Čak 62% srpskih IT firmi nije povećavalo zarade ove godine. Kako planiraju da zadrže ljude?

Kakvo je stanje u srpskoj IT industriji krajem 2025. godine? Šta je to što kandidati i zaposleni žele, a šta su poslodavci u mogućnosti da im ponude? Da li se tržište stabilizovalo, jesu li plate rasle i kolike su zarade danas prema pozicijama — da li ljudi i dalje imaju mogućnost rada na daljinu? Koliko je ljudi spremno da pređe na b2b ugovor i da li IT profesionalci razmišljaju o napuštanju Srbije?

Na ova i mnoga druga pitanja odgovori stižu u sklopu godišnjeg istraživanja Pay, Perks & Perspectives 2025. koje je nedavno objavljeno, a čije je sažetke predstavila Eta Šateles Đukić, direktorka kompanije Jaka Lounge, koja i stoji iza ovog projekta. U razgovoru za Netokraciju, Eta je podelila najzanimljivije podatke, prokomentarisala promene na tržištu od 2022. godine otkada se i sprovodi istraživanje, te ukazala na aktuelnost platnih razreda koji su predstavljeni u plaćenom delu izveštaja:

Platni razredi koje smo objavili u sklopu izveštaja posebno su dragoceni zato što su podaci sveži. Prikupljeni su krajem avgusta i tokom celog septembra, kada većina kompanija ulazi u planiranje budžeta i pripreme za performance management ciklus. Time smo organizacijama omogućili aktuelan i realan uvid u stanje na tržištu upravo onda kada im je najpotrebnije za donošenje odluka o povećanjima, bonusima i novim zapošljavanjima.

Fleksibilnost u radu i dalje visoko cenjena

Govoreći o brojkama koje su obeležile izveštaj za 2025. godinu, naša sagovornica ističe da je u ovogodišnjem istraživanju učestvovalo skoro 2.500 profesionalaca iz više od 700 kompanija u Srbiji pri čemu uzorak obuhvata zaposlene na 58 pozicija, kroz sve nivoe senioriteta — od razvoja (uključujući mobile, hardware i embedded), preko QA, UI/UX, product i delivery funkcija, do data, infrastrukture, cloud i cyber security oblasti, kao i prodaje, podrške i HR-a.

Eta naglašava da su podaci prikupljeni direktno od zaposlenih kroz ankete i polustrukturisane intervjue, te da su u analizi korišćene kako kvalitativne, tako i kvantitativne metode. Ona dodaje:

Posebno smo ponosni na raznolikost uzorka, jer imamo snažnu zastupljenost zaposlenih iz product kompanija, ali i značajan udeo ispitanika iz outsourcing sektora, kao i predstavnike domaćih i internacionalnih firmi. Takva kombinacija obezbeđuje balans perspektiva i omogućava nam realnu, sveobuhvatnu sliku dinamike tech tržišta u Srbiji.

Komentarišući najpre najzanimljivije podatke, Eta kaže da se među najzanimljivijim nalazima upravo ističe odnos zaposlenih prema fleksibilnosti i modelima rada koji su ostali značajan faktor uprkos stabilizaciji tržišta uslovljenog krizom od 2022. godine.

U izveštaju se navodi da bi čak 74% ispitanika otišlo ili razmotrilo odlazak iz kompanije, ukoliko bi se uveo obavezan dolazak u kancelariju, a taj procenat je najviši kod milenijalaca (29–44) i senior profila, odnosno onih koji trenutno nose najveći deo iskustvenog i poslovnog znanja u kompanijama:

Iako se tržište menja, ono se ne vraća unazad. Danas ljudi žele stabilnost, ali ne po cenu autonomije i balansa. Fleksibilnost više nije benefit, već osnovno očekivanje i činilac lojalnosti. U tech industriji, kompanije koje insistiraju na obaveznom povratku u kancelariju rizikuju gubitak najkvalitetnijih kadrova, baš u trenutku kada je njihovo zadržavanje najvažnije.

Međutim, procenat kompanija koje u potpunosti rade iz kancelarije je u porastu u odnosu na prošlu godinu (sa 7% na 13%). Istovremeno, raste i udeo strukturisanog hibridnog modela (sa 21% na 27%), pri čemu je trenutno najzastupljeniji aranžman od tri dana u kancelariji nedeljno.

