Dobro je što su tehnički fakulteti uveli timove i rad na projektima, ali ključna veza sa industrijom i dalje nedostaje

Dobro je što su tehnički fakulteti uveli timove i rad na projektima, ali ključna veza sa industrijom i dalje nedostaje

Može li bolje povezivanje biznisa i obrazovanja da proizvede spremniji IT kadar?

Informacija da domaći tehnološki fakulteti svoje studente i ne pripremaju za tržište rada ne bi trebalo da nas iznenađuje – zar ne? Ni to da su pojedini obrazovni programi zastareli, da nedostaje praktičnog znanja i da bi privreda morala više da se angažuje u ovom segmentu.

Sa druge strane, fakulteti i dalje održavaju visok nivo teorijskog znanja. Ipak, ako svršeni student nikada nije imao dodira sa radom na projektu, ukupna korist je izgubljena.

Pa ipak, čak i nakon odrađene prakse na fakultetu novopečeni inženjeri često dožive iznenađenje kada vide da projekti koje su tada radili ne liče na one u stvarnom poslovnom okruženju.

Može li se ova situacija izbeći u startu? Ako ne, može li se makar popraviti? O tome razgovaramo sa Zoranom Labrovićem i Slobodanom Bogdanovićem, gostujućim predavačima na Matematičkom fakultetu i inženjerima u kompaniji Endava.

Akademska struka često ne može da prati tehnološke trendove, stoga je bitno posvetiti se procesima

Fakultetsko znanje na prvi pogled zaista može delovati kao previše teorijsko i neadekvatno ali, ma koliko se to činilo manjkavim, ne mora biti nužno tako loše, objašnjava Slobodan na početku razgovora. Ono je, zapravo, osnova, temelj na koji se dalje nadograđuje znanje potrebno da bi se danas bavili inženjerskim poslom ovog tipa:

Fakulteti se, na primer, bave tehnologijama kao što su Java ili C++. Kompanije, sa druge strane, rade na istim tim tehnologijama, ali na mnogo višem nivou. To znači da je ta fakultetska osnova ključna. Istovremeno, industrija napreduje veoma brzo, tako da fakultetima nije lako da se toliko brzo uklope.

Upravo zbog tih konstantnih promena, dodaje Zoran, nije suština da akademske institucije drže korak sa industrijom, na štetu kvaliteta predavanja koje pružaju. „Fakulteti moraju da obezbede kvalitetno predavanje, kvalitetne vežbe, kvalitetne praktične projekte iz neke bazične tehnologije, ali da čitav proces ipak bude urađen na odgovarajući način“, dodaje on.

Umesto te jurnjave za novim tehnologijama, industrija bi imala vše koristi ukoliko bi i univerziteti pripremali studente za ono što je svakodnevica u kompanijama, a čemu se na fakultetima ne posvećuje mnogo pažnje – za saradnju sa drugim ljudima i rad u timu. Zoran objašnjava:

Fakulteti nisu u dovoljnoj meri potencirali timski rad. Usvajanjem prakse da se napravi tim od četvoro, petoro studenata koji zajedno rade na nekom projektu, osnovnim studijama dodalo je kvalitet koji je nedostajao. Takve promene su način na koji fakulteti studente mogu više da približe aktuelnom stanju na tržištu.

Taj rad u timu, situacija kada ljudi rade na jednom projektu i zajedno treba da završe neke stvari, nije ništa kompleksno, ali studentima može pomoći da budu spremniji kada dođu u firmu jer će im neke stvari biti jasnije.

Fakultetski profesori i predstavnici kompanija kao predavači

Uzimajući u obzir da je znanje koje fakultet obezbeđuje baza, sledeće pitanje koje se logički nameće je kako se ona može nadograditi pre nego što studenti postanu diplomci. Jedno od potencijalnih rešenja je model kurseva u čijoj realizaciji učestvuju naši sagovornici.

O čemu se tu radi? Slobodan objašnjava:

U našem slučaju proces je tekao ovako: pojedini fakulteti su nam se obratili i predstavili ideju organizovanja kurseva iz određenih oblasti čiji bi predavači bili profesionalci iz kompanija specijalizovani za data obrazovna polja, a koji bi studentima na osnovnim ili master studijama držali jednosemestralne kurseve kao izborne predmete.

