Dobro je što su tehnički fakulteti uveli timove i rad na projektima, ali ključna veza sa industrijom i dalje nedostaje

Dobro je što su tehnički fakulteti uveli timove i rad na projektima, ali ključna veza sa industrijom i dalje nedostaje

Može li bolje povezivanje biznisa i obrazovanja da proizvede spremniji IT kadar?

Informacija da domaći tehnološki fakulteti svoje studente i ne pripremaju za tržište rada ne bi trebalo da nas iznenađuje – zar ne? Ni to da su pojedini obrazovni programi zastareli, da nedostaje praktičnog znanja i da bi privreda morala više da se angažuje u ovom segmentu.

Sa druge strane, fakulteti i dalje održavaju visok nivo teorijskog znanja. Ipak, ako svršeni student nikada nije imao dodira sa radom na projektu, ukupna korist je izgubljena.

Pa ipak, čak i nakon odrađene prakse na fakultetu novopečeni inženjeri često dožive iznenađenje kada vide da projekti koje su tada radili ne liče na one u stvarnom poslovnom okruženju.

Može li se ova situacija izbeći u startu? Ako ne, može li se makar popraviti? O tome razgovaramo sa Zoranom Labrovićem i Slobodanom Bogdanovićem, gostujućim predavačima na Matematičkom fakultetu i inženjerima u kompaniji Endava.

Akademska struka često ne može da prati tehnološke trendove, stoga je bitno posvetiti se procesima

Fakultetsko znanje na prvi pogled zaista može delovati kao previše teorijsko i neadekvatno ali, ma koliko se to činilo manjkavim, ne mora biti nužno tako loše, objašnjava Slobodan na početku razgovora. Ono je, zapravo, osnova, temelj na koji se dalje nadograđuje znanje potrebno da bi se danas bavili inženjerskim poslom ovog tipa:

Fakulteti se, na primer, bave tehnologijama kao što su Java ili C++. Kompanije, sa druge strane, rade na istim tim tehnologijama, ali na mnogo višem nivou. To znači da je ta fakultetska osnova ključna. Istovremeno, industrija napreduje veoma brzo, tako da fakultetima nije lako da se toliko brzo uklope.

Upravo zbog tih konstantnih promena, dodaje Zoran, nije suština da akademske institucije drže korak sa industrijom, na štetu kvaliteta predavanja koje pružaju. „Fakulteti moraju da obezbede kvalitetno predavanje, kvalitetne vežbe, kvalitetne praktične projekte iz neke bazične tehnologije, ali da čitav proces ipak bude urađen na odgovarajući način“, dodaje on.

Umesto te jurnjave za novim tehnologijama, industrija bi imala vše koristi ukoliko bi i univerziteti pripremali studente za ono što je svakodnevica u kompanijama, a čemu se na fakultetima ne posvećuje mnogo pažnje – za saradnju sa drugim ljudima i rad u timu. Zoran objašnjava:

Fakulteti nisu u dovoljnoj meri potencirali timski rad. Usvajanjem prakse da se napravi tim od četvoro, petoro studenata koji zajedno rade na nekom projektu, osnovnim studijama dodalo je kvalitet koji je nedostajao. Takve promene su način na koji fakulteti studente mogu više da približe aktuelnom stanju na tržištu.

Taj rad u timu, situacija kada ljudi rade na jednom projektu i zajedno treba da završe neke stvari, nije ništa kompleksno, ali studentima može pomoći da budu spremniji kada dođu u firmu jer će im neke stvari biti jasnije.

Fakultetski profesori i predstavnici kompanija kao predavači

Uzimajući u obzir da je znanje koje fakultet obezbeđuje baza, sledeće pitanje koje se logički nameće je kako se ona može nadograditi pre nego što studenti postanu diplomci. Jedno od potencijalnih rešenja je model kurseva u čijoj realizaciji učestvuju naši sagovornici.