Bez povišica u 62% kompanija

Među najvećim pokazateljima stabilizacije domaćeg IT tržišta, odnosno perioda sporijeg rasta jesu upravo plate. Dani konstantnih povišica su, nažalost, iza nas, te je i situacija u vezi sa podizanjem zarada daleko konzervativnija. Eta navodi da baš kao i prethodnih godina finansije ostaju primaran faktor zadovoljstva zaposlenih, ali da čak 62% kompanija nije menjalo zarade u proteklih 12 meseci, što je i najčešći pad zadovoljstva zaposlenih.

Govoreći konkretnije o product i outsource kompanijama, naša sagovornica ističe da su zarade najviše rasle u skladu sa promenama inflacije upravo u firmama koje razvijaju sopstvene proizvode (16% ispitanika u product kompanijama je odgovorilo da su videli takva povećanja, u odnosu na 9% onih iz outsource kompanija, i 14% onih u outsource kompanijama koje imaju i svoje proizvode).

Sami podaci zapravo su i očekivani, kaže Eta i dodaje da product kompanije imaju veću mogućnost da investiraju u talente i da brže reaguju na uslove tržišta, dok outsourcing model ostaje pod pritiskom marži i globalne cenovne konkurencije, čineći povećanja u tom segmentu znatno ređim. Ovaj nalaz potvrđuje i statistička analiza u izveštaju, koja pokazuje da postoji značajna povezanost između biznis modela kompanije i pristupa korekcijama zarada.

Finansije glavni motiv za odlazak — zaposleni otvoreni za kontraktorski model

Analizirajući podatke, dolazimo i do informacije da čak 50% zaposlenih ne vidi sebe u kompaniji u kojoj trenutno rade unutar dve godine. I dok je s jedne strane to pokazatelj da se tržište koliko-toliko odmrzlo i da zaposleni ponovo počinju da razmišljaju o sledećem koraku u svojoj karijeri, ne smemo zanemariti i realniju sliku tog podatka koji se u najvećoj meri vezuje upravo za finansijsku komponentu. Veliki deo ispitanika i dalje razmatra promenu posla, prvenstveno zbog bolje zarade i snažnijih mogućnosti razvoja.

Međutim, tu je i nezaobilazan AI:

Vidimo i novi sloj dinamike: neke kompanije ulažu više u tehnološke transformacije i inicijative vezane za AI nego u zadržavanje talenata i razvoj ljudi. U takvom okruženju, zaposleni osećaju da se fokus i investicije pomeraju, dok se njihovi razvojni putevi i karijerni prioriteti ne adresiraju dovoljno jasno.

Drugim rečima, deo tržišta veruje da su trenutno više posmatrači transformacije, nego njen aktivni deo, a to je signal koji može povećati spremnost na promenu poslodavca ili čak tržišta.

I dok su prethodne godine obeležile jasne poreske politike za zapošljavanje IT kadra koje su iznedrile brojne subvencije, podatak koji se ističe u ovogodišnjem istraživanju jeste i taj da bi čak 76% ispitanika razmotrilo prelazak na b2b ugovor iliti na “kontraktorski model”.

Eta objašnjava da uprkos faktorima koji utiču na destimulaciju zaposlenih ka ovakvom načinu rada, veliki deo kandidata ga i dalje vidi kao dodatnu opciju za nalaženje posla s obzirom na to da na našem tržištu postoji određeni broj stranih kompanija koje nude isključivo ovaj tip angažmana:

To može biti signal poslodavcima da čak i kada je pravni okvir kompleksan, kandidati vrednuju opcije. Kompanije koje nude jasne modele saradnje i prostor za izbor često ostaju konkurentnije u privlačenju i zadržavanju seniorskih talenata.

Jedan od mogućih razloga velike otvorenosti prema b2b modelu jeste i činjenica da veliki broj ispitanika razmatra relokaciju. Čak 62% učesnika istraživanja navelo je da su otvoreni za odlazak iz Srbije ili ga aktivno razmatraju. U tom kontekstu, kontraktorski model se treba posmatrati i kao strateška opcija koja daje veću fleksibilnost i mobilnost pri radu, budući da ovaj model pruža lakši ulazak u međunarodne angažmane i zadržavanje kontinuiteta rada prilikom tranzicije odnosno preseljenja:

Otvorenost za b2b može delom biti povezana sa željom za fleksibilnošću u planiranju životnih i profesionalnih odluka, uključujući i opciju odlaska iz zemlje.

