Dobro je što su tehnički fakulteti uveli timove i rad na projektima, ali ključna veza sa industrijom i dalje nedostaje

Dobro je što su tehnički fakulteti uveli timove i rad na projektima, ali ključna veza sa industrijom i dalje nedostaje

Može li bolje povezivanje biznisa i obrazovanja da proizvede spremniji IT kadar?

Informacija da domaći tehnološki fakulteti svoje studente i ne pripremaju za tržište rada ne bi trebalo da nas iznenađuje – zar ne? Ni to da su pojedini obrazovni programi zastareli, da nedostaje praktičnog znanja i da bi privreda morala više da se angažuje u ovom segmentu.

Sa druge strane, fakulteti i dalje održavaju visok nivo teorijskog znanja. Ipak, ako svršeni student nikada nije imao dodira sa radom na projektu, ukupna korist je izgubljena.

Pa ipak, čak i nakon odrađene prakse na fakultetu novopečeni inženjeri često dožive iznenađenje kada vide da projekti koje su tada radili ne liče na one u stvarnom poslovnom okruženju.

Može li se ova situacija izbeći u startu? Ako ne, može li se makar popraviti? O tome razgovaramo sa Zoranom Labrovićem i Slobodanom Bogdanovićem, gostujućim predavačima na Matematičkom fakultetu i inženjerima u kompaniji Endava.

Akademska struka često ne može da prati tehnološke trendove, stoga je bitno posvetiti se procesima

Fakultetsko znanje na prvi pogled zaista može delovati kao previše teorijsko i neadekvatno ali, ma koliko se to činilo manjkavim, ne mora biti nužno tako loše, objašnjava Slobodan na početku razgovora. Ono je, zapravo, osnova, temelj na koji se dalje nadograđuje znanje potrebno da bi se danas bavili inženjerskim poslom ovog tipa:

Fakulteti se, na primer, bave tehnologijama kao što su Java ili C++. Kompanije, sa druge strane, rade na istim tim tehnologijama, ali na mnogo višem nivou. To znači da je ta fakultetska osnova ključna. Istovremeno, industrija napreduje veoma brzo, tako da fakultetima nije lako da se toliko brzo uklope.

Upravo zbog tih konstantnih promena, dodaje Zoran, nije suština da akademske institucije drže korak sa industrijom, na štetu kvaliteta predavanja koje pružaju. „Fakulteti moraju da obezbede kvalitetno predavanje, kvalitetne vežbe, kvalitetne praktične projekte iz neke bazične tehnologije, ali da čitav proces ipak bude urađen na odgovarajući način“, dodaje on.

Umesto te jurnjave za novim tehnologijama, industrija bi imala vše koristi ukoliko bi i univerziteti pripremali studente za ono što je svakodnevica u kompanijama, a čemu se na fakultetima ne posvećuje mnogo pažnje – za saradnju sa drugim ljudima i rad u timu. Zoran objašnjava:

Fakulteti nisu u dovoljnoj meri potencirali timski rad. Usvajanjem prakse da se napravi tim od četvoro, petoro studenata koji zajedno rade na nekom projektu, osnovnim studijama dodalo je kvalitet koji je nedostajao. Takve promene su način na koji fakulteti studente mogu više da približe aktuelnom stanju na tržištu.

Taj rad u timu, situacija kada ljudi rade na jednom projektu i zajedno treba da završe neke stvari, nije ništa kompleksno, ali studentima može pomoći da budu spremniji kada dođu u firmu jer će im neke stvari biti jasnije.

Fakultetski profesori i predstavnici kompanija kao predavači

Uzimajući u obzir da je znanje koje fakultet obezbeđuje baza, sledeće pitanje koje se logički nameće je kako se ona može nadograditi pre nego što studenti postanu diplomci. Jedno od potencijalnih rešenja je model kurseva u čijoj realizaciji učestvuju naši sagovornici.

O čemu se tu radi? Slobodan objašnjava:

U našem slučaju proces je tekao ovako: pojedini fakulteti su nam se obratili i predstavili ideju organizovanja kurseva iz određenih oblasti čiji bi predavači bili profesionalci iz kompanija specijalizovani za data obrazovna polja, a koji bi studentima na osnovnim ili master studijama držali jednosemestralne kurseve kao izborne predmete.

Slobodan i Zoran su upravo ti predstavnici kompanije Endava (pored još nekoliko svojih kolega) koji studentima drže stručne kurseve na Matematičkom fakultetu iz oblasti Testiranja aplikacija i Upravljanja projektima.

