za sve ono što vas čeka.

Deo te mentalne pripreme predstavlja i suočavanje sa potpuno racionalnim strahovima kao što su činjenica da (uglavnom) ne znate da li će taj projekat biti uspešan ili ne, kako ćete ga finansirati, šta će sve doneti sa sobom i koliko će vam vremena oduzeti. Kako izgleda taj prelomni momenat kada kažeš da, uradiću to objašnjava nam Miljana:

Lično sam shvatila da ne mogu da odustanem i to je i prelomilo. Zamislila sam svoj život posle tog projekta, šta će mi doneti i nisam mogla posle toga da se vratim u sumornu sadašnjost. Znala sam da nikada sebi neću oprostiti ukoliko propustim ovu priliku. Nikad. I nikad neću moći da prestanem da se pitam “šta bi bilo, samo da sam smela?” A ne bih podnela da budem u svojim očima kukavica.

Naravno, bilo je više raskršća na kojima sam mogla da odustanem, džentlmenski. Kad nisam imala tim a obećala sam da ću ga imati, kad sam čula cifru za honorar govornika, kad sam pregovarala oko uslova a u sebi sam mislila ma neće on na to pristati nikad (svaki put je pristao), kad sam odbijena za finansiranje i pravni okvir, kad sam odbijena za sponzorstva koja su maltene bila zaključena… Pa ipak, odlučila sam da nema vraćanja.

Pored te odluke da nema nazad, bitno je biti svestan i činjenice da se početna ideja uvek razlikuje čak i od onoga kako to izgleda u trenutku kada ugleda svetlost dana, a kamoli kasnije, dodaje Aleksandra. „Da bih sebe rasteretila prevelikih očekivanja uvek sam sebi u početku dala vremena za pilot fazu, da vidim kakve će reakcije drugih ljudi biti i da li se poklapaju sa mojim zamislima i to je nešto što smatram jako bitnim“, ističe ona i dodaje:

U svaki lični projekat ulazim iz radoznalosti i želje da nešto novo naučim. Takvo posmatranje oslobađa me straha i ispunjava pozitivnom energijom. Jer zašto bih, inače, i ovo malo slobodnog vremena trošila na nešto što me ne raduje? Naravno da u početku preispitam i šta su to najgori scenariji koji mogu da se dogode i kakve bi mogle da budu posledice u slučaju neželjenog ishoda, ali ništa mi nije izgledalo toliko nerešivo da bi me odvratilo od ideje da se upustim u realizaciju.

Uostalom, mnogi ljudi se i ne odvaže da nešto pokušaju, a to je nešto što se može nazvati neuspehom, sve ostalo je prvi pokušaj učenja, dodaje ona.

Šta mi je ovo trebalo i kako se boriti sa tim osećajem

Svi znamo da, makar nešto radili i sto puta, uvek se u nekom trenutku suočimo sa situacijom koju nismo ni očekivali niti obuhvatili kriznim planom, a koja nam poljulja tlo pod nogama ostavljajući da se pitamo šta mi je ovo trebalo? Šta je onda validna taktika za prevazilaženje takvih situacija u koje ćete, nažalost, u nekom trenutku upasti? Aleksandra objašnjava:

U takvim situacijama važno mi je da pokušam da uradim najbolje što u datom trenutku mogu. Ipak, moram priznati, u mom slučaju nikada nije bilo posebno dramatičnih situacija, makar ih ja tako nisam doživljavala. Naravno da je više puta bilo na ivici da “kola krenu nizbrdo”, ali to me je uvek prodrmalo i pokrenulo da pronađem alternativna rešenja, kojih se u redovnim uslovima ne bih setila.

Ipak, ističe Miljana, najveći izazovi su, kao i obično, su u nama samima – ali su često i najteži za rešavanje. „U mom slučaju to je značilo mržnju prema birokratiji, papirima i apsolutno neznanje o bilo čemu iz tog dela. Pre projekta uplatnicu sam jedva potpisivala, a u toku ARK-s suočila sam se sa preko 400 faktura i profaktura za četiri meseca. Ugovori, advokat, plaćanja, pregovori… prokleti papiri. Računovođa svaki ponedeljak, Poreska uprava, kamata. Ali ponosna sam što mi je na kraju računovođa rekla da je sve besprekorno“, navodi ona.

Pored toga, ističe ona, još jedna prepreka sa kojom se neminovno morate suočiti ako radite u timu je i fizička razdvojenost vas i vaših kolega, budući da je to samo side project. Ona dodaje:

Biti zajedno i stvarati taj timski duh je jako važno za projekat koji zahteva i dušu i srce, pa bi i to trebalo imati na umu. Svako je imao svoj „day job“ ili firmu koju pokreće, a ja sam prevazilazila to tako što sam povezivala ljude na drugi način. Svakog jutra u sedam su na WhatsApp grupi dobijali izveštaj o broju prodatih karata, lepim vestima itd. Imali su osećaj da se stalno nešto dešava, da to ide napred i da je to i njihov doprinos.