Slobodan i Zoran su upravo ti predstavnici kompanije Endava (pored još nekoliko svojih kolega) koji studentima drže stručne kurseve na Matematičkom fakultetu iz oblasti Testiranja aplikacija i Upravljanja projektima.

Formalni deo organizovanja tog kursa (ali i onih koje drugi predstavnici ove kompanije drže na FON-u i ETF-u) je, kako kažu, lakši deo posla – veći izazov je uskladiti to sa internim kapacitetima kompanije. Pritom, treba primetiti koji to seniori, odnosno ljudi sa mnogo iskustva, mogu da iznesu određene teme. Slobodan dodaje:

Kursevi koje držimo imaju cilj da studentima približe industriju, ali to je ipak samo pomoć fakultetima, dodatak na ono što oni treba da obezbede. Po meni, fakultet ne može da simulira živi komercijalni projekat na kom imate klijenta, rokove, budžete, upravljanje – jer to nije njihova uloga niti bi trebalo da bude, ali ipak postoji prostor za unapređenje tog dela obrazovnog procesa.

Od ovog modela, pored studenata, benefite imaju i same kompanije: na taj način mogu ostvariti dugoročnu saradnju sa studentima koji bi ih mogli percipirati kao poželjnog poslodavca kada završe studije.

Dugoročni planovi – obostrano zadovoljstvo

Ovaj način saradnje je, naravno, samo jedan vid strateškog pristupa koji ima za cilj bolju pripremu za posao, a postoji još mnogo načina kako to može da se poboljša i unapredi, a u kojima bi kompanije mogle igrati jednu od glavnih uloga – jer su i najviše zainteresovane za kvalitetne kadrove koji danas predstavljaju najvredniji resurs u svakoj organizaciji.

Zbog svega toga, ocenjuje Zoran, kompanije i obrazovne institucije moraju zajedno da uključe studente u industrijske tokove i tako naprave dugoročne planove koji će omogućiti da rastemo i kao tržište IT-ja i kao zemlja:

Ako planiranju pristupimo partnerski, možemo rešiti izazove o kojima stalno govorimo -one koji se tiču ograničenog kapaciteta fakulteta i broja ljudi koji ih danas završavaju. Taj kapacitet je zapravo ograničavajući faktor za rast srpskog IT-ja pet godina unapred od današnjeg dana i ukoliko počnemo da radimo na povećanju broja studenata sada i nešto uradimo za tri godine, to daje efekte tek za osam godina. Zato je važno da dugoročno razmišljamo i planiramo, ali i da budemo brzi i odlučni.

Suština je, ipak, da kvalitetna priprema IT kadra ne počinje na fakultetu, već mnogo ranije, i to je nešto u šta bi biznis strana takođe trebalo da se uključi. Naravno, to nije put bez prepreka i onaj koji daje instant rezultate, ali je onaj kojim bismo što pre morali da krenemo, saglasni su naši sagovornici, dodavši da ne bi trebalo zaboraviti da fakulteti, bez obzira na trenutne nedostatke, nude zaista dobre mogućnosti da neko stekne znanje, ali je od osobe do osobe kako će to znanje iskoristiti.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Car:go testira električne trotinete: 999 dinara za poslovne korisnike, uskoro i za ostale članove Udruženja

Električni trotineti najpre će biti na raspolaganju samo kompanijskim Car:Go klijentima i test faza ovog projekta trajaće mesec dana. Nakon toga sledi ekspanzija ove usluge.

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Kultura 2.0

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.

Startapi i poslovanje

Život posle hakatona

Hakatoni se u domaćoj IT zajednici percipiraju kao prilika za mlade i talentovane timove da pokažu svoje tehničko i biznis znanje prilikom kreiranja novih proizvoda. Međutim, da li je život posle hakatona jednostavan ili pravi izazovi slede tek nakon što tim primi 'veliki ček'?

Digitalni mediji

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Kultura 2.0

Jedan klik u Photoshopu i već smo spremni za Evropu!

Zašto je sve oko nas postalo jednolično, unificirano, predvidljivo i nimalo autentično?

E-commerce

Boban ranac osvojio je Srbiju zahvaljujući Oskaru koji je u e-commerce ušao – slučajno

Jedan Novosađanin, potraga za praktičnim rancem i slučajni susret sa Kickstarter kampanjom neke holandske firme bili su dovoljni da Srbija dobije Bobana.