Marko Mudrinić
28. 3. 2015.
Kao jedan od ‘keynote’ predavača, prvog dana Webiz konferencije prisutnima se obratio i osvanič te glavni urednik Netokracije - Ivan Brezak Brkan. Ukazavši svojim predavanjem na činjenicu da digitalna karijera posetilaca konferencije tek počinje, Ivan je oštro analizirao profesije i kompanije čiji rad danas oblikuje mnogobrojne industrije, ali isto tako i gasi mnogobrojna radna mesta - mesta koja se više nikada neće nadomestiti.
Brkan je svoje predavanje otpočeo osvrtom na kolumnu koju je nedavno napisao, a koja se tiče preseljenja u neku od zemalja inostranstva, te nastavljanja karijere na mestima koja nisu deo Balkan, a koja po defeaultu pružaju bolje uslove. Iako je deo o višem standardu, većim platama i jačim klijentima tačan, Ivan je ukazao na činjenicu da u većini slučajeva život u inostranstvu nije med i mleko.
Pomalu šokantnu izjavu za veći deo publike, Brkan je brzo argumentovao izjavivši da ljudi koji odlazak pravdaju mogućnošću da budu na izvoru informacija i pristupu ekspertima, često nisu ni svesni činjenice da inostrani eksperti nisu ništa bolji od domaćih profesionalaca, koji isto tako rade za inostrane klijente, a svoj biznis kreiraju upravo na ovim prostorima.
Digitalna transformacija – jer i ovaj tekst može pisati robot jednog dana
Svakako najviše pažnje tokom predavanja, publici je upravo privukla izjava da je Uber, kompanija koja nastoji da jednostavnim mobilnim rešenjem zameni taksi službe u gradovima širom sveta, danas jedan od najvrendijih startapa čija je procena dostigla 40 milijardi dolara!
Jedan Uber planira da dođe u Zagreb, Beograd, i to sa svega nekoliko ljudi! Taksisti koji u početku pređu na ovaj servis, zarađivaće bolje, ali i to će se promeniti za 10 godina kada dođu automatizovana vozila – tada će gotovo svi taksisti ostati bez posla.
Slični servisi u različitim industrijama, kao što su Airbib (turizam), Alibaba (prodaja), Facebook (vesti i informacije), već su ostavili ogroman trag na svaki od ovih sektora, dramatično smanjujući broj profesija rešenjima koja iz iteracije u iteracije sve bolje zamenjuju ustaljene procese. Uzmite za primer novinarsku industriju, te robote koji već pišu vesti za Associated Press i druge servise. Jednoga dana, možda ni autor ovog teksta neće biti potreban!
Hiljade i hiljade poslova koji su već izgubljeni, gotovo se sigurno neće vratiti, a ukoliko želimo da učimo veštine koje će biti primenljive u budućnoti, one se svakako u velikoj meri moraju oslanjati na digitalna znanja – znanja koja se danas retko mogu steći u školi ili na fakultetu, a najbolje kroz rad, tehnološke startape te digitalnu industriju koja je poslednjih godina zahvatila i Srbiju, te čitav region.
Očekivati da će nas bolji programi na fakultetima spasiti, to je suludo, jer neće. Institucije treba menjati, ali treba imati na umu da vam Internet dopušta da živite izvan ustaljenih barijera znanja i edukacije.
Za kraj, Brkan je istakao da je jedna od najizazovnijih stvari izrada sopstvenog proizvoda tj. rada na startapu. Čak i ljudi koji fejluju tj. ne završe sa novim Uberom, oni prelaze na nove poslove gde će stečeno znanje lako moći da primene – samo zato što su bili na početku profesije koja se tek rađala. Kao ključne stvari, Ivan je naveo:
- Formalna edukacija vas neće pripremiti za vašu digitalnu karijeru, učite sami!
- Digitalnog posla ima puno
- Rađa se celi niz 2.0 poslova
- Fail nije samo greška, iz toga zapravo možete mnogo da naučite
- Svet 2.0 će biti drugačiji