Najveći benefit? Konekcije koje ćete napraviti

I baš u trenutku kada pomislite da nakon svega što ste čuli, ovako nešto definitivno nije za vas, javlja se jedan od najvećih benefita vaših uloženih napora – uticaj koji taj projekat ima na dalji tok vaše karijere i način na koji vas percipiraju kolege i ljudi u široj profesionalnoj zajednici, a zatim i prilike koje vam se ukazuju. Miljana ističe:

Razvoj na samostalnim projektima je jedna vrsta samoinciranog šegrtovanja. Vi ste fokusirani samo na kvalitet svog radnog zadatka, pa ste samim tim efektniji i motivisani da sami sebe nadmašite. Mislim da je odlično za visoko motivisane individualce koji uživaju u svom poslu.

Za kreativce to znači da, u suštini, neće biti “osujećeni” radom za druge. Zato je važno da imaju gde da se “izduvaju”. Da li je to CSR, ili pravljenje nečega za svoju dušu, važno je, a meni su upravo ti projekti izgradili karijeru jer sam tokom njih naučila zanat.

I zaista, potvrđuje Aleksandra, ljudi koje tom prilikom stvarite zaista vam mogu otvoriti mnoga vrata. „Na kraju, nije toliko bitan sam ishod bilo kog projekta, već ono što na tom putu realizacije naučiš i konekcije koje napraviš. Na taj način demonstriraš svoje znanje i sposobnosti, a bolje preporuke nema. Moja iskustva govore da je to mnogo bolja pregovaračka pozicija i da nema previše natezanja prilikom finalizacije dogovora sa klijentima”, ističe ona.

Da je to definitivno istina, potvrđuje i Miljana, kojoj je na osnovu ARK-a u 27. godini predat projekat rebrendiranja korporacije koja postoji 25 godina da završi. „ARK je za tog klijenta poslužio kao test – uložili su manje, čak i ako izgube, da pronađu nekog da im završi nešto što je rizično i mnogo više može da košta u svakom smislu. Oba puta su dobili“, naglašava Miljana i dodaje:

Posle toga sam razumela ovo tržište. I još jedna stvar: sada mi je lakše jer se nalazim tamo gde sam čeznula da budem karijerno i radim ono što želim, a ne ono za šta mi se daje prilika.

I ako projekat propadne ipak niste na gubitku

Kada se na kraju zavesa spusti, kada odradiš ono za šta si mislio da je gotovo nemoguće, shvatiš i naučiš neke stvari koje bi u okviru radnog vremena od devet do pet verovatno učio sporije (ako bi ih uopšte i naučio). „Shvatiš da ništa nije uklesano u kamenu, da je sve podložno promeni, da ima pravo da se predomisli ili odustane i da je to potpuno ok. I na kraju, da je i ne odgovor“, ističe Aleksandra:

I još jedna stvar: shvatite da samo ta osoba zna kako je na početku izgledala njena zamisao, ostali ne, i zato treba da se opusti i ne dozvoli da je strah (od neuspeha) parališe, te da je najvažije je da sebe ne razočara, da ne bude previše samokritična i da bodri sebe.

Dakle, ukoliko u 2020. odlučite da se posvetite razvoju karijere u nestandardnim tokovima van zvaničnog profesionalnog života, obratite pažnju na sledeće, savetuje za kraj Miljana: „Uvek tražite mišljenje ljudi koje cenite, i koje ne cenite (jer svako ima nešto pametno da kaže), imajte na umu da ćete najdosadnije zadatke koje niko ne želi da radi, pa ni vi, raditi sami i, na kraju, tražite kvalitetne partnere“, ističe ona. Osim toga, usput ćete shvatiti i da možete ali nema potrebe da sve radite sami, „ali to ćete naučiti tek kad vam se sve smuči“, dodaje naša sagovornica.

Paralelno sa svim tim učićete i o balansu profesionalnog i privatnog života, o industriji i ljudima a, sudeći po našim sagovornicima, taj način rada će vam nekako ući u krv, pa zato svaka od naših sagovornica sledeću godinu nastavlja u istom maniru.

Miljana će se u narednom periodu dalje posvetiti osposobljavanju svog biznisa i daljom saradnjom sa svojim klijentima, dok Aleksandra na svom spisku ima još nekoliko prilično razrađenih samostalnih projekata. Narednu godinu, zaključuju one, posvetiće se ostvarivanju tih svojih zamisli, a isto savetuju i vama – pokrenite neki svoj projekat jer nikada ne znate u kom će vas pravcu odvesti.

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Propustili ste

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.