Istraživanje o srpskoj IT sceni i zdravlju: Koliko nas košta sedenje za računarom?

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Mnoge statistike pokazuju koliko je široko rasprostranjen problem bola u leđima. Možda najviše citiran podatak dolazi iz američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta koji kaže da je oko 80% ljudi u nekom momentu života iskusilo bol u leđima, te da postoji uzročno-posledična veza ovog bola sa sedećim načinom života i nakupljenim stresom usled ubrzanog tempa života u 21. veku.

Svi znamo da se sa tehnološkom revolucijom značajno promenio način na koji radimo i provodimo vreme. Želeći da otkrijemo kakvo je stanje u Srbiji, pitali smo ljude koji rade u IT-u da sa nama podele na koji način priroda njihovog posla utiče na zdravlje pre svega kičme i leđa, ali i celokupnog koštano-mišićnog sistema.

O uzorku ankete

Na anonimnu anketu odgovorilo je ukupno 700 osoba. Od demografskih podataka, anketa je zahtevala samo informaciju o polu i starosnoj dobi.

Anketu je popunilo 466 osobe muškog pola i 234 osobe ženskog pola. Najveći udeo ispitanika ima ispod 34 godine.

Polna i starosna struktura učesnika ankete.

Najviše odgovora pristiglo je iz Beograda, Novog Sada, Niša i Subotice

Osim toga, u anketi su tražene i informacije o struci, odnosno tipu posla koji ispitanik obavlja u okviru IT sektora.

Ovde je važno napomenuti da smo dali širu definiciju IT industrije, odnosno da smo anketom obuhvatili sve one kojima poslovna delatnost u potpunosti zavisi od tehnologije i kojima je računar osnovno i nezamenjivo sredstvo za rad.

Dakle, pored programera i developer-a, uključili smo i dizajn i vizualni marketing, sve oblike digitalnog marketinga, IT konsalting, data science i data engineering, tehničku podršku, i dr.

Oblasti u kojima ispitanici rade i satnica koju dnevno provedu sedeći za računarom.

Više od polovine ispitanika dnevno provede preko 8 sati za računarom

Anketa je pokazala da 51,1% ispitanika provede preko 8 sati dnevno sedeći za računarom. Manji procenat (36%) provede 8 sati, dok 12,3% provede između 3 i 5 sati za računarom. Svega 0,4% ispitanika (iliti 4 osobe iz celokupnog uzorka) za računarom provede do 3 sata.

Prema Harvardskoj školi medicine, zdravstvene opasnosti kontinuiranog i dugog sedenja ne bi trebalo ignorisati. Iako u nauci ne postoji definitivni konsenzus oko toga šta u vezi sa sedenjem prouzrokuje toliko štetne posledice, pretpostavlja se da je u pitanju opuštanje najvećih mišića tela u ovom položaju.

Dugo sedenje takođe smanjuje fleksibilnost mišića koji omogućavaju pokret (dakle, mišići kuka, butina i zadnjice), što može prouzrokovati bol u donjem delu leđa i oslabiti vezivna tkiva u kolenima. Takođe, kada se nalaze previše dugo u stanju opuštenosti, mišići uzimaju veoma malu količinu glukoze iz krvi, čime se povećava i rizik od tip 2 dijabetesa. Osim toga, tu je i rizik od kardiovaskularnih bolesti, venske tromboze, metaboličkog sindroma i gojaznosti.

Više o ovome sa nama je podelio Milan Čedić, fitnes trener i nutricionista iz Beograda:

Višečasovno sedenje je itekako štetno po zdravlje. Zbog neaktivnosti jednih mišića (mišići kvadricepsa, lumbalnog dela leđa, grudnog i vratnog dela kičmenog stuba, gluteusa, trbuha), a prenapregnutosti drugih (mišići ramenog pojasa), javljaju se ozbiljni disbalansi u samoj posturi čoveka. Mišićni disbalans dovodi do ozbiljnih problema kao što su lumbalna lordoza, kifoza, skolioza, slabljenje ligamentarnih i tetivnih veza, pa samim tim i do čestih slučajeva diskus hernije u vratnom i lumbalnom delu leđa.