Zaposleni uspešno ‘žongliraju’ između nekoliko projekata, kompanije zabrinute

Podatak da je čak 3/4 ispitanika otvoreno za otvaranje firme i rad na takozvani b2b ugovor možda ne treba da nas čudi kada se u obzir uzme i činjenica da je više od 30% ispitanika navelo da pored stalnih angažmana radi i na projektima sa strane. Eta kaže da je anketni tim ove godine prvi put uvrstio takvo pitanje, inspirisani povratnim informacijama kompanija koje ističu posebnu zabrinutost oko zapošljavanja kandidata koji rade nekoliko poslova paralelno:

To je tema o kojoj se u industriji dugo govori “ispod radara.” S jedne strane znamo da postoje profesionalci koji uspešno balansiraju više projekata, dok s druge postoje oni koji nakon otkaza mesecima ne mogu da pronađu novi posao.

Komentarišući podatke, naša sagovornica kaže da to znači da jedan veliki deo profesionalaca uspešno vodi više poslova istovremeno, što implicira pre svega na visok nivo lične organizacije ili pak na to da kompanije još uvek nemaju jasne mehanizme za detekciju razlike u performansama kod zaposlenih:

Kako god posmatrali, čini se da idemo u pravcu tržišta koje sve više prihvata gig dinamiku gde sve veći broj ljudi gradi portfolio karijeru sa više izvora angažmana.

Napominjući kako ovo nije trend koji treba ignorisati, već signal promene u načinu na koji talenti vide svoj profesionalni put, Eta ukazuje na to da se pred poslodavce stavlja važno pitanje: da li i kada treba razmatrati modele saradnje koji omogućavaju paralelne angažmane? Takođe, postavlja se pitanje šta je potrebno u organizaciji da bi to funkcionisalo: od jasno definisanih očekivanja, preko fleksibilnosti, do preciznijeg merenja performansi i doprinosa.

Kvalitet ima cenu, ali…

Vratimo se za trenutak na priču o outsource kompanijama. Iako su ključan faktor domaće IT industrije, nemoguće je ne primetiti lošiju poziciju srpskih kompanija u uslužnom IT sektoru nego što je to bio slučaj prethodnih godina.

Kvalitet i tehnička potkovanost radne snage, kulturološka povezanost i dobro poznavanje engleskog jezika godinama su se isticali kao presudni aspekti zbog kojih su zapadne kompanije sarađivale sa domaćim outsource provajderima, ali i tu se situacija polako menja. Posebno kada se u obzir uzme finansijska komponenta, odnosno niža cena rada zbog koje mnoge kompanije odlučuju da svoje partnere potraže na tržištima kao što su Filipini ili pojedine zemlje Afrike. Eta naglašava:

Iako Srbija ima veoma kvalitetan IT kadar, vidimo da deo globalnih korporacija donosi odluke primarno na osnovu troškova, posebno kada se odluke o alokaciji resursa prave na najvišim nivoima, gde se često radi o tabelama i budžetima, a ne o nijansama kvaliteta rada koje mi u regionu dobro poznajemo.

Ona dodaje da je domaći outsource sektor trenutno u procesu tranzicije, te da model zasnovan isključivo na konkurentnosti cene sve teže može da izdrži globalnu utakmicu. Međutim, uloga Srbije i dalje je izuzetno relevantna u segmentima gde je potrebna visoka tehnička ekspertiza, product mindset i proaktivnost, sposobnost komunikacije sa klijentima i razumevanje zapadnih tržišta, te samostalnost u radu i donošenju odluka.

Eta veruje da su ovo dimenzije koje gorepomenuta tržišta tek treba da sustignu, ali ističe da ih ne smemo potcenjivati, posebno navodeći primer Filipina koji je za kratko vreme iznedrio ozbiljan talent pool. Ona zaključuje da Srbija i dalje ima jasnu prednost kada su u pitanju kvalitet i složeniji tehnički projekti, ali da je od važnosti da se sektor ne oslanja isključivo na reputaciju stvorenu u protekloj deceniji. Budući da se tržišna utakmica menja, kompanije će morati da budu spremne da se diferenciraju kroz specijalizaciju, inovacije i dodatnu vrednost, a ne samo kroz dobre developere.

Ukoliko vas zanimaju svi gorenavedeni podaci, ali i visina zarade prema profilima i nivoima senioriteta, kao i detaljni platni benčmarkovi po pozicijama i nivoima senioriteta, posetite sajt kompanije Jaka Lounge. Tu možete preuzeti skraćenu verziju istraživanja, kao i poručiti celokupno izdanje Pay, Perks & Perspectives za 2025. godinu.

Tekst je urađen u saradnji sa kompanijom Jaka Lounge koja je autor ovog istraživanja i koja nam je ustupila podatke.