O čemu se tu radi? Slobodan objašnjava:

U našem slučaju proces je tekao ovako: pojedini fakulteti su nam se obratili i predstavili ideju organizovanja kurseva iz određenih oblasti čiji bi predavači bili profesionalci iz kompanija specijalizovani za data obrazovna polja, a koji bi studentima na osnovnim ili master studijama držali jednosemestralne kurseve kao izborne predmete.

Slobodan i Zoran su upravo ti predstavnici kompanije Endava (pored još nekoliko svojih kolega) koji studentima drže stručne kurseve na Matematičkom fakultetu iz oblasti Testiranja aplikacija i Upravljanja projektima.

Formalni deo organizovanja tog kursa (ali i onih koje drugi predstavnici ove kompanije drže na FON-u i ETF-u) je, kako kažu, lakši deo posla – veći izazov je uskladiti to sa internim kapacitetima kompanije. Pritom, treba primetiti koji to seniori, odnosno ljudi sa mnogo iskustva, mogu da iznesu određene teme. Slobodan dodaje:

Kursevi koje držimo imaju cilj da studentima približe industriju, ali to je ipak samo pomoć fakultetima, dodatak na ono što oni treba da obezbede. Po meni, fakultet ne može da simulira živi komercijalni projekat na kom imate klijenta, rokove, budžete, upravljanje – jer to nije njihova uloga niti bi trebalo da bude, ali ipak postoji prostor za unapređenje tog dela obrazovnog procesa.

Od ovog modela, pored studenata, benefite imaju i same kompanije: na taj način mogu ostvariti dugoročnu saradnju sa studentima koji bi ih mogli percipirati kao poželjnog poslodavca kada završe studije.

Dugoročni planovi – obostrano zadovoljstvo

Ovaj način saradnje je, naravno, samo jedan vid strateškog pristupa koji ima za cilj bolju pripremu za posao, a postoji još mnogo načina kako to može da se poboljša i unapredi, a u kojima bi kompanije mogle igrati jednu od glavnih uloga – jer su i najviše zainteresovane za kvalitetne kadrove koji danas predstavljaju najvredniji resurs u svakoj organizaciji.

Zbog svega toga, ocenjuje Zoran, kompanije i obrazovne institucije moraju zajedno da uključe studente u industrijske tokove i tako naprave dugoročne planove koji će omogućiti da rastemo i kao tržište IT-ja i kao zemlja:

Ako planiranju pristupimo partnerski, možemo rešiti izazove o kojima stalno govorimo -one koji se tiču ograničenog kapaciteta fakulteta i broja ljudi koji ih danas završavaju. Taj kapacitet je zapravo ograničavajući faktor za rast srpskog IT-ja pet godina unapred od današnjeg dana i ukoliko počnemo da radimo na povećanju broja studenata sada i nešto uradimo za tri godine, to daje efekte tek za osam godina. Zato je važno da dugoročno razmišljamo i planiramo, ali i da budemo brzi i odlučni.

Suština je, ipak, da kvalitetna priprema IT kadra ne počinje na fakultetu, već mnogo ranije, i to je nešto u šta bi biznis strana takođe trebalo da se uključi. Naravno, to nije put bez prepreka i onaj koji daje instant rezultate, ali je onaj kojim bismo što pre morali da krenemo, saglasni su naši sagovornici, dodavši da ne bi trebalo zaboraviti da fakulteti, bez obzira na trenutne nedostatke, nude zaista dobre mogućnosti da neko stekne znanje, ali je od osobe do osobe kako će to znanje iskoristiti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Propustili ste

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.

Tehnologija

10 zanimljivih gedžeta koji mogu biti vaši na Crni petak!

Crni petak, dan poznat po velikim popustima na razne proizvode polako nam se bliži. Ako želite da izbegnete stampedo ljudi u šoping centrima, mi smo za vas pripremili zanimljive gedžete koje možete kupiti preko domaćih web prodavnica.