Da bi se problem sprečio, neophodna je fizicka aktivnost i to isključivo sa tegovima, kako bi se preventivno ojačale mišićne partije koje su neaktivne tokom dugog perioda sedenja u toku radnog vremena. Trening mora biti pravilno isprogramiran kako ne bi došlo do još većeg disbalansa, a time i do pogoršanja problema. Vežbe za duboke mišiće leđa i mišiće koji održavaju stabilnost trupa, moraju se raditi svakog dana, u trajanju od minimum dvadesetak minuta, kako bi naš koštano-zglobni sistem imao dobru potporu pri radu.

Gotovo četvrtina ispitanika nije fizički aktivna

Upravo zbog gorenavedenih mogućih posledica po zdravlje, neophodno je ustajati od računara i praviti pauze. Osim toga, fizička aktivnost igra veoma važnu ulogu.

Međutim, rezultati ankete pokazuju da gotovo četvrtina ispitanika (23,7%) nije fizički aktivna. Pored toga, samo 12,3% ustaje od računara na preporučenih 30 minuta ili češće.

Da li su ispitanici fizički aktivni i ako da – koliko.

Na ovu temu, pričali smo sa Miodragom Tomanovićem, trenerom i vlasnikom kluba za treniranje Health Club iz Novog Sada:

Više od 10 godina koliko vodim Health Club, više od polovine članova čine osobe koje se bave nekim od poslova iz IT oblasti. Pored gojaznosti, dva najčešća zdravstvena problema sa kojima se susreću zaposleni u IT sektoru su svakako bol u zglobu šake, koji je prouzrokovan upotrebom tastature i miša, i bol u leđima, naročito u donjem delu leđa, što je posledica višesatnog sedenja u krajnje nepovoljnom položaju po kičmeni stub i mišiće leđa. Bol u donjem delu leđa u nekim slučajevima ometa normalno funkcionisanje i van radnog vremena i to je najčešći razlog zašto se mnogi odlučuju da krenu sa vežbanjem.

Pozitivna strana ove priče je ta što među zaposlenima u IT sektoru postoji visoko razvijena svest o mogućim posledicama po zdravlje koje donosi specifičnost njihovog posla. U poslednjih nekoliko godina veliki broj ovih ljudi se uključio u neki oblik redovne fizičke aktivnosti koji za cilj ima jačanje mišića celog tela i prevenciju mogućih zdravstvenih problema.

Sa Tomanovićem se delimično slaže i Čedić, dodajući da bi svest naših ljudi o ovim problemima morala biti na većem nivou. Čedić je sa nama podelio i kako su njegovi klijenti primarno orijentisani na estetske ciljeve, te da ih motiviše želja da smršaju. Međutim, kako kaže – većina ne obraća previše pažnje na to koliko im je zdravlje ugroženo niti koliko bi trebalo da se posvete ispravljanju postojećih deformiteta. Fizička aktivnost je svakako najbolja prevencija.

Nakon glavobolje, bol u donjem delu leđa i vratu glavni problemi

Takozvani sindrom kompjuterskog vida postaje sve zastupljeniji i podrazumeva kombinaciju simptoma koji se javljaju usled previše provedenog vremena ispred računara. Pored bola u vratu i leđima, ovaj sindrom obuhvata i glavobolju, umor, prekomerno naprezanje očiju i probleme sa vidom.

U okviru ankete, postavili smo pitanje koje se ticalo konkretnih zdravstvenih problema koje su ispitanici doživeli usled dugoročnog sedenja za računarom. Ispitanici su imali mogućnost obeležavanja više različitih odgovora, kao i mogućnost dopisivanja svojih odgovora.