Formalni deo organizovanja tog kursa (ali i onih koje drugi predstavnici ove kompanije drže na FON-u i ETF-u) je, kako kažu, lakši deo posla – veći izazov je uskladiti to sa internim kapacitetima kompanije. Pritom, treba primetiti koji to seniori, odnosno ljudi sa mnogo iskustva, mogu da iznesu određene teme. Slobodan dodaje:

Kursevi koje držimo imaju cilj da studentima približe industriju, ali to je ipak samo pomoć fakultetima, dodatak na ono što oni treba da obezbede. Po meni, fakultet ne može da simulira živi komercijalni projekat na kom imate klijenta, rokove, budžete, upravljanje – jer to nije njihova uloga niti bi trebalo da bude, ali ipak postoji prostor za unapređenje tog dela obrazovnog procesa.

Od ovog modela, pored studenata, benefite imaju i same kompanije: na taj način mogu ostvariti dugoročnu saradnju sa studentima koji bi ih mogli percipirati kao poželjnog poslodavca kada završe studije.

Dugoročni planovi – obostrano zadovoljstvo

Ovaj način saradnje je, naravno, samo jedan vid strateškog pristupa koji ima za cilj bolju pripremu za posao, a postoji još mnogo načina kako to može da se poboljša i unapredi, a u kojima bi kompanije mogle igrati jednu od glavnih uloga – jer su i najviše zainteresovane za kvalitetne kadrove koji danas predstavljaju najvredniji resurs u svakoj organizaciji.

Zbog svega toga, ocenjuje Zoran, kompanije i obrazovne institucije moraju zajedno da uključe studente u industrijske tokove i tako naprave dugoročne planove koji će omogućiti da rastemo i kao tržište IT-ja i kao zemlja:

Ako planiranju pristupimo partnerski, možemo rešiti izazove o kojima stalno govorimo -one koji se tiču ograničenog kapaciteta fakulteta i broja ljudi koji ih danas završavaju. Taj kapacitet je zapravo ograničavajući faktor za rast srpskog IT-ja pet godina unapred od današnjeg dana i ukoliko počnemo da radimo na povećanju broja studenata sada i nešto uradimo za tri godine, to daje efekte tek za osam godina. Zato je važno da dugoročno razmišljamo i planiramo, ali i da budemo brzi i odlučni.

Suština je, ipak, da kvalitetna priprema IT kadra ne počinje na fakultetu, već mnogo ranije, i to je nešto u šta bi biznis strana takođe trebalo da se uključi. Naravno, to nije put bez prepreka i onaj koji daje instant rezultate, ali je onaj kojim bismo što pre morali da krenemo, saglasni su naši sagovornici, dodavši da ne bi trebalo zaboraviti da fakulteti, bez obzira na trenutne nedostatke, nude zaista dobre mogućnosti da neko stekne znanje, ali je od osobe do osobe kako će to znanje iskoristiti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

9 razloga zašto žene ne (p)ostaju preduzetnice

Čula sam više puta da žene preduzetnice njihove kolege muškarci doživljavaju 'neozbiljno' i 'da se ne bave pravim biznisima'. Zašto postoji takva reputacija, i da li je zaista tako? 

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Propustili ste

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Društvene mreže

Facebook, Instagram i Twitter planiraju da omasove NFT sadržaj – šta to znači za korisnike?

Kompanija Meta, u ovom slučaju Instagram i Facebook, planiraju da korisnicima omoguće da kreiraju, prikazuju i prodaju NFT sadržaj u okviru svojih sistema. Štaviše, i Twitter je odlučio da počne sa prikazivanjem NFT-a što nas može uvesti u jednu novu eru društvenih mreža.

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Global Infrastructure and Cloud Architect?

Svoja razmišljanja za Netokraciju deli Igor Kosanović iz kompanije STADA IT Solutions (STADA GIS Serbia).

Office Talks Podcast

Od prvog gosta do globalne booking platforme

Prethodne dve godine slušali smo i čitali kako je pandemija pokosila industriju turizma. Može li se ovaj ogromni globalni sektor oporaviti brže zahvaljujući većem uplivu tehnologija? Upravo o tome razgovaramo u 78. epizodi Office Talks podcasta sa Đorđem Jevtićem iz startapa SerbianBookers.

Tehnologija

Crypto Lifers prvi je projekat umetnika Vladimira Popova koji nam otkriva kako je ušao u NFT svet

Da NFT i digitalna umetnost bazirana na blockchain tehnologiji nije prisutna samo u bogatim društvima i državama pokazuje nam i jedan od domaćin autora NFT kolekcije, Vladimir Popov. Njegov umetnički rad je već objavljen na internetu, a o tome ćemo govoriti u nastavku teksta.

Karijere

ProductDock organizuje ‘Rookie Boot Camp’ – tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju Javu

Program prakse biće organizovan u novosadskoj kancelariji ove kompanije od 1. marta, a otvorene su četiri pozicije za praksu. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u ProductDock-u.