Rezultati su pokazali da je glavobolja u kombinaciji sa umorom glavni problem ispitanika (62,4%), na drugo mesto dolaze bolovi u donjem delu leđa (60,6%), a na trećem ukočenost i bolovi u vratu (56%). Od ukupnog uzorka, 8,6% ispitanika reklo je da nikada nisu imali zdravstvenih problema usled dugoročnog sedenja za računarom.

Zdravstvene poteškoće koje se javljaju kod ispitanika nakon dugog sedenja za vreme radnog vremena.

Većina ispitanika nije primala terapiju za probleme koštano-mišićnog sistema, ali oni koji jesu mahom idu kod privatnika

Od ukupnog broja ispitanika, samo 30% primalo je terapiju kako bi se rešili problema koji se tiču ukočenosti, bolova u vratu, leđima i/ili zglobovima. Od toga se čak 70,9% njih odlučilo na terapiju kod privatnika.

Veliki procenat ispitanika je rekao da koristi privatno zdravstveno osiguranje za lečenje.

Kao glavni razlozi za odabir privatnog lečenja, IT profesionalci navode nedostatak poverenja u državno zdravstvo, nedostatak termina i opreme unutar državnih ustanova, kao i preveliko čekanje za pregled. Ispitanici ističu brzinu i kvalitet usluge kod privatnika, dostupnost, posvećenost i ljubaznost specijaliste. Pored toga, ispitanici su naveli da kompanije u sklopu kojih rade nude i privatno zdravstveno osiguranje ili da oni sami biraju da ulažu u njega.

Kao glavni razlozi za odabir lečenja u okviru državne institucije navodi se nedostatak finansijskih sredstava i povoljnija cena lečenja uz participaciju, kao i razvijena poznanstva unutar institucija, navika i poverenje u pogledu kvaliteta terapije.

Koliko nas košta sedenje za računarom?

Rad u IT industriji podrazumeva dugo sedenje za računarom, a to ima kako svoju zdravstvenu, tako i novčanu cenu. U okviru ankete, postavili smo i pitanje koje se tiče prosečnih troškova lečenja i odgovori su bili raznoliki.

Troškovi lečenja variraju u zavisnosti od više različitih faktora:

  • Od toga da li je osoba odabrala državno ili privatno lečenje
  • Od ozbiljnosti terapijskog slučaja, tj. trajanja i tipa terapije
  • Od vrste zdravstvenog osiguranja

Terapije mogu koštati od 0 RSD ili 50 RSD koliko iznosi participacija po terapiji u državnim institucijama.

Ispitanici koji plaćaju privatno zdravstveno osiguranje navode da za same terapije nisu morali da izdvajaju dodatni novac. Prema anketi, ispitanici za privatno zdravstveno osiguranje izdvajaju između 144 EUR i 250 EUR na godišnjem nivou ili im je ono pokriveno u okviru benefita na radnom mestu.

Zanimljivo je da pojedini ispitanici ističu naviku kombinovanja fizikalne terapije i masaže po potrebi, te da za to izdvajaju u proseku 2.000 do 4.000 RSD po terapiji. Takođe, nekolicina ispitanika je u ovom segmentu ankete dopisala kako su nakon terapije postali disciplinovaniji, te su se više angažovali u domenu fizičke aktivnosti i videli znatni boljitak.

Pored toga, jedan deo ispitanika istakao je da se samostalno leče i kupuju analgetike koji su dostupni bez recepta (npr. Brufen), lekove za opuštanje mišića (npr. Mydocalm) i konjsku mast ili slične gelove koji ublažavaju bol.

Fizioterapeut Vladimir Petrović, vlasnik studija Kinetix za fizikalnu i manuelnu terapiju u Novom Sadu, na ovu temu kaže sledeće:

Problematično je kada ljudi misle da mogu da jednostavno progutaju tablete i time reše problem. Lekovi samo okupiraju bol, ali ne rešavaju njegov uzrok. Ovo može da funkcioniše samo za laka bolna stanja, ali ukoliko se ona ne tretiraju na vreme – mogu dovesti do ozbiljnijih problema. Međutim, razumljivo je da ljudi danas nemaju mnogo vremena da se bave svojim zdravljem. Istina je da masaže i propisana fizikalna terapija pomažu pri dugoročnom rešavanju bolnih stanja, ali tek se promenom životnog stila i smislenom prevencijom koja podrazumeva fizičku aktivnost, ostvaruju zaista dugoročni rezultati.

Kada su u pitanju troškovi terapije za bolna stanja (npr. bolovi u ramenom pojasu, ukočenost vrata, problemi sa zglobom ruke) ili za dijagnostikovane slučajeve (npr. diskus hernija, lumboišijalgija), troškovi terapije ispitanika na mesečnom nivou variraju u rasponu između 50 EUR i 600 EUR, pri čemu je prosečna vrednost troškova oko 140 EUR.

Kako smanjiti štetne posledice dugog sedenja za računarom?

Iako verovatno i sami znate odgovor, reći ćemo to i eksplicitno: potrebno je da budete fizički aktivni kako vaše fizičko i mentalno zdravlje ne bi trpelo posledice dugog sedenja za računarom.

Dobro je poznat savet stručnjaka o minimalnih 10.000 koraka svaki dan, a naučna istraživanja se uglavnom slažu u tome da je potrebno najmanje oko 150 minuta umerenog vežbanja na nedeljnom nivou, odnosno oko 75 minuta vežbanja visokog intenziteta.

Osim toga, promenom navika, osvešćivanjem položaja tela, kao i prilagođavanjem radnog stola vašem najprirodnijem položaju tela možete postići mnogo.

Evo nekoliko konkretnih saveta u tom domenu:

  • Na svakih pola sata, ustanite, udaljite se od računara i proteglite noge
  • Ukoliko ste u mogućnosti, ustanite i neke od zadataka uradite stojeći
  • Postavite visinu ekrana u ravni očiju ili malo niže
  • Visina tastature trebalo bi da je takva da vam se laktovi nalaze udobno sa strane, a da su vam nadlaktice paralelne sa podom i u ravni tastature
  • Sklonite ruke sa tastature ukoliko je ne koristite u tom trenutku i pustite ih da leže opušteno u vašem krilu
  • Visina stolice trebalo bi da je prilagođena vašoj visini tako da su vam stopala na podu, u ravnom položaju
  • Razmotrite ulaganje u ergonomske stolice ili stolove podesive visine

Da li vas je neki od rezultata ankete iznenadio? Koje je vaše iskustvo sa dugim sedenjem za računarom?

Ostavi komentar

    • Milena Rašić

      Milena Rašić

      19. 2. 2020. u 12:31 Odgovori

      Da, ali s obzirom na to da smo stručni tehnološki medij koji prati oblast IT-ja, druge grupe nam u tom pogledu nisu relevantne, iako ne znači da ostali ljudi ne sede. Pozdrav!

  1. Goran

    Goran

    21. 2. 2020. u 09:29 Odgovori

    “Na svakih pola sata, ustanite, udaljite se od računara i proteglite noge“
    Ko god je ovo preporučio očito nije pričao s nekim kod stvarno radi u ITju, da bi razumeo kako to stvarno izgleda. Mentalni procesi u razumevanju problema i konstrukciji rešenja zahtevaju mnogo više vremena, i svaki prekid samo vraća stanje na početak. Ne verujem da postoji ijedan softver inženjer koji ispoštuje ovo a da kvalitetno radi svoj posao.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Mobilno

Izabrali smo za vas 40 najboljih telefona u ovom trenutku – od €250 do preko €1.000

Da li se i vi često zbunite kada planirate da kupite novi mobilni telefon, posebno sada kada je tržište prezasićeno raznim modelima? Ponuda mobilnih telefona nije nikada bila bogatija za sve ciljne grupe korisnika. Mi smo se potrudili da vam te ponude detaljnije približimo kroz cenovne kategorije najinteresantnijih modela za kupovinu.

Propustili ste